REGION

Hilari Klinton posetila BiH

U Beogradu oko 1.000 dosijea saradnika službe bezbednosti

Šta će biti ako se povuče Milo?

Ambasador Rusije: Što pre okončati mandat OHR-a

Sanaderove pretnje su ozbiljne, ali ih se Kosor ne plaši

Mandić najavio internacionalizaciju pitanja jezika

Neutrošene vakcine biće uništene

Hilari Klinton posetila BiH

Državna sekretarka SAD Hilari Klinton sastala se u utorak u Sarajevu u novoj američkoj ambasadi, koju je i svečano otvorila, sa političkim predstavnicima u BiH i visokim predstavnikom Valentinom Inckom. Incko je pohvalio ključnu ulogu "koju su SAD imale u stabilizaciji i razvoju regiona" i dodao: "Ova poseta je važan znak da Bosna i Hercegovina zauzima visoko mesto među prioritetima na svetskoj sceni, a došla je u ključnom momentu". Klinton i Incko su razgovarali o uslovima koje su vlasti u BiH ispunile, a koje su potrebne za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR). "Međunarodna zajednica mora zadržati čvrst stav kada je reč o ispunjenju ciljeva i uslova za zatvaranje OHR-a, u skladu sa zaključkom Saveta za implementaciju mira iz februara 2008. godine. Veliki izazovi, kao što je pitanje državne imovine, i dalje nisu rešeni", rekao je Incko. On je u razgovoru s Hilari Klinton ocenio da rezultati opštih izbora održanih 3. oktobra u BiH predstavljaju priliku za novi početak i dodao: "Politički lideri moraju što pre oformiti nove vlade, kako bi se pozabavili hitnim reformama koje će vratiti zemlju na put euroatlanskih integracija. Da bi se to desilo, moraju radikalno promeniti svoj način rada". Premijer Republike Srpske Milorad Dodik preneo je novinarima da mu je američka sekretarka rekla da je u BiH potreban dogovor domaćih vlasti o reformama. "To je za mene nova situacija u kojoj je izrazito povećana naša odgovornost", rekao je Dodik. On je istakao da bi zatvaranje OHR-a bio novi impuls za dogovore i da je zatvaranje OHR-a najvažnije demokratsko pitanje koje treba okončati. Upitan da li novoizabrane vlasti u BiH treba da rade na reformi državnog ustava BiH, Dodik je rekao da je potebno "jačati nadležnosti entiteta (RS i Federacija), i u tom smislu uključiti mehanizme da se konstitutivnim narodima u BiH dozvoli pravo na samoopredjeljenje". Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić rekao je da mu je Klinton rekla da će Amerika podržati napredak BiH, ali da domaći političari moraju preuzeti odgovornost za reforme. Tihić je dodao da je potrebno da se sada "spusti loptica" nakon održanih izbora i posete Hilari Klinton i da se krene ka rešavanju problema u BiH. Hilari Klinton se u Sarajevu sastala sa članovima predsedništva BiH, studentima i predstavnicima nevladinog sektora. Poručila je da veruje u budućnost celovite BiH, te da je "podrška Balkanu kamen temeljac spoljne politike SAD-a". Ona je naglasila da je u proteklih 15 godina postignut napredak u regionu, ali da "posao još nije završen, jer nacionalizam istrajava, iako je mržnja popustila". Klinton je kazala da je njena poruka ista u Sarajevu, kao i Beogradu i Prištini, koje će još posetiti u okviru svoje balkanske turneje, da je vreme za jačanje demokratskih institucija i mir između suseda, te stvaranje uslova za dugoročni politički, ekonomski i društveni napredak. "Za Srbiju i Kosovo to između ostalog znači da omoguće da uspe njihov prestojeći dijalog tako što će iskreno i kreativno rešiti međusobne razlike jednom za svagda", rekla je Klinton. Hilari Klinton: SAD pomažu BiH na putu ka EU i NATO Američka državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je u Sarajevu da je došla u posetu BiH kako bi demonstrirala opredeljenost SAD da pomogne BiH na njenom putu ka Evropskoj uniji i NATO-u. Ona je u Sarajevu započela svoju balkansku turneju razgovorom sa članovima Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem, Nebojšom Radmanovićem i Željkom Komšićem, kojima je poručila da je na domaćim vlastima zadatak da zemlju povedu napred ka Evropi. Američka državna sekretarka se u Narodnom pozorištu u Sarajevu sastala sa studentima i predstavnicima civilnog društva, kojima je poručila da "SAD podržavaju BiH kao demokratsku, multietničku državu, ali nikakvu secesiju". Klinton je rekla da bi volela da vidi ustavne promene koje bi vodile funkcionalnijoj vlasti, ali da takve promene moraju doći iznutra, a ne spolja. "Sjedinjene Američke Države vjeruju u budućnost ove zemlje i vjeruju u potencijal njenih mladih ljudi", kazala je Klinton studentima. Ona im je poručila da "uviđa da je mržnja popustila, ali nacionalizam istrajava". "A najbolja prilika za stabilnost koju predstavlja integracija u Evropu još je van dohvata", kazala je Klinton i dodala ti problemi nisu prisutni samo u BiH nego u celom regionu. Iako protokolom nije bilo predviđeno, Hilari Klinton je prošetala centrom Sarajeva i pozdravila se sa građanima dok je išla iz Predsedništva na sastanak sa studentima. Američka sekretarka je u Sarajevu zvanično otvorila novu zgradu američke Ambasade u Sarajevu. Istakla je da nova zgrada američke Ambasade predstavlja snažno svedočanstvo opredeljenja SAD prema BiH, kao i trajni simbol vrednosti koje ove dve zemlje dele. Ceremoniji otvaranja nove zgrade prisustvovao je veliki broj zvanica iz javnog i političkog života BiH, kao i diplomatskog kora u BiH. Američka ambasada u Sarajevu je najveća na Balkanu i osma po veličini u Evropi. Izraganja te ambasade koštala je 120 miliona dolara. "Ova ambasada može da služi kao izvanredno svedočanstvo za našu posvećenost BiH", kazala je Klinton i dodala da budućnost BiH leži u "integrisanoj i demokratskoj EU". "Došli smo u tom smislu pomoći. Međutim, samo domaći političari i narod ove zemlje mogu učiniti te pomake", istakla je Klinton i naglasila važnost sprovođenja reformi u BiH. "Demokratija nije kada jedan dobitnik godinama uzima sve sa stola", rekla je američka sekretarka i poručila građanima da odbiju lažna obećanja, nacionalističke programe koji vode ka razjedinjavanju. "Jedini način za put napred je da se građani zaposle, da se privuku strane investicije, da se poboljša život građana", rekla je Klinton. Ona je pozvala novoizabrane političare u BiH da što pre uspostave funkcionalnu vladu i pokrenu refomre, te da će ih SAD podržavati na putu jačanja demokratskih institucija. Američka visoka zvaničnica je odala poštu trojici američkih diplomata koji su poginuli u BiH "u misiji izgradnje mira i prosperiteta".

U Beogradu oko 1.000 dosijea saradnika službe bezbednosti

Makedonska ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska izjavila je da ne bi trebalo da bude prepreka da makedonske institucije preuzmu dosijea saradnika bezbednosnih tajnih službi iz arhiva u Beogradu, ukoliko takvih dokumenata ima. Nakon izjave bivšeg makedonskog ministra unutrašnjih poslova Pavla Trajanova da se u arhivama MUP-a u Beogradu nalazi oko 1.100 dosieja saradnika državne bezbednosti, Jankulovska je rekla da ti dosijei nisu bili na dnevnom redu dva susreta koje je imala sa srpskim ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem. Ona je za makedonski Dnevnik rekla da ne bi trebalo da bude prepreke oko preuzimanja određene arhivske dokumentacije iz Srbije. Mediji u Makedoniji su pisali, pozivajući se na nezvaninične izvore, da je Komisija za sprovođnje zakona o lustraciji zatražila od makedonskog vojnog vrha da kontaktira nadležne srpske organe da bi se utvrdilo da li postoje ovakva dokumenta. Makedonski mediji nisu objavili da li je Komisija dobila odgovor iz Srbije. Debata o sprovođenu lustracije postala je glavna tema političkih prepucavanja u Makedoniji nakon što je skupštinska komisija za sprovođenje zakona o lustraciji proverila zvaničnike vlade i parlamenta, kao i rukovodioce državnih organa i sudije. Komisija je ustanovila da je samo predsednik Ustavnog suda Makedonije bio saradnik tajnih službi. Lustracija se odnosi na period do 1990. godine. Pitanje o preuzimanju dosijea iz Srbije pokrenula je i opoziciona albanska sranka, Demokratska partija Albanaca (DPA), nakon što je objavila da su dva poslanika iz vladajuće Demokratske unije za integracije bili saradnici tajnih službi, KOS-a i UDB-e, i pozvala ih da daju ostavke.

Šta će biti ako se povuče Milo?

Većina građana Crne Gore podeljena je u stavu oko toga kako bi se povlačenje premijera Mila Đukanovića iz političkog života odrazilo na prilike u državi, pokazalo je istraživanje podgoričkog Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM). Oko 26 odsto ispitanika smatra da bi povlačenje aktuelnog premijera iz političkog života bilo dobro za Crnu Goru, gotovo isto toliko da bi bilo loše, dok 27,6 procenata o tome nema stav. Anketa sprovedena u oktobru u 16 crnogorskih gradova pokazala je da oko 14 odsto građana veruje da će se Đukanović povući, dok preko 60 anketiranih ili ne veruje u to ili o tome nema određeno mišljenje. Najpolularniji političar u zemlji je predsednik države, premijerov stranački kolega Filip Vujanović, a slede Đukanović i ministarka za evropske integracije Gordana Đurović. Od opozicionih političara najviše poverenja građani imaju u lidera Socijalističke narodne partije (SNP) Srđana Milića, koji je na četvrtom mestu na skali popularnosti. Veliki procenat građana Crne Gore, preko 70 odsto, smatra da Crna Gora treba da bude članica Evropske unije (EU), što je za par procenata manje u odnosu na istraživanje iz oktobra prošle godine. Članstvo u NATO-u podržava oko 33 odsto anketiranih, protiv je 39,7 procenata građana, dok 27,6 odsto o tome nema određeno mišljenje. Od institucija sistema i dalje je najpopularnija Srpska pravoslavna crkva (SPC), a najmanje političke partije. Građani i dalje smatraju da su najkorumpiranije institucije u Crnoj Gori carine, sudstvo i opštinske službe.

Ambasador Rusije: Što pre okončati mandat OHR-a

Ambasador Rusije u BiH Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da njegova zemlja smatra da je potrebno što pre okončati mandat OHR-a u BiH, navodeći da domaći političari i međunarodna zajednica treba da se efikasnije založe za to. Ambasador je naveo da posle demokratski sprovedenih izbora u BiH međunarodna zajednica mora što brže da odluči o promeni svog načina delovanja i prisustva u toj zemlji. "Očekujem u celini više domaćeg dijaloga i razumevanja", kazao je Bocan-Harčenko novinarima posle sastanka sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srpske (RS) Igorom Radojičićem. Komentarišući stav državne sekretarke SAD Hilari Klinton da nikakva secesija u BiH ne dolazi u obzir, ambasador Rusije je podsetio da u vezi sa tim pitanjem nema nikakve sumnje ni kada je u pitanju njegova zemlja. "Rusija je priznala BiH kao državu, imamo međudržavni odnos, uvažavamo i poštujemo njen suverenitet i integritet. To je prvo i najvažnije, ali isto tako, kao zemlja-garant, poštujemo i Dejtonski ugovor i smatramo da su te dve stvari jako povezane - poštovanje Dejtonskog sporazuma i entitetsko uređenje i ovlašćenja. To je najvažnije za ovu zemlju (BIH)", kazao je Bocan-Harčenko. Almabasador je najavio da je posle formiranja novih vlasti u BiH moguće da visoki zvaničnici Rusije posete BIH. Predsednik parlamenta RS Igor Radojičić je ocenio da će formiranje vlasti na državnom nivou biti veoma komplikovano jer "postojeći odnosi snaga ne daju previše kombinacija koje bi mogle biti zatvorene nekom skupštinskom većinom". "Stranke koje imaju dobre rezultate teško da u ovom momentu mogu sklopiti blok zbog raznih međusobnih nerešenih odnosa, tako da situacija na nivou BiH deluje komplikovano i ne baš obećavajuće u ovom momentu za formiranje vlasti", smatra Radojičić. Radojičić je procenio da će formiranje vlasti u RS biti brzo, navodeći da će formiranje nove Vlade RS početi odmah po konstituisanju novog saziva Skupštine.

Sanaderove pretnje su ozbiljne, ali ih se Kosor ne plaši

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor ocenila je da su pretnje bivšeg predsednika vlade Ive Sanadera ozbiljne, ali da ih se ona ne plaši. Na pitanje novinara da li se plaši Sanaderove poruke prilikom svedočenja pred saborskom istražnom komisijom o privatizaciji Ine da "ko drugom jamu kopa, sam u nju upada", Kosorova je odgovorila da je to ozbiljna izjava, ali da se ona ne boji. "U borbi za pravnu državu, u borbi protiv kriminala i korupcije niko nema pravo posustati, nema pravo da se uplaši. Oni koje se boje, neka odu, oni koji mogu svoj posao da odrade do kraja, neka ostanu. To je moja poruka", rekla je premijerka novinarima. Ona je istakla da je proteklih dana i meseci bilo puno pretnji i zastrašivanja, ali da se posao privrednog oporavka, borbe protiv korupcije i završetka pregovora sa EU mora odraditi do kraja. Svedočenje bivšeg premijera Ive Sanadera je komentarisao i predsednik države Ivo Josipović koji je rekao da je jasno da neko iz vlade nije govorio istinu. "Slučaj ima i političku i moralnu dimenziju jer je očito da članovi jedne te iste vlade, bivše i sadašnje, koji se preklapaju, o istoj stvari govore dijametralno suprotno", ukazao je Josipović. On je dodao da je to tek početak ozbiljne rasprave u kojoj se moraju utvrditi okolnosti prodaje hrvatske naftne kompanije Ina, ali i ko je od zvaničnika govorio istinu. "Apsolutno je važno radi kredibiliteta političara i demokratije u Hrvatskoj da se utvrdi ko govori istinu a ko ne, i ko narod koji ga je izabrao, ne obaveštava o važnim i relevantnim činjenicama na pošten i istinit način", istakao je hrvatski predsednik. Josipović smatra da bi premijerka morala jasno da kaže šta je znala, a šta ne o privatizaciji Ine budući da su Sanader i bivši potpredsednik vlade Damir Polančec u svojim svedočenjima rekli da je ona bila upućena u taj proces. Sanader je juče pred saborskom istražnom komisijom o privatizaciji Ine svedočio o svojim saznanjima vezanim za ugovore te kompanije i strateškog partnera Mola. On je kazao da je o svim političkim odlukama, pa tako i o odlukama vezanim za Inu bilo upoznato predsedništvo Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i vladajuća koalicija. Sanader je naglasio da je i tadašnja potpredsednica vlade, aktuelna premijerka Jadranka Kosor, kao njegova najbliža saradnica učestvovala u završnoj fazi pregovora s Molom. Premijerka Kosor je više puta demantovala da je išta znala o izmenama ugovora između Ine i Mola kojim je ta mađarska kompanija dobila veća upravljačka prava nego što ima akcija.

Mandić najavio internacionalizaciju pitanja jezika

Predsednik crnogorske opozicione stranke Nova srpska demokratija Andrija Mandić najavio je da će zajedno sa predsednicima Socijalističke narodne partije i Pokreta za promjene Srđanom Milićem i Nebojšom Medojevićem uskoro u Briselu otvoriti pitanje statusa srpskog jezika u Crnoj Gori. Mandić je o tom pitanju razgovarao sa šefom delegacije Evropske unije u Podgorici Leopoldom Maurerom, kome je preneo svoju ocenu da je srpski jezik u Crnoj Gori "diskriminisan". Posle razgovora sa Maurerom, Mandić je novinare obavestio da će on, Medojević i Milić o pitanju jezika i "drugim problemima" razgovarati sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom.

Neutrošene vakcine biće uništene

Institut za javno zdravlje Crne Gore saopštio je da će vakcine protiv gripa H1N1 koje ne budu utrošene ove jeseni i naredne zime, biti uništene. Vakcine koje su sada na raspolaganju, kako je objašnjeno, mogu biti iskorišćene do kraja novembra, jer im tada ističe rok trajanja. Ministarstvo zdravlja Crne Gore je u jesen 2009. godine nabavilo veću količinu protiv gripa H1N1, ali je ostalo oko 130.000 neutrošenih vakcina. Vakcinu protiv novog, takozvanog meksičkog gripa, krajem prošle godine primilo je svega nekoliko hiljada stanovnika Crne Gore.