SRBIJA

Dijalog Beograd-Priština na nivou "ovlašćenih"

Delta grupa peta po veličini u regionu

Zahtev Srbije 25. oktobra pred Savetom ministara EU

Finasiranje stranaka bez ograničenja iz privatnih izvora

Tadić pozvao investitore SAD da ulažu u Srbiju

SAD daju Srbiji 18,8 miliona dolara pomoći

Deset godina od pada Slobodana Miloševića

Dijalog Beograd-Priština na nivou "ovlašćenih"

Evropska unija očekuje da će Beograd i Priština već u oktobru usaglasiti prve tačke dijaloga koji najpre može obuhvatiti transport, energetiku, promet robe preko administrativno-granične linije, regionalnu saradnju i slično. Ali, razmatranje takvih "praktičnih pitanja" svakako treba da otvori vrata potonjim razgovorima i o drugim temama koje sežu u suštinu položaja Kosova i odnosa Srbije i vlasti u Prištini, smatraju izvori u sedištu EU u Briselu. Dijalog će, procenjuje se, početi u ravni zvaničnika koji su "ovlašćeni", imaju i pravo donošenja određenih odluka, ali u početku nije za očekivanje da se razgovori vode između ministara ili na višem nivou. Tekući susreti visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Ketrin Ešton, u Njujorku, sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem, a prethodno i s čelnicima kosovskih Albanaca, treba da razjasne može li se očekivati brzo poklapanje stavova oko dnevnog reda bitne prve runde dijaloga. Takođe je važno da se razluči u kom vidu - verovatnije samo preko zvaničnika EU - će se voditi razgovori, imajući na umu da Beograd insistira na tome da široki okvir sređivanja odnosa s "prelaznim vlastima u Prištini" bude rezolucija 1244 Saveta bezbednpsto UN. Vlasti u Prištini su bar dosad poručivale da su mogući razgovori samo o "međudržavnoj saradnji", što isključuje kontakte s Beogradom, mada se u diplomatskim izvorima EU to tumači i kao poruka pre svega za "domaću upotrebu". Naglašeno je, s tim u vezi, da je teško verovati da bi Priština odbacila dijalog uz "dobre usluge" EU. Izvori u Briselu, štaviše, stavljaju do znanja da obe strane žele dijalog, jer se ocenjuje da su "sadašnja vođstva u Beogradu i Prištini možda najbolja za razložno okretanje suštinskim pitanjima". A izborni kalendari i u Srbiji i na Kosovu ne daju vremena za preterano zatezanje i odugovlačenje oko početka "sređivanja odnosa", na čemu insistira ne samo EU, već i Vašington, što je itekako od značaja za kosovske Albance. EU je stalo da mesto pregovora bude Brisel, jer želi da "dobre usluge" evropske dvadesetsedmorice ukotvi u ceo proses sređivanja odnosa Beograda i Zapadnog Balkana Uniji, odnosno "evropsku perspektivu regiona". Dobro upućeni evropski diplomatski funkcioneri su već uoči susreta Tadić-Ešton i Ešton-Tači, rekli da zvaničnog političkog otvaranja pregovora o statusu ne može biti, iako će neminovno bitna "tehnička pitanja" ući sama po sebi u dimenzije statusa. Za Srbiju će pokretanje dijaloga, rečeno je, biti od nesumnjive koristi jer postoji "široko uverenje" da je vreme da se zahtev Beograda za kandidaturu za članstvo prosledi Evropskoj komisiji. I, kako su dodali, "ako razgovaramo o nadzoru granica, pitanje je o kojoj granici razgovaramo, ako govorimo o zakonu, pitanje je čijem zakonu?". Tehnička pitanja tu očigledno imaju i "statusni ugao". Na pitanje da li će i poseban status severa Kosova biti predmet dijaloga, odgovor je glasio da je "jasno da pitanje severa Kosova mora biti rešeno". Jer, ukazali su upućeni diplomate u EU, "u Ahtisarijevom planu već ima elemenata koji su deo specijalnog statusa" i sad je možda baš dijalog put da se to primeni. Dragan Blagojević, Brisel

Delta grupa peta po veličini u regionu

Na listi 100 najvećih kompanija u Adrija regionu, koju je uradila revizorsko konsultanstva kuća Dilojt nalaze se 23 kompanije iz Srbije, a najbolje plasirana je Delta grupa. Telekom Srbije je na drugom mestu u regionu po neto profitu. Adria region obuhvata područje Srbije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine a najveća kompanija iz Srbije je Delta grupa koja zauzima peto mesto sa 1.676 miliona evra prihoda. Najveća kompanija u regionu je Agrokor iz Hrvatske sa 3.607 miliona evra prihoda. Na drugom mestu je takođe hrvatska kompanija Ina, a zatim dve slovenačke kompanije trgovinski lanac Merkator i energetska kompanija Petrol. Od srpskih kompanija, na šestom mestu je Elektroprivreda Srbije koja je 2009. godine imala prihode od prodaje 1.675 miliona evra, dok je Naftna industrija Srbije na devetom mestu sa 1,255 miliona evra prihoda od prodaje. Među 100 najvećih kompanije, 35 je iz Hrvatske, Slovenije 31, Bosne i Hercegovine šest, Makedonije četiri i jedna iz Crne Gore. Kada je reč o najprofitabilnijih kompanijama, na prvom mestu je Ht grupa iz Hrvatske sa neto profitom u 2009. godini od 275,8 miliona evra, dok je na drugom mestu Telekom Srbija sa neto profitom od 211,1 milion evra. Među deset kompanija po neto profitu iz Srbije je još na devetom mestu je energetska kompanija EFT Holdings. Za analizu su korišćeni podaci iz javno dostupnih dokumenata i dokumenata koje su kompanije dostavile. Predstavnik Dilojta Žarko Mijović nije želeo da kaže koje kompanije nisu dostavile podatke ali je kazao da bi u slučaju da su svi dostavili podatke lista izgledala malo drugačije. Glavni i odgovorni urednik Ekonomist magazina Milan Ćulibrk je kazao da na listi ima samo 14 kompanija koje se bave industrijskom proizvodnjom. On je dodao da je šokantno da su najveće kompanije u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj trgovinski lanci i da to pokazuje da se mora preći na novi model privrednog razvoja.

Zahtev Srbije 25. oktobra pred Savetom ministara EU

Zahtev Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (EU) biće 25. oktobra na dnevnom redu sastanka evropskih ministara spoljnih poslova, objavljeno je na sajtu RTL(www.rtlinfo.be). "Kao predsedavajući Saveta ministara spoljnih poslova, to pitanje ću staviti na dnevni red sastanka u oktobru", izjavio je sinoć agenciji Belga šef belgijske diplomatije Stiven Vanakere koji je u Njujorku razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem. Savet ministara održaće 25. oktobra u Luksemburgu sastanak na kojem treba da odobri prosleđivanje srpskog zahteva za članstvo Evropskoj komisiji. Srbija je u decembru prošle godine podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Šefovi diplomatije se izgleda slažu da "nagrade" Beograd koji je prihvatio otvaranje dijaloga sa Kosovom u rezoluciji usvojenoj 9. septembra u Njujorku, a koju su pripremile EU i SAD, navodi se na sajtu RTL.

Finasiranje stranaka bez ograničenja iz privatnih izvora

Učesnici na izborima u Srbiji moći će da prikupljaju novac za izborne kampanje iz privatnih izvora bez ograničenja ukupnog iznosa, predviđeno je radnom verzijom novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. U tekstu koji je dostavljen agenciji Beta iz CESID-a, navode se stroge zabrane ko sme da finansira političke subjekte, a za kršenje tih odredbi predviđene su zatvorske kazne od tri meseca do tri godine, odnosno od šest meseci do pet godina ako su mimo zakona data ili primljena sredstva u iznosu većem od milion i po dinara. Godišnji prilog odnosno prilog za kampanju pojedinačnog fizičkog lica ograničen je na oko 7.000 evra (20 prosečnih plata), a pravnog na oko 70.000 evra (200 prosečnih plata). Anonimne donacije su zabranjene. Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković, koji je bio u radnoj grupi za izradu teksta zakona, rekao je agenciji Beta da će partije zakonom dobiti "komotan okvir" i da više neće biti opravdanja za kršenje i zaobilaženje zakona. "Agencija će sprovditi oštru kontrolu. Vršiće se monitoring kampanja, u saradnji a nevladinim organizacijama i medijima, a kontrola izveštaja više neće biti samo formalna", naveo je Stojiljković. Učesnici na izborima moraće da dostave izveštaje o troškovima u kampanji 30 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata. Agencija će, propisano je radnom verzijom zakona, moći neometano da pristupi dokumentaciji političkih subjekata radi kontrole, moći će da angažuje stručnjake i institucije, a podatke će morati da dostave i banke, pravna i fizička lica koja finansiraju stranke ili su za njih obavili neku uslugu. Za kontrolu će Agencija dobijati posebna sredstva iz budžeta. Pored zatvorske kazne za nezakonito davanje i prikupljanje novca, odnosno prikrivanje izvora finansiranja, zakon predviđa novčane kazne do dva miliona, period zastarevanja prekrsaja od pet godina, kao i privremenu obustavu budžetskog finansiranja stranke do okočanja prekršajnog postupka. Zakon predviđa i smanjenje izdvajanaja iz javnih izvora za finansiranje kampanje - umesto 0,1 odsto neto budžeta deliće se 0,05 odsto, ali će svi učesnici na izborima dobijati jednak deo - po pet odsto tog iznosa, sto je prema ovogodišnjem budžetu oko 7,5 miliona dinara. Princip da pobednik dobija mnogo više od poraženog ukinut je i za većinske izbore koji se održavaju u dva kruga - novac iz javnih izbora se raspoređuje na dva kruga i dele ga ravnomerno svi učesnici izbora. Uslov je, međutim, da učesnici izbora pređu limit od jedan odsto glasova, odnosno 0,3 odsto za manjine. U suprotnom moraće da vrate novac koji su dobili iz budžeta ili će im se oduzimati jemstvo koje su po novom zakonu obavezni da polože. Članarine, kao i prilozi, moraće da se uplaćuju sa tekućeg računa. Izuzetak su članarine ispod 1.000 dinara na godišnjem nivou, za koje će se izdavati priznanica. Davaoci priloga podnosiće izjavu da ne duguju porez, kao i izjavu o vlasničkoj strukturi. Prilozi na godišnjem nivou veći od jedne prosečne plate odmah će se javno objavljivati ma sajtu političkih subjekata. Političke subjekte ne smeju da finansiraju strane države, strana fizička i pravna lica, anonimni darodavci, javne ustanove, preduzeća, privredna društva i preduzetnici koji obavljaju usluge od opšteg inteersa, ustanove i preduzeća sa učešćem državnog kapitala, sindikati, neprofitne organizacije, crkve i verske zajednice. Ne smeju ih finansirati ni priređivači igara na sreću, uvoznici, izvoznici, proizvođači akciznih proizvoda, oni koji duguju poreze. Dozvoljeni su prilozi od međunarodnih političkih asocijacija u čijem radu stranke učestvuju, a prema podacima iz registra političkih stranaka. Iznosi iz budžeta za redovno finansiranje nisu menjani - 0,15 odsto iz republičkog i 0,1 iz pokrajinskoog i lokalnih budžeta, a deliće ih, kao i do sada, samo one stranke koje osvoje mandate. Radna verzija zakona biće predstavljena u petak u Medija centru u Beogradu.

Tadić pozvao investitore SAD da ulažu u Srbiju

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je u sredu u Njujorku američke poslovne ljude da investiraju u Srbiju, ocenivši da bi im to, zbog njenog strateškog položaja i važnih sporazuma sa vodećim ekonomijama sveta, omogućilo pristup tržištu od blizu milijardu ljudi. "Želim da izađete iz ove sobe sa saznanjem da Srbija iskreno pozdravlja američke investicije. Mi vidimo SAD kao strateško-ekonomskog partnera, a sebe kao geo-ekonomsku sponu između zapadne i jugoistočne Evrope, Bliskog istoka, severne Afrike i centralne Azije", rekao je Tadić u izlaganju na simpozijumu "Putevi prosperiteta" u Harvard klubu. Srpski predsednik je podsetio da se 5. oktobra navršava 10 godina od srpske "mirne demokratske revolucije", tokom kojih su, kako je naveo, ponovo uvedene demokratske institucije, obnovljena vladavina prava, uspostavljena tržišna ekonomija i stalni iznadprosečni ekonomski rast. Tadić je dodao da su tokom poslednje decenije, takođe, poboljšana ljudska prava i prava manjina, ojačana borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, a Srbija je postala i aktivni član Partnerstva za mir NATO-a. "Kao vrhunac, za deset godina od demokratskih promena, Srbija je privukla oko 15 milijardi evra stranih investicija, od čega je 10 odsto stiglo iz SAD" rekao je Tadić i dodao da je američka vlada u poslednjih deset godina uložila oko milijardu dolara kao pomoć srpskoj ekonomiji da postane kompetitivnija i privlačnija američkim kompanijama. Prema rečima predsednika Srbije sve to je utrlo put za ostvarenje srpske vizije u buducnosti - puno članstvo u EU. "Brz pristup EU je više nego cilj, to je naš strateški prioritet. To je najsigurniji način da stvarno učvrstimo reforme o kojima sam govorio", navodi se u Tadihevom govoru dostavljenom Beti. Tadić je ukazao da su ekonomske ekspertske organizacije, poput Prajs voter haus kupers, Ekonomist intelidžens junit, Ernst and jang pohvalili Srbiju kao odlično mesto za sigurne i unosne investicije. Prema njegovim rečima, pre samo nekoliko nedelja Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ocenila je srpsku "investicionu klimu kako jednu od najatraktivnijih u jugoistočnoj Evropi, naglasivši brz napredak Srbije". Tadić je dodao da je Fajnenšel tajms "čak Beograd proglasio gradom budućnosti", dok je Njujork tajms noćni život u prestonici Srbije opisao kao "najbolji u Evropi". "Dozvolite da vam kažem veoma jednostavno: više smo nego spremni za vas i vaš dolazak u Srbiju i učinićemo sve da privučemo vaše investicije", rekao je Tadić. On je podsetio da je Srbija članica regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini - CEFTA, da ima sporazume i sa Rusijom, Turskom i Belorusijom. "I kada to udružite sa činjenicom da proizvodi iz Srbije mogu da se izvezu u svih 27 zemalja EU bez carine, kao i da imamo jedan od najnižih privrednih poreskih režima u Evropi, to vam omogućuje pristup potencijalnom tržištu od blizu milijardu ljudi", dodao je predsednik Srbije.

SAD daju Srbiji 18,8 miliona dolara pomoći

Dva sporazuma o saradnji Srbije i SAD u podsticanju ekonomskog rasta i jačanja demokratskih institucija Srbije, vredna 18,8 miliona dolara, potpisana su danas u Beogradu. Sporazume, koji se realizuju preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), potpisali su potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i direktorka USAID-a u Srbiji Suzan Fric, u prisustvu američke ambasadorke u Beogradu Meri Vorlik. "Upravo smo potpisali pomoć Amerike u vrednosti od 18,8 miliona dolara za našu zemlju i to u dva domena - 8,8 miliona za poboljšanje poslovnog okruženja i konkurentnosti i 10 miliona dolara za poboljšanje funkcionisanja državne uprave i jačanje demokratskog potencijala naše zemlje", rekao je Đelić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Ministar Đelić i ambasadorka Meri Vorlik složili su se da su odnosi dve zemlje u usponu od prošlogodišnje posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Srbiji, posle koje su usledile i posete drugih američkih zvaničnika i investitora. "To su sve pokazatelji da su naši bilatelarni odnosi na uzlaznoj putanji", rekao je Đelić. Meri Vorlik se saglasila sa Đelićem da su odnosi dve zemlje u usponu i istakla da su potpisani sporazumi "još jedan dokaz sve snažnijeg partnerstva" Srbije i SAD.

Deset godina od pada Slobodana Miloševića

Danas se navršava deset godina od kada je bivši predsednik SR Jugoslavije i haški optuženik Slobodan Milošević izgubio izbore za predsednika SR Jugoslavije (SRJ). Predsednički izbori su održani istovremeno sa izborima za parlament SRJ i lokalnim izborima u Srbiji. Pobedom udružene opozicije na tim izborima završena je desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića. Ne želeći da prihvati poraz, do tada vladajuća Socijalistička partija Srbije (SPS) i njen lider Milošević izazvali su postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji. Demokratska opozicija Srbije (DOS) je pozvala na demonstracije zbog nepriznavanja rezultata izbora za predsednika SRJ. Posle višednevnih protesta i štrajkova širom Srbije kriza je okončana 5. oktobra nakon centralnog protesta u Beogradu gde se okupilo više stotina hiljada ljudi. Na izborima 24. septembra 2000. za predsednika SRJ izabran je kandidat DOS-a i lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica sa 2.470.304, odnosno 50,24 odsto glasova birača, pobedivši dotadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića koji je osvojio 1.826.799 glasova, odnosno 37,15 odsto glasova birača. Osam godina kasnije, SPS, čiji je Milošević bio neprikosnoveni lider, postala je deo vlasti. U koalicionoj proevropskoj vladi Mirka Cvetkovića, formiranoj u julu 2008. predsednik socijalista Ivica Dačić je potpredsednik i ministar unutrašnjih poslova. U aprilu 2001. Milošević je uhapšen zbog finansijskih malverzacija, a dva meseca kasnije je izručen Haškom tribunalu gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu. Umro je 11. marta 2006. od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala.