SRBIJA

Kosovo je još i srpsko

Rezolucija u UN za Srbiju korak napred ka EU

Nezavisno od Srebrenice Srbi najveća žrtva

Mladić ostaje prepreka za ulazak Srbije u EU

Uhapšeno pet osumnjičenih za privredni kriminal na Kosovu

MMF: Oporavak Srbije spor, ali na zdravijim osnovama

Primanja domaćinstava 46.156 dinara

Kosovo je još i srpsko

Beograd se zaista povinovao pritisku Brisela, ali se nije odrekao parole "Kosovo je Srbija", piše slovenački dnevnik Delo povodom usvajanja rezolucije o Kosovu u Generalnoj skupštini UN. "Ako je Uniji formalno uspelo da očuva izgled jedinstva, Srbija je izbegla izolaciju najuticajnijih evropskih država, a na terenu se nije ništa promenilo", piše list. "Kosovo je još uvek i srpsko", ocenjuje Delo, "ne samo zbog bogatog istorijskog i kulturnog nasleđa već pre svega zbog činjenice što tamo žive Srbi, koji umesto prema Prištini gledaju prema Beogradu". Delo navodi da je "Generalna skupština UN, inače, sa radošću prihvatila i spremnost EU da pomogne kod uspostavljanja dijaloga između zavađenih strana, ali prve reakcije nedvosmisleno govore da će najverovatnije još dugo biti reč o razgovoru gluvih na oba uha, ako ne i gluvonemih". List konstatuje da je "srpski predsednik (Boris Tadić) za sada Srbiju zaštitio samo od međunarodne izloacije i državi omogućio nastavak približavanja EU", ali još nema nikakve ganarancije da će Srbija zaista krenuti putem jačanja saradnje sa svim državama i preuzeti vodeću ulogu na Zapadnom Balkanu koju sebi već pripisuje. "Nakon usvajanja rezolucije UN, koja se pobrinula da 'vuk bude sit, a ovce na broju', ne treba brzo očekivati dijalog Srbije i Kosova uz posredovanje Unije", zaključuje ljubljanski dnevnik.

Rezolucija u UN za Srbiju korak napred ka EU

Komesar za proširenje EU Štefan File je ocenio da osnaženi izgledi za ubrzavanje evropske integracije Srbije nalažu srpskim zvaničnicima da se uhvate u koštac s ključnim izazovima u sprovođenju evorpskih reformi. File je agenciji Beta, uoči sutrašnje posete Beogradu, rekao da pozdravlja izglasavanje zajedničke rezolucije Srbije i Evropske unije o Kosovu u UN, naglasivši da to "predstavlja novi početak i važan korak napred za evropsku budućnost i Srbije i Kosova". Evropski komesar takođe je izrazio nadu da će zemlje EU "veoma brzo" postići saglasnost da zatraže mišljenje od Evropske komisije o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU. Na pitanje da li stiže u Beograd s ohrabrenjem i boljim izgledima za ugrađivanje Srbije u EU, posle saglasnosti o rezoluciji u UN i nagodbe o pokretanju dijaloga Beograd-Priština, File je uzvratio da je "sad važno da dijalog Srbije i Kosova počne s ciljem da se podstakne saradnja, ostvari napredak na putu u Evropu i poboljša život ljudi". "Poruka koju nosim u Beograd", istakao je evropski komesar za proširenje, "jeste da ću snažno ohrabriti srpske zvaničnike da se uhvate u koštac s ključnim izazovima u sprovođenju programa reformi usmerenih ka EU, uključujući pravosuđe, bitku protiv korupcije i saradnju s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju". On je dodao da će "Evropska komisija u novembarskom godišnjem izveštaju dati pregled napretka koji je Srbija ostvarila u sprovođenju prioriteta evropske integracije i ukazati na kojim ključnim poljima je neophodan dalji napredak". Podsećajući da je Evropska komisija ocenila da Srbija ima intelektualne moći i državnu upravu sposobnu da napreduje na putu uključivanja u Evropsku uniju, agencija Beta je zamolila komesara Filea da oceni može li to pomoći bržem priključivanju Srbije Uniji, ukoliko se prebrode postojeće političke prepreke za status kandidata za članstvo Srbije u EU. Evropski komesar za proširenje je uzvratio da "Srbija ima potencijal da brzo napreduje na putu integracije u EU". "Rešavanje političkih pitanja bi predstavljalo veoma važan korak napred-ali to ne bi bio kraj puta", primetio je File. On je ukazao na to da politička merila za ugrađivanje novih članica u strukture EU, Merila iz Kopehhagena "takođe obuhvataju ekonomske kriterijume, isto kao i usaglašavanje srpskog zakonodavstva s EU". "Ta merila obuhvataju punu saradnju s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, bitku protiv organizovanog kriminala i korupcije, nezavisnost pravosuđa, ispunjavanje obaveza sadržanih u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (EU-Srbija), kao i dobre odnose sa susedima", rekao je. Evropski komesar je predočio da je "zahtevno biti član Evropske unije" i da se "za to mora biti primereno spreman". "Evropska komisija će u takvom poduhvatu Srbiji pružiti dalju pomoć", dodao je. Može li Beograd očekivati, usledilo je pitanje Bete, da Savet ministara EU ove jeseni, a najkasnije u decembru, zatraži od Evropske komisije mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU? "Nadam se", glasio je odgovor komesara Filea, "da će naše zemlje članice o tome veoma brzo postići saglasnost". "Mi (Evropska komisija) smo spremni da izradimo celovito mišljenje o tome da li Srbija zaslužuje da se izađe u susret njenom zahtevu (za status kandidata), čim Savet ministara o tome donese odluku", zaključio je evropski komesar za proširenje Štefan File. Dragan Blagojević, Brisel

Nezavisno od Srebrenice Srbi najveća žrtva

Nezavisno od genocida u Srebrenici, Srbi su ljudski, politički i privredno na kraju postali najveće žrtve jugoslovenskih ratova, ocenio je u komentaru za bečki dnevnik "Standard" austrijski publicista Paul Lendvai. Lendvai, jedan od najboljih poznavalaca Balkana na nemačkom govornom području, ocenjuje da kompromis o rezoluciji o Kosovu koja je zajedno sa Evropskom unijom (EU) podneta Ujedinjenim nacijama (UN), nikako nije kapitulacija - kako tvrdi nacionalistička desnica u Srbiji, već priznavanje realnosti koje olakšava budućnost Srbije. U komentaru se podseća na zbivanja na Kosovu proteklih decenija i navodi da su tamošnji "nemiri 1981. označili početak raspada post-titoističke Jugoslavije". "Prilikom mojih putovanja tokom 1970-ih i 1980-ih godina doživljavao sam stalno iznova kako u Prištini i drugim mestima (na Kosovu) stvaraju raspoloženje upereno protiv Srba, iako je Kosovo de fakto, ne i de jure, uživalo status republike", navodi kolumnista "Standarda". Dodaje da je zato bilo "logično da je pobuna Albanaca poslužila kao izgovor za nacionalističku paranoju koju je raspalio Milošević i, na kraju, za ludilo jugoslovenskih ratova". "Nezavisno od zločina u Srebrenici, ne sme se nikada zaboraviti da su Srbi - i to ne samo zbog vazduhoplovnog napada NATO 1999. godine - ljudski, politički i privredno postali glavne žrtve jugoslovenskih ratova", navodi Lendvai. Dodaje da "u tom svetlu treba posmatrati 'psihološku prihvatljivost' nezavisnosti pokrajine koja je objavljena 17. februara 2008. godine". U komentaru se podseća na mišljenje Međunarodnog suda pravde objavljeno u julu, i navodi da je "pod pritiskom nemačke, britanske i francuske vlade" Beograd pristao na "kompromisnu rezoluciju u kojoj se izričito govori o dijalogu dve strane". Predsednika Srbije Borisa Tadića Lendvai naziva "arhitektom kompromisa" i dodaje da je on "s pravom ukazao da Srbija rezolucijom ni u kom slučaju nije priznala Kosovo". Time je Tadić "izrazio i mišljenje većine Srba koji istovremeno žele pragmatičan kurs u ekonomskom i političkom interesu i Srba i srpske manjine na Kosovu". "To nije kapitulacija (kako tvrdi nacionalistička desnica), već priznanje nepromenljive realnosti koje će Srbiji olakšati životno značajno približavanje EU i znatno doprineti regionalnoj stabilnosti", zaključuje Paula Lendvai u analizi u "Standardu".

Mladić ostaje prepreka za ulazak Srbije u EU

Evropska unija želi da uzvrati Srbiji zbog kompromisa u UN oko rezolucije o Kosovu ubrzanim prosledivanjem njenog zahteva za kandidaturu Evropskoj komisiji, ali do punog učlanjenja stoji krupna prepreka - hapšenje Ratka Mladića, kaže Danijel Hamilton iz američkog Centra za transatlantske odnose. "Integracija Srbije u evropsku maticu i evroatlantske institucije u širem smislu, podrazumeva i rešavanje pitanja kao što su ratni zločini, a to znači da je potrebno da general Ratko Mladić bude uhvaćen", rekao je Hamilton za Glas Amerike. Kada je reč o integraciji u evroatlantsku zajednicu, ratni zločini predstavljaju crvenu linija za sve zemlje Zapadnog Balkana koje su bile zahvaćene oružanim sukobima tokom 1990-tih, kaže izvršni direktor Centra za transatlantske odnose. Povodom usvajanja rezolucije o Kosovu u UN, koju su zajedno podnele Srbija i EU, Hamilton ističe da je taj diplomatski potez uspeh transatlantskih partnera. "Potpredsednik (SAD Džozef) Bajden je obavio nekoliko telefonskih poziva, tražeći od Beograda da popusti u UN. EU je predočila da se, ako Srbija želi učlanjenje, od nje očekuju određeni ustupci. Nekoliko evropskih ministara je istaklo da je došlo vreme za dogovor sa EU od koje Srbija traži ekonomsko povezivanje i nove investicije", kaže Hamilton. Upitan da li sve zemlje EU smatraju da će razgovori dve strane biti vođeni između dve suverene države, Hamilton je rekao da je upravo "nepreciznost o tome omogućila postizanje kompromisa".

Uhapšeno pet osumnjičenih za privredni kriminal na Kosovu

Euleks policija uhapsila je pet osumnjičenih za ilegalnu trgovinu naftinim derivatima, izbegavanje plaćanja poreza i zloupotrebu ovlašćenja u privredi. Kako je saopšteno iz Euleksa, pored pet uhapšenih osumnjičene su i dve osobe koje su van Kosova. "Policija Euleksa i carina Kosova su, uz podršku direkcije specijalne policije Euleksa, obavili nekoliko pretresa na celoj teritoriji Kosova", saopštio je Euleks. Kontrola je sprovedena na osnovu istrage radi suzbijanja organizovanog kriminala - trgovine naftnim derivatima, izbegavanja plaćanja poreza na promet i zloupotrebe ovlašćenja u privredi, kaže se u saopštenju. Euleks nije saopštio imena uhapšenih i osumnjičenih koji su van Kosova. Glavna komanda Kfor-a saopštila je da je ovlastila Euleks da istraži mogućost da li su pripadnici te vojne misije umešani u šverc goriva, utaju poreza i zloupotrebu ekonomskih ovlašćenja. "Tokom proteklih godina bilo je sumnji da su vojnici Kfora umešani u šverc goriva, utaju poreza i zloupotrebu ekonomskih ovlašćenja. Euleks, kao i drugi nadležni organi sprovode istragu u ima i uz podršku Kfora", kaže se u saopštenju Kfora. NATO je, kako prenosi agencija Asošiejtid preš, saopštio da su neki pripadnici te misije koja na Kosovu ima 10.000 ljudi, osumnjičeni za šverc goriva, izbegavanje plaćanja poreza i zloupotrebu privrednih ovlašćenja. Izvor AP koji ne želi da mu se objavi ime, rekao je da je reč o mirovnjacima iz Ukrajine.

MMF: Oporavak Srbije spor, ali na zdravijim osnovama

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik ocenio je danas da je ekonomski oporavak Srbije još spor, ali da je "na zdravijim osnovama". Lisovolik je na godišnjoj privrednoj konferenciji Rajfajzen banke u Beogradu kazao da je oporavak započet u drugoj polovini 2009. godine izgubio zamah i da je zabrinjavajuće što ljudi i dalje ostaju bez radnih meta. Kako je naveo, prema proceni MMF-a bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2010. će porasti 1,5 odsto, a u 2011. rast će biti tri procenta. Prema njegovim rečima, rast od tri odsto je malo ispod nivoa rasta koji će doprineti povećanju broja radnih mesta. Lisovolik je naveo i da je finansijska stabilnost u Srbiji poboljšana, ali da je inflacija postala rizik. "Inflacija u Srbiji će, prema ocekivanjima MMF-a, biti u okviru cilja Narodne banke Srbije (NBS), ali postoje rizici koji će gurati ka gornjoj granici inflacije", kazao je on. Cilj NBS je inflacija od šest odsto, plus-minus dva odsto. Lisovolik je rekao da je fiskalna politika jedna od glavnih oblasti u Srbiji koja ima problem i naglasio da je neophodno smanjiti, odnosno rešiti problem rashoda budžeta. I izdaci za penzije i plate problem su koji mora da se reši, naglasio je on ukazavši da jedino Italija i Grčka imaju veći udeo tih rashoda u BDP-u od Srbije. Reformom penzijskog sistema bi terebalo da reši taj problem, dodao je on. Lisovolik je ocenio da zakon o fiskalnoj odgovornosti koji je uslov za potvrđivanje pete revizije aranžmana Srbije sa MMF-om predstavlja dobaro rešenje. Prema njegovim rečima, taj zakon daje fiskalna pravila za rast plata i penzija i uvodi fiskalni savet koji će povećati transparentnost javnih finasija. "Primena zakona o fiskalnoj odgovornosti može za Srbiju da bide izlazana strategija iz programa sa MMF-om", naveo je on. Lisovolik je ocenio i da je dobro što je Srbija povećala izvoz, ali je naglasio da je neophodno da Srbija postane "uzorni reformator". Ocenio je da je kampanja za ukidanje nepotrebnih propisa bila razočaravajuća, ali da očekuje da će proces reforme propisa biti okončan. Dodao je da Srbija mora da izbegne nazadne korake kao što su uvođenje novih taksi i nameta. On je kazao i da je jedna od najvažnijih reformi u Srbiji privatizacija i da će ona pomoći rastu izvoza i domaće štednje. Preveliko učešće javnog sektora u privredi Srbije, kako je rekao, guši privatni sektor. Lisovolik je ocenio da je Srbija izbegla pune razmere svetske ekonomske krize, ali i da globalni oporavak neće pomoći Srbiji da ostvari rast izvoza i oporavak jer je neophodno poboljšati dve ključne oblasti - fiskalnu odgovornost i strukturne reforme.

Primanja domaćinstava 46.156 dinara

Prosečna mesečna primanja domaćinstva u Srbiji su u drugom kvartalu ove godine bila 46.156 dinara, a za ličnu potrošnju je trebalo izdvojiti 40.056 dinara, pokazuju podaci Republičkog Zavoda za statistiku. Najveći udeo u prihodima imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa - 47,2 odsto i penzije - 36,2 odsto. Među izdacima za ličnu potrošnju domaćinstava, najveći udeo je za hranu i bezalkoholna pića 41,5 odsto. Za odeću i obuću u Srbiji se izdavaja 4,2 odsto ukupnih primanja, za rekreaciju i kulturu 4,4 odsto. Za transport se izdvaja 9,1 odsto a za nameštaj i opremanje domaćinstava 4,2 odsto. Najviše novca za ličnu potrošnju domaćinstava treba izdvojiti u Beogradu - 46.187 dinara a najmanje u centralnoj Srbiji 36.062 dinara. U Beogradu za hranu i piće se izdvaja 41,1 odsto a u centralnoj Srbiji 44,5 odsto ukupnih primanja. Za stanovanje, struju, vodu, gas u Beogradu se izdvaja 15,6 odsto a u centralnoj Srbiji 14 odsto. Za zdravstvene usluge u Beogradu se izdvaja 2.309 dinara a u centralnoj Srbiji 1.305 dinara dok za komunikacije u Beogradu treba izdvojiti 1.849 dinara a u centralnoj Srbiji 1.284 dinara.