REGION

Zahuktava se predizborna kampanja u BiH

Intervju:Srđa Trifković - Ustavne promene pogibeljne za BiH

Jačanje radikalnog islama na Balkanu

Al-Džazira početkom iduće godine emituje iz Sarajeva

Grčka davala lažnu nadu za rešenje spora o imenu

Među 60 uhapšenih u akciji "Taksa" i 22 policajca

Po ekonomskim slobodama Crna Gora na 66. mestu

Zahuktava se predizborna kampanja u BiH

U Bosni i Hercegovini se 3. oktobra održavaju opšti izbori, a do sada objavljene ankete pokazuju da i pored nezadovoljstva građana, oni neće doneti ozbiljnije promene na političkoj sceni. Na izborima učestvuje 39 stranaka, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata. Pravo glasa ima više od tri miliona punoletnih građana. Na opštim izborima građani treba da izaberu članove Predsedništva BiH, poslanike u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, predsednika i potpredsednika Republike Srpske, poslanike u Narodnoj skupštini RS, Parlamentu Federacije BiH i poslanike u skupštinama deset kantona u Federaciji BiH. Političke partije u BiH najavile su da će na ovogodišnju izbornu kampanju potrošiti između 100.000 i milion konvertibilnih maraka. Svi gradovi u BiH u potpunosti su oblepljeni posterima političkih partija, izbornim porukama, obećanjima... Predizborni slogani koji se mogu videti i čuti ovih dana glase: "Borba protiv mafije", "Zdravlje za čoveka", "Narod zna", " Uspešan čovek za uspešnu BiH", "Država za čoveka"... Trka u oblepljivanju gradova plakatima dovela je do usijanja jer Izbornoj komisiji BiH stalno stižu prigovori vezani za kršenje pravila izborne kampanje koje se uglavnom odnose na cepanje plakata i lepljenje jednih preko drugih. Medijski skandal izbio je nakon prelepljivanja plakata za humanitarnu pomoć dvogodišnjem dečaku Nedimu Ćosoviću koji boluje od paralize. Njegovi roditelji, koji za lečenje treba da prikupe 18.000 evra, pokušali su da apeluju za pomoć plakatima koje su polepili po gradu, ali su i oni ubrzo nestali pod novim strančkim porukama. Gotovo svi politički kandidati pokrenuli su i svoje internet ali i Fejsbuk stranice, na kojima svakodnevno objavljuju poruke biračima i informišu ih o svojim aktivnostima. S druge strane, nezadovoljni građani otvaraju lažne profile političara na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk i Tviter, gde pokušavaju da stvore negativan imidž tog kandidata. Tako je nedavno Abdulah Vrselj (47) iz Travnika, koji je stopostotni invalid, pokrenuo internet stranicu pod nazivom www.protivsda.com.ba . Vrselj ima teške povrede ruke, amputirana mu je noga nakon povreda koje je zadobio u ratu u BiH. Kao pripadnik Armije BiH nije stekao penziju niti je dobio stan, a sada ga opštinska vlast izgoni iz alternativnog smešataja. "Do sada sam pokušavao svoju muku rešiti regularnim putem. Evo, imam kompletnu prepisku sa državom. Konačno, u ovom trenutku kad sam došao do zaključka da ja ništa ne mogu rešiti redovnim putem, ni kroz redovne državne organe, odlučio sam se za ovakvu kampanju", rekao je Abdulah Vrselj. Predizborne ankete pokazuju, međutim, da ni posle izbora neće doći do većih promena na političkoj sceni BiH. Treba još napomenuti da se ovogodišnji izbori održavaju i bez usvajanja odluke Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci protiv BiH, kojom je naloženo vlastima u BiH da u Izbornom zakonu promene diskriminirajuće odredbe. Jakob Finci i Dervo Sejdić su prošle godine pred Evropskim sudom za ljudska prava prijavili BiH zbog diskriminatorskih odredbi Ustava koje predstavnicima "ostalih" (nacionalnih zajednica, osim tri najveće) onemogućavaju kandidaturu za mesta u Predsedništvu BiH i Parlamentu BiH. Predizborna kampanja, u kojoj se ne pojavljuju kandidati za visoke državne pozicije iz reda "ostalih" naroda, trajaće do 2. oktobra. Centralna izborna komisija BiH procenila je da će održavanje izbora koštati oko 12,6 miliona maraka (oko 6,3 miliona evra). Merima Spahić, Sarajevo

Jačanje radikalnog islama na Balkanu

Na Balkanu, po oceni stručnjaka, sve više jača radikalni islam u redovima muslimana, što ugrožava i bezbednost regiona i predstavlja ozbiljnu pretnju za EU, navodi se u analizi agencije AP. Posebno ozbiljna situacija po tom pitanju je, kako se dodaje, u Makedoniji, u redovima albanske manjine koja čini četvrtinu od 2,1 miliona stanovnika te zemlje. To potvrđuje i jedan muzički video u kome se veliča osnivač i vođa Al Kaide Osama bin Laden, koji je prošle godine postavljen na Jutjub, a u žižu makedonskih medija došao je ovog avgusta. "Oh Osama, uništi američku vojsku. Oh Osama, odbrani čast muslimana. U septembru 2001. si pobedio. Svi se molimo za tebe", peva grupa Makedonaca na albanskom. Iako su većina makedonskih Albanaca muslimani, oni su uglavnom ranije bili sekularni. Ali, od 2001, kada su pripadnici radikalnih albanskih frakcija vodili kratki rat protiv makedonske vojske, primetan je porast islamskog radikalizma. To je, kako navodi AP, trend koji je primetan širom Balkana i izaziva zabrinutost u celom regionu i mogao bi da obezbedi teroristima tlo za lakši pristup zapadnoj Evropi. Mnogi strahuju da bi radikalni evropski muslimani sa pasošima EU mogli lako da prelaze granice i infiltriraju se u evropska društva. U centru pažnje je pokret vehabija, isposničke varijante islama, najprisutnije u Saudijskoj Arabiji, koju praktikuju Bin Laden i talibani. "Vehabizam u Makedoniji, na Balkanu i u Evropi sve je agresivniji u poslednjih 10 godina", smatra Jakub Selimovski, šef verskog obrazovanja u makedonskoj islamskoj zajednici. On dodaje da su vehabije uspostavile stalno prisustvo u Makedoniji, gde ranije nisu postojali, i da ih "ima i u Bosni, na Kosovu, u Srbiji, Hrvatskoj, a odnedavno i u Bugarskoj". U Srbiji je, kako piše AP, prošle godine osuđeno 12 muslimana, osumnjičenih vehabija, iz Sandžaka na kazne do 13 godina zatvora zbog planiranja terorističkih napada, uključujući i napad na američku ambasadu u Beogradu. Prisustvo radikalnih muslimana u Sandžaku povezano je, kako se dodaje, sa dolaskom stranih mudžahedinskih boraca koji su se zajedno sa bosanskim muslimanima borili protiv Srbije u ratu u Bosni od 1992. do 1995. U Bosni je, pak, tema uticaja vehabija jedna od politički najintrigantnijih - bosanski Srbi koji tvrde da je u zemlji njihovo veliko prisustvo i Bošnjaci koji umanjuju značaj tog pitanja i tvrde da vehabije ne postoje. Španski vojni stručnjak za religijski ekstremizam, koji je godinama bio stacioniran u Bosni, Huan Karlos Antunjes procenjuje da u Bosni ima oko 3.000 vehabija, ali da je samo mali broj njih potencijalna pretnja bezbednosti. Predavač na Fakultetu za islamske studije u Sarajevu Ahmet Alibašić navodi da se mnoge vehabije u Bosni uzdržavaju od kritike islamske zajednice i da čak pozivaju na jedinstvo među muslimanima. "Njihov uticaj je vrhunac dostigao 2000, ali od tada je u stalnom padu", ocenio je Alibašić i dodao da su za to najviše zaslužne mere koje su bosanske vlasti preduzele protiv tog pokreta posle napada na SAD 11. septembra 2001. U Bugarskoj, članici EU, skoro jedna šestina populacije od 7,6 miliona su muslimani koji su privrženi konvencionalnim sunitskim verovanjima. Ali u poslednje vreme i u toj zemlji, kao i u ostatku Balkana, počele su da jačaju vehabije, koje su započele borbu za kontrolu religije i imovine islamske zajednice. Ogromne sume novca, uglavnom od muslimanskih organizacija u inostranstvu, potrošene su u Bugarskoj od sredine 1990-tih za više od 150 novih džamija i takozvanih nastavnih centara za širenje vehabizma. Prema bivšem bugarskom glavnom muftiji Nedimu Gendževom, neke muslimanske organizacije su imale nameru da oforme "fundamentalistički trougao" sastavljen od Bosne, Makedonije i bugarskih planina Zapadni Rodopi. Prema novinskim napisima, radikalni islam se propoveda u različitim gradovima i selima u južnoj i severozapadnoj Bugarskoj. Vlasti su 2003. zatvorile brojne islamske centre koji su pripadali islamskim grupama, finansiranim uglavnom iz Saudijske Arabije, a koji su najverovatnije bili povezani sa "radikalnim organizacijama" kao što je Muslimansko bratstvo u Egiptu. U saopštenju vlasti navedeno je da su ti centri zatvoreni "kako bi se sprečilo da teroristi stvore uporište u Bugarskoj". Uprkos tome, prema rečima političkog analitičara Dimitara Avramova, centri koji propovedaju radikalni islam nastavili su da niču u zemlji. "Zajedno sa tri zvanične muslimanske škole, postoji još najmanje sedam koje nisu registrovane i koje država ne kontroliše", naveo je Avramov i dodao da je u poslednjih 20 godina 3.000 mladih muslimana diplomiralo u tim školama. Kada se o Albaniji radi, i tamo je pitanje vehabija vruća tema, ali kako je rekao bivši šef kancelarije vlade za verska pitanja Iljir Kula, "vehabije ne prave nikakve probleme u Albaniji". On je pojasnio da se stotine mladih Albanaca školovalo na univerzitetima na Bliskom istoku, i sada su imami, ali da nije bilo pokušaja vehabija da dovedu u pitanje vođstvo muslimanske zajednice u zemlji, koja je, kako je insistirao, i dalje umerena.

Al-Džazira početkom iduće godine emituje iz Sarajeva

Katarska televizijska kuća Al-Džazira počeće da emituje svoj program iz Sarajeva u januaru 2011. godine. Kako piše sarajevski Dnevni avaz, emitovanje programa će se odvijati pod imenom "Al-Jazeera - Balkans". U dnevnim novinama u BiH, Srbiji i Hrvatskoj juče je objavljen konkurs za generalnog direktora balkanske "Al-Jazeere", koji ostaje otvoren do 27. septembra. U oglasu je istaknuto da će ovaj "međunarodni televizijski kanal uskoro pokrivati celi Balkan". Al Džazira je od kompanije PEP kupila sarajevsku lokalnu tv stanicu "NTV 99" za 2,3 miliona maraka, a Arapi će platiti dugove te medijske kuće i preuzeti signale za emitovanje programa. Polovinom juna ove godine u Sarajevu je registrovan "Al-Jazeera Netnjork" d.o.o. Sarajevo da bi se izbegle zakonske odredbe prema kojima stranci ne mogu biti većinski vlasnici domaćih medija. U ovaj projekat do kraja godine biće investirano 20 miliona maraka, a Al-Jazeera - Balkans" će zaposliti 100 osoba iz zemalja bivše Jugoslavije. Novinari koji budu primljeni ići će na "Al-Jazeerinu" obuku u Dohu u trajanju od tri sedmice do tri mjeseca, navodi sarajevski list.

Grčka davala lažnu nadu za rešenje spora o imenu

Makedonski premijer Nikola Gruevski izjavio je da su poslednje izjave njegovog grčkog kolege Jorgosa Papandreua i šefa grčke diplomatije Dimitrisa Drucasa o rešavanju spora o imenu Makedonije samo lažne nade. Grčka ne odustaje od stava da Makedonija dobije ime za široku upotrebu, koje će nalagati i promenu makedonskog ustava. Gruevski je ocenio da vlada Papandreua ima možda i "radikalniju" poziciju od prethodne vlade Kostasa Karamanlisa. On je pozvao grčkog premijera da dođe u Skoplju na razgovore o imenu. Glavna tema delegacija Makedonije i Grčke na zasedanju Generalne skupštine UN koje je u toku, upravo je pitanje imena. Makedonski predsednik Đorđe Ivanov zatražio je u Njujorku, nakon razgovora sa posrednikom UN Metjuom Nimicom, da Grčka ne zaustavlja proces makedonskog razvoja. S druge strane, šef grčke diplomatije rekao je da makedonski premijer Gruevski ne želi da dođe u Njujork na susret sa Papandreuom. U razgovorima koje su obe strane prethodno imale sa Nimicem nije dat nov predlog o rešenju spora o imenu.

Među 60 uhapšenih u akciji "Taksa" i 22 policajca

U policijskoj akciji "Taksa" je na području Hercegovine uhapšeno 60 osoba, od kojih su 22 aktivna policijska službenika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUP RS) i kantonalnih MUP-ova, saopšteno je iz Tužilaštva BiH. Portparolka MUP RS Mirna Šoja izjavila je da je policija RS u toku akcije uhapsila 19 osoba, od kojih su sedam pripadnici Centra javne bezbednosti Trebinje. Ona je navela da su uhapšene osobe više meseci bile predmet istrage usmerene protiv krijumčarenja cigareta, dodajući da je u akciji zaplenjena veća količina oružja, cigareta i novca. Policije RS i Federacije BiH jutros su izvele akciju na području Hercegovine u cilju otkrivanja osoba osumnjičenih za krijumčarenje, uglavnom, visokotarifnih roba. U akciji, koja je provedena po nalogu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal i korupciju Tužilastva BiH, učestvovalo je više od 200 policajaca.

Po ekonomskim slobodama Crna Gora na 66. mestu

Crna Gora po ekonomskim slobodama zauzima 66. mesto na listi Frejzer instituta u Kanadi. Prema objavljenim podacima, pozicija Crne Gore je bolja za 15 mesta u odnosu na prošlu godinu. Institut Frejzer rangira zemlje po ekonomskim slobodama na osnovu 42 mere, a glavni kiriterijum su lični izbor, dobrovoljna razmena, slobodna konkurencija i zaštita privatnog vlasništva. Od bivših jugoslovenskih republika, samo je Slovenija ispred Crne Gore, na 61. mestu, dok se Bosna i Hercegovina nalazi na 111. mestu, a Srbija je na 97. poziciji. Hrvatska je na 87, a Makedonija je 72. mestu. U odnosu na zakonsku regulativu koja se tiče kredita, rada i poslovanja, Crna Gora je na pomenutoj listi na 13. mestu od 123 zemlje u kojima kanadski Institut meri ekonomske slobode. Globalno posmatrano, kako je saopšteno, ekonomske slobode u svetu su u padu. Hong Kong je i dalje u toj oblasti na prvom mestu u svetu, a slede Singapur, Novi Zeland i Švajcarska. Na dnu liste po ekonomskim slobodama su Venecuela, Angola, Mijanmar i Zimbabve.