REGION

Nastali uslovi za ukidanje viza BiH

U BiH zaustavljen proces traženja nestalih Srba

Usvojen zakon o statusu državne imovine u RS

Dodik i Šmatko potpisali izjavu o Južnom toku

Stanje u selu Žač dramatično

Na Bledu počeo ekonomski forum jugoistočne Evrope

Sanader osnovao firmu u Austriji

Nastali uslovi za ukidanje viza BiH

Evropska komisija ocenila je da su naštali uslovi za ukidanje evropskih viza državljanima BiH i Albanije pošto su te dve zemlje preduzele sve potrebne mere za ispunjavanje uslova iz "mape puta", objavio je Dojče vele. Evropska komisija je u radnom dokumentu koji je predala Evropskom parlamentu i Savetu ministara, navela da su BiH i Albanija preduzele sve potrebne mere za ispunjavanje svih otvorenih pitanja iz "mape puta" i zaključila da su se stvorili uslovi za prebacivanje te dve zemlje sa negativne na pozitivnu, "belu šengensku" listu. Dojče vele dodaje da se u naredna dva meseca očekuje završetak procesa vizne liberalizacije u evropskim institucijama i putovanja bez viza za državljane BiH i Albanije. "U ovom izveštaju stoji da je učinjen značajan napredak i u BiH i u Albaniji po svim kriterijumima koji su bili zacrtani u 'mapi puta'. Mi smo još tokom proleća rekli naše preliminarno 'da' viznoj liberalizaciji za te dve zemlje. Evropska komisija i dalje ostaje pri svom zelenom svetlu", rekla je evropska komesarka za unutrašnja pitanja Sesilija Malstrom. Ona je, međutim, ukazala da posao nije završen i da je sada na drugim evropskim institucijama da dovrše to pitanje. Izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tanja Fajon rekla je za Dojče vele da očekuje da će zemlje članice "priznati taj napredak". "To je bio tehnički proces i takav mora i da ostane bez otvaranja političkih pitanja. Nadam se da će zemlje članice što brže da daju 'zeleno svetlo' kako bi građani BiH i Albanije počeli slobodno da putuju krajem ove godine, možda već početkom decembra", rekla je Tanja Fajon i najavila za početak oktobra glasanje u Evropskom parlamentu.

U BiH zaustavljen proces traženja nestalih Srba

Rukovodilac Operativnog tima za traženje nestalih Republike Srpske (RS) Goran Krčmar izjavio je da je u BiH zaustavljen proces traženja nestalih Srba, navodeći da je Institut za nestale osobe BiH za dve i po godine rada identifikovao posmrtne ostatke svega 81 osobe srpske nacionalnosti. "Proces traženja Srba u BiH stao je, počevši od rada na terenu, ekshumacija pa do identifikacija. Vidimo da su sva tela identifikovana na osnovu DNK nalaza, koji su stigli 2007. i 2008. godine. To pokazuje da je neko dve godine prikrivao podatke od porodica", rekao je Krčmar na konferenciji za novinare povodom obeležavanja Dana poginulih i nestalih u odbrambeno-otadžbinskom ratu 15. septembra u Banjaluci. On je naveo da RS traži još 1.745 nestalih osoba, a da se u tri spomen-kosturnice na prostoru RS nalazi još 620 tela koja treba identifikovati. Krčmar tvrdi da su problemi u traženju nestalih Srba u BiH počeli uspostavljanjem Instituta za nestale osobe BiH, koji, kako je naglasio, ima ignorantski odnos prema svim institucijama RS koje se bave traženjem nestalih. On je još kazao da je veliki problem u BiH i to što nije poznato koliko se osoba traži, jer nema uspostavljene centralne evidencije nestalih u BiH, što "daje veliku mogućnost manipulacija, prvenstveno na prostoru Srebrenice". Prema njegovim rečima, proces traženja nestalih opterećuje i to što ni 15 godina posle rata nije poznato koja su tužilaštva nadležna za pojedinačne slučajeve, zbog čega se predmeti prebacuju za državnog na okružna ili kantonalna tužilaštva i obrnuto. Krčmar je naveo da je Operativni tim za traženje nestalih lica RS do sada Tužilaštvu BiH dostavio podatke o lokacijama 170 srpskih grobnica, od čega je istraženo manje od 40, dok na Ozrenu još nije rešen problem izmeštanja srpskih masovnih grobnica. Direktor Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina Janko Velimirović rekao je da je srpska strana nezadovoljna radom državnog tužilaštva, ali i okružnih i kantonalnih tužilaštava na procesuiranju ratnih zločina počinjenih nad Srbima tokom rata u BiH. "Dinamika procesuiranja ratnih zločina nad Srbima je vrlo spora, zbog čega se sa pravom postavlja pitanje koliko će desetina godina trebati da se procesi završe ako se ovako nastavi raditi", rekao je Velimirović. Prema njegovim rečima, suđenja za stradanja Srba "vode se sporo, gotovo su simbolična i završavaju niskim kaznama". "Postoje slučajevi gde Sud BiH izriče minimalne kazne ili oslobađajuće presude za zločine gde su Srbi žrtve, a sa druge strane, gde su žrtve Bošnjaci, izriče vrlo visoke kazne", naglasio je Velimirović. On je smatra da će poseban problem predstavljati procesuiranje zločina koje su nad Srbima u BiH počinili pripadnici regularne vojske Hrvatske, navodeći da je Hrvatska izvršila agresiju na BiH na području Posavine, Kupresa, Hercegovine, doline Neretve, a da je masovnije učešće hrvatske vojske u BiH zabeleženo u leto i jesen 1995. godine u operaciji "Oluja". Prema njegovim rečima, Centar za istraživanje ratnih zločina RS pokrenuo je postupak za utvrđivanje odgovornosti Harisa Silajdžića i Krešimira Zubaka, koji su bili potpisinici "Splitske deklaracije", zbog zločina regulane vojske hrvatske u BiH, najavljujući da će se tražiti i procesuiranje odgovornih za zločine hrvatske vojske nad Srbima tokom operacije "Una 1995" na prostoru zapadnokrajiških opština. Povodom obeležavanja Dana nestalih srpskih boraca i civila u Banjaluci će biti otvorena izložba fotografija masovnih grobnica Srba u BiH.

Usvojen zakon o statusu državne imovine u RS

Narodna skupština Republike Srpske (RS) usvojila je Zakon o statusu državne imovine na teritoriji RS i pod OHR-ovom je zabranom raspolaganja. Prema donetom zakonu državna imovina na teritoriji RS je u vlasništvu tog entiteta. Usvajanje zakona podražalo je 60 poslanika, dok je sadam poslanika glasalo protiv. Ustavni osnov za usvajanje tog zakona je "teritorijalno-funkcionalni princip, kao opšti princip građanskog prava", kao i ustavna odredba prema kojoj RS "uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine". "Ono što je na teritoriji RS, vlasništvo je RS. To praktično znači da je sva imovina, koja se nalazi na teritoriji RS, vlasništvo RS, a po funkcionalnom principu deo te imovine može se ustupiti na korištenje institucijama BiH radi obavljanja poslova iz njihove nadležnosti", rekao je ministar pravde Džerald Selman. Visoki predstavnik u BiH je 2005. godine zabranio raspolaganje državnom imovinom u BiH, dok se na državnom nivou ne reši to pitanje. Rešenje statusa državne imovine, pre svega vojne imovine, jedan je od uslova koje BiH treba da ispuni kako bi došlo do tranzicije OHR-a u Kancelariju specijalnog predstavnika Evropske unije. Komisija za državnu imovinu u BiH nije uspela da usaglasi stavove predstavnika tri naroda i dva entiteta o raspodeli te imovine, te je RS odlučila da donese svoj zakon. Ministar Selman rekao je da taj zakon nije antiustavan i antidejtonski. Poslanici bošnjačkih stranaka ocenili su međutim da taj zakon jeste protivustavan i antidejtonski, i da on predstavlja "pravno nasilje RS i otvoren pokušaj da se od države BiH otme imovina koja njoj pripada".

Dodik i Šmatko potpisali izjavu o Južnom toku

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik i ruski ministar energetike Sergej Šmatko potpisali su u Moskvi dokument kojim je predviđeno razmatranje mogućnosti izgradnje gasovoda Južni tok prema Republici Srpskoj. Kako se navodi u dokumentu, obe strane su zainteresovane za isptivanje mogućnosti da se Republika Srpska snabdeva gasom iz gasovoda Južni tok. Dodik je novinarima kazao da bi kapacitet planiranog kraka gasovoda trebalo da iznosi milijardu kubnih metara gasa godišnje. Ruski Gasprom bi nakon izrade studije o izvodljivosti trebalo da informiše Vladu Republike Srpske o odluci o daljoj realizaciji projekta. Dodik je naveo da će trebati "mesec ili dva" da se izuče svi detalji. Šmatko je kazao da je Rusija zainteresovana da se Južnom toku priključe i druge države i podsetio da su za realizaciju tog projekta već potpisani svi neophodni međuvladini sporazumi, a da se završavaju pregovori između kompanija. Ruski ministar je kazao da Moskva neće odustati od izgradnje Južnog toka, čak i u slučaju da joj Ukrajina ponudi privlačne uslove za ulazak u njen gasni transportni sistem. "Mi ne trgujemo sa Ukrajinom", kazao je Šmatko, poručujući Kijevu da treba da se "navikne da živi u uslovima konkurencije, u uslovima tržišta". Komentarišući kritike o visokoj ceni izgradnje Južnog toka, on je naveo da one takođe neće uticati na izgradnju. "Akcioneri su već doneli odluku i mislim da neće biti nikakvih problema", rekao je Šmatko. "Mi smo uvereni da je u interesu Evrope da se što pre stvore svi uslovi za brzu realizaciju projekta", naveo je Šmatko. Budući magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije dalje do drugih evropskih zemalja. Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, izgradnja bi trebalo da počne u 2013. godini, a rok za završetak radova je kraj 2015. godine. Deonica gasovoda kroz Srbiju bi trebalo da bude duga 450 kilometara, s kapacitetom od 36 do 41 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Vrednost investicije u taj deo gasovoda biće najmanje 700 miliona evra. Rusija je već potpisala sporazume o izgradnji Južnog toka sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.

Stanje u selu Žač dramatično

Udruženje Crnogoraca Kosova i Saveza udruženja raseljenih, izbeglih i prognanih u Crnoj Gori zatražili su od Skupštine Crne Gore da pošalje delegaciju u selo Žač kod Istoka, gde 30 crnogorskh porodica živi, kako su ukazali, u dramatičnim uslovima. "Crnogorci koji su se vratili u Žač, žive u šatorskom naselju bez elementarnih uslova za život, a u takvim okolnostima trpe svakodnevne oružane napade albanskih ekstremista", ukazali su predstavnici Udrženja. Saopšteno je da albanski nacionalisti pale kuće koje su povratnici počeli da grade. Predlog je, kako je saopšteno, poslat na adresu kabineta predsednika Skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića i poslaničkim klubovima parlamentarnih stranaka.

Na Bledu počeo ekonomski forum jugoistočne Evrope

Na Bledu je juče počeo dodnevni Menadžment forum jugoistočne Evrope Bled-Koaponik, na kojem će oko tri stotine učesnika razgovarati o budućnosti privreda i izazova menadžmenta kako bi se u regionu postiglo blagostanje. Brojnu delegaciju Srbije na forumu predvodi potpredsednik vlade Božidar Đelić. Organizatori firuma su IEDC Poslovna škole Bled i Društvo ekonomista Srbije. "Slovenija kao bivša članica Jugoslavije želi potpunu integraciju država jugoistočne Evrope u Evropsku uniju (EU), jer se kao i ostali deo sveta sukobljava sa ekonomskom krizom, koja ponegde već pokazuje znakove oporavka", rekao je slovenački ministar razvoja i evropskih pitanja Mitja Gaspari. Gaspari je upozorio i na povećanje opasnosti od rasta inflacije, kamatnih stopa i cena, i izrazio uverenje da su osnovni izvori privrednog rasta inovacije i izvoz, uz efikasno korišćenje resursa i sirovina, kojih je sve manje. On je upozorio i na to da se države moraju suočiti i sa klimatskim promenama, demografskim pokazateljima i finansijskom stabilnošću, u čemu je jedna od najvećih poteškoća nedovoljna aktivnost banaka. Slovenački ministar je istakao da je potrebno uravnotežiti globalnu ekonomiju i ojačati finansijski sistem, kao i ponovo uspostaviti održivost javnih finansija uz povećanje kredibilnosti istitucija i sukobljavanje sa fiskalnim izazovima i problemom konkurentnosti bez gubitka socijalne države. Predsednik Društva ekonomista Srbije Dragan Đuričin je ocenio da je osnovni dugoročni problem u Srbiji neusklađenost finasijskog i realnog sektora, zbog čega je ekonomija nekonkurentna, čemu treba dodati i veliku stopu nezaposlenosti. Đuričin je ocenio da ne postoji jedinstvena formula za postizanje održivog rasta i dodao da Srbija mora razmisliti o tome kakvo društvo želi da ima i da li uspostavlja ekonomski model koji to omogućava. "Ako si pozitivan i kada grešiš, ispravljanje pogrešnih odluka korak po korak vodi do uspeha", rekao je Đuričin.

Sanader osnovao firmu u Austriji

Bivši premijer Hrvatske Ivo Sanader osnovao je u austrijskom gradu Insbruku savetničku firmu Prima Konsalting, prenose danas hrvatski mediji. Firma se navodno bavi trgovinom svim proizvodima, izvozom i uvozom, savetničkim uslugama i finansijama. Sanaderova portparolka u Austriji Hajdi Glik rekla je za tamošnje medije da je firma osnovana za period nakon njegovog bavljenja politikom, a da su Sanaderova trenutna preokupacija predavanje na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Firma je osnovana tokom njegovog nedavnog boravka u Austriji kada je gostovao na evropskom forumu u Alpbahu. Idućeg dana je s jednim prijateljem osnovao firmu u Insbruku, gde je završio doktorske studije, pišu hrvatski mediji. Bivši premijer je navodno vlasnik 95 odsto firme, a on i partner su platili po polovinu od ukupnog osnivačkog kapitala, odnosno 35.000 evra. Sanader je već imao poslovna iskustva u Austriji, a jedna njegova firma prestala je da radi 1999. godine. Mediji su ranije objavili da će Ivo Sanader od sredine septembra biti gostujući predavač na Institutu Hariman na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.