SVET

Vatikan pod istragom zbog pranja novca

Kako izbeći hladni rat zbog Arktika

Gazirana voda i na javnoj česmi u Parizu

Ubrzano nestaju biljne i životinjske vrste

Italijanska mafija otkupljuje dobitne loto tikete

Topljenje leda na Grenlandu veće nego ikad pre

Poslanica došla sa bebom na sednicu Evropskog parlamenta

Od ujedinjenja Nemačke 137 žrtava neonacista

Polemika o penzionisanju episkopa

Vatikan pod istragom zbog pranja novca

Italijanska finansijska policija zaplenila je 23 miliona evra sa jednog računa u vatikanskoj banci Institut za verske poslove, u okviru istrage o pranju novca, prenosi italijanska novinska agencija Ansa. Ansa prenosi saopštenje policije u kome se navodi da je pod istragom predsednik banke Etore Goti Tadeski i još jedan visoki zvaničnik kome nije navedeno ime. Policija ih ispituje, kako se dodaje, zbog sumnje da nisu primenjivali italijanske zakone protiv pranja novca. Policija je zaplenila pomenuti novac kao meru predostrožnosti. To je prvi put, navodi Ansa, da je slična akcija sprovedena protiv vatikanske banke. Istragu je pokrenulo rimsko tužilaštvo, a dvojica zvaničnika su optuženi da nisu poštovali jednu klauzulu novog italijanskog zakona o pranju novca iz 2007, koji propisuje onima koji vrše novčane transakcije da navedu njihov cilj i prirodu. Vatikan je saopštio da je "zaprepašćen i iznenađen" istragom o pranju novca i zaplenom 23 miliona evra sa računa vatikanske banke. Sveta stolica je navela da već neko vreme radi na tome da svoje finansije učini transparentnijim, u skladu sa zakonima protiv terorizma i pranja novca. Vatikan je izrazio puno poverenje u Tadeskija i generalnog direktora banke, protiv kojih se vodi istraga. U novinskim izveštajima već više od godinu dana se pominje da italijanski istražni organi preispituju transakcije vatikanske banke vredne nekoliko miliona evra, kako bi utvrdili da li je ta banka zadužena za finansije Svete stolice, povredila propise. Rimski list Republika pisao je u junu da se 10 italijanskih banaka, među kojima su i Inteza i Uni kredit, našlo na udaru tužilaštva. Vatikanska banka ima eksteritorijalni status kao i Vatikan i nije obavezna da poštuje finansijske norme koje važe za italijanske finansijske strukture, navodi agencija AFP i dodaje da to ne važi kada posluje sa italijanskim bankama, što je često ta banka činila.

Kako izbeći hladni rat zbog Arktika

Međunarodna konferencija o Arktiku koja se održava u Moskvi, predstavlja šansu da se izbegne novi hladni rat, ocenjuje britanski dnevnik Independent. Tema dvodnevnog skupa je saradnja na Arktiku i ona prikriva ono što bi realnije moglo da se nazove beskompromisnom bitkom za parče teritorije za koju se veruje da krije velika prirodna bogatstva, piše list. Pitanje ko šta kontroliše i dokle teritorija pojedinih zemalja doseže postalo je hitnije iz dva razloga, piše Independent. Kako prenosi Bi-Bi-Si (BBC), razvoj savremene tehnologije omogućava potrage za naftom i gasom na većim dubinama i na nižim temperaturama, a smanjivanje polarnog ledenog pokrivača učinilo je severoistočni prolaz plovnim tokom letnjih meseci pa je region time postao pristupačniji. Rusija je pre devet godina UN podnela zahtev da joj se prizna pravo nad podvodnim Lomonosovljevim grebenom, a pre tri godine je pobola titanijumsku zastavu ispod Severnog pola, jasno pokazujući svoje namere, podseća dalje Independent. Skup koji se održava uz učešće predstavnika svih zemalja koje polažu pravo na arktičku teritoriju, doduše na stručnom a ne zvaničnom nivou, više je orijentisan na određivanje činjenicnog stanja nego na ostvarivanje teritorijalnih pretenzija. Independent ocenjuje da je pozitivno i to što učesnici skupa u Moskvi razmatraju i ekološke aspekte problema i potrebu da se to netaknuto područje očuva za buduće generacije. Možemo samo da se nadamo da će konferencija predstavljati početak jedne produžene međunarodne debate i da će duh saradnje i poštovanja životne sredine nađačati potencijalno destruktivno otimanje o resurse, piše Independent. Rusija, Norveška, Kanada, Danska i SAD su već položile pravo na teritorije u regionu. Prema međunarodnom pravu, priobalna zemlja ima ekskluzivno pravo na eksploataciju prirodnih resursa na dnu mora i ispod njega do 200 nautičkih milja (370 kilometara) od njenog kopna. Ukoliko kontinentalna ploča ide dalje od toga, zemlja mora da pruži dokazni materijal komisiji UN koja će posle toga dati svoje preporuke za određivanje odgovarajuće granice.

Gazirana voda i na javnoj česmi u Parizu

Ekološki svesni Parižani imaju prvi put priliku da piju gaziranu vodu iz javne česme koju su postavile gradske vlasti glavnog grada Francuske, prenosi Bi-bi-si. Vlasti tim potezom, kako se navodi, žele da smanje upotrebu plastičnih flaša za vodu, jer se za njihovu proizvodnju koristi mnogo nafte i jer prave velike količine plastičnog otpada koji se teško biološki razgrađuje. U Parku Ruili (Jardin de Reuilly), istočno od Pariza, gradske vlasti su postavile prvu česmu iz koje teče besplatna gazirana voda, a projekat je realizovala javna kompanija za vodu "Eau de Paris". Ta česma, jedina te vrste, nazvana je "Penušava" (La Petillante) i nudi prolaznicima običnu pitku kiselu vodu ohlađenu do sedam stepeni. Voda je dostupna neograničeno, a pored česme sa kiselom, stanovnicima se nudi i obična voda - hlađena i nehlađena. Kompanija koja je postavila česmu saopštila je da time želi da pokaže da ljubav Francuza prema flaširanoj vodi ne mora da bude praćena ogromnim količinama potrošene nafte i tonama plastičnog otpada. Statistike govore da svaki Francuz, prosečno, popije oko 130 litara flaširane vode godišnje. Lokalni stanovnici su jednodušno pozdravili novi tip česme u parku, a jedan od njih je rekao za BBC da će česma biti posebno korisna tokom letnjih vrućina. Ako se česma u parku Ruili pokaže kao uspešna, vlasti nameravaju da postave takve česme i na drugim javnim mestima.

Ubrzano nestaju biljne i životinjske vrste

Alarmantna brzina kojom nestaju životinjske i biljne vrste na svetu i dalje se ne smanjuje, izjavio je generalni sekretar UN Ban Ki Mun u sedištu UN u Njujorku. "Očuvanje vrsta i eko sistema planete od suštinske je važnosti za održiv razvoj i milenijumske razvojne ciljeve", rekao je Ban pred šefovima država i vlada okupljenim u sedištu UN na samitu posvećenom smanjivanju siromaštva u svetu. "Cilj za 2010. neće biti ostvaren", kazao je Ban Ki Mun, ističući da je 2010. međunarodna godina biodiverziteta i da ona predstavlja krajnji rok do kojeg se međunarodna zajednica obavezala da će smanjiti brzinu ugrožavanja biološke raznovrsnosti. Kako je objasnio, razlog "ubrzanog globalnog smanjivanja biodiverziteta jednostavan je". "To je ponašanje ljudi, vaše, moje, svakog od nas", rekao je Ban Ki Mun. Generalni sekretar UN podsetio je da će se 193 članica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti sastati sledećeg meseca u Nagoji, gde bi trebalo da usvoje strateški plan o biodiverzitetu i viziju o biodiverzitetu 2050. godine. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ukazao je da je čitav svet kolektivno odgovoran za neispunjavanje cilja postavljenog za 2010. o očuvanju biodiverziteta. On je istakao da se nestanak biljnih i životinjskih vrsti "nastavlja tempom bez presedana". "Na raskrsnici smo: ili ćemo preduzeti napore kako bismo preokrenuli gubitke u biološkoj raznovrsnosti, ili ćemo ugroziti našu budućnost i budućnost generacija koje tek treba da budu rođene", kazao je Barozo. On je upozorio da je "Nagoja prilika za preokretanje situacije". Brojni stručnjaci ocenjuju da se Zemlja nalazi na pragu šestog velikog talasa uništenja u svojoj istoriji. Prema UN, godišnji tempo nestanka vrsti prouzrokovanih aktivnostima ljudi "100 puta je viši od tempa prirodnog istrebljenja".

Italijanska mafija otkupljuje dobitne loto tikete

Italijanska policija utvrdila je u istrazi da mafija u toj državi otkupljuje dobitne loto tikete kako bi na taj način oprala velike svote novca zarađenog švercom kokaina. Policijski inspektori u južnoj Kalabriji saopštili su da je mafija u toj oblasti za osam miliona evra pokušala da otkupi dobitni tiket nacionalne loto lutrije koji je kupljen u trafici čiji je vlasnik zet jednog od članova mafije. Policija navodi da je mafija ponudila anonimnom dobitniku na lotou osam miliona evra. Radi se prljavom novcu, navodi policija. Prema italijanskim zakonima, svi koji raspolažu velikom količinom novca moraju da dokažu njegovo poreklo, a kupovinom dobitnog loto tiketa mafija bi "oprala" prljavo stečeni novac.

Topljenje leda na Grenlandu veće nego ikad pre

Topljenje ledene mase na ostrvu Grenland je ovog leta bilo veće nego ikada, pokazuju proračuni više naučnika sa kojima je razgovarao danski dnevni list Julands-Posten. Proračuni istraživača klime Sebastiana Mernilda iz američke Laboratorije Los Alamos, u Novom Meksiku, pokazuju da je tokom leta nestalo 540 kubnih kilometara ledene mase na kopnu Grenlanda što je 25 do 50 odsto više nego tokom "normalnih" godina. Mernild kao primer navodi 1972. godinu kada se istopilo oko 17 odsto ledene mase na kopnu Grenlandu, a 2010. godine 52 odsto. Sa ovim proračunima se slaže i naučnik Džejson E. Boks sa Univerziteta države Ohajo u SAD koji procenjuje da je ovogodišnje topljenje najveće od 1873. godine, od kada se meri temperatura na Grenlandu. "Najvećih 35 glečera na Grenlandu se od 2000. godine smanjilo za 1.534 kvadratna kilometra, a samo ove godine led je nestao sa skoro 420 kvadratnih kilometara", kazao je Džejson E. Boks za Julands-Posten. Danska ministarka za klimu Luke Fris je u izjavi za taj list ocenila da podaci pokazuju "da globalno zagrevanje nije neki teoretski problem". Ostrvo Grenland, na kojem je druga po veličini ledena površina na svetu, je autonomna oblast u sastavu Kraljevine Danske.

Poslanica došla sa bebom na sednicu Evropskog parlamenta

Italijanska poslanica Liča Ronculi iznenadila je u sredu kolege kada je na plenarnu sednicu Evropskog parlamenta u Strazburu došla sa svojom jednomesečnom bebom. Dobila je aplauz kolega, a potom se založila za veća prava žena: "Simbolično sam došla sa ćerkom Vitorijom zato što mislim na sve one žene koje ne uspevaju da uklope trudnoću i posao, poslovni i privatni život." Liča Ronculi (35), članica evropskih konzervativaca - Evropske narodne partije, porodila se 10. avgusta.

Od ujedinjenja Nemačke 137 žrtava neonacista

U Nemačkoj je od ujedinjenja 137 ljudi izgubilo život u napadima neonacista i drugih ekstremnih desničara. To je pokazalo zajedničko istraživanje nemačkog nedeljnika "Cajt" i dnevnog lista "Tagešspigel". Broj žrtava je, kako se u dokumentaciji navodi, skoro trostruko veći od onoga koji za isti period daju nemačke vlasti. Prema vladinim navodima, neonacisti su usmrtili 47 osoba, pri čemu se za 1994. godinu i za period od 2003. do 2007. navodi da žrtava uopšte nije bilo. Dve novine, koje su svoje istraživanje objavile na internetu uz navođenje svih podataka o žrtvama, samo za taj period daju broj od 21 žrtve. Dodaje se da se u policijskim podacima nedostaju čak i "spektakularni slučajevi nasilja ekstremne desnice". Tako se, na primer, u zvaničnoj statistici, ne navodi da je advokata iz Kelna, njegovu suprugu i kćerku 2003. ubio neonacista Tomas Adolf. Sudije su u tom slučaju čak ustanovile "nacističko opredeljenje počinioca koji se pozvao na to da i dalje važe firerove naredbe i zakoni Trećeg rajha" koji ga "obavezuju" na oružanu borbu. Sud je ustanovio posebno tešku krivicu i odredio vanredne bezbednosne mere, čak i pošto ubica bude izdržao kaznu. U dokumentaciji "Cajta" i "Tagešspigela" se podseća i da je ekstremni desničar iz Memingena, u Bavarskoj, ubio suseda koji se žalio zbog glasne neonacističke muzike. Presuda je izrečena samo za ubustvo, bez uzimanja u obzir ekstremno desničarskih motiva. Sudija je tek sada priznao da su razmatrane samo "spoljne okolnosti", a da je ekstremistički motiv za ubistvo "verovatan". "Tagešspigel" i "Cajt" su mesecima proučavali presude, razgovarali sa tužilaštvima, sudovima, bezbednosnim vlastima, organizacijama za pomoć žrtvama neonacističkog nasilja kao i sa rodbinom ubijenih. Ocena je da "delovi policije i pravosuđa jedva da su primili k znanju opsežni sistem registrovanja politički motivisanog kriminala koji je ministar unutrašnjih poslova uveo 2001. godine". U prvom reagovanju na istraživanje dve novine, ministarstvo unutrašnjih poslova je pak saopštilo da sistem jeste usvojen širom Nemačke, ali da pri registrovanju kriminala ekstremne desnice postoje "sistemu svojstvene razlike u vrednovanju".

Polemika o penzionisanju episkopa

Grčka država traži od pravoslavne crkve da u određenoj starosnoj dobi penzioniše episkope, a predlog je prenet poglavaru, arhiepiskopu atinskom Jeronimu. Kako je javila Verska informativna agencija, iako je zahtev prosleđen u diskreciji, da bi se prvo podstakla diskusija samo u najvišem kleru, kako bi tu dobrovoljno donela odluka, u javnosti se već povela polemika. Dok su neki mitropoliti izjavili da nemaju ništa protiv, da sami žele da se povuku, drugi se tome protive, ističući da to nije moguće po kanonskom pravu i da samo smrću mogu da odu sa trona. Oni takođe, smatraju da arhiepiskop treba da "izdrži pritisak" i odbije zahtev. Grčka ima 82 arhijereja, gotovo svi su u rangu mitropolita, nekoliko ih je u penziji i oni su bez eparhije, ali u dostojanstvu arhijereja. Kao starosna granica, pominje se penzionisanje sa 80 godina. U tom slučaju, morala bi da se povuku sadašnjih aktivnih dvanaest mitropolita. Arhiepiskop Jeronim ne želi sam da odlučuje niti da se izjašnjava, pitanje bi se prvo razmotrilo na sednici dvanaestočlanog svetog Sinoda, tokom oktobra meseca. U Atini se ističe da je u Katoličkoj crkvi svaki biskup obavezan da papi pre navršenih 75 godina podnese ostavku. Ruska pravoslavna crkva, kao i neke druge, ne retko penzioniše episkope takođe u 75 godini. Neki grčki mitropoliti, koji se ne protive nameri, podsećaju da oni profesore u bogoslovskim školama penzionišu sa 65 godina života. Mitroplit Zakintosa, Hrizostom, traži da se starosna granica za povlačenje ne bude 80, već da se još snizi. U isto vreme mitropolit navpaktski, Jerotej odbija svaku pomisao na uvođenje "dobrovoljnog povlačenja". Grčka država daje određene privilegije svakom arhijereju, mesečnu platu, reprezentativno vozilo, vozača. Vlada smatra da mere štednje ne smeju ni crkvu da mimoiđu.