SVET

Turistički letovi u svemir za 200.000 dolara

UN demantuju da su imenovale ambasadora za vanzemaljce

Svemirski turisti dobijaju hotel

Raste uticaj Bila i Hilari Klinton

Reke u opasnosti, a ljudi žedni

Protesti radnika širom evropskih metropola

Ig Nobel - nagrade za neverovatna ili nepotrebna otkrića

Hibridna i štedljiva vozila udarna na sajmu u Parizu

Japanski pušači u panici zbog poskupljenja cigareta

Turistički letovi u svemir za 200.000 dolara

Britanski milijarder Ričard Brenson izjavio je da će njegova kompanija Verddžin galaktik za 18 meseci staviti u ponudu turistička putovanja u svemir po ceni od 200.000 dolara. Zainteresovani turisti moći će da se prijave za projekat Svemirski brod dva (Spaceship Tnjo), kosmičku letelicu koja je specijalno dizajnirana za turističke letove u svemir. "Upravo smo završili izgradnju Svemirskog broda dva. Sada nas praktično samo 18 meseci deli od odvođenja ljudi u svemir", izjavio je Brenson na konferenciji za novinare u Kuala Lumpuru i naveo da će početna cena letova biti 200.000 dolara po osobi. Verdžin galaktik će tako postati prva komercijalna kompanija koja će nuditi takozvani svemirski turizam. Ta kompanija je do sada već prikupila 45 miliona dolara depozita od 330 zainterosovanih turista koji su već rezervisali svoje letove. Brenson želi i da u svemiru izgradi hotele koji bi prihvatali turiste na neobičnim putovanjima. Ti hoteli mogli bi da posluže i kao baza za letove na Mesec. Svemirski brod dva ima kapacitet od šest mesta, tako da će u jednom letu toliko turista moći da uživa u čarima kosmosa. Turisti će kroz male prozore pored svojih sedišta moći da razgledaju Zemlju iz kosmosa kao i da se zabave lebdeći u bestežinskom prostoru u kabini. Brenson je vlasnik Verdžin grupe, kao i još 360 kompanija u svetu. Na Forbsovoj listi iz 2009. godine, on je na 261. mestu najbogatijih ljudi u svetu a njegovo bogatstvo procenjeno je na oko četiri milijarde dolara. Vlasnik je i privatnog ostrva na Karibima.

UN demantuju da su imenovale ambasadora za vanzemaljce

Ujedinjene nacije su u utorak demantovale tvrdnju britanskog lista Sandej tajms da će šefica Službe UN za pitanja svemira (Unoosa) Mazlan Otman biti nominovana za ambasadora za slučaj kontakta sa vanzemaljcima. Tekst Sandej tajmsa je "besmislica", saopštila je Unoosa. "Zadatke kancelarije za pitanja svemira odredila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija i to se neće menjati", dodaje se u saopštenju te službe čije je sedište u Beču (www.unoosa.org/). Astrofizičarka Mazlan Otman je od 2007. godine šefica te službe UN. AFP međutim ukazuje da je Otman u intervjuu za tu agenciju jula 2009. godine, na pitanje o tome ko bi u ime čovečanstva razgovarao sa vanzemaljcima ukoliko bi oni posetili Zemlju, rekla da bi to "trebalo da bude generalni sekretar UN... i zato smo mi tu".

Svemirski turisti dobijaju hotel

Prvi svemirski hotel, namenjen turistima u kosmosu, biće otvoren početkom 2016, najavio je direktor ruske kompanije Orbital tehnolodžiz Sergej Kostenko. "Prvi modul svemirskog hotela biće spreman 2012. ili 2013, a u orbitu će biti dopremljen krajem 2015. ili početkom 2016", kazao je Kostenko agenciji RIA-Novosti. Svemirski hotel imaće četiri kabine i moći će da primi sedam osoba. Ruski svemirski brodovi Sojuz prevoziće turiste do hotela, čiji će naziv biti Komercijalna svemirska stanica. Hranu će im dopremati kargo brodovi Progres. "Unutrašnjost modula neće ličiti na Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS): hotel mora da bude udoban, a i iz njega će Zemlja moći da se posmatra kroz velika okna", kazao je Kostenko. Svemirski turisti do sada su delili prostorije MSS-a sa kosmonautima i živeli spartanski kao oni. Iako je pre svega namenjen turistima, hotel će moći da koriste i osobe koje za privatne kompanije rade na istraživanjima u svemiru, dodao je Kostenko. Izgradnju hotela finansiraće ruski i američki investitori. "Reč je o stotinama miliona dolara", precizirao je Kostenko.

Raste uticaj Bila i Hilari Klinton

Sudbine predsednika SAD Baraka Obame i Klintonovih se ukrštaju, a sve više raste uticaj bivšeg šefa države Bila i njegove supruge, državne sekretarke Hilari na Demokratsku stranku i krugove vlasti oko sadašnjeg šefa Bele kuće, ocenjuju mediji u Evropskoj uniji. Tako se nagoveštava da bi Hilari Klinton mogla poželeti da bude i predsednički kandidat Demokratske stranke na izborima 2012, uz potpunu podršku svog supruga, čija popularnost u SAD raste i sad je dostigla 61 odsto javnog mnenja, što je znatno više od podrške Obami. Analitičari i dopisnici evropskih medija iz Vašingtona u poslednje vreme vidno upozoravaju na slabe rezultate američke privrede i možda novu recesiju, isto kao i na posledice koje po Evropu može imati odlazak s vlasti ključnih ekonomskih i političkih savetnika i savetnika za bezbednost predsednika Obame. Britanski list Fajnenšel tajms smatra da je odlazak glavnog tvorca Obamine strategije ekonomskog oporavka Lorensa Samersa "retka prilika da se promeni ekonomska strategija u zastoju". List dodaje da "neki savetuju Obami da se ratosilja potpredsednika Džoa Bajdena i da državnu sekretarku (Hilari Klinton) uzme kao glavni adut za taj položaj na predsedničkim izborima 2012, osim ako ona ne bude imala većih ambicija". Francuski dnevnik Figaro ističe da "smo, posle urušavanja Klintonovih pred usponom Obame pre dve godine, sad svedoci vidnog povratka i uspona tog bračnog para". Bil Klinton je, mnogo više nego Obama, bio na velikoj ceni i tokom proteklog susreta svetskih vođa u UN u Njujorku i čak 40-ak šefova država su tražili da razgovaraju s bivšim američkim predsednikom, zvanično se zanimajući za Klintonovu Globalnu inicijativu, kaže Figaro, a došao je i Obama. "Pristalice Baraka Obame", navodi pariski list u izveštaju iz Vašingtona, "voleli bi da Hilari vide kao potpredsedničku 'kartu' na koju bi Demokratska stranka zaigrala na izborima 2012, dok Bil, kažu, ima na umu nešto sasvim drugo". U izveštajima zapadnoevropskih medija se ukazuje i na najnoviju knjigu poznatog američkog novinara Boba Vudvorda "Obamimi ratovi", u kojoj se naročito podvlači atmosfera svađe, uvreda i sukoba unutar Obamine administracije, prevashodno zbog strategije oko Avganistana. Tako Vudvord kaže da je potpredsednik Bajden za specijalnog izaslanika SAD u Avganistanu Ričarda Holbruka rekao da je "najnaduveniji klipan koga poznaje". Od pet-šest najbližih Obaminih saradnika, prema Figaru, šef predsednikove administracije Ram Emanuel se sprema za mesto novog gradonačelnika Čikaga. A "viđeni" za odlazak su i glavni politički savetnik Dejvid Akselrod, savetnik za štampu Robert Gibs, specijalna savetnica i prijateljica Valeri Džaret, isto kao i potpredsednik Bajden, uz glavnog savetnika za bezbednost generala Džejmsa Džonsa i još nekoliko ličnosti drugog, ali vrlo uticajnog "ešelona". Sad su sve oči uprte u one koji treba da popune položaje koji su već upražnjeni ili će uskoro biti. Iz krugova Demokratske stranke ukazuju na to da i nekadašnji "Klintonovi momci" treba da računaju na unapređenja koja vode i do Bele kuće. Utoliko pre što vašingtonski dopisnik italijanskog lista Republika kaže da opoziciona Republikanska stranka sprema "šok strategiju" za izbore u novembru, a posebno 2012. Američkim biračima, već prilično razočaranim u Obamu, republikanci poručuju da će državnu upravu svesti na minimum, krenuti u "poduhvat s Amerikom" i za sto milijardi dolara skresati državne troškove. Poručuju takođe da će ukinuti Obaminu reformu socijalnog osiguranja, dati poreske olakšice preduzećima i bogatima, ponovo krenuti u izgradnju "raketnog štita", potpuno zabraniti pobačaje. A, to je ono što konzervativna Amerika najviše želi da čuje. Dragan Blagojević, Brisel

Reke u opasnosti, a ljudi žedni

Gotovo 80 odsto ljudi na Zemlji živi u blizini reka koje su opasno ugrožene, jer ih sami ljudi zagađuju industrijskim i poljoprivrednim otpadom, pokazuju rezultati objavljeni u naučnom časopisu Nejčer. Istraživanje stanja rečnih sistema na planeti pokazuje i da oko 3,5 milijardi ljudi u zemljama u razvoju živi u oblastima u kojima nije garantovan pristup čistoj pitkoj vodi, javlja Bi-Bi-Si (BBC). Autori istraživanja optužili su razvijene države sveta da se nisu pozabavile osnovnim razlozima zbog kojih su ugroženi izvori vode na planeti. Istraživači su sačinili svojevrsni indeks pretnji vodnim resursima među kojima su oskudno snabdevanje i zagađenje. U tekstu se tako navodi da praksa zapadnih zemalja da vodu za podmirivanje potreba ljudi čuvaju u velikim akumulacijama ili da vodene površine ograđuju nasipima koristi ljudima ali ne i prirodi. Naučnici su, istovremeno, pozvali nerazvijene da izvuku pouke iz grešaka Zapada i da ulažu novac u infrastrukturne projekte za snabdevanje vodom.

Protesti radnika širom evropskih metropola

Poljska Solidarnost, prvi slobodni sindikati iza gvozdene zavese, uzela je učešće u sveevropskom protestu radnika u Briselu i izvela preko 8.000 radnika na ulice Varšave da kažu "ne" stezanju kaiševa i budžetskim rezovima preko radničkih leđa. Poljski radnici demonstriraju i u Briselu na velikim demonstracijama protiv toga da radnici ponesu glavni teret ekonomske krize. Na pokretnoj platformi na čelu povorke koja je prošla centrom poljske prestonice do kancelarije poljskog premijera, sindikalni aktivisti prerušeni u premijera Donalda Tuska i ministra finansija Jaceka Rostovskog stezali su simobolično kaiševe, ali ne oko svog već oko pojasa radnika. "'Ne' budžetskim rezovima! 'Da' očuvanju radnih mesta i privrednom rastu", glavni je transparent koji su uz neosnosnu larmu čegrtaljki, pištaljki i povremeno skandiranje "Dostojanstven rad, tu i sada", nosile hiljade radnika iz cele Poljske. "Svaki deseti radnik u Poljskoj koji ima siguran posao živi na granici bede. Ne prihvatamo to da Poljska ima u Evropi najviše gladne dece. Istovremeno čujemo u medijima da suviše trošimo. Trošimo suviše jer su alavim bankarima mali profiti", kazao je tokom protesta lider sindikata Solidarnost Januš Šnjadek. Vladu i premijera Tuska Šnjadek je optužio da svakoga ko upozorava na prikrivene socijalne probleme tretira kao političkog neprijatelja. "Mi želimo solidarnu i pravednu Poljsku. Onu iz naših snova 1980. godine. Izborili smo se za slobodu a tu slobodu sada zloupotrebljavaju političke i ekonomske elite kako bi obezbedile sebi udoban život, a da celo breme prebace na obične ljude", rekao je lider Solidarnosti. Radnici su premijeru doneli i peticiju u kojoj traže da se poveća zaposlenost i garantuju principi socijalne pravde. Demonstranti su, takođe, odbili plan vlade da zamrzne plate u budžetskoj sferi, poveća porez na dodatu vrednost i akcize, i kao i radnici u Briselu, zahtevaju da zbog krize i zaduženja ne stežu kaiševe radnici, već banke i poslodavci. Za razliku od novih vlada desnice i centra u Češkoj i Slovačkoj, koje traže radikalne recepte da zaustave zaduženje svojih zemalja, poljski premijer Donald Tusk odbio je radikalne reforme koje od njega traže ekonomisti i poslodavci. Tusk je obećao da će štedeti, kao i da će bogatima ukidati privilegije a ne onima, kako je kazao, koji svakog 25. u mesecu moraju da razmišljaju da li će imati za hleb. Ekonomisti na čelu s glavnim poljskim reformatorom iz 1990-tih, kasnije guvernerom centralne banke Lešekom Balcerovičom, upozorili su premijera da će kad tad morati da se hrabrije upusti u reforme. Oni su postavili ove sedmice u centru Varšave sat koji otkucava zaduženje Poljske. Svakog sata taj dug povećava se za 1,5 miliona evra, a trenutno je poljska država zadužila svakog Poljaka, pa i novorođenčad sa 4.750 evra.

Ig Nobel - nagrade za neverovatna ili nepotrebna otkrića

Na Harvard univerzitetu dodeljene je, 21. put, Ig Nobelove nagrade za deset dostignuća "kojima se ljudi prvo smeju, ali se posle zamisle nad njima". Dodelu nagrada, zamišljenu kao parodiju pravih Nobela, organizuje američki humoristički naučni časopis Anali neverovatnih istraživanja, a među onima koji priznanja uručuju ima i pravih nobelovaca. Prvi Ig Nobeli dodeljeni su 1991, kako je tada rečeno, za otkrića koja "ne mogu ili ne bi trebalo da se ponove", piše na sajtu časopisa. Dodeljuju se u deset kategorija - za fiziku, hemiju, fiziologiju/medicinu, književnost i mir, kao prave Nobelove nagrade - ali i u kategorijama kao što su zdravstvena zaštita, biologija i interdisciplinarna istraživanja. Sa izuzetkom tri nagrade dodeljene prve godine, Ig Nobeli dodeljuju se za autentična istraživanja. Nagrade su ponekad prikrivena kritika ili blaga satira kao u slučaju za dva homeopatska istraživanja ili nagrada za "podučavanje nauke" koju su dobila ministarstva obrazovanja Kanzasa i Kolorada za negativan stav prema učenju Darvinove teorije evolucije. Najčešće, ipak, skreću pažnju na naučne radove koji su doneli neočekivane ili smešne zaključke. Takva su bila otkrića da prisustvo ljudi seksualno draži nojeve, da crne rupe ispunjavaju sve tehničke uslove da se u njima nalazi pakao ili šaljivo "pravilo pet sekundi" po kojem se hrana koja je pala na pod ne zaprlja ako je podignuta u roku od pet sekundi. Ceremoniji obično prisustvuje Mis Sviti Pu, devojčica koja uporno i prodorno viče "Dosta, dosadno mi je", a dugogodišnja tradicija bacanja papirnih aviončića prekinuta je 2006. "iz bezbednosnih razloga". Proteklih nekoliko godina profesor Roj Glober, koji ima zvaničnu titulu "Čuvar metle" imao je zadatak da sklanja aviončiće sa bine, ali 2005. je izostao sa ceremonije na Harvardu - jer je putovao u Stokholm kao dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. Ceremonija se snima i emituje na javnom radiju i uživo se prenosi na internetu.

Hibridna i štedljiva vozila udarna na sajmu u Parizu

Na ovogodišnjem pariskom sajmu automobila proizvođači će predstaviti nove štedljive modele dovitljivog dizajana s nadom da će povećati prodaju posle dve teške godine za tržište automobila. Udarna mesta na sajmu, koji počinje u subotu 2. oktobra, zauzeće hibridni modeli i vozila male potrošnje goriva i male emisije štetnih gasova, dok će direktori kompanija predstaviti novitete i strategije za veći upliv na perspektivna tržišta kao što je Kina. Analitičaka iz IHS Automotive Rebeka Lindland rekla je da tržište deluje optmistično posle dve "strašne godine" od prošlog pariskog sajma usled svetske ekonomske krize i dodaje da oparavak tržišta nije ujednačen. "Važno je da se proizvođači pripreme da kada jednom ekonomija zaista zaživi budemo u mogućnosti da potrošačima ponudimo najbolje i najsjajnije od ovih vozila", rekla je Lindland. Pariski sajam je usredsređen na evropsko tržište, ali su tu šanse za rast manje u odnosu na tržišta u zamahu poput Brazila i Kine koja je premašila SAD kao najveće tržište automobila. Među inovativnijim kolima su Renoov mali sporstki auto "DeZir" i električni gradski auto "Z.E." (zero emissions), kao i Fordov "Fokus". Iako je najgori deo ekonomske krize u svetu prošao, proizvođači su svesni promena na tržištu. Kupci su oprezniji, a ekološka pravila su strožija, navodi AP i dodaje da se autoindustrija nada da će hibridna i električna vozila biti najvećim delom način za napredovanje. Očekuje se da će u dve nedelje pariski sajam automobila, najstariji i najveći te vrste, posetiti više stotina hiljada ljudi. Sajam se za posetioce otvara u subotu, ali je medijima omogućeno da vide deo izloženih vozila.

Japanski pušači u panici zbog poskupljenja cigareta

U Japanu se posle najave velikog poskupljenja cigareta pljačkaju trafike i kupuju ogromne količine cigareta, javlja agencija Fran Pres. "Da li ste napravili svoju rezervu?", piše na plakatima prodavnica Lavson otvorenih 24 sata dnevno, koje pripadaju jednom od najvećih japanskih lanaca za prodaju cigareta. Kompanija Japan Tobako (JP) najavila je da će kutija cigareta poskupeti sa 300 (2,65 evra) na 400 jena (3,60 evra). Kompanije FemiliMart i Japon Tobako prodale su u prve tri nedelje septembra dva puta više cigareta u odnosu na isti period prošle godine. Kako izveštavaju japanski mediji, jedan čovek je kupio 100 boksova cigareta po ceni od 300.000 jena (2.650 evra), a poznati japanski ekonomista Takuro Memkura izjavio je da je posle najave poskupljenja cigareta kupio čak 1.000 kutija cigareta. Japanske vlasti najavljuju mogućnost dodatnog poskupljenja tako da bi kutija cigareta mogla da košta 700 jena (6,20 evra) čime bi se izjednačila za cenama cigareta u severnoameričkim i zapadnoevropskim zemljama. Prema japanskim medijima, u poslednje vreme učestale su i krađe cigareta. Od 33 članice Organizacije za saradnjui i ekonomski razvoj (OECD), Japan je jedna od zemalja sa najviše pušača. Japanske vlasti se nadaju da će se poskupljenjem cigareta smanjiti broj pušača u toj zemlji u kojoj je 1966. godine pušilo čak 83,7 odsto muškaraca. Od tada je zabranjeno pušenje u bioskopima i drugim javnim mestima ali ne i u restoranima i kafićima. Pušenje je zabranjeno i u nekim kvartovima u Tokiju. Ipak, u većini preduzeća zabrana pušenja nije sprovedena, izvestilo je japansko ministarstvo za zdravlje. Prema podacima ministarstva, u Japanu svake godine od pušenja umre više desetina hiljada ljudi, a 6.800 nepušača premine od posledica pasivnog pušenja.