SRBIJA

Kosovo crna rupa EU

Dveri pozvale vlast da otkažu Paradu ponosa

Tadić: Srbija u EU najranije 2015.

Patrijarh svečano ustoličen u Pećkoj patrijaršiji

Kukan: Očekujemo pozitivan odgovor EK za kandidaturu Srbije

Deset godina od petooktobarskih promena

Veći deo stranaka DOS-a više ne postoji

Kosovo crna rupa EU

Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon se juče založila da se posle BiH i Albanije i Kosovu otvore izgledi za ukidanje kratkoročnih viza Evropske unije, ali je upozorila da zasad to nije slučaj, pa postoji opasnost da Kosovo ostane "crna rupa" na Balkanu. Tanja Fajon, izvestiteljka o procesu vizne liberalizacije za BiH i Albaniju, izjavila je to pošto je parlament EU danas u Briselu pružio podršku oceni Evropske komisije da su vlasti u Sarajevu i Tirani ispunile uslove za stavljanje njihovih državljana na "beli šengenski spisak" Unije. Zamoljena da kaže da li ima naznaka da bi vlasti u Prištini od Evropske komisije mogle u dogledno vreme da dobiju neke jasnije smernice za pokretanje dijaloga o ukidanju viza EU za stanovnike Kosova, izvestiteljka EP je uzvratila da žali što Kosovo već nije dobilo smernice Evropske komisije za proces ukidanja viza EU. Tanja Fajon je navela da će Kosovo sada ostati veoma izolovano i biti "crna rupa" na zapadnom Balkanu, "da će tamo ljudi biti razočarani i možda tražiti nezakonite načine da dođu u EU", što, po njenim rečima, "nije u interesu Unije". Ona je dodala da je poznato "da je to veoma zahtevan i dug put, koji znači da se mora ispuniti preko sto tehničkih zahteva, tako da je vreme da se Kosovu stavi do znanja šta treba da uradi". Poslanica EP je rekla da ne zna kad bi to Evropska komisija mogla učiniti, a evropski zvaničnici su nezvanično preneli da to ne treba očekivati u neko dogledno vreme. Postoje neki ključni problemi oko davanja "smernica" za ukidanje viza Kosovu, a kako su rekli izvori u EU, među njima je i kako vlasti u Prištini mogu garantovati da će se sprovoditi nužni sporazum o readmisiji, prihvatanju vraćanja na Kosovo lica koja bi zloupotrebila režim slobodnog kratkoročnog ulaska u "šengenski prostor" EU.

Dveri pozvale vlast da otkažu Paradu ponosa

Predstavnik Srpskog sabora dveri Miroslav Parović zatražio je danas od vlasti da otkažu "sramnu i nepotrebnu gej paradu" i izrazio nezadovoljstvo što se "trivijalnom problemu te manjinske skupine posvećuje tolika pažnja" kada u zemlji skoro ništa ne funkcioniše. Parović je na konferenciji za novinare pozvao i sve građane Srbije da se, ukoliko Parada ponosa ne bude otkazana, u subotu u 13.00 sati u Beogradu okupe na mirnom građanskog protestu protiv gej parade i učestvuju u Porodičnoj šetnji po centralnim gradskim ulicama. Prema njegovim rečima, razlozi za održavanja Porodične šetnje su brojni - stanovnici Srbije su među najstarijima, godišnje 30.000 ljudi više umre nego što se rodi, obavi se 150.000 abortusa... "U Srbiji ne postoji sistemski pristup rešavanja pitanja populacione politike ali se zato veoma revnosno radi na rešavanju problema gej populacije", kazao je on i ukazao da je za državu i građane važnije da se obezbedi redovno snabdevanje mlekom od održavanja gej parade. Parović je osudio to što je i odluka o održavanju gej parade doneta bez podrške većine građana isto kao što je ona izostala i kod usvajanja Rezolucije o Srbrenici ili Statuta Vojvodine. Organizatori su najavili da očekuju dolazak više hiljada ljudi iz čitave Srbije koji će od Filozofskog fakulteta krenuti u šetnju centralnim gradskim ulicama - Vasinom, preko Terazija, pored Doma Narodne skupštine, Takovskom, Svetogorskom... Muzičar Boško Ćirković je na konferenciji ocenio da sama činjenica da će 5.000 policajaca obezbeđivati skup govori da se paradom položaj gej populacije neće promeniti. "Taj dan ne treba da se dogodi, ne radi se ovde protiv Parade ponosa, već o problemima sa druge strane medalje - o tome da izmumiremo kao nacija i država", kazao je Ćirković iz "Beogradskog sindikata". Pedijatar Milijana Abramović Savić iz Udrženja pomoć porodici izrazila je žaljenje što se uz priču o gej populacij ne govori o bolestima i rizicima koje takvo ponašnje nosi. Predstavnik Udruženja tri za preporod Željko Bjelić ocenio je da je Parada ponosa "parada bruke koja blati tradicionalne vrednosti" i dodao da bi svi trebalo da se ugledaju na Loznicu koja jedina predstavlja pozitivnu sliku po pitanju nataliteta u Srbiji.

Tadić: Srbija u EU najranije 2015.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Beogradu da bi Srbija mogla postati članica EU najranije krajem 2015, ukoliko do kraja 2012. počne pregovore o članstvu. "Najkraće moguće vreme da Srbija uđe u Evropsku uniju je kraj 2015. godine ili tokom 2016, pod uslovom da dobije status kandidata i počne pregovore do kraja 2012. godine", rekao je Tadić novinarima na marginama panel diskusije u hotelu Kontinental povodom 10 godina od petooktobarskih promena u Srbiji. Navodeći da je "potrebno tehničko vreme da se završe pregovori o svim poglavljima o članstvu u EU", Tadić je podvukao da treba biti krajnje realističan u očekivanjima. Istovremeno je ukazao da će put ka EU biti duži ukoliko reforme i primene zakona budu tekle sporije. "Srbija ima specifične probleme sa kojima se suočava, nema nikakve dileme da problem Kosova i Metohije stoji nad nama i mi ne možemo uneti jedan istorijski konflikt u EU, jer je EU preplavljena istorijskim konfliktima poput Kipra i Severne Irske", rekao je Tadić. Predsednik Srbije je dodao da je prednost Beograda to što su neke zemlje već prošle evropski put tako da Srbija sada može da koristi njihova negativna i pozitivna iskustva. Tadić je otvorio konferenciju pod nazivom "Srbija na putu ka Evropi - 10 godina kasnije" koju organizuju vladina Kancelarija za evropske integracije, Beogradski fond za političku izuzetnost i Balkanski fond za demokratiju.

Patrijarh svečano ustoličen u Pećkoj patrijaršiji

Patrijarh srpski Irinej, 45. poglavar Srpske pravoslavne crkve, svečano je u ponedeljak, 3. oktobra 2010., ustoličen u Pećkoj patrijaršiji. U besedi nakon uvođenja u tron, patrijarh Irinej je ocenio da na Kosovu i Metohiji ima dovoljno mesta za Srbe i Albance i pozvao ih da žive u miru i slozi. "Srpski narod nema drugu središnju državu osim zemlje Srbije u čijem sastavu je vekovima Kosovo i Metohija. Ono ima dovoljno životnog prostora i mesta za suživot srpskog, albanskog i drugih naroda. Ova dva naroda su vekovima živela zajedno. Zašto ne bi mogli i danas", rekao je patrijarh Irinej u pristupnoj besedi nakon ustoličenja. Patrijarh Irinej je apelovao na međunarodne zvaničnike da pravedno reše problem Kosova i Metohije. "Sa ovog svetog mesta, u ovom radosno-bolnom trenutku, upućujemo vapajni apel moćnim faktorima sveta u čijim rukama je sudbina Kosova i Metohije, uz molitvu Gospodu da ne ogreše svoju dušu donošenjem rešenja po pitanju statusa ove srpske južne pokrajine kojim bi srpski narod bio lišen vekovnog prava na svoju postojbinu, na svoje domove i na svoj imetak, na groblja svojih predaka i na svoje svetinje", rekao je on. Ceremonija u Pećkoj patrijaršiji protekla je bez incidenata, a objekat su obezbeđivali italijanski vojnici Kfora. Na putevima ka Peći bile su brojne patrole Policije Kosova koje su obezbeđivale pratnju vernicima do Patrijaršije. Ceremoniji u Pećkoj patrijaršiji prisustvovali su predstavnici svih pomesnih pravoslavnih crkava, kao i ostalih hrišćanskih crkava. Takođe, bili su i predstavnici svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica iz Srbije, kao i predstavnici međunarodne zajednice, pravoslavnih i susednih država i diplomatskog kora. Srbiju je na ustoličenju predstavljao predsednik Srbije Boris Tadić, a kosovske vlasti sprečile su opozicione lidere Tomislava Nikolića i Velimira Ilića da uđu na Kosovo, uz obrazloženje da nemaju dozvolu za ulazak. Iz Nikolićeve Srpske napredne stranke protestovali su zbog toga, ocenivši da je Nikolić išao u Peć kao građanin i zatražili od Vlade Srbije da reaguje na tu diskriminaciju. Kosovske vlasti saopštile su da je samo Tadić imao dozvolu Vlade Kosova da ode u Peć i da je on dozvolu tražio preko Kancelarije EU u Beogradu. Vernici su iz Pećke patrijaršije počeli da se razilaze oko 14 časova dok je za zvanice priređen svečani ručak. Tadić je na toj svečnaosti ocenio da je ustoličenje patrijarha Irineja od velikog značaja za srpski narod i državu. "To je veliki dan za Srbiju i sav srpski narod gde god da živi i veliki dan za SPC", rekao je Tadić dodavši da je posebno važno to što su ustoličenju prisustvovali predstavnici svih verskih zajednica u Srbiji. Senku da svečanost ustoličenja bacili su uvredljivi plakati na parkingu udaljenom oko 300 metara od Patrijaršije gde je postavljen pano sa slikama poglavara SPC i porukama na engleskom:"Ratni zločini. Idi u pakao". (Njar crimes. Go to Hell). Patrijarh je prikazan sa trozupcem u ruci. Plakate su skinuli vojnici Kfora, a Policija Kosova počela je istragu o tome ko ih je postavio. Biografija patrijarha srpskog Irineja Patrijarh Irinej, koji je u ponedeljak, 3. oktobra 2010., svečano ustoličen u pećkoj patrijaršiji, za 45. patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) izabran je 22. januara 2010. godine. Irinej je toj dužnosti nasledio patrijarha Pavla koji je preminuo 15. novembra prošle godine. Irinej (Miroslav Gavrilović) rođen je 1930. u Vidovu kod Čačka. Po završetku gimnazije završio je Bogosloviju u Prizrenu, a potom i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Posdiplomske studije završio je u Atini. Ubrzo po odsluženju vojnog roka postavljen je za suplenta Prizrenske bogoslovije. Pre stupanja na dužnost profesora, u oktobru 1959. zamonašen je u manastiru Rakovica kada je dobio monaško ime Irinej. U oktobru iste godine u crkvi Ružica na Kalemegdanu rukopoložen je u čin jeromonaha. Upravnik Monaške škole u manastiru Ostrogu postao je 1969. odakle se vratio u Prizren gde je postavljen za rektora Prizrenske bogoslovije. Sa te dužnosti izabran je 1974. za vikarnog episkopa patrijarha Germana sa titulom episkopa moravičkog. Godinu dana kasnije izabran je za episkopa niškog.

Kukan: Očekujemo pozitivan odgovor EK za kandidaturu Srbije

Delegacija Evropskog parlamenta (EP) za zapadni Balkan očekuje pozitivan odgovor Evropske komisije na zahtev Srbije za kandidaturu za ulazak u EU i preporučiće joj da Beogradu da "zeleno svetlo", rekao je predsednik delegacije EP, Eduard Kukan. "U Brisel ćemo odneti poruku da su nas naše kolege u Beogradu uverile da Srbija čvrsto hoda ka Evropi, a mi ćemo pokušati da učinimo sve da joj pomognemo", rekao je Kukan na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Laslom Vargom. Kukan je istakao da ne treba spekulisati o datumu kada bi Srbija mogla da postane deo evropske porodice, što, po njegovoj oceni, srpski političari često čine. "Shvatam te izjave (o mogućem datumu) izrazom političke volje Srbije da uđe u EU. Bez obzira da li će to biti 2014, 2016 ili 2020. morate da ispunite svoj domaći zadatak. Ako to dobro učinite, onda ćete ući", ocenio je Kukan. Predsednik delegacije EP je dodao da ne misli da je dobro navoditi datume, osim ako Srbija "to ne čini da bi izvršila dodatni pritisak na sebe kako bi ispunila svoje obaveze na putu ka EU" i istakao da je najvažnije da Beograd "pomno" radi na ispunjavanju kriterijuma za ulazak u Uniju. Kukan je komentarišući kada bi mogli početi razgovori između Beograda i Prištine naveo da bi oni trebalo da počnu "što pre to bolje" i dodao da je EU tu da pomogne dijalogu, a ne da ga inicira. "Svi u evropskim institucijama iščekujemo početak dijaloga između Beograda i Prištine, koji bi bio logičan sled rezolucije usvojene u UN. Na predstavnicima dve strane je da definišu spisak tema o kojima će se razgovarati. Neću spekulisati o datumu njegovog početka, ali se nadam da će biti uskoro, uprkos trenutnom razvoju dogođaja na Kosovu", naveo je Kukan. Delegacije evropskog i srpskog parlamenta počele su juče Četvrti Interparlamentarni sastanak, tokom koga su njihovi predstavnici razgovarali o reformi pravosuđa u Srbiji, Kosovu, manjinskim pravima, regionalnoj saradnji i ekonomskim pitanjima. Kukan i predsednik Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Laslo Varga naveli su posle razgovora da je Beograd poslednjih meseci načinio napredak na putu ka EU, ali, kako je istakao Kukan, "evropske institucije traže konkretnije rezultate". Varga je izrazio zadovoljstvo što tokom zajedničkih razgovora o evrointegraciji Srbije, nijedan evropski poslanik nije spomenuo "zamor proširivanja". Kukan je naveo da se njegova delegacija sastala sa predstavnicima NVO kako bi "stekla sveobuhvatnu sliku o prilikama u Srbiji", a primili su je i najviši srpski zvaničnici, među kojima su i premijer Mirko Cvetković i potpredsednik Vlade Ivica Dačić, a očekuje je i sastanak sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem.

Deset godina od petooktobarskih promena

Petog oktobra se navršilo deset godina od velikih demonstracija u Beogradu kojima je okončana vladavina Slobodana Miloševića. Demonstracije su organizovane posle višednevnih protesta i štrajkova širom Srbije zbog nepriznavanja rezultata izbora za predsednika SRJ, na kojima je kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica u prvom krugu pobedio predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Savezna izborna komisija i tadašnje vlasti tvrdili su da je Koštunica osvojio manje od 50 odsto glasova i da je potrebno organizovati drugi krug izbora. Demonstracije u Beogradu 5. oktobra, na kojima se okupilo više stotina hiljada ljudi, bile su kulminacija višednevnih protesta i štrajkova, tokom kojih su gradovi u unutrašnjosti Srbije bili paralisani. Jedan od najžešćih udaraca režimu zadali su radnici Rudarskog basena "Kolubara" koji su istrajali u štrajku uprkos svakodnevnim pretnjama režima. U demonstracijama 5. oktobra poginula je Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi. U večernjim satima 5. oktobra 2000. građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici. Dok su još trajali pregovori DOS-a sa partijama iz Crne Gore o formiranju Savezne vlade, 24. oktobra je izabrana prelazna republička vlada u kojoj su bila po tri "koministra" za svaki resor iz SPS-a, DOS-a i Srpskog pokreta obnove. DOS je ubedljivu pobedu na republičkom nivou odneo na vanrednim izborima 23. decembra 2000. godine, a posle mesec dana formirana je vlada Zorana Đinđića.

Veći deo stranaka DOS-a više ne postoji

Od 19 članica Demokratske opozicije Srbije (DOS) koja je 5. oktobra 2000. smenila režim Slobodana Miloševića, danas je nekoliko na vlasti, deo se kolektivno učlanio u veće stranke, tri stranke su u opoziciji, a najveći broj njih već godinama nisu politički aktivne. Dve najveće stranke koje su 5. oktobra 2000. godine činile okosnicu DOS-a, Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije (DSS) politički su se razišle odmah posle promena, u narednim godinama su se smenjivale na vlasti, a danas su na potpuno suprotnim političkim pozicijama - DS je okosnica vladajuće koalicije, a DSS je najoštrija opozicija. Pored DS i DSS, DOS su 5. oktobra 2000. godine činili i Demokratska alternativa, Nova Srbija, Građanski savez Srbije, Demohrišćanska stranka Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska unija, Savez vojvođanskih Mađara. DOS su činili i Reformisti Vojvodine, Koalicija Vojvodina, Sandžačka demokratska partija, Socijaldemokratija, Pokret za demokratsku Srbiju, Liga za Šumadiju, Nova demokratija, Demokratski centar i grupa G17 plus iz koje je kasnije nastala istoimena stranka. Od stranaka koje su činili DOS, danas su u Vladi Srbije DS, G17 plus i Sandžačka demokratska partija. Savez vojvođanskih Mađara, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Demohrišćanska stranka Srbije čine vladajuću većinu u Skupštini Srbije. DOS je formiran 10. januara 2000. godine na inicijativu Srpskog pokreta obnove, ali je ta stranka izašla iz zajedničke opozicione grupacije nakon nekoliko meseci i imala je svog kandidata na predsedničkim izborima koji je doživeo neuspeh nasuprot zajedničkom kandidatu Vojislavu Koštunici, koji je pobedio Slobodana Miloševića. Socijalistička partija Srbije, koja je nakon neprikosnovene vladavine 90-ih na izborima i potom demonstracijama otišla sa vlasti 2000-te, danas je značajan partner DS u Vladi Srbije, a dve stranke su potpisale i ugovor o pomirenju. Od 18 stranaka i jednog pokreta, pod istim imenom danas deluje njih devet - DS, DSS, Nova Srbija, Demohrišćanska stranka Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska unija, Savez vojvođanskih mađara, Sandžačka demokratska partija i G17 plus. Građanski savez Srbije se kolektivno učlanio u kasnije formiranu Liberalno demokratsku partiju, a Demokratski centar i Pokret Otpor u DS. Na političkoj sceni više nisu aktivni Demokratska alternativa, kao ni njen lider Nebojša Čović, Reformisti Vojvodine i predsednik Mile Isakov, Koalicija Vojvodina i predsednik Dragan Veselinov, Socijaldemokratija, čiji je lider Vuk Obradović umro, Pokret za demokratsku Srbiju čijim se predsedniku Momčilu Perišiću sudi pred Haškom tribunalom, Liga za Šumadiju i njen predsednik Branislav Kovačević, kao ni Dušan Mihajlović i Nova demokratija koja je pre nekoliko godina promenila naziv u Liberali Srbije. U opoziciji su DSS, Nova Srbija i Socijaldemokratska unija. U vlasti je sve vreme bio lider Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić, dok je G17 plus gotovo ceo period od 2000. godine do danas imao savezne ili republičke ministre, aktivne ili "u ostavci". Na redovnim izborima za Skupštinu SRJ, lokalnu samoupravu Srbije, i vanredne izbore za predsednika SRJ 24. septembra 2000. godine DOS je odneo pobedu u prvom izbornom krugu. Kandidat DOS-a Vojislav Koštunica pobedio je kandidata SPS-a i JUL-a i tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, a DOS je pobedio i u oko 90 odsto opština na teritoriji Srbije. Vlast je odbila da prizna opozicionu pobedu i nakon deset dana protesta širom cele zemlje, dogodio se centralni miting DOS-a u Beogradu 5. oktobra 2000, nakon koga je DOS došao na vlast. Okupljanje opozicije počelo je godinu dana ranije, a na veliko mitingu na Preobraženje 19. avgusta 1999. godine je istakla svoj predizborni program nazvan Ugovor s narodom. Program su potpisali svi lideri stranaka tadašnjeg DOS-a i predsednik ekspertske grupe G17 plus. Oni su tada obećali da će nakon dolaska na vlast prvo usvojiti deklaraciju o hitnim pripremama za donošenje novog ustava, radi otklanjanja postojećeg ustavnog haosa, zatim da će doneti rezoluciju kojom se ukida tadašnja ekonomska i politička blokada Crne Gore, a najviši državni organi obavezali bi se da odmah otpočnu razgovore s legitimnim izabranim rukovodstvom Crne Gore o karakteru i funkcijama buduće državne zajednice Srbije i Crne Gore. Tim ugovorom, opozicija je obavezala buduću vladu da odmah podnese program konkretnih mera Savetu bezbednosti UN, kojim bi se omogućila dosledna primena Rezolucije 1244 o Kosovu, očuvao teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, garantovalo pravo na miran i siguran život i podstakla njegova integracija u institucije zemlje. Obećali su da će doneti zakon kojim će smanjiti broj ministarstava barem za trećinu, ukinuti sva ministarska mesta bez portfelja i ograničiti broj potpredsednika na najviše tri, zatim zakon kojim se svim poslanicima i članovima vlade zabranjuje gomilanje funkcija tokom mandata, a članovima vlade tokom mandata biće izričito zabranjeno da tokom mandata upravljaju privrednim organizacijama. Oni su tada obećali da će se nova vlada obavezati da u roku od 100 dana stavi na uvid nadležnim skupštinskim odborima sva tajna policijska dosijea, kao i da će svi članovi vlade i narodni poslanici biti obavezani da objave detaljan pregled svog imovinskog stanja i stanja članova svoje prodice, na dan stupanja na dužnost. Lideri opozicije tražili su od parlamenta da odmah obustavi primenu onih zakona koji proizvode ogromnu društvenu štetu Srbiji i njenim građanima i najavljivali da će Skupština formirati nezavisnu komisiju eksperata koja će preispitati i obnarodovati sve relevantne dokumente, audio i video zapise koje je tadašnja vlast držala u tajnosti, a odnose se na vođenje unutrašnje i spoljne politike Srbije i Jugoslavije u periodu 1987-2000. godina. Oni su pred izbore 2000. obećali i da će odabrati jednu renomiranu, nezavisnu revizorsku kuću da izvrši reviziju budžeta i obavi temeljan pregled finansijskog poslovanja skupštine i vlade tokom prethodnih mandata.