KANADA

Bogatstvo i kilogrami često idu zajedno

Ružičasti dijamant mali, ali najskuplji

Rajhart ostvario da Vinčijev san

Otkazivanje članstva u fitnes klubovima?

Ford u prednosti za gradonačelnika Toronta

Zašto Kanada sledi američki primer?

Alin Kretjen dobila počast Univerziteta Lorentijan

Potrebni dobrovoljci za ambiciozan zdravstveni projekat

Nju Vestminster uputio izvinjenje Kinezima

Bogatstvo i kilogrami često idu zajedno

Razočaravajući rezultati veoma opsežne studije koju je uradila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, upozorava da su Kanađani mnogo deblji nego stanovnici mnogih od 32 bogate, industrijski razvijene zemlje. Kanada je na petom mestu po broju gojaznih i samo Meksiko, SAD, Novi Zeland, Velika Britanija i Australija imaju više osoba sa viškom kilograma. U programu se naglašava da bi, samo u Kanadi, adekvatno sprovođenje programa za prevenciju gojaznosti moglo godišnje da spasi i do 40 hiljada života. Ova studija ukazuje da i pored svakoga od nas pojedinačno, veliku odgovornost za način ishrane svakako ima i vlada, kroz svoje ulaganje u poljoprivredu, ali i kroz poresku politiku. OECD je započeo ovu veliku kampanju još pre tri godine, kada je preračunato kolika je ekonomska cena gojaznosti, koja je mnogo češća baš tamo gde ima više para. Ispostavlja se da svi zdravstveni problemi koji idu sa viškom kilograma odnose za četvrtinu više novca, nego zdravstvena zaštita osoba normalne težine. Problem gojaznosti iz godine u godinu sve je veći. U odnosu na osamdesete godine prošlog veka, on je postao i do tri puta izraženiji, tako da sada u Kanadi od dve trećine osoba ima višak kilograma, a svaka četvrta osoba je preterano gojazna. Slabije obrazovane žene skoro dvostruko češće imaju problem sa težinom, dok kod muškaraca nema pravila. Utešno je, ipak, da broj gojaznih u Kanadi raste sporije nego u nekim drugim zemljama. U ovoj grupi od 32 zemlje OECD-a, najmanje gojaznih ima u Japanu i Koreji.

Ružičasti dijamant mali, ali najskuplji

U torontskom hotelu Hajat biće 3. oktobra održana aukcija dragog kamenja. Najblistaviji među njima svakako je izuzetno redak i lep ružičasti dijamant, u vlasništvu neimenovanog kanadskog dilera, za koji se naglašava i da je najskuplji dragi kamen koji je ikada bio ponuđen na prodaju u Kanadi. On je privukao pažnju kolekcionara iz čitavog sveta, a njegova aukcijska vrednost se procenjuje između 2,5 i 3 miliona dolara. Međutim, procena njegove tržišne vrednosti ide i do 12 miliona dolara. Predsednik nacionalne Gemološke asocijacije Dankan Parker priznaje da je veoma interesantno držati u ruci nešto tako malo, a toliko skupo. Dijamant je otprilike veličine žvakaće gume čiklet. Dijamanti su oduvek bili popularni (i najbolji prijatelji devojke, kako je pevala još Merilin Monro), ali oni ružičasti postali su zanimljiviji zbog zvezda koje se njima diče. Francuska prva dama Karla Bruni-Sarkozi, Viktorija Bekam i Dženifer Lopez, sve one imaju verenički prsten sa ružičastim dijamantom. Rekordna cena za karat ovakvog kamena postignut je prošle godine u Hongkongu, kada je kamen od pet karata, ali izuzetne čistoće, prodat za 10,8 miliona. Ovaj, izložen u Torontu, koji potiče iz nalazišta u Australiji, nije tako kvalitetan, pa je procenjena cena daleko ispod hongkonške. Ali, činjenica da će to nalazište biti zatvoreno za nekoliko godina, svakako može podići cenu, na račun buduće veće ekskluzivnosti, kaže gemolog Parker. Upućeni veruju da će kupac biti iz Azije ili sa Bliskog istoka. Smatra se da sultan iz Bruneja ima najveću kolekciju ružičastih dijamanata, tako da se i on može naći na listi potencijalnih kupaca.

Rajhart ostvario da Vinčijev san

Ono o čemu je Leonardo da Vinči maštao, uradio je doktorant iz Toronta Tod Rajhart, 28, sa Instituta za avio studije. On je napravio i pokrenuo avion na ljudski pogon. Avion, nazvan Snežna ptica, težine oko 43 kilograma i raspona krila od 32 metra, leteo je 19,3 sekundi i 145 metara, što predstavlja rekord. Radi se o avionu čija krila podražavaju let ptica, zbog čega se ovakva letelica i naziva ornitopter. Leonardo da Vinči je još u petnaestom veku napravio skice za ovakvu letelicu, ali ih nikada nije realizovao. Rajhartu i njegovom kolegi Kameronu Robertsonu bile su potrebne preko četiri godine rada i oko 200 hiljada dolara da snove pretvore u stvarnost. Rajhart je, tokom priprema za ovaj let, morao svakodnevno da trenira, posebno nožne mišiće, i da vodi računa o ishrani i težini, jer se avion pokreće pedalama . Posle probnih letova, 2. avgusta obavljen je i zvanični prvi let u Totenhemu, Ontario. Tom događaju prisustvovali su i zvaničnici Međunarodne aeronautičke federacije, institucije koja prati i beleži rekorde postignute u toj oblasti. Svi koji su bili upoznati sa ovim projektom smatraju da je u pitanju istorijski poduhvat. Jedan od njih, Džejms Delorije, koji vršio nadzor projekta, smatra da se ovo može nazvati poslednjom, ali izuzetno značajnom, premijerom u avijaciji, ocenjenom najvišim ocenama zbog upornosti, održivosti i perspektive koju otvara u avioinženjerstvu. Već se vode pregvori da se ovaj avion izloži u nacionalnom Muzeju avijacije i kosmosa u Otavi.

Otkazivanje članstva u fitnes klubovima?

Zanimljivo je da problemi oko otkazivanja članstva u fitnes klubovima spadaju u najčešće razloge zbog kojih se građani sve više žale Birou za bolji biznis. Pre dve godine je, na primer, na adresu Biroa stiglo četiri puta više pritužbi nego 2004. godine. Obično se dogodi da se, iako osoba lično u klubu otkaže dalje članstvo, mesečni iznos članarine sa njenog bankovnog računa i dalje prebacuje na klub. Po neko, iznerviran time, naloži prekid plaćanja, ali mu onda stiže opomena da nije izmirio svoje obaveze. Džejms Loford, iz Centra za zaštitu interesa građana, objašnjava da je najbolji način da se napiše pismo i pošalje klubu i upravi, i na taj način obezbedi dokaz o svojoj nameri da se otkaže članstvo. U slučaju da se problemi nastave, odgovornost će biti na strani kluba ili banke. Pored ovoga, građani se najčešće žale na kompanije za mobilnu i kućnu telefoniju, proizvođače i prodavce nameštaja, krovopokrivače, prodavce novih i starih automobila, agencije za selidbe i internet servise.

Ford u prednosti za gradonačelnika Toronta

Kako se približava dan izbora novog gradonačelnika Toronta, tako se sve jasnije kristališe ko bi mogao zameniti Dejvida Milera. Najnovija anketa Nanos riserča, na veliko iznenađenje upućenih, pokazuje da najveće poverenje građana najvećeg kanadskog grada uživa Rob Ford. Od početka kampanje, on je lagano i stalno dobijao na popularnosti, pre svega svojom jednostavnom i upornom porukom kojom obećava da će značajno smanjiti troškove grada, da će se baviti osnovnim pitanjima i da će unaprediti gradske službe. Za Forda se u ovom ispitivanju izjasnilo nešto ispod polovine anketiranih građana, dok je za Džordža Smitermana spreman da da svoj glas tek svaki peti opredeljeni građanin. Ostali kandidati za prvog čoveka Toronta imaju ispod dvadeset odsto i to ovim redom, Džo Pantalone, Roko Rosi i Sara Tomson. Drastična razlika između dva najozbiljnija kandidata napravljena je u predgrađima, gde Fordu mnogo više veruju. Smiterman, pak, najveću podršku ima u centralnom gradskom jezgru. No, još uvek ima prostora za veoma značajne promene, pošto svaki četvrti anketirani građanin još uvek nije odlučio kome će dati svoj glas. Izbri će biti održani 25. oktobra.

Zašto Kanada sledi američki primer?

Kompanija Elfi, jedan od najvećih distrubutera proizvoda za decu u Kanadi, optužuje Ministarstvo zdravlja da previše dosledno i revnosno slede američke propise i primere pri opozivu proizvoda široke potrošnje. Čelnici kompanije u januaru su uputili oštro pismo Ministarstvu zbog pritiska koji je iz te institucije vršen na kompaniju da u Kanadi povuče iz prodaje kolica, istog dana kada je to urađeno u Americi. Ivan Bern, generalni savetnik kompanije, pominje u pismu i slučaj povlačenja kolevki u junu 2009. godine, i tada posle problema koji su prijavljeni u Americi. Kompanija je tada obavestila Ministarstvo zdravlja da se radi o proizvodima istog naziva, ali sa drugačijim komponentama i specifikacijom, za koje do tada na ovim prostorima nije bilo zamerki od strane potrošača. Bern naglašava u pismu da kanadsko zakonodavstvo ne poznaje obavezu poštovanja administrativnih odluka strane jurisdikcije, jer bi to bilo zadiranje u suverenitet. Federalna vlada, inače, nema nadležnost da naloži povlačenje nekog proizvoda iz prodaje i mora da se osloni na to da će kompanije to uraditi na dobrovoljnoj bazi. Zakon o bezbednosti proizvoda široke potrošnje trenutno je u fazi usvajanja u Donjem domu i, ukoliko bude usvojen, Ministarstvo zdravlja će dobiti mogućnost da naloži opoziv određenih proizvoda sa tržišta.

Alin Kretjen dobila počast Univerziteta Lorentijan

Alin Kretjen, supruga nekadašnjeg premijera Žana Kretjena, naimenovana je za prvog kancelara Univerziteta Lorentijan u Sadberiju. To je počasna titula, koju je gospođa Kretjen jednoglasno dobila kao znak priznanja za pokazanu sposobnost u građenju odnosa sa političarima, zajednicom, poslovnim ljudima i slavnim ličnostima iz čitavog sveta. Ona će u naredne tri godine predsedavati ceremonijalnim skupovima, savetovati predsednika Univerziteta i pomagati u promociji institucije. Fred Logrin, predsednik saveta Univerziteta, smatra da je ova institucija učinila pravi potez, jer gospođa Kretjen izaziva divljenje u zemlji i svetu zbog svoje inteligencije, šarma i posvećenosti mladim ljudima. Ovo je drugo priznanje koje bivša prva dama dobija od ovog istog Univerziteta. Prvo je dobila pre sedam godina, za svoju aktivnost u mnogobrojnim humanitarnim organizacijama i za poznavanje jezika, budući da tečno govori francuski, engleski, španski i italijanski. U svom komentaru, gospođa Kretjen se našalila da je sada došlo vreme da suprug Žan njoj pomaže.

Potrebni dobrovoljci za ambiciozan zdravstveni projekat

Ovih dana je i zvanično objavljen početak Projekta sutra, za koji se veruje da bi moglo značajno da doprinese pronalaženju leka protiv raka. Ali, ovo izuzetno obimno nacionalno istraživanje započelo je zapravo pre deset godina kao lokalno istraživanje u Alberti. Pre dve godine u projekat su se uključile Britanska Kolumbija, Ontario, Kvebek i atlanski deo Kanade, sa ciljem da okupe oko 300 hiljada volontera. Ciljna grupa su osobe starosti između 35 i 69 godina, čije će zdravstveno stanje naučnici pratiti u narednih pedeset godina. Pri uključivanju u projekat, od svakog volontera se uzima uzorak DNK i veoma opširna anamneza, koja obuhvata brojne faktore vezane za genetiku, način ishrane, fizičku aktivnost, pušenje, poreklo, radno i životno okruženje i lični život. Njihovo zdravlje će biti veoma detaljno proveravano svake tri do četiri godine, kako bi se ustanovilo da li i u kolikoj meri svaki od faktora ima uticaja na eventualne promene i pojavu raka. Istraživačima je jasno da će tokom godina jedan broj ispitanika oboleti od raka, a da ostali neće, pa bi praćenje pacijenata moglo jasnije da ukaže zašto dolazi do bolesti. Stiven Daket, predsednik zdravstvene službe Alberte objašnjava da će ovo veoma opsežno istraživanje omogućiti da se sazna više o raku i njegovim uzrocima, što bi trebalo da olakša i pronalaženje leka za ovu bolest. Da bi se prikupila dovoljno velika i pouzdana baza podataka, samo u Alberti trebalo bi da se priključi još oko 40 hiljada građana u narednih godinu i po dana. Mnogi najviši zdravstveni zvaničnici inspirišu svojim ličnim primerom i ostale građane, tako da veruju da će akcija biti uspešna. I provincijski ministar zdravlja Džin Zvozdeski obećava da će se uključiti u studiju, ali i da će svoje kolege iz drugih provincija pozvati da širom zemlje promovišu projekat. Naučnici veruju i da će prikupljanje ciljanih informacija o zdravlju za ovako veliki broj ljudi moći da se upotrebi i za proučavanje nekih drugih zdravstvenih problema stanovništva, poput dijabetesa i srčanih oboljenja.

Nju Vestminster uputio izvinjenje Kinezima

Grad Nju Vestminster u Britanskoj Kolumbiji postao je prvi kanadski grad koji je uputio zvanično izvinjenje Kanađanima kineskog porekla za diskriminaciju i rasizam. Izvinjenje je, u ponedeljak uveče u Gradskoj većnici, pročitao gradonačelnik Vejn Rajt, prvo na engleskom, a potom i na kineskom. Nju Vestminster je svojevremeno imao jednu od najvećih Kineskih četvrti u provinciji. Iz spisa sa kraja devetnaestog i prvih decenija dvadesetog veka jasno je da su stanovnici Kineske četvrti bili diskriminisani. U vreme izgradnje kanadske Pacifičke železnice, bilo je angažovano više od 15 hiljada Kineza, koji su dobijali manje plate od belaca, a radili su najteže i najriskantnije poslove. Vlada je, nakon toga, uvela mere za zaustavljanje useljavanja Kineza, a jedna od njih bila je i uvođenje takse po useljeniku. Premijer Stiven Harper se pre četiri godine izvinio za taj potez vlade i izrazio žaljenje zbog zabrane useljavanja Kineza od 1923. do 1947. godine. Bil Ču, iz Društva za pomirenje, naglašava da je ovo značajan i hrabar početak procesa pomirenja ka kome svi teže. Snažniji napori u tom pravci otpočeli su prošle godine, posle velikog nezadovoljstva izazvanog odlukom školskih vlasti da sagrade novu srednju školu na mestu nekadašnjeg kineskog groblja. Sada se razmatra podizanje spomenika na tom mestu, kao i postavljanje spomen-ploče na mestu gde je nekada bila Kineska četvrt.