REGION

Dodik favorit za predsednika RS

Stranke BiH u kampanji potrošile oko 3,7 miliona maraka

Tri kampanje pod jednim krovom

Opšti izbori u BiH u nedelju 3. oktobra

Svi članovi Predsedništva imaju šansi da sačuvaju mesto

Dodik: BiH je nemoguća zemlja, referendum u RS jednog dana

Makedonci za izbore ako se ne reši spor sa Grčkom

Dodik favorit za predsednika RS

Građani Republike Srpske (RS) sa pravom glasa na izborima 3. oktobra biraće novog predsednika i dva potpredsednika republike, novi saziv entitetskog parlamenta, srpskog člana Predsedništva BiH, kao i poslanike u državnom parlamentu u sledećem četvorogodišnjem mandatu. Prema podacima Centralne izborne komisije BiH, biračko telo u RS je blizu milion i 200 hiljada glasača. Najveći favorit u trci za mesto predsednika Republike Srpske je aktuelni entitetski premijer i kandidat vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik koji, prema objavljenim izbornim anketama, ima prednost u odnosu na kandidata opozicione koalicije "Zajedno za Srpsku" Ognjena Tadića. Dodikovu kandidaturu podržavaju i koalicioni partneri njegove stranke, Demokratski narodni savez (DNS) i Socijalistička partija RS (SP RS) zajedno sa Partijom udrženih penzionera (PUP). Visoki funkcioner DNS-a iz Zvornika Jovan Mitrović najavio je, međutim, da deo stranke koji on kontroliše (regija Podrinja) neće podržati Dodika "po cenu cepanja" matične partije. Osim predsednika RS, na izborima se biraju i dva potpredsednika, koji prema entitetskom Ustavu, ne mogu biti iste nacionalnosti. Analitičari smatraju da velike šanse da postane potpredsednik RS ima Emil Vlajki iz Narodne demokratske stranke (NDS), kao predstavnik hrvatskog naroda, dok će se za mesto potpredsednika iz bošnjačkog naroda voditi bitka između kandidata Stranke demokratske akcije (SDA) Šefketa Hafizovića i kandidata Socijaldemokratske partije BiH (SDP BiH) Enesa Suljkanovića. Prema rezultatima anketa, glavni takmaci u trci za funkciju srpskog člana Predsedništva BiH su Nebojša Radmanović, kandidat SNSD-a, i Mladen Ivanić, kandidat opozicione koalicije "Zajedno za Srpsku". Analitičari procenjuju da će i posle 3. oktobra Dodikov SNSD ostati najjača parlamentarna stranka u RS, ali da neće ponoviti uspeh sa izbora 2006. godine, kada je osvojio natpolovičnu većinu u entitetskoj Narodnoj skupštini. Srpska demokratska stranka (SDS), prema mišljenju analitičara, zadržaće drugu poziciju, dok bi Partija demokratskog progresa (PDP) Mladena Ivanića trebalo da ostane treća po snazi stranka u entitetskom parlamentu. Još se procenjuju da će solidan rezultat ostvariti DNS, a da će izborni cenzus uspeti da pređu Srpska radikalna stranka RS (SRS RS), Demokratska partija (DP) Dragana Čavića, Socijalistička partija RS (SP RS) i Narodna demokratska stranka (NDS) Krste Jandrića. Anlitičari smatraju da Srpska napredna stranka (SNS) ekspozitura naprednjaka iz Srbije u RS, neće uspeti da pređe izborni census i uđe u parlament, baš kao ni ovdašnji Šešeljevi radikali. Poslaničke mandate u Narodnoj skupštini RS, najverovatnije osam od ukupno 82 mandata, imaće i stranke čije je sedište u Federaciji BiH - SDP BiH, SDA i Stranka za BiH, dok se procenjuje da nijedna stranka sa hrvatskim predznakom neće uspeti da pređe census i osvoji poslanički mandate u parlamentu RS. Na izborima 3. oktobra bira se i 14 poslanika iz RS u državnom parlamentu. U izbornu kampanju u RS, koja traje do 2. oktobra, uključili su se i politički lideri iz Srbije. Tako predsednik Demokratske stranke (DNS) Boris Tadić otvoreno podržava SNSD i njenog predsednika Milorada Dodika, Demokratska stranka Srbije (DSS) navija za SDS, socijalisti iz Srbije su uz SP RS, dok lideri naprednjaka Toma Nikolić i Aleksandar Vučić direktno učestvuju u izbornoj kampanji SNS u RS. Ljiljana Kovačević, Banjaluka

Stranke BiH u kampanji potrošile oko 3,7 miliona maraka

Političke partije u BiH su za tri sedmice predizborne kampanje za oglašavanje potrošile oko 3,7 miliona konvertibilnih maraka (KM). Prema podacima Transparensi internešenela (TI BiH), političke partije u BiH su u sedam proteklih dana više nego udvostručile troškove iz prve dve sedmice kampanje. TI BiH je izvršio praćenje i analizu predizborne kampanje za odabranih 10 političkih stranaka tokom tri sedmice. Rezultati monitoringa pokazuju da je Stranka demokratske akcije (SDA) utrošila najviše sredstava, dok su u prve dve sedmice to bili Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Stranka za BiH. SDA je do sada na kampanju utrošila oko 350.000 maraka, SNSD oko 270.000, a Stranka za BiH (SBiH) i Stranka za bolju budućnost (SBB) po oko 250.000 maraka. "S obzirom na to da je primetan nagli porast broja oglasa kako se kampanja bliži kraju, TI BiH očekuje da će naročito u poslednjoj sedmici kampanje ovi iznosi biti višestruko veći", saopšteno je iz te organizacije. Za procenu utrošenog novca korišćene su prosečne tržišne cene zakupa medijskog prostora, kao i usluga pripreme promotivnih materijala. U ovo istraživanje uključeni su samo najzastupljeniji elektronski i štampani mediji u BiH, dok usled nedostatka resursa i kapaciteta, nisu pokrivene radio stanice niti spoljno oglašavanje, pa stoga ovi podaci predstavljaju samo manji deo ukupno utrošenog novca. Takođe, TI BiH nije bio u mogućnosti da prati troškove oglašavanja stranaka na Internetu, gđe je primetno sve agresivnije oglašavanje stranaka. "U poslednjoj sedmici kampanje očekuje se i veliki broj stranačkih skupova, gde za nastupe estradnih zvezda stranke izdvajaju i više od 100.000 evra, a iz razloga što je praktično nemoguće doći do podataka koliko stranke izdvajaju za organizaciju ovih događaja, ovo takođe nije uključeno u procenjene troškove", saopšteno je iz TI BiH. TI zaključuje da će ukupni troškovi kampanje biti nekoliko puta veći od procenjenih troškova oglašavanja u medijima i dodaje da će posle izbora izvestiti javnost o troškovima oglašavanja stranaka i nastaviti da prati sve eventualne nepravilnosti u finansiranju kampanja.

Tri kampanje pod jednim krovom

Bosna i Hercegovina je i dalje nacionalno duboko podeljeno društvo, a političari u predizbornoj kampanji, umesto vizije rešavanja životnih problema, nastoje dodatno da naglase međunacionalne razlike u zemlji, ocenili su predstavnici nevladinog sektora koji su pratili predizborne nastupe političara. Asocijacija Alumni Centra za interdisciplinarne postdiplomske studije (ACIPS) iz Sarajeva predizbornu kampanju u BiH okarakterisala je kao "tri kampanje pod jednim krovom". "Stranke koje predstavljaju predominantno srpsko glasačko telo imaju kampanju između sebe, bez interakcije sa strankama hrvatskog i bosanskog glasačkog tela. Ovaj ritam prate i hrvatske i bošnjačke stranke koje su kreirale svoje male izolovane predizborne kampanje", izjavio je predsednik ACIPS-a Sanel Huskić. Prema njegovim rečima, hrvatske stranke su okupirane time ko će više glasova dobiti i ko je legitimni predstavnik Hrvata u BiH, srpske stranke raspravljaju o tome ko će obezbediti veću autonomiju Republici Srpskoj (RS), a bošnjačke o jedinstvu među Bošnjacima. Predstavljajući nedavno rezultate monitoringa predizborne kampanje, ACIPS je saopštio da političke partije u RS uopšte ne govore ili veoma malo govore o evropskim integracijama BiH, a da vladajuće stranke u oba entiteta ne pominju problem korupcije. Portparolka Transparensi internešenela (TI) BiH Irena Korajlić ocenila je da vladajuće elite svoje pozicije u institucijama vlasti zloupotrebljavaju kako bi se zadržali na vlasti. "Sve se i dalje svodi na nacionalnu retoriku i na nerealna obećanja, koja je u ovom trenuku nemoguće ispuniti", izjavila je Korajlićeva za Betu. Prema njenim rečima, "političke partije ne gledaju na interese građana i ne posvećuju se rešavanju ključnih problema, poput problema nezaposlenosti i korupcije" i "sve se svodi na na nacionalističke izjave i naglašavanje entitetskih i međunacionalnih razlika, po principu - 'mi i oni'". Korajlićeva kaže da TI BiH smatra da je finansiranje predizbornih kampanja političkih stranaka netransparentno i da ima dosta zloupotreba, posebo od strane stranaka na vlasti. "To se najviše odnosi na zloupotrebu resursa iz budžeta, kako entiteta tako i države. Stranke na vlasti koriste svoj položaj u institucijama vlasti da steknu i sredstva i priliku da pomovišu sopstvenu partiju", upozorila je portparolka TI BiH. Ona je pojasnila da stranke na vlasti sve projekte i rezultate entitetskih i državnih institucija predstavljaju kao rezultate svojih partija i njihovih lidera da bi pridobile poene kod potencijalnih birača. Irena Korajlić je upozorila da je ogroman problem i to što stranke na vlasti novac iz budžeta preusmeravaju na stranačke kampanje, a da za to ne snose nikakve sankcije. Prema podacima TI BiH, u prvih 15 dana kampanje za političku promociju najviše novca potrošili su Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i Stranka za BiH Harisa Silajdžića. Predizborna kampanja u BiH zvanično je počela 3. septembra i trajaće do 2. oktobra kada počinje predizborna tišina. U BiH se 3. oktobra održavaju šesti opšti izbori posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma i uspostavljanja mira u zemlji 1995. godine. Ljiljana Kovačević, Banjaluka

Opšti izbori u BiH u nedelju 3. oktobra

Opšti izbori u Bosni i Hercegovini biće održani u nedelju 3. oktobra, a svi gradovi u zemlji izlepljeni su plakatima sa izbornim porukama političkih stranaka. U izbornoj utrci učestvuje 39 stranaka, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata, odnosno ukupno 8.149 kandidata. Za izbore ove godine je registrovano više od tri miliona birača u celoj BiH. Na opštim izborima će biti izabrani članovi Predsedništva BiH, poslanici u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, predsednik i potpredsednik Republike Srpske, poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske, Parlamenta Federacije BiH i poslanici u skupštinama deset kantona u Federaciji BiH. Političke partije u BiH najavile su da će na ovogodišnju izbornu kampanju potrošiti sume koje se kreću od 50.000 do milion konvertibilnih maraka (KM). Transparensi internešnal (TI) BiH je na osnovu praćenja i analize prve sedmice predizborne kampanje za odabranih 10 političkih stranaka, saopštio da su Stranka za BiH (SBiH) Harisa Silajdžića i Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika zakupili ubedljivo najviše medijskog prostora, pa su samim tim utrošili i najviše novca za kampanju. U prve dve sedmice kampanje SNSD je za oglašavanje u elektronskim i štampanim medijima, te pripremu spotova i oglasa, utrošio oko 180.000 KM, a SBiH oko 165.000 KM. TI BiH je zaključio da su stranke dnevno trošile oko 50.000 KM, što je u stvari oko 65 prosečnih mesečnih plata u BiH. Poredeći situaciju u FBiH i RS, zanimljivo je da su u FBiH stranke približno izjednačene u pogledu troškova, dok je u Republici Srpskoj SNSD ubjedljivo najviše utrošio, pa se čak u medijima ne oglašava niti jedan drugi kandidat za predsednika ovog entiteta osim Milorada Dodika, saopštio je TI BiH. Centralna izborna komisija BiH je saopštila da će organizacija ovogodišnjih izbora koštati 12,6 miliona maraka. Tokom izborne kampanje, koja je počela 3. septembra i trajaće do 2. oktobra, rad medija i njihov način izveštavanja nadgledaju novinarska udruženja. Tako je Udruženje "BH novinari" predstavilo preliminarne rezultate petnaestodnevnog monitoringa medija i njihovog praćenja predizborne kampanje u BiH u kojem se navodi da "veliki broj medija nije pravično i fer izveštavao, a evidentirani su i slučajevi zloupotrebe medijskog prostora, favorizovanja određenih kandidata, kao i parcijalnog a ne sveobuhvatnog i uravnoteženog izveštavanja." Generalna ocjena je da se mediji pojavljuju kao puki prenosnici, bez ozbiljnih komentara, te bez dovoljno prilika za sučeljavanje stavova, odnosno mogućnosti za dobijanje konkretnih informacija. Ovogodišnji izbori su raspisani bez usvajanja odluke Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci protiv BiH, kojom je naloženo vlastima u BiH da u Izbornom zakonu promene diskriminirajuće odredbe. Jakob Finci i Dervo Sejdić su prošle godine pred Evropskim sudom za ljudska prava prijavili BiH zbog diskriminatorskih odredbi Ustava koje predstavnicima "ostalih" onemogućavaju kandidaturu za mesta u Predsedništvu BiH i Parlamentu BiH. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u presudi je jasno naveo da su Ustav i Izborni zakon BiH u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, i da postoji mogućnost da delegacija BiH u Savetu Evrope nakon isteka mandata ne dobije agreman.

Svi članovi Predsedništva imaju šansi da sačuvaju mesto

Na izborima za tročlano Predsedništvo BiH, u nedelju 3. oktobra, boriće se ukupno 20 kandidata, a, kako pokazuju ankete, aktuelni bošnjački, srpski i hrvatski članovi tog tela imaju šanse da sačuvaju svoja sadašnja mesta. Najviše šansi za bošnjačkog predstavnika, kako se procenjuje, imaju kandidat Stranke za BiH (SBiH), sadašnji član Predsedništva BiH Haris Silajdžić, te Bakir Izetbegović, kandidat Stranke demokratske akcije (SDA), sin njenog osnivača i prvog predsednika BiH Alije Izetbegovića. Na trećem mestu je Fahrudin Radončić iz Saveza za bolju budućnsot BiH (SBB), vlasnik preduzeća Avaz. Za člana Predsedništva iz Republike Srpske favoriti su ponovo Nebojša Radmanović iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) koji je od 2006. na toj dužnosti i nekadašnji premijer RS i šef diplomatije BiH Mladen Ivanić iz Partije demokratskog progresa (PDP). Za hrvatskog člana Predsedništva najviše šansi, kako se procenjuje, imaju sadašnji član Predsedništva Željko Komšić iz Socijaldemokratske partije (SDP), kandidatkinja HDZ BiH, sadašnja predsednica Federacije BiH Borjana Krišto, i Martin Raguž, kandidat HDZ 1990. Ankete pokazuju da građani BiH veruju da izbori 3. oktobra ne mogu da donesu značajne promene jer se nisu pojavlile nove političke opcije, a sa birališta će, pokazuju ankete, kao i na prethodnim izborima, masovno izostati mladi. Prema anketi američkog NDI koja je sprovedena pre raspisivanja izbora, 82 odsto ispitanika smatra da BiH ide u krivom smeru, a 56 odsto građana smatra da živi lošije u odnosu na izbornu 2006. godinu. Kao najveći problem u BiH građani vide nezaposlenost (66 odsto), korupciju (32 odsto), kriminial, (26 odsto), ekonomsku situaciju (18 odsto) i socijalni položaj (10 odsto). Ovo su treći opšti izbori koje sprovodi Centralna izborna komisija, a šesti posle rata. Za izbore je registrovano više od tri miliona birača.

Dodik: BiH je nemoguća zemlja, referendum u RS jednog dana

Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je u sredu u Beogradu da je BiH "nemoguća država" i da ne vidi mogućnost da ona opstane u sadašnjem obliku koji je "nametnula" međunarodna zajednica. "BiH je nemoguća zemlja, mnogi od vas to znaju bolje nego ja. Ona nema zajedničku istoriju. Ona ima podeljnu istoriju. Narodi koji tamo žive nemaju nijedan zajednički praznik osim međunarodnog praznika Nove godine i Dana pobede 9. maja", rekao je Dodik na skupu u beogradskom Domu kulture "Vuk Karadžić". Dodik, koji je kandidat za predsednika RS na izborima 3. oktobra, rekao je da se mora izbeći parcijalizacija političke scene u RS i ocenio da je strancima "problem koncentrisana politička moć" u RS. "Uveren sam da će srpski narod jednog dana na referendumu odlučiti o svom statusu, o statusu RS u BiH. I ne moram vama govoriti, verovatno pretpostavljate, šta bi to bilo", rekao je Dodik na skupu u organizaciji udruženja Srba iz BiH i Hrvatske. On je dodao da je RS raščistila sa "zabludom o dobronamernosti međunarodnog faktora", koji je, prema njegovim rečima, Dejtonski sporazum sprovodio na štetu srpskog naroda. "Pravno gledano, misija međunarodne zajednice je bila bespravno prisustvo, pravno i političko nasilje međunarodnog faktora kroz visokog predstavnika koji je doneo nepravno 800 odluka, od čega oko 200 nametnutih zakona koji su direktno intervenisali u politički sistem i raspodelu nadležnosti", rekao je Dodik. Povodom genocida u Srebrenici, Dodik je rekao da se "ekspanzijom i promocijom onoga što se desilo u Srebrenici" pokušava zadržati stereotip o krivici srpskog naroda. "Mi smo pre nekoliko meseci izašli s jasnim podacima da je na listi od 8.000 navodno pobijenih Bošnjaka, na mermernoj ploči u Potočarima, ugravirano čak 500 imena živih ljudi, što nesumnjivo govori o laži", rekao je Dodik. Dodao je da su na toj listi i ljudi poginuli daleko od Srebrenice ili su poginuli na tom području ranije. Dodik je rekao da je izvorni Dejton "značajno devastiran" i da je to razlog debalansa i podela u BiH. Dodao je da RS ne spori devet izvornih nadležnost BiH, ali da spori sve ostalo što je urađeno u prenošenju nadležnosti, čime je koncentrisana moć u Sarajevu gde većinom žive Muslimani. Dodik je rekao da se stranci zalažu za ustavne promene, ali i da je pravo srpskog naroda da se protivi tim promenama. "Prioritet naše nacionalne poltike je vraćanje otetih nadležnosti", rekao je Dodik na skupu koji su udruženja Srba iz BiH i Hrvatske najavili kao razgovor o položaju RS i Srba u Hrvatskoj i BiH.

Makedonci za izbore ako se ne reši spor sa Grčkom

Gotovo 50 odsto Makedonaca je za prevremene parlamentarne izbore ako do novembra ne bude rešen spor sa Grčkom o nazivu zemlje, pokazala je anketa koju objavljuje skopski Dnevnik. Prema anketi koju je u septembru sprovela agencija Rejting na 1.560 ispitnika, 47 odsto Makedonaca je za prevremene izbore ukoliko se spor o imenu ne reši do novembra, 38 odsto je protiv, dok se 15 odsto ispitanika nije izjasnilo. Kad bi izbori bili održani sutra, 23,5 odsto ispitanika bi glasalo za makedonsku vladajuću stranku VMRO-DPMNE, a 12,2 odsto za opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM). Za albansku Demokratsku uniju za integracije (DUI) koja je u vladajućoj koaliciji, glasalo bi 5,3 odsto ispitanika, za Demokratsku partiju Albanaca (DPA) 1,9 odsto, a 1,4 odsto za Novu demokratiju (ND), pokazuje ta anketa. Oko 42 odsto ispitanika spada u grupu neopredeljenih birača. Najveće poverenje ispitanici imaju u premijera Nikolu Gruevskog koji ima podršku 22 odsto građana, dok lider opozicije i SDSM-a Branko Crvenkovski ima podršku devet odsto Makedonaca. Presednik DUI-ja Ali Ahmeti ima podršku sedam odsto ispitanika, Imer Selmani iz ND 6,5 odsto, a lider DPA Menduh Tači uživa podršku tri odsto birača. Oko 24 odsto ispitanika smatra da se u Makedoniji sada bolje živi nego ranije, dok je suprotnog mišljenja njih 54 odsto, pokazala je anketa.