SVET

Novac donekle može da kupi sreću

Najskuplja roštilj-večera na svetu za Džordža Buša

La Ninja jača, uraganska sezona intenzivnija i duža

Nemačkoj potrebno 500.000 imigranata godišnje

EU očekuje od Poljske objašnjenje o tajnim zatvorima CIA

Iza nesreće u Meksičkom zalivu stoji više kompanija

Ubijen treći meksički gradonačelnik za mesec dana

Crkva iz Floride ne odustaje od spaljivanja Kurana

Novac donekle može da kupi sreću

Novac može kupiti sreću, ali samo do određene tačke, rezultat je istraživanja koje je objavljeno u časopisu američke Nacionalne akademije nauka. Emocionalno blagostanje ljudi, odnosno sreća, povećava se s rastom njihove zarade sve do negde oko 75.000 dolara na godišnjem nivou, navodi se u analizi ekonomiste Angusa Ditona i psihologa nobelovca Danijela Kanemena . Za ljude koji zarađuju manje od 75.000 dolara teška svakodnevica ometa njihovo uživanje, rekao je Diton koji radi u Centru za zdravlje i blagostanje pri Univerzitetu Prinston u SAD. Diton i Kanemen pregladali su istraživanja sprovedena 2008. i 2009. u kojima je više od 450.000 Amerikanaca odgovaralo na pitanja o njihovoj sreći u svakodnevnim stvarima i ukupnom zadovoljstvu životom. Sreća se povećava s rastom prihoda, ali to prestaje kada je zarada oko 75.000 dolara, rekao je Diton. S druge strane, sveukupan osećaj uspeha ili doborobiti nastavlja da raste i kada zarada pređe preko te sume. "Prihod iznad 75.000 dolara neće mnogo doprineti svakodnevnom raspoloženju ljudi... ali će imati osećaj da imaju bolji život", rekao je Diton. Kada neko pređe s posla na kojem zarađuje 75.000 dolara godišnje na posao s platom od 200.000 dolara godišnje imaće osećaj uspeha, ali to ne znači da će biti srećniji, rekao je Diton. Kanemen, koji je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju zbog rada na teoriji odlučivanja u uslovima rizika, i Diton pokrenuli su studiju kako bi saznali više o ekonomskom rastu i kako ljudi pojedinačno vrednuju taj rast.

Najskuplja roštilj-večera na svetu za Džordža Buša

Sud u nemačkom gradu Šverinu doneo je presudu kojom se vlasti pokrajine Meklenburg-Predpomeranija obavezuju da objave visinu troškova večere koju je 2006. u obližnjem Trinvilershagenu za predsednika SAD Džordža Buša priredila kancelarka Agela Merkel. Odluka je doneta po tužbi Tomasa M. koji u jednom zatvoru u pokrajini Baden-Virtemberg izdržava višegodišnju kaznu. Njegovi advokati već godinama pokušavaju da za svog branjenika izbore pravo da sazna ne samo koliko je koštala večera na kojoj je služena divlja svinja na ražnju i specijaliteti sa roštilja, već i ostatak Bušovog boravka u idiličnom regionu na obali Baltičkog mora. Sud je, međutim, odredio da vlasti moraju da saopšte samo konačan iznos troškova, ali da na dokumentu koji će izdati Tomasu M. smeju crnom bojom da precrtaju pojedine iznose na računu. Radoznali zatvorenik, koji se poziva na Zakon o slobodi informacija pokrajine Meklenburg-Predpomeranija, sada je najavio žalbu, u želji da sazna koliko su koštale sve pojedinačne aktivnosti i nabavke - od divlje svinje do opsežnih mera bezbednosti. Za Bušovu bezbednost brinulo se 12.000 policajaca, ali ne samo iz baltičkog priobalja, već i iz još 13 drugih nemačkih federalnih jedinica. Mediji su tada pisali da je ukupna akcija koštala 8,7 miliona evra, a da je samo angažman policajaca iz drugih delova zemlje stajao 5,7 miliona evra. Pri tome se niz saveznih pokrajina ne slaže da se detaljno objavljuju računi akcije specijalnih policijskih snaga. Izborni okrug Angele Merkel, Štralzund, takođe se nalazi u Meklenburgu-Predpomeraniji. Večeru sa divljom svinjom na ražnju su mediji podsmešljivo nazvali "najskupljom roštilj-večerom na svetu".

La Ninja jača, uraganska sezona intenzivnija i duža

Klimatski fenomen La Ninja iznad tropskog dela Tihog okeana dobija na snazi, čime se povećava verovatnoća da će sadašnja, "bogata" sezona uragana nad Atlantikom biti još "bogatija", a i mogla bi da se produži na 2011. godinu. Ovo predviđanje nacionalne administracije SAD za okeane i atmosferu (NOAA) pojavljuje se dok žitelji Teksasa raščišćavaju krš posle tropske oluje Hermina i dok nova tropska oluja Igor putuje Atlantikom. La Ninju karakteriše hlađenje voda u tropskim delovima Pacifika, a ovogodišnje pojavljivanje tog fenomena prijavljeno je pre mesec dana. Tokom avgusta je osnažio i čini se verovatnim da će potrajati bar do prvih meseci sledeće godine, saopštila je NOAA. "La Ninja može doprineti povećanju urganske aktivnosti na Atlantskim okeanom, smanjivanjem vertikalih makaza vetra nad Karipskim morem i tropskim predelima Atlantika", dodaje se u saopštenju. Vertikalne makaze vetra su izraz za oštru razliku u brzini vetra na različitim nivoima atmosfere. Jače makaze vetra smanjuju mogućnost pojave uragana razbijajući njihovu sposobnost da se podignu u nebo, dok slabije makaze znače da se oni mogu podići i ojačati. NOAA ove godine je upozoravala da će broj tropskih oluja biti iznad normale i predvidela u avgustu između 14 i 20 tropskih oluja. Uraganska sezona počela je 1. juna i završava se 30. novembra, ali je najaktivniji period onaj od avgusta do oktobra. Hlađenje tropskih oblasti Pacifika koje uzrokuje La Ninja suprotan je fenomen od fenomena El Ninjo, koji je oličen neobičnom toplotom voda u tom regionu. El Ninjo i La Ninja dešavaju se svakih nekoliko godina, obično sa neutralnim klimatskim uslovima u međuvremenu. Oba fenomena imaju uticaj na globalnu klimu, menjajući pravac i snagu vetrova ili menjajući vazdušni pritisak i kišovite periode.

Nemačkoj potrebno 500.000 imigranata godišnje

Nemačkoj će već od 2015. biti potrebno najmanje 500.000 kvalifikovanih migranata iz inostranstva ukoliko bude želela da ekonomska moć ostane na sadašnjem nivou, ocenio je šef Nemačkog instituta za privredna istraživanja (DINj) Klaus Cimerman. Kako mediji prenose Cimermanova predviđanja, već sredinom ove decenije nemačka privreda počeće da "gubi" 250.000 ljudi godišnje, zaposleni će bivati sve stariji, a udeo slabo kvalifikovanih sve veći. Cimermanov predlog došao je u trenutku kada se u Nemačkoj žustro raspravlja o migrantima i potrebi da se oni bolje integrišu. Rasprava je počela povodom objavljivanja knjige člana predsedništva Nemačke savezne banke Tila Saracina "Nemačka ukida samu sebe". U njoj autor doseljenicima, prevashodno islamske veroispovesti, zamera nespremnost da se integrišu u nemačko društvo i konstatuje da su migranti Nemačku koštali više nego što je od njih bilo koristi. Cimerman smatra da je nesporna činjenica da će Nemačkoj trebati više migranata ukoliko bude želela da sačuva sadašnje blagostanje. Zbog toga bi "na međunarodnom planu trebalo nastupiti ofanzivno i signalizirati da su kvalifikovani ljudi iz inostranstva u Nemačkoj dobrodošli". Oni koji imaju posao, trebalo bi da dobiju dozvolu za rad u trajanju do pet godina. Za trajno useljavanje stranaca trebalo bi primenjivati sistem poena kakav imaju Kanada ili Australija gde prednost imaju najbolje obrazovani, preporučuje ovaj stručnjak. Krajem jula se nemački ministar privrede Rajner Briderle već izjasnio za veći dolazak kvalifikovanih stranaca i zatražio za njih "dobrodošlicu u novcu", ne navodeći tačno koliko bi takav "mamac" trebalo da iznosi. Nemački stručnjak smatra da je glavni uzrok nedovoljne integrisanosti dela stranaca u nemačko društvo to što "useljavanje nije usmeravano preko tržišta rada". Druga i treća generacija doseljenika poslove traži u sličnim branšama u kojima su radili i roditelji, ali ti poslovi više nisu dovoljno traženi". Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je obrazlažući detalje Nacionalnog plana za integraciju doseljenika koji je usvojila savezna vlada, saopštio da između 10 i 15 odsto migranata odbija da se integriše u nemačko društvo. U planu se kao nužne pretpostavke za bolju integraciju navodi nužnost da deca migranata što je ranije moguće ovladaju nemačkim jezikom, kao i da dobiju veće podsticaje da završe odgovarajuće škole. Čak 13,3 odsto migranata između 15 i 19 godina nije 2008. imalo nikakvu završenu školu, dok je među Nemcima istog uzrasta taj udeo upola manji.

EU očekuje od Poljske objašnjenje o tajnim zatvorima CIA

Evropska komisija očekuje da će Poljska razjasniti sve optužbe vezane za navodne tajne zatvore CIA na njenoj teritoriji, kazao je Poljskom radiju portparol EK Metju Njumen. Tema navodnih tajnih zatvora u novim članicama Evropske unije, između ostalog i u Poljskoj, u kojima je američka CIA brutalno mučila ljude osumnjičene da su teroristi, vratila se ponovo u žižu pažnje u Poljskoj pošto je američka agencija AP objavila kako je mučen jedan od sadašnjih zatvorenika iz Gvantanama Abd Al-Rahim Al-Naširi. AP se u vesti poziva na poverljivi izveštaj generalnog inspektora CIA i neimenovani izvor iz američke obaveštajne službe, tvrdeći da je Al-Naširi prebačen u tajni zatvor u Poljskoj 5. decembra 2002, gde su ga saslušavala dvojica agenata CIA. Ta dvojica agenata pretvarala su se da su spremni da ga ubiju i držali su mu pištolj na potiljku, pretili da će mu probiti glavu električnom bušilicom, tvrdi AP, a prenose poljski mediji. Al-Naširi uhapšen je zbog sumnje da je učestvovao u terorističkom napadu na američki brod u Jemenu, a trenutno je u američkom zatvoru u bazi Gvantanamo na Kubi. Agenti koji su ga u Poljskoj do januara 2003. saslušavali kažnjeni su zbog brutalnih metoda samo opomenom. "Odgovor na te optužbe doneće istraga koja se vodi u Poljskoj. Svaka zemlja dužna je da sprovede temeljnu i nezavisnu istragu da dođe do istine. EK je već tražila od Poljske i Rumunije da počnu istragu i s zadovoljstvom je primila vest da je takva istraga u Poljskoj pokrenuta", kazao je portparol EK. Njumen je takođe kazao da bi EK, pre nego što bi počela da pominje eventualne sankcije zbog tajnih zatvora CIA, morala za njihovo postojanje da dobije čvrste dokaze. Da se sačeka na rezultate istrage zatražio je i poljski premijer Donald Tusk. "Ne terajte me da to komentarišem. Stvar proverava tužilaštvo. Državni interes je da budem diskretan", kazao je premijer Tusk koji trenutno boravi u Indiji. Poljska Helsinška fondacija za ljudska prava je nedavno prva od poljske Granične straže dobila zvanični dokument koji potvrđuje da su u bazu Šimani na Mazurskim jezerima, gde je navodno bio tajni zatvor CIA, dovođeni u avionima CIA i putnici iz Maroka i Avganistana koji su tamo neko vreme i ostajali. "Obojicu agenata CIA trebalo bi da sasluša poljsko tužilaštvo. Naše tužilaštvo ne može da ignoriše navode da su na našoj teritoriji agenti CIA mučili zatvorenike. Oni za to moraju da odgovaraju", kazao je Adam Bodnar iz Helsinške fondacija za ljudska prava. Poljsko tužilaštvo istragu o navodnim tajnim zatvorima CIA vodi od leta 2008, a do sada su svi nekadašnji poljski zvaničnici iz Saveza demokratske levice demantovali da imaju informacije o tajnim zatvorima CIA.

Iza nesreće u Meksičkom zalivu stoji više kompanija

Više kompanija i stručnih timova doprinelo je eksploziji u Meksičkom zalivu i potonjoj ekološkoj katastrofi u vodama i priobalju zaliva, saopštila je danas naftna kompanija BP. U obimnom izveštaju objavljenom na veb sajtu BP-a, ta kompanija je incident u Meksičkom zalivu opisala kao "nesreću" koja je uzrokovana "složenom i međusobno povezanom serijom mehaničkih grešaka i ljudskih procena s jedne strane, i lošim inžinjerskim projektom, njegovom primenom i neodgovarajućom koordinacijom stručnih timova sa druge". Tim BP-a navodi da je zbog svega toga bilo potrebno više od tri meseca da se zapuši rupa na bušotini u Meksičkom zalivu. Odlazeći izvršni direktor naftnog giganta Toni Hejvord, komentarišući izveštaj, rekao je da je on pružio "značajnu novinu" u istrazi o uzrocima nesreće. "Očigledno je da je do tragedije pre dovela serija složenih činilaca, nego neka pojedinačna greška ili promašaj. U nju je bilo umešano više različitih strana, uključujući i BP, Halibarton - druga po veličini svetska naftna kompanija i Transoušen - najveća svetska kompanija koja iznajmljuje postrojenja i opremu za priobalno bušenje nafte", naveo je Hejvord. Novi šef BP-a, Bob Dadli rekao je da je ta kompanija od početka istrage upozoravala da odgovornost za nesreću snosi više različitih činilaca. "Ovaj izveštaj je otišao korak dalje, predstavivši detaljnu analizu činjenica, kao i preporuke na koji način da BP i druge umešane strane poboljšaju svoja postrojenja i celokupan rad. Mi smo prihvatili sve preporuke i sada proučavamo kako da one na najbolji mogući način budu primenjene na našim bušotinama širom sveta", rekao je Dadli. On je ocenio da se radi o "tragičnoj nesreći" koja je rezultirala gubitkom 11 života i ugrozila zajednice i životnu sredinu u priobalju Meksičkog zaliva. "Od početka smo prihvatili sopstvenu odgovornost (za nesreću). Odlučni smo da naučimo lekciju za budućnost i radimo na unapređenju bezbednosti naših operacija... Učinićemo sve da u budućnosti sprečimo slične tragedije", poručio je Dadli. Istraživački tim BP-a izneo je 25 preporuka, koje se tiču poboljšanja pneumatika na bušotinama, bolju kontrolu pritiska i postrojenja u celosti, unapređenje alarmnog sistema, kao i veću kontorlu stručnosti osoblja. Izveštaj je posle četvoromesečnog istraživanja izradio tim predvođen šefom za bezbednost i operacije BP-a, Markom Blajom. Taj izveštaj, kako ocenjuje agencija AP, daleko je od konačne reči o mogućim uzrocima eksplozije na naftnoj platformi BP-a, nedaleko od obala Luizijane u Meksičkom zalivu, koja se desila krajem aprila. Istrage o toj nesreći vode i američko Ministarstvo pravosuđa, Obalska straža i Kancelarija za rukovođenje okeanskom energijom, regulaciju i sprovođenje zakona. Tokom tri meseca, koliko je nafta isticala u more Meksičkog zaliva, izlilo se, prema podacima američkih vlasti, 776 miliona litara "crnog zlata" i ugrožen je u velikoj meri eko sistem celog područja.

Ubijen treći meksički gradonačelnik za mesec dana

Posle ubistva trećeg gradonačelnika u Meksiku u poslednjih mesec dana, za koje je osumnjičen pripadnik jedne narko bande, šefica američke diplomatije Hilari Klinton rekla je da Meksiko "sve više i više liči na Kolumbiju od pre 20 godina". Meksička vlada osudila je jučerašnje ubistvo gradonačelnika severnog grada Naranha, ali je odbacila poređenje sa Kolumbijom, u kojoj je svojevremeno narko kartel Medelin vodio direktnu borbu protiv države, napadajući policiju, političare i sudije i organizujući terorističke napade protiv civila. Ono što je, međutim, posebno zabrinulo Meksikance jeste najava Klintonove da bi SAD mogle da primene neki oblik "kolumbijskog plana" za Meksiko i Centralnu Ameriku, aludirajući na američki program borbe protiv droge u kome su specijalne snage SAD obučavale kolumbijske vojnike, a američki savetnici postali deo vojske te zemlje. Meksiko, koji je pretrpeo najmanje tri američke invazije, oduvek je odbijao prisustvo američkih vojnika na svom tlu, pa je i sada oštro odbacio "kolumbijski plan". "Bićemo veoma jasni: nećemo dozvoliti primenu nijednog oblika kolumbijskog plana", poručio je senator Santjago Krel, pripadnik vladajuće Stranke nacionalne akcije predsednika Felipea Kalderona. Senator Rikardo Monreal iz levičarske Laburističke partije naveo je da američka pomoć Kolumbiji nije sprečila trgovinu drogom u toj zemlji. "Kolumbijski plan" je smatran značajnim jer je pomogao da Kolumbija otkloni pretnju levičarskih pobunjenika, ali s druge strane, nije naročito doprineo sprečavanju trgovine drogom. Klintonova je juče u Vašingtonu ocenila da su narko karteli u Meksiku i Centralnoj Americi prerasli u "ono što bi se moglo nazvati pobunjeništvom". Meksički karteli su postali veoma agresivni, i sve češće napadaju državne službenike i civile.

Crkva iz Floride ne odustaje od spaljivanja Kurana

Mala hrišćanska grupa iz američke države Floride danas je potvrdila svoju nameru da organizuje spaljivanje Kurana na devetogodišnjicu terorističkih napada na SAD 11. septembra, uprkos brojnim osudama i upozorenjima iz svoje zemlje i iz sveta. Baptistička crkva koja okuplja oko 50 članova želi da organizuje "međunarodni dan spaljivanja Kurana" u znak sećanje na žrtve napada 11. septembra 2001. Sveštenik te crkve Teri Džouns (Terry Jones) izjavio je da treba "poslati jasnu poruku radikalnim muslimanima". Predstavnica crkve je rekla agenciji Frans pres da će se manifestacija održati po planu. Američke vlasti su saopštile da strahuju za svoje vojnike u Avganistanu zbog tog najavljenog čina i da bi time moglo da se pojača antiameričko raspoloženje u muslimanskom svetu. Američka državna sekretarka Hilari Klinton i ministar odbrane Robert Gejts danas su se pridružili osudama namere spaljivanja muslimanske svete knjige 11. septembra. Oni su rekli da će unišatavanje Kurana samo rasplamsati napetosti i dovesti Amerikance u inostranstvu u opasnost. Klintonova je rekla da su ti planovi "sramotni" i da ne predstavljaju Ameriku ili američke vrednosti verske tolerancije i uključivosti. Ona je takođe izrazila žaljenje što je ta mala grupa iz Gejnsvila na Floridi dobila toliko pažnje svojim "sramotnim načinom obeležavanja napade 11. septembra". Ona je pozvala sveštenika Džounsa da odustane od svog plana i rekla da se nada, ako ipak odluči da ga sprovede, da će ga novinari ignorisati. Vatikan je osudio "ozbiljan potez uvrede knjige koju jedna verska zajednica smatra svetom". Inicijativu su takođe osudili generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, šefica diplomatije EU Ketrin Ešton i Ujedinjene nacije. Nemačka kancelarka Angela Merkel je danas rekla da ta inicijativa "odvratna" i "jednostavno greška". Gradske vlasti Gjensvila na Floridi danas su se sastale da vide kako će obezbediti taj skup. Jedan gradski zvaničnik je rekao da se tim činom krši zakon kojim se zabranjuje paljenje vatre na otvorenom i da bi počinioci mogli da budu kažnjeni novčanom kaznom od 250 dolara, kao i da bi moglo biti hapsenja. "Zavisi šta će se desiti posle intervencije vatrogasaca i gradske policije da ugase požar. Mi imamo planove za svku eventualnost", rekao je on.