SVET

Maležani imaju najviše prijatelja, Japanci najusamljeniji

Broj 33 doneo sreću rudarima

Hispano-amerikanci žive duže od belaca i crnaca

Švedska na vrhu, daleko ispred SAD po vladavini prava

Pretvara li se NATO u svetskog policajca

Zaplenjeni falsifikovani lekovi u 45 zemalja

Poginulo 77.000 Iračana tokom pet godina

Otkrivene raskošne neprijavljene rezidencije

Maležani imaju najviše prijatelja, Japanci najusamljeniji

Sudeći po broju korisnika Fejsbuka i sličnih društvenih mreža, Maležani imaju najviše prijatelja na svetu, dok su Japanci najusamljenija nacija, utvrdila je jedna britanska kompanija za istraživanje tržišta. U istraživanju objavljenom na sajtu kompanije TNS učestvovalo je 50 hiljada osoba u 46 zemalja, a "pokriveno je 90 odsto svetske onlajn populacije". Prema tom istraživanju, prvi na listi "društvenosti" su Maležani, koji u proseku imaju 233 prijatelja po korisniku, a za njima slede Brazilci s 231 i Norvežani s 217 prijateljem po korisniku. "Onlajn" najusamljenija nacija su Japanci, gde korisnici društvenih mreža u proseku imaju po 28 prijatelja. Druge zemlje čiji građani slabo sklapaju prijateljstva na internetu su Tanzanija, s 38 prijatelja u proseku, Južna Koreja s 50, i Kina sa u proseku po 68 kontakata po korisniku Fejsbuka ili sličnih mreža. Malezija ima i najveći broj takozvanih "heaviest users" ili "teških korisnika", koji u proseku provedu devet sati nedeljno na društvenim mrežama. Slede Rusi koji prosečno provedu po 8,1 sati nedeljno na Fejsbuku ili sličnim mrežama, pa Turska sa 7,7 sati nedeljno. Slučaj Kine je, kako se navodi, kontradiktoran, jer u toj zemlji svaki korisnik ima u proseku po 68 prijatelja, dok je vreme provedeno na sajtovima društvenih mreža prilično visok - 5,2 sata nedeljno, što pokazuje da narod te zemlje možda više voli da ima mali, ali odabran krug kontakata. Analiza TNS-a pod nazivom "Kako svet živi onlajn" pokazala je i da su digitalni izvori informisanja više zastupljeni od onih tradicionalnih jer je 61 odsto svetske populacije navelo da se obaveštava pre svega putem interneta.

Broj 33 doneo sreću rudarima

Spasavanje čileanskih rudara iz rudnika u kojem su proveli više od dva meseca obeleženo je sveprisutnim brojem 33, koincidencijom na koju se gleda sa humorom, ali i misticizmom. Rudara je bilo 33, bila su potrebna 33 dana za kopanje kanala za spasavanje dugog 622 metra kroz koji su se popeli na površinu. Spasavanje je počelo 13. oktobra 2010. (13/10/10), što su tri broja čiji zbir daje 33. "Broj 33 se pojavljuje svuda, to je čudo", izjavila je Marija Segovia, sestra rudara Darija. "Imam 33 godine, nas je 33 rudara, a Bog (Hrist) je imao 33 godine (kada je umro). To je slučajnost ravna čudu i daje mi dodatnu snagu da nastavim", napisao je supruzi sa dna rudnika rudar Viktor Samora. Mihail Prestakis iz kompanija Driler saplaj koja je učestvovala u bušenju tunela za spasavanje, takođe se bavio brojevima. "Posao je trajao 33 dana, jedan dan po rudaru, verujem u numerologiju, tu nečega mora da ima", kazao je. Broj 33 postao je i fizički prisutan, pošto se našao na majicama koje su u čast rudara nosili članovi njihovih porodica i oni koji su učestvovali u spasavanju. Akcija spasavanja uspešno je završena juče, a na površinu je izvučeno svih 33 rudara.

Hispano-amerikanci žive duže od belaca i crnaca

Amerikanci hispanoameričkog porekla žive više od dve godine duže od belaca i više od sedam godina duže od crnaca, pokazala je prva studija vlade SAD o procenama dužine života ljudi sa španskog govornog područja. Kako procenjuje američka vlada, za Hispanca rođenog 2006. može se očekivati da će živeti oko 80 godina i sedam meseci. Kada se radi o belcima, procenjuje se da će oni živeti u proseku 78, dok će crnci živeti 73 godine. Kako navodi agencija AP, studija je poslednja i najjača potvrda onoga što se naziva "hispanski paradoks" - predviđanja dugovečnosti za populaciju koja je u velikoj meri siromašna i neobrazovana. Vodeća teorija izneta u studiji je da ljudi iz španskog govornog područja koji uspeju da imigriraju u SAD spadaju u najzdravije od svih stanovnika zemalja iz kojih dolaze. Procenjuje se da je 40 odsto od svih Hispanoamerikanaca rođeno u nekoj drugoj zemlji i imigriralo u SAD, najčešće posle veoma teškog života u svojim domovinama. U izveštaju se navodi da "sve te muke" mogu da prežive samo oni koji su "jaki" i dodaje se da su upravi neki od najzdravijih građana SAD rođeni u Meksiku i drugim zemljama španskog govornog područja.

Švedska na vrhu, daleko ispred SAD po vladavini prava

Švedska i Holandija su na vrhu liste od 35 bogatih zemalja po pitanju vladavine prava, daleko ispred SAD, pokazuje istraživanje. Inicijativa za jačanje vladavine prava u svetu, VJP (Njorld Justice Project), među čijim su počasnim članovima Madlen Olbrajt, Kolin Pauel i Robert Badinter, prethodne tri godine je radila na izradi indeksa vladavine prava koji je obuhvatio korupciju, pristup pravdi, red i bezbednost, osnovna prava poput slobode izražavanja. Ovo prvo istraživanje nazvano "Indeks 2010 vladavine prava", obuhvata 35 zemalja grupisanih po životnom standardu i regionu, urađeno je na osnovu statističkih podataka dobijenih od vlasti ali i od nezavisnih izvora, kao i na osnovu 35.000 upitnika i mišljenja 900 stručnjaka. "Ovaj indeks je koristan za određivanje neke vrste 'temperature' vladavine prava u posmatranoj zemlji, ali nije savršena dijagnoza", ukazuju autori. Prema tom istraživanju, Švedska, Holandija, Australija i Japan su zemlje u kojima se najviše poštuje vladavina prava. Među 11 najbogatijih zemalja koje su proučavane, SAD zaostaju po mnogim kriterijumima poput odsustva korupcije (10. mesto iza Francuske i Španije), nepristrasnog pravosuđa (11. mesto iza Francuske i Japana) čak i po pitanju poštovanja osnovnih prava pošto je na 11. mestu, iza Kanade (4. mesto) i Španije (5. mesto).

Pretvara li se NATO u svetskog policajca

Ministri spoljnih poslova i odbrane iz 28 zemalja NATO okupili su se juče na istorijskom sastanku pred konferenciju na kojoj se očekuje ratifikacija nove deklaracije i drugih reformi te alijanse, stare 62 godine. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen rekao je da će se ministri usredsrediti na prilagođavanje pravila iz doba hladnog rata novim pretnjama, kao što su balističke rakete, međunarodni terorizam i informatičko ratovanje. Njihove preporuke trebalo bi da utru put sastanku šefova država i vlada NATO 19. i 20. novembra u Lisabonu, kada će Rasmusen svečano predstaviti novi strateški koncept Alijanse. Prethodna deklaracija zapadne vojne alijanse usvojena je 1999, kratko pošto je okončan hladni rat, a pre bombaških napada Al Kaide na SAD, 11. septembra 2001. Vašington sada želi da NATO proširi polje delovanja svojih misija i izvan tradicionalnih scena u Evropi, što se naročito odnosi na Avganistan i borbu protiv gusara u Indijskom okeanu. Mnoge evropske vlade, međutim, smatraju da Alijansa ne bi trebalo da bude pretvorena u svetskog policajca u periodu štednje i smanjenja troškova, što su posledice svetske ekonomske krize. Američki sekretar odbrane Robert Gejts, koji će učestvovati na sastanku NATO zajedno sa državnom sekretarkom Hilari Klinton, izrazio je zabrinutost zbog smanjenja odbrambenih budžeta evropskih zemalja i dodao da će to najverovatnije uticati da SAD izvrše rebalans svog budžeta. Kritičari navode da će nova deklaracija zapadne vojne alijanse morati da izgladi i druga neslaganja članica NATO, među kojima je i predlog SAD da se ukine princip jednoglasnosti prilikom glasanja, koji je dugo bio tačka spoticanja. Još jedno pitanje je i predlog da se prošire nadležnosti generalnog sekretara, čime bi mu bilo omogućeno da samostalno reaguje u vremenima kriza. Većina zemalja članica protivi se tome, naročito imajući u vidu nekadašnji veliki američki uticaj u NATO. "Ono što je postalo jasno je da postoje brojna neslaganja između zemalja članica i potpuno neusklađeni stavovi po osnovnim pitanjima", ocenio je za agenciju AP analitičar Stratfora, Marko Papić.

Zaplenjeni falsifikovani lekovi u 45 zemalja

Međunarodna policijska organizacija Interpol saopštila je danas da je zaplenjeno više od milion kapsula falsifikovanih lekova koji su prodavani preko interneta, i da je uhapšeno 76 osoba u 45 zemalja. Vrednost zaplenjenih lekova procenjena je na 2,6 miliona dolara, rekla je na konferenciji za novinare u Lionu, sedištu Interpola, Alin Planson zadužena za borbu protiv falsifikovanja medicinskih proizvoda. Ukupno 290 sajtova za prodaju falsifikovanih lekova zatvoreno je u policijskoj operaciji koja se jednom godišnje sprovodi. Plansonova je izrazila zadovoljstvo sve većim učešćem zemalja članica Interpola pošto je 2008. bilo samo njih osam, a ove godine 45 uključujući Francusku, Belgiju, Kanadu, Švajcarsku, Kubu, Rusiju i Tajland. "Ali, ne postoje zakoni koji kriminalizuju falsifikovanje lekova" na internetu, ukazala je Plansonova i dodala da je to rupa u međunarodnom zakonodavstvu. Pored lekova za potenciju, zaplenjeni su falsifikovani antidepresivi, lekovi za holesterol pa čak i lekovi za hemoterapiju. Plasonova je označila Aziju kao glavnu oblast u kojoj je proizvode falsfikovani lekovi. "Svi gledaju u Aziju, ali nije reč samo o azijskim zemljama. Ima lokalnih proizvoda u Latinskoj Americi, u centralnoj Evropi", rekla je ona. Plansonova je takođe ocenila da je tržište falsifikovanih lekova "rentabilnije od trgovine drogom", pošto se godišnje zaradi na stotine miliona evra. Interpol je danas na Jutjubu pokrenuo kampanju prevencije prodaje falsifikovanih lekova preko interneta.

Poginulo 77.000 Iračana tokom pet godina

U Iraku je, prema proceni američke vojske, poginulo skoro 77.000 iračkih civila i bezbedonsnih zvaničnika od početka 2004. do sredine 2008. godine, što je znatno manje od procene iračke vlade o broju mrtvih u tom periodu. Iračko minstarstvo za ljudska prava prošle godine je objavilo da su u Iraku poginule 85.694 osobe od 2004. do kraja oktobra 2008. godine. Ovaj period obuhvata vreme kada su se vodile najžešće borbe između iračkih verskih zajednica i kada je naviše američkih vojnika bilo poslato u tu zemlju da suzbija to nasilje. Procene broja žrtava u ratu u Iraku znatno se razlikuju zavisno od izvora tih podataka zbog mogućih političkih implikacija, pošto su protiv rata bile mnoge zemlje i veliki deo američke javnosti. Kritičari raznih strana optužuju jedni druge da manipulišu podacima o broju mrtvih da bi uticali na javno mnjenje. Kako navodi agencija AP, američka vojska je odbijala da odgovori na njen zahtev da joj saopšti sveobuhvatne cifre o broju civilnih žrtava. Ovi podaci su objavljeni bez ikakvog obaveštenja na vebsajtu američke Centralne vojne komande u julu, a novinari AP-a su ih tek primetili ove nedelje prilikom rutinske provere. Portparol američke vojske danas nije mogao da kaže kako je vojska došla do ove cifre, niti zašto je tako objavljena, kao ni to da li uključuje i pobujenike, ili borce sunite koje podržava vlada. Prema podacima američke vojske objavljenih na vebsajtu Centralne komande u Iraku je poginulo 76.939 iračkih bezbednosnih zvaničnika i civila, a povređeno ih je 121.649 u periodu između januara 2004. i avgusta 2008. godine. Prema tim podacima, u istom periodu su pognule 3.952 američka vojnika ili vojnika savezničkih međunarodnih snaga. Cifre koje je objavila Centralna komanda su do sada najobimnije koje je američka vlada objavila o broju mrtvih tokom iračkog rata. Vojska je stalno odbijala da daje medijima svoje podatke o broju žrtava pošto je koristila te cifre da procenjuje bezbednosnu situaciju. SAD su sredinom godine povukle većinu svojih trupa iz Iraka, ostalo je još 50.000 vojnika. Rat u Iraku počeo je u septembru 2003. godine.

Otkrivene raskošne neprijavljene rezidencije

Poreska uprava u Bugarskoj počela je da koristi helikoptere da bi iz vazduha mogla da otkrije neprijavljenu luksuznu nepokretnu imovinu. Na taj način otkriveno je dvadesetak raskošnih kuća, između ostalih i jedna površine 2.000 kvadratnih metara, rekao je predstavnik poreske službe Rosen Bačvarov. "Upotreba helikoptera omogućila nam je da otkrijemo šta se nalazi iza ograda, koje su postavili vlasnici, među kojima ima i državnih službenika i političara", dodao je Bačvarov. Snimci luksuznih rezidencija u Sofiji i Plovdivu prikazani su na televiziji, a jedan od predstavnika uprave za uređenje grada, arhitekta Petar Divkov, rekao je da je začuđen veličinom tih rezidencija od kojih neke imaju i bazen. Vlasnik jednog imanja, na kojem se nalazi i pista za sletanje helikoptera, izjavio je da je tu trebalo da se napravi hotel sa sedam zvezdica u kojem bi noć koštala 10.000 evra. Neprijavljenu rezidenciju imao je i muž bivše ministarke za okolinu. Direktor poreske uprave Krašimir Stefanov rekao je da u nekim od tih kuća zvanično niko nije živeo, da bi vlasnici izbegli plaćanje poreza. Zahvaljujući upotrebi helikoptera, poreska uprava je otkrila čitavo naselje neprijavljenih kuća čiji su vlasnici zaposleni u carini. Dnevni list Trud piše da su neki vlasnici vila prekrili svoja vlasništva vojnim kamuflažnim prekrivačima pošto je poreska služba počela da koristi helikoptere.