REGION

Milorad Dodik novi predsednik RS

Francuska traži dodatne garantije za ukidanje viza BiH

Oko pola miliona nevažećih glasačkih listića

Bakir Izetbegović eliminisao Harisa Silajdžića

CIK: Nema razloga za sumnju u izborni proces

Stratfor: BiH se udaljava od modela ujedinjene države

Izbori pokazali da je nemoguće naći rešenje za BiH

Milorad Dodik novi predsednik RS

Kandidat vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i aktuleni premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izabran je za novog predsednika RS, nakon što je na nedeljnim izborima pobedio svog protivkandidata iz opozicione koalicije "Zajedno za Srpsku" Ognjena Tadića. Prema preliminarnim rezultatima koje je objavila Centralna izbirna komisija (CIK), od ukupno prebrojanih 73,27 glasova Dodik je osvojio 53,13, a Tadić 37,12 odsto glasova. Dodik je poručio da će se kao budući predsednik RS truditi da obezbedi stabilnost i jedinstvo RS na svim važnim pitanjima koja se tiču njene budućnosti i statusa, dodajući da će njegova stranka i u budućnosti delovati u skladu sa svojom devizom - "RS zauvek, a BiH dok mora". "BiH teško može da bude država u onom smislu kako je projektuju stranci, ona može da bude izvorna dejtonska država", poručio je on. Prema podacima CIK-a, Dodikov SNSD pobedio je i na ostalim izbornim nivoima - za parlament RS i parlament BiH, dok kandidat ove stranke za srpskog člana Predsedništva BiH Nebojša Radmanović i dalje ima prednost od dva procenta nad kandidatom opozicione koalicije Mladenom Ivanićem. Prema najnovijim podacima CIK-a, posle prebrojanih 77 odsto glasova, Radmanović je osvojio 49,75 odsto glasova, a Ivanić 47,12 odsto glasova. Ivanićeva Partija demokratskog progresa (PDP) uputila je prigovor CIK-u zbog velikog broja nevažećih glasačkih listića za ovaj izborni nivo, navodeći da 10 odsto nevažećih glasačkih listića ukazuje na izbornu krađu. Izborni rezultati potvrdili su da SNSD ostaje najjača stranka u RS i da je Srpska demokratska stranka (SDS) i dalje najjača opoziciona partija. Sudeći prema preliminarnim rezultatima CIK-a, poslaničke mandate u Narodnoj skupštini RS imaće SNSD, SDS, PDP, Demokratski narodni savez, Socijalistička partija RS, Demokratska partija, Srpska radikalna stranka RS, Stranka demokratske akcije i Socijaldemokratska partija BiH. Realno je da poslaničke mandate osvoje i radikali i Narodna demokratska stranka.

Francuska traži dodatne garantije za ukidanje viza BiH

Francuska traži "dodatne garantije" za odluku Evropske unije da ukine kratkoročne "šengenske vize" građanima Bosne i Hercegovine i Albanije, ali načelno nije protiv takvog koraka. To je agenciji Beta potvrđeno u francuskom ministarstvu inostranih poslova u Parizu, uz objašnjenje da Pariz nije zaustavio postupak ukidanja viza EU za državljane BiH i Albanije već da traži "jemstvo za potpuno sprovođenje i uvažavanje tehničkih merila", koje je utvrdila Evropska komisija. Francuski ministar za Evropu Pjer Leluš je u parlamentu u Parizu izjavio da Francuska traži "bezbednosna jemstva". Jedna od zamerki Pariza je i da je u slučaju ukidanja viza Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji došlo do naglog priliva imigranata s biometrijskim pasošima koji su masovno tražili politički azil u Belgiji i Švedskoj. U Evropskoj komisiji su na to uzvratili da su srpske i makedonske vlasti veoma brzo reagovale i sprečile takvu dalju zloupotrebu slobodnog putovanja u EU. U Evropskoj komisiji u Briselu je jedini komentar na stav Pariza bio da su stručnjaci Komisije utvrdili da su vlasti BiH i Albanije ispunile postavljene uslove i merila za stavljanje na "beli šengenski spisak". Tehnička merila na čijem potpunom sprovođenju i nadzoru insistira Pariz, tiču se potpune pouzdanosti biometrijskih pasoša, potvrda o prebivalištu i državljanstvu i drugih dokumenata, nadzora granica, razmene policijsko-obaveštajnih podataka s nadležnim organima EU, kao i drugih bitnih pitanja. A sve to mora potpuno efikasno funkcionisati da bi se sprečila ilegalna imigracija u EU, organizovani kriminal i terorizam, pre svega, odnosno sve što bitno ugrožava bezbednost evropske dvadesetsedmorice. Holandija i Danska, prema francuskim izvorima, takođe imaju neke zamerke na ocenu Evropske komisije da su Sarajevo i Tirana sve učinili da bi im se ukinule evropske vize. Evropski parlament podržao je juče ocenu Evropske komisije da su vlasti Bosne i Hercegovine i Albanije ispunile uslove da se do kraja godine ukinu vize za putovanja njihovih građana u "šengenski prostor" EU. Izveštaj Evropske komisije u kojem se ocenjuje da su Albanija i BiH ispunile sve uslove za ukidanje šengenskih viza podržalo je 538 poslanika, 47 je bilo protiv a 41 uzdržan. Izvestilac EP Tanja Fajon je potvrdila da neke uticajne članice EU imaju ograda za usvajanje takve odluke, ali je izrazila uverenje da će nadležni ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa evropske dvadesetsedmorice to ipak učiniti u novembru. To, predočila je Fajon, "nije nikakav diplomatski poklon, što smo ponekad mogli čuti". "U pitanju je poverenje u nas, EU, jer smo mi obećali prošle godine građanima BiH i Albanije da će, čim ispune tražena merila, taj postupak ići hitnim načinom", dodala je. Konačnu odluku o ukidanju viza za državljane Albanije i BiH donosi Savet ministara EU najverovatnije u novembru. U zemlje EU bez vize državljani Albanije i BiH moći će da putuju sa biometrijskim pasošem. Dragan Blagojević, Brisel

Oko pola miliona nevažećih glasačkih listića

Tokom prebrojavanja pristiglih glasova, Centralna izborna komisija (CIK) zabeležila je do sada 429.598 nevažećih glasačkih listića za sve nivoe vlasti u Bosni i Hercegovini. Ukupno je zabeleženo sedam odsto nevažećih listića, što je iznad evropskog proseka, koji se kreće između jedan i tri odsto. U nedelju 3. oktobra u BiH su održani opšti izbori, kada su građani BiH glasali za predstavnike u sledećim nivoima vlasti: Predsedništvo BiH, Državni parlament, Federalni parlament, deset kantonalnih skupština u Federaciji BiH, Narodnu skupštinu Republike Srpske, predsednika i potpredsednike RS. Na izborima za članove Predsedništva BiH zabeleženo je ukupno više od 129.000 nevažećih glasova. Osim uobičajenih grešaka neupućenih glasača, bilo je ubacivanja u kutiju praznih listića, šarano je po njima, neki su cepani, a zabeležena su i ispisivanja raznih poruka kandidatima. Jedan glasač je na svom listiću dopisao "Miki Maus" i zaokružio takav listić. Pošto u BiH još traje proces prebrojavanja listića, a saopšteni su samo preliminarni izborni rezultati, CIK će se o broju konačnih nevažećih listića izjasniti kasnije. I međunarodni posmatrači su izrazili zabrinutst zbog velikog broja nevažećig glasačkih listića.

Bakir Izetbegović eliminisao Harisa Silajdžića

Bakir Izetbegović iz Stranke demokratske akcije (SDA) biće bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine, pokazuju preliminarni rezultati izbora za tročlano Predsedništvo na osnovu 91.4 odsto prebrojanih glasova. Prema podacima Centralne izborne komisije BiH, hrvatski član predsedništva biće Željko Komšić iz Socijaldemokratske partije, dok je srpski člana predsedništva Nebojša Radmanović, kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Bakir Izetbegović, kandidat SDA, dobio je 34,73 odsto glasova, i vodi ispred kandidata Saveza za bolju budućnost (SBB) BiH Fahrudina Radončića sa osvojenih 30,75 odsto glasova. Kandidat Stranke za BiH Haris Silajdžić dobio je 24,91 odsto glasova, priznao poraz i čestitao Bakiru Izetbegoviću na pobedi. On je izrazio zadovoljstvo zbog dobre izlaznosti građana BiH, što je, prema njegovim rečima, "dobar pokazatelj demokratije društva". Predsednik Saveza za bolju budućnost BiH Fahrudin Radončić rekao je da je srećan što je SBB bio "pokretačka inovativna snaga koja je svu energiju pokrenula ka pozitivnoj priči". "Moram izraziti apsolutno zadovoljstvo izbornim rezultatom koji spada u prvorazredni, što se tiče novih stranaka u svetu. Smatram to velikim uspjehom", rekao je Radončić. Među kandidatima za hrvatskog člana Predsjedništva BiH Željko Komšić iz Socijaldemokratske partije (SDP) je dobio najviše glasova, 60,69 odsto. Predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Dragan Čović izrazio je žaljenje što su "i ove godine Bošnjaci ponovo izabrali hrvatskog člana Predsjedništva BiH". Mediji su preneli i zanimljivost u vezi sa aktuelnim članom Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem. On, naime, nije uspeo da glasa na biračkom mestu u sarajevskoj Ferhadiji, jer je zaboravio ličnu kartu i druge identifikacione dokumente.

CIK: Nema razloga za sumnju u izborni proces

Prvi rezultati provere nevažećih glasačkih listića sa opštih izbora u BiH ukazuju da nema razloga za sumnju u izborni proces, saopštila je Centralna izborna komisija (CIK) BiH. Prvi rezultati istraživanja izbora održanih u nedelju pokazali su da je veći broj nevažećih glasačkih listića bio iz kategorije "neoznačenih" listića, što, kako se navodi, može značiti bojkot dela glasača zbog nedostataka u Izbornom zakonu BiH, rekla je na konferenciji za novinare predsednica CIK-a Irena Hadžiabdić. Ona je navela da se do tih rezultata došlo posle uvida u elektronske podatke dostavljene iz opštinskih izbornih komisija, ali da će više detalja o razlozima postojanja velikog broja nevažećih listića biti poznato narednih dana. Hadžiabdićeva je navela da je na izborima za bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedsništva u Federaciji BiH bilo 6,68 odsto nevažećih listića, pri čemu je neoznačenih bilo 3,92 odsto, a ostalih nevažećih listića 2,96 odsto. Ona je dodala da je na izborima za srpskog člana Predsedništva BiH bilo 9,44 nevažećih listića, od čega je, prema podacima opštinskih izbornih komisija neoznačeno 7,04 odsto, dok je ostalih nevažećih listića 2,40 odsto. Na izborima za predsednika i potpredsednike RS bilo je 6,23 odsto nevažećih listića, od čega je neoznačenih 4,17 odsto. Hadžiabdićeva je najavila da će CIK, pošto stigne celokupni izborni materijal u Sarajevo, proveravati rad biračkih odbora. Konačni i zvanični rezultati izbora trebalo bi da budu poznati za 15 dana.

Stratfor: BiH se udaljava od modela ujedinjene države

Opšti izbori u Bosni i Hercegovini na vlast su doveli političare koji se polako mire s realnošću da je nemoguće ostvariti viziju BiH kao ujedinjene savezne države i spremniji su da prihvate decentralizovanu strukturu koju zagovara lider bosanskih Srba Milorad Dodik, ocenjuje se u analizi nevladine agencije za strateška istraživanja Stratfor. Posle 15 godina tokom kojih savezna vlada u BiH uglavnom nije uspevala da nametne svoj autoritet, bosanski i hrvatski lideri okreću se modelu koji je uspostavio dosadašnji premijer Republike Srpske, Milorad Dodik "koji crpi svoju političku i ekomnomsku moć iz svog beskompromisnog autoriteta u RS", navodi Stratfor. To, prema mišljenju Stratfora, baca drugačije svetlo na pohvale zbog izbora "umerenog" Bakira Izetbegovića, sina bosanskog ratnog lidera Alije Izetbegovića, za bosanskog člana predsedništva, umesto "hardlajnera" Harisa Silajdžića. Ti epiteti su netačni, navodi Stratfor, jer prikrivaju kompleksnije kretanje u BiH, a to je udaljavanje od vizije savezne države i prihvatanje decentralizovane strukture. Silajdžić, navodi Stratfor, nije toliko čvrstorukaš koliko čvrsti zastupnik federalizma, koji se zalaže za jaku i jedi-nstvenu centralnu vladu. Izetbegović nije tolko strog u zahtevima da se učvrsti federalizam ali nije ni umeren, navodi Stratfor, pozivajući se na svoje izvore prema kojima Izetbegović vodi nacionalističko i mnogo više islamski orijentisano krilo u Stranci demokratske akcije (SDA). "Izbor Izetbegovića moglo bi da bude signal da je vizija savezne BiH završena odlaskom Silajdžića. Hrvatski i bosanski lideri polako uviđaju da je Dodikov oblik beskompromisnog nacionalizma održiv primer koji se može slediti", navodi Stratfor, čije je sedište u američkoj državi Ostin. Stratfor ističe da se mnogi bosanski i hrvatski politički lideri u stvari dive Dodiku koji se suprotstavio zapadnim ambasadorima i međunarodnom visokom predstavniku, de fakto međunarodnim administratorima BiH. Dodik, koji u Republici Srpskoj ima nepogovornu političku i finansijsku moć, po mišljenju Stratfora, najmoćniji je političar u BiH, a da ne zauzima nikakvu saveznu funkciju. "Konačno bi bosanski i hrvatski lideri mogli da iskoriste RS kao primer za rešenje problema Federacije - a to je decentralizacija", kaže Stratfor. Savezna vlada bi i dalje postojala, i imala neka ovlašćenja ali politička i ekonomska moć bi se nalazila u entitetima, navodi američka agencija. "Dok je Silajdžić video Dodikovu RS kao politički entitet izgrađen na genocidu i etničkom čišćenju Bošnjaka, drugi Bošnjaci i Hrvati spremni su na kompromis da bi stvorili svoje verzije Dodikovog jakog političkog feuda", kaže Stratfor. Još uvek postoje dve velike prepreke ka decentralizaciji BiH, navodi se u analizi. Prva je to što je za Bošnjake, posebno za Silajdžića, jaka savezna država bila pitanje nacionalne bezbednosti, sa argumentom da bi Bošnjaci opet mogli da budu žrtve ako nemaju jaku državu da ih štiti. Druga prepreka, i po mišljenju Stratfora veća, jeste to što Zapad, a posebno Evropska unija, žele da BiH postane održiva država sa saveznom vladom. Za diplomate i političare iz EU i SAD dozvoliti Hrvatima i Bošnjacima da koriste Dodikovu RS kao model za BiH bilo bi viđeno kao podržavanje nacionalista i u krajnjem smislu neuspeh zapadne politike u regionu. "Za bošnjačke i hrvatske političare, međutim, to bi mogao da bude suviše privlačan model da ga ne bi sledili u budućnosti", zaključuje Stratfor.

Izbori pokazali da je nemoguće naći rešenje za BiH

Izbori u Bosni i Hercegovini pokazali su kako je za tu zemlju i dalje gotovo nemoguće naći dugoročno i efikasno političko rešenje, piše Jutarnji list. U komentaru nedeljnih izbora list ocenjuje da su oni pokazali da se politička polazišta bosanskohercegovačkih naroda nisu značajno promenila od početka 1990-tih. Zagrebački list piše da iako izabran kao kandidat hrvatskog naroda, Željko Komšić realno ne predstavlja raspoloženje većine Hrvata u BiH, posebno u Hercegovini. U tekstu se, međutim, ocenjuje da je dobro što je Hrvat Komšić izabran za člana Predsedništva BiH i što je za njega glasalo mnogo Bošnjaka. Ističe se da je s američke ili s tačke gledišta EU reč o idealnoj političkoj kombinaciji da u Predsedništvu "politički možda najnestabilnije evropske države ponovo sedi Hrvat koji uživa snažnu podršku Bošnjaka". "Najgora bi opcija bio Hrvat koji bi se sa Srbima dogovarao na račun Bošnjaka. Recentna je istorija pokazala da svaki bilateralni hrvatsko-srpski dogovor o BiH zapravo ruši BiH kao državu", ocenjuje Jutarnji list. U komentaru se, međutim, upozorava da je Komšićev ulazak u Predsedništvo opterećen nizom realnih problema, naročito što on ne predstavlja većinu Hrvata u BiH pa bi u drugom mandatu morao da učini više da se izbori za njihovu naklonost, ali i da se glasno zauzme protiv raznih oblika majorizacije Hrvata u Federaciji BiH. "Još značajnija činjenica koja ugrožava Komšićevu ulogu stanovitog jamca integralne BiH jeste politika Milorada Dodika, koja je tokom ovih izbora postala i doktrinarno protivbosanskohercegovačka", ocenjuje se u komenatru. Uz takvu srpsku politiku, piše Jutarnji list, nažalost je teško govoriti o Bosni i Hercegovini kao o ozbiljnoj državi, nego tek kao o dugotrajnom provizoriju.