KANADA

Ni kupovina nije više ono što je nekad bila

Kanadski gradovi povoljni za poslodavce

Međunarodni bar-kod života

Prepisivanje više nije greh

Harper lobira da Kanada dobije mesto u UN

Otac, sin i ćerka uhapšeni zbog krađe loto tiketa

Konzervativci pobedili u Nju Brusviku

Džonstonov moto je duh saradnje i zajedništva

Ni kupovina nije više ono što je nekad bila

Kanađani sve češće kupuju putem interneta, dakle od kuće i iz fotelje, pa izostaje radost razgledanja izloga, opipavanja i isprobavanja. Istini za volju, postoji i dalje neka vrsta virtuelnog razgledanja izloga, ali šetnja, razgovori i komentari tokom odlaska do tržnog centra, sa osobama od poverenja ili onima voljnima da otvore novčanik, nikako se ne može porediti sa šturim biranjem slika, pa makar to bilo u najudobnijim kućnim papučama i odeći. Statističari kažu da su prošle godine Kanađani virtuelnim putem naručili robu i usluge vredne 15,1 milijarde dolara, čime su za preko dve milijarde premašili svotu iz 2007. godine. Ispostavlja se da je dve petine građana, starijih od 16 godina, već koristilo internet za kupovinu i oni su ukupno imali više od 95 miliona porudžbina. Naravno, među internet mušterijama ima onih kojima je ovo preraslo u strast, ali i onih koji tek ponekad i ponešto, stidljivo i veoma oprezno kupe, ili pak koriste mogućnost da na internetu saznaju sve što žele o onome što planiraju da kupe. Ovu poslednju mogućnost iskoristio je svaki drugi Kanađanin, s tim da su mnogi od njih ipak kupovinu obavili u prodavnici, gde su mogli na licu mesta da provere ono što su već saznali. Žitelji Britanske Kolumbije i Alberte prednjačili su u internet kupovini, koja se od starovremske razlikuje i po tome što su muškarci češći kupci. Najviše se kupuje sve ono što je vezano za putovanja, potom ide zabava, počev od ulaznica za koncerte i slično, pa knjige i časopisi, odeća, nakit i detalji. Popularnost onlajn kupovine je u porastu zbog sve privlačnijih veb-sajtova i sve veće dostupnosti interneta, brzih veza i mobilne varijante. Stručnjaci su ubeđeni da će ova moda biti sve prihvaćenija, kako odrastaju i postaju ekonomski nezavisni pripadnici generacija odraslih uz internet. Leri Mekkeon, viši istraživač analitičar, primećuje da mladi već 'vežbaju' kupujući stvari koje se na internetu mogu naći povoljnije.

Kanadski gradovi povoljni za poslodavce

Firma za globalni menadžment Aon Konsalting ustanovila je, rangirajući 90 gradova u svetu, da je Toronto najmanje riskantan grad za pronalaženje, zapošljavanje i premeštaj radnika. I ostali kanadski gradovi prošli su dobro, Montreal je na petom, a Vankuver na 13. mestu. Tim iz Aona je merio nivo rizika u organizacijama na osnovu analize demografskih i obrazovnih iskustava, zapošljavanja i državnih propisa. Kako se ističe, u Kanadi ima vrlo malo korupcije, strogo se sprovodi sve što je vezano za politiku jednakih šansi, postoje zdravstvene i penzione beneficije i mogućnosti za usavršavanje su veoma kvalitetne i dostupne. Rik Pejn, vodeći istraživač, objašnjava da je vladina podrška jedan od izuzetno važnih faktora koji su doprineli da ovaj izveštaj bude povoljan. On kaže da su gradovi sa malim rizikom obično tamo gde je rad vlada transparentan, gde postoji saglasnost u bitnim stavovima i sa fer odnos prema pitanjima zapošljavanja. Sa druge strane faktor izraženo ubrzane urbanizacije obično je uzrok izraženijih rizika. On je tu pomenuo primer poslednje plasirane Dake, grada prvobitno zamišljenog za milion stanovnika, gde sada živi 12 miliona žitelja, i gde se, neminovno i zbog sasvim objašnjivih razloga, javljaju problemi po svim merenim kriterijumima. Na začelju liste, uz Daku se nalaze još i Bangladeš, Pnom Pen, Lagos, Karači i Teheran. U prvih pet su, pored Toronta i Montreala, još i Njujork, Singapur i London, a listu od prvih deset gradova sa najmanjim rizikom za poslodavce dopunjavaju još i Cirih, Stokholm, Kopenhagen, Amsterdam i Los Anđeles.

Međunarodni bar-kod života

U Torontu se proteklog vikenda okupilo stotinu naučnika iz čitavog sveta, kako bi se u okviru zvanično najavljenog projekta Međunarodni bar-kod života, dogovorili o stvaranju svojevrsnog digitalnog inventara celokupnog živog sveta na zemlji. Oni veruju da će u narednih deset godina uspeti da stvore digitalni identifikacioni sistem za sav živi svet. Samo u narednih pet godina planira se završetak identifikacije oko pet miliona predstavnika 500 hiljada vrsta, na osnovu DNK identifikatora za svaki registrovani primerak. Svaka zemlja će biti posebno zadužena za svoje endemske vrste, tako da će Kina, između ostalog, to uraditi za pande, Australija za marsupijale i eukaliptuse. Kanada, koja je lider u ovoj oblasti, biće zadužena za oko sto hiljada vrsta koje žive na ovim prostorima. U poslednje tri godine naučnici su se bavili postavljanjem osnova za ovaj ogromni projekat. Do sada je obavljen i jedan deo registracije u nacionalnom Centru za barkodiranje DNK, koji je u sklopu Instituta za biodiverzitet, objašnjava Pol Hebert, direktor projekta i Instituta pri Univerzitetu u Gvelfu. On kaže da je sada oprema još uvek veoma glomazna, ali veruje da će u budućnosti raspoznavanje živih organizama biti moguće uz pomoć lake portabl opreme. Veruje se da će projekat doprineti ublažavanju gašenja vrsta, praćenju kretanja vrsta koje mogu biti pretnja po zdravlje ljudi ili životnog prostora, te posredno i uspostavljanju novih odnosa između ljudi i života koji ih okružuje, sve zarad zaštite života.

Prepisivanje više nije greh

Od ove školske godine srednjoškolci u Saskatunu ne dobijaju automatski lošu ocenu i ne bivaju kažnjeni ako se posluže tuđim radom i prikažu ga kao svoj. Po novoj, tek uvedenoj metodi, naime, učenici dobijaju jednu ocenu za sam rad, a drugu za ponašanje, gde se vrednuje stav, poštovanje roka i originalnost. Ovakav izmenjeni kriterijum izazvao je negativne komentare kod jednog broja roditelja, stručnjaka i učenika, koji insistiraju da se njime ubija volja učenika da vredno i marljivo uče i rade, kada znaju da će na kraju školske godine moći da se izvuku samo na osnovu utiska koji su ostavili. Ostali smatraju da je ogromna prednost ovakvog načina ocenjivanja to što se učenicima potencira da je važnije da nešto nauče, nego to postoji mogućnost da budu kažnjeni. Džon Devar, nadzornik za saskatunske škole, naglašava da su učenici upoznati sa tim da ne treba posezati za plagijatima, ali je suština da je sve vezano za mnogo različitih faktora, od konteksta samog zadatka, pa do poverenja između nastavnika i učenika. On tvrdi da je novi sistem ocenjivanja dobar jer ne izjednačava sposobnost učenika da uči sa njegovim ponašanjem. U slučaju da učenik nije samostalno uradio svoj zadatak, nastavniku su date različite mogućnosti za rešavanje tog problema, sve do davanja nove šanse učeniku da ponovo uradi domaći. Najbitnije je da se ostvari uspeh u učenju, a učenik će dobiti slabu ocenu tek ukoliko pokaže da nije ništa naučio i da ne može da prati gradivo. Devar sugeriše da ovde nije u pitanju nikakvo snižavanje standarda, već jednostavno da je fokus stavljen na učenje, i to tako što je smanjen broj činilaca koji neposredno utiču na ocenu.

Harper lobira da Kanada dobije mesto u UN

Premijer Stiven Harper ovih dana veoma intenzivno lobira da Kanada dobije svoje mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Pored Kanade, u konkurenciji za ukupno dva mesta su još i Portugalija i Nemačka. Upravo ta činjenica da se radi o dve evropske zemlje, po jednim shvatanjima, može doneti Kanadi neophodnu prednost, dok nasuprot tome, drugi veruju da je upravo to razlog za određenu rezervu u prognozama. Kanada je od osnivanja UN do sada u svakoj deceniji imala svog predstavnika u ovom namoćnijem telu, a poslednji put do 2000. godine. Nemačka se smatra za mnogo ozbiljnijeg protivkandidata od Portugalije, koja uz sebe ima veliki deo Južne Amerike, ali je u ozbiljnim ekonomskim problemima. Po mišljenju Metjua Lia, iz Iner Siti Presa, koji više od deset godina izveštava iz UN, mana može biti to što se zemlja sa konzervativnom vladom bori za svoju poziciju na veoma nekonzervativnom mestu. No, ima mesta optimizmu za dobijanje mesta u SB, i to zbog nedavnih uspešnih organizacija, samita G8 i G20 i Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru. Glasanje za novog privremenog člana Saveta bezbednosti obaviće se 12. oktobra i tajno je. Potrebno je osvojiti dvotrećinsku većinu prisutnih predstavnika 192 zemlje članice UN, a mandat je na dve godine.

Otac, sin i ćerka uhapšeni zbog krađe loto tiketa

Ontarijska policija ove nedelje uhapsila je i podigla optužnicu protiv Keneta, Ketlin i Jun-Čul Čanga, poslovođe bakalnice, njegovog sina i ćerke, za krađu dobitnog lutijskog tiketa i protivzakonito prisvajanje premije u vrednosti od 12,5 miliona dolara, krajem 2003. godine. Policija je, takođe, ušla u proces zaplene njihove imovine, dve kuće, pet luksuznih automobila, tri poslovna prostora, nakita, opreme i bankovnih računa, ukupne vrednosti od preko deset miliona dolara. U isto vreme, policija je objavila potragu za pravim vlasnikom te srećke. Sve se dogodilo u radnji Verajeti Plus u Burlingtonu, gde su otac i sin prisvojili dobitni tiket, uključujući i besplatni koju je trebalo da uruče kupcu, i dali ćerki, koja se potom prijavila kao dobitnik loto premije na izvlačenju obavljenom 26. decembra 2003. godine. Policija i Lutrijska korporacija veruju da je kupac, ili eventualno više njih, iz St. Katarines ili Burlingtona. Kako se naglašava, nova DART tehnologija trebalo bi da pomogne u identifikovanju pravog dobitnika. Traganje koje je ranije znalo da traje nedeljama, naime, sada se može završiti za nekoliko sekundi ili minuta, objasnio je Pol Godfri, predsednik Lutrijske korporacije, OLG. Lutrijska korporacija obavezala se da će pravom dobitniku isplatiti pun iznos premije, uz priapadajuću kamatu. Godfri je istakao da je korporacija oseća kao svoju obavezu da obezbedi da svaki put dobici dospeju u ruke pravog dobitnika. Zanimljivo je da se policiji javilo stotinak ljudi, koji veruju da su baš oni bili kupci dobitnog tiketa davne 2003. godine. Linija je bila gotovo blokirana, pa je policija zamolila sve da se javljaju OLG-u. Dvadesetak prijavljenih ispunjava osnovne uslove ustanovljene kompjuterskom tehnologijom, dok je skoro trideset odbačeno kao neosnovano.

Konzervativci pobedili u Nju Brusviku

Progresivno konzervativna stranka pobedila je na provincijskim izborima u Nju Brunsviku, izborivši se za 42, od ukupno 55 mesta u Parlamentu. Novi mandatar vlade i premijer će biti Dejvid Olvord, do 2006. godine ministar u vladi konzervativca Bernarda Lorda. U svom prvom obraćanju, Olvord je iskazao poštovanje prema sada već odlazećoj vladi i svom prethodniku liberalu Šonu Grejemu, napominjući da su grešili i donosili neke riskantne odluke u upravljanju provincijom. Grejem odlazi sa funkcije premijera posle samo jednog mandata, što je neuobičajeno za ovu provinciju. On je čestitao svom nasledniku i poželeo mu sreću, jer je pred njim ni malo lak zadatak. Grejem se obratio biračima u svom rodnom gradu Rekstonu, prihvatajući odgovornost za loš izborni rezultat svoje stranke. Takođe je najavio da će se povući sa mesta lidera stranke i razmotriti čime će se ubuduće baviti. Na ove izbore, koji su bili prvi po novom zakonu o fiksnom datumu, izašlo je nešto preko 70 odsto birača.

 

Džonstonov moto je duh saradnje i zajedništva

Kanada dobija novog generalnog guvernera, 28. po redu. To je Dejvid Džonston, profesor pravnih nauka i doskorašnji predsednik Univerziteta Voterluu. Već se dovoljno zna o njemu, verovatno više nego što bi on sam želeo, ali to je sudbina svih koji stupe na neku funkciju. Zna se, na primer, da on slovi za izuzetnog govornika, a jedna od njegovih priča, kako kažu oni koji ga dobro poznaju, najbolje odražava ključne stavove koje će on nastojati da promoviše tokom svog mandata. Priča je o podizanju ambara i štala. Pre nekoliko godina gospođa Džonston je zbog povećanja premija osiguranja pokušavala da odredi vrednost njihovih štala na farmi Četerboks, u blizini njihove kuće u Hajdelbergu, Ontario. Kako bi bila što preciznija, obratila se komšiji Menotitu i upitala ga da li je 20 hiljada dolara dovoljno da se sazidaju nove, u slučaju da stare izgore. Komšija je, iznenađeno, rekao da u tom slučaju ništa nije potrebno, zato što bi se čitavo selo okupilo i napravilo nove štale. Džonston ovom pričom sa ponosom ističe izuzetan, kolektivni duh te zajednice. Ova priča inspirisala je Savet graditelja ambara, gde lideri zajednica dogovaraju privrednu, umetničku, zdravstvenu i obrazovnu strategiju, ali i dodeljuju priznanje Graditelj ambara onima koji su usvojili duh saradnje. Kao što se dosadašnja generalna guvernerka Mišel Žan zalagala za rešavanje pitanja mladih, žena, umetnosti i Haitija, tako Džonstonovi prijatelji veruju da će se on tokom svog mandata zalagati ponajpre za zajedništvo kakvo se pominje u priči o štalama. Gospođa Mišel Žan sa dužnosti generalnog guvernera odlazi na mesto specijalnog predstavnika UNESKO-a na Haitiju. Njeno, emocijama nabijeno, oproštajno pismo zahvalnosti građanima Kanade, predstavlja osvrt na četiri godine provedene u Rido Holu i podsećanje na neke od najznačajnijih događaja za to vreme, tu funkciju i nju samu.