KANADA

Šokantno drugo lice bivšeg komandanta

Kako do biometrijskih pasoša u Torontu

Apel majke za jednosatno isključivanje iz Fejsbuka

Protiv bežičnog interneta

Umro čekajući pomoć u čekaonici

Crveni šatori skreću pozornost na beskućnike

Problemi sa Tojotom

Auto-tablica iz Viktorije najstarija na svetu

Selin Dion čeka prinove

Prva naknada za nevino osuđenu žrtvu dr Čarlsa Smita

Brat Andre postao svetac

Šokantno drugo lice bivšeg komandanta

Pukovniku, pilotu i bivšem komandantu najveće kanadske aviobaze u Trentonu, Ontario, Raselu Vilijamsu, 47, sudi se u Belvilu za dva ubistva, dva silovanja i 82 provale u tuđe stanove. Ovaj slučaj već je okvalifikovan kao jedan od najsramnijih u koje su umešani pripadnici oružanih snaga. Novi detalji koji se pojavljuju čine priču i istinu sve neprijatnijom i sve težom za prihvatanje. Na suđenju je prisutnima skrenuta pažnja da pojedini detalji mogu biti uznemirujući, posebno za članove porodica žrtava. Prvo je ustanovljeno da je Vilijams upadao i tuđe stanove u otavskom predgrađu i u mestu Tvid, gde su on i njegova supruga imali kuće. Pri tom, on je bio posebno 'slab' prema donjem vešu, što potkrepljuju i veoma eksplicitne i uznemirujuće pornografske fotografije, koji je on sam snimao tokom tih provala, u raznim pozama i često u krevetima mlađih ženskih osoba. Kako je vreme prolazilo, njegovi gresi su se uvećavali i on je postajao sve okrutniji, od fetišiste, preko egzibicioniste, do silovatelja i ubice. Sve slike i zabeleške o nedelima pronađene su, brižljivo uskladištene, na njegovom kućnom kompjuteru. Između ostalog, tu su i prisilno snimljene fotografije jedne njegove žrtve, koju je neposredno pre toga silovao, ali tu je snimak brutalnog udaranja i gušenja Mari-Frans Komo, 38, i seksualnog iživljavanja nad Džesikom Lojd, 27, koje je potom i ubio. Treba reći da je svega 17 vlasnika kuća prijavilo provalu, ostali nisu, kao i da neki nisu ni bili svesni da je u njihovu kuću provaljivano sve dok on nije to priznao. Mnogo se pitanja postavlja vezanih za ovog pukovnika, ali i šire i uopštenije, između ostalog i za validnost procedure pri napredovanju u vojsci. Jedno od njih je kako je osoba, očigledno prepuna raznoraznih psihičkih opterećenja, uspela da prođe veoma opsežnu psihološku proveru, bude na čelu najveće kanadske vojne aviobaze i kandidat za dalje napredovanje. Takođe, postavlja se i pitanje da li bi i u vojsci eventualno moglo biti spornih krivičnih dela u koja je Vilijems umešan. Ukoliko ih i ima, rešavanje tih zločina potpadaju pod nadležnost vojnog suda, što bi značilo i nova suđenja. Vilijems će odmah biti otpušten iz avijacije i biće mu oduzeti čin, odlikovanja i počasti, plate od trenutka hapšenja, ali ne i penzija. Brigadni general Nevil Rasel rekao je da samo vlada može da donese odluku kojom bi ga, eventualno, skinuli sa spiska za penziju. Ističe se, takođe, da je Vilijems izgubio pravo da ga oslovljavaju sa 'pukovnik'. Upućeni kažu da će slučaj pukovnika Vilijemsa, uz još neke takođe iz ove godine, ozbiljno uzdrmati strpljivo građen ugled koji kanadska vojska ima. General Rasel, ističući da je ono što je Vilijems uradio užasno ruši poverenje između vojske i naroda, kaže da će ubuduće psihološka provera vojnih lica biti mnogo rigoroznija, ali naglašava da je revizija tog postupka bila planirana pre saznanja o slučaju Vilijems. Kazna za pukovnika Vilijemsa je dve doživotne robije, s tim da pomilovanje neće moći da očekuje pre nego što odsluži 25 godina. Izrečena mu je pošto je saslušano njegovo priznanje i, po njegovim rečima, neopisivo kajanje za počinjene zločine i bol koji je naneo mnogima, posebno porodicama ubijenih Komo i Lojd, ali i svojoj porodici, prijateljima i kanadskoj vojsci.

Kako do biometrijskih pasoša u Torontu

Zbog učestale pojave da državljani Republike Srbije koji žive u Kanadi, nemaju pravu informaciju o postupku izdavanja pasoša, objasnićemo koja su dokumenta potrebna, kolika je taksa i koliko dugo se čeka uručenje putne isprave. Zahtev za biometrijski pasoš se podnosi lično, dolaskom u Generalni konzulat u terminu koji je zakazan pozivom na broj telefona 416-483-1080 lok. 224. Pre zakazivanja termina proverite da li posedujete potrebna dokumenta neophodna za izdavanje pasoša; 1. originalno uverenje o državljanstvu Republike Srbije, ne starije od godinu dana (na uvid); 2. originalni izvod iz matične knjige rođenih na domaćem obrascu (ne na međunarodnom) izdat od organa Republike Srbije (ili države nastale na prostoru bivše SFRJ), ne stariji od godinu dana (na uvid); 3. dokument kojim se potvrđuje identitet kao što su: plavi pasoš, lična karta ili vozačka dozvola (na uvid). Stari pasoš SRJ (plavi) obavezno ponesite jer je neophodno da, nakon dobijanja novog, on bude poništen. 4. lica koja već poseduju biometrijsku ličnu kartu, potrebno je da istu ponesu sa sobom; 5. dokaz o legalnom boravku u Kanadi (permanent residence karta, radna dozvola, kanadski pasoš, kanadska vozačka dozvola, važeća kanadska viza i dr); Fotografisanje i uzimanje otisaka prstiju vrši se na licu mesta. Nakon podnošenja zahteva, podaci se posebnim kompjuterskim programom upućuju Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije koje, po obradi zahteva, izrađuje pasoš i dostavlja ga na uručenje Konzulatu. Konzularna taksa za izdavanje pasoša iznosi 96,00 kanadskih dolara i može se platiti isključivo u gotovom ili Money Order-om. Zakonski rok za rešavanje zahteva za pasoš, podnetog u inostranstvu je dva meseca. Ovaj rok se u najvećem broju slučajeva ispoštuje, međutim, ponekad pasoš kasni jer je potrebno izvršiti dodatne provere. Podnosilac zahteva preuzima pasoš lično, dolaskom u Generalni konzulat a može ovlastiti i neko lice da pasoš preuzme u njegovo ime. Za izdavanje pasoša maloletnom detetu neophodna je saglasnost oba rodtelja, koja se daje u Konzulatu. Ukoliko je jedan od roditelja strani državljanin a nije u mogućnosti da dođe u Konzulat, napisaće saglasnost i potpisati je pred javnim beležnikom (public notary) koji ima deponovan potpis u Generalnom konzulatu (spisak beležnika možete naći na Internet stranici Konzulata www.gktoronto.com - konzularne usluge - punomoćja i overe). Za sve dodatne informacije u vezi sa putnim ispravama obratite se Generalnom konzulatu na gktorontoŽrogers.com Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli. i na telefone : 416-483-1080 i 416-322-5896.

Apel majke za jednosatno isključivanje iz Fejsbuka

Trejsi-Li Berčel iz Lenglija, Britanska Kolumbija, pozvala je roditelje i decu da se idućeg meseca isključe iz Fejsbuka na jedan sat. Ova majka jedne trinaestogodišnje devojčice apeluje da svi zajedno na na taj način iskažu protest protiv napasnika koji u poslednje vreme sve više haraju ovim sajtom. Po njenom predlogu, to masovno isključivanje sa Fejsbuka bilo bi u petak, 5. novembra, između šest i sedam sati uveče, te poziva da se priključe ne samo roditelji, već i svi drugi koji žele da iskažu svoje negodovanje. Gospođa Berčel je na ovu ideju došla nakon što je bila šokirana nekolikim saznanjima, a posebno kada je nedavno u medijima saznala o postavljanju na Fejsbuk snimaka grupnog silovanja jedne šesnaestogodišnjakinje. Policija je to okarakterisala kao 'gnusno, razvra-tno i kriminalno' delo. Šesnaestogodišnjak koji je snimao okrivljen je za distribuciju de-čje pornografije, a protiv napadača još uvek nije podignuta optužnica. Drugo što joj je bilo potpuno neprihvatljivo vezano je za postavljanje poruka sećanja na ubijenu tinejdžerku Loru Šendrej. Administrator je morao da zatvori tu stranicu, jer su posetioci, takozvani trolovi, postavljali potpuno neprimerene i poruke i fotografije. Gospođa Berčel naglašava da nije protiv Fejsbuka kao društvenog sajta, već da smatra da su neohodne obrazovna i roditeljska kontrola kako bi deca shvatila sve što može proisteći iz onoga što tamo postavljaju ili onoga što vide. Ona navodi da su deca ranije bila izložena nasilju samo u školi, a da se sada to događa i dok sede kod svojih kuća, tako da ispada da nikako i nikuda ne mogu da pobegnu od nasilnika. Stjuart Pojnc, profesor komunikacija na Univerzitetu Sajmon Frejzer, razume roditeljsku brigu, ali smatra da rešenje nije ograničavanje Fejsbuka, jer on nije sam po sebi problem. Po njegovim rečima, edukacija je najbolje rešenje i odbrana, odnosno svojevrsna vrsta preventive koju dajemo deci osposobljavajući ih za svet u kojem žive.

Protiv bežičnog interneta

Roditelji učenika osnovne škole u Mefordu, Ontario, zabrinuti za zdravlje svoje dece, izglasali su ogromnom većinom da se isključi bežični Nji-Fi internet u toj školi. Podaci iz studija Royal Society of Canada and LEDž Scientific, poslužili su im kao izvor da se informišu o opasnosti koju bežični internet nosi sa sobom, te se zalažu da se vrati stara varijanta žičnog povezivanja. Zvaničnici, pak, tvrde da nema nikakvih naučnih dokaza koji ukazuju na štetnost ove novije tehnologije. Roditelji insistiraju da im je dovoljno to što su kod svoje dece primetili između ostalog glavobolje i nesposobnost koncentracije, simptome koji se gube tokom vikenda. Konačnu odluku o tome da li će u ovoj školi ubuduće biti bežični ili žični internet, doneće Školska uprava regiona Bluvoter, pod čijom nadležnošću se nalazi i škola u Mefordu. Po mišljenju Pola Verlea, nadzornika za opštinu Meford, procedura oko odluke mogla bi da traje godinama. Slične diskusije o isključivanju bežičnog interneta pojavile su se u još nekim školama, što je navelo Ministarstvo zdravlja da u avgustu izda saopštenje, u kojem se ističe da bežični internet nije štetan po zdravlje, jer se radi o energiji izuzetno niske radiofrekvencije.

Umro čekajući pomoć u čekaonici

Policija u Vinipegu započela je istragu u vezi sa smrću Brajan Sinklera, kako bi se utvrdilo da li će biti potrebno podizanje optužnice za krivičnu odgovornost protiv nadležnih lica. Sinkler je preminuo u čekaonici hitne medicinske službe 2008. godine, nakon što je u svojim invalidskim kolicima čekao 34 sata na intervenciju. Dr Tabiradža Balačandra, glavni provincijski medicinski veštak, kaže da je Sinkler mogao još da živi da je infekcija krvi bila lečena. Porodica preminulog Brajana Sinklera, 45, pacijenta sa obe amputirane noge i govornim smetnjama, podnela je tužbu protiv nekoliko medicinskih radnika, regionalne zdravstvene službe i vlade Manitobe. Oni traže ukupno 1,6 miliona dolara.

Crveni šatori skreću pozornost na beskućnike

Pobornici prava na socijalno stanovanje postavljali su crvene šatore u gradovima širom Kanade, kako bi skrenuli pažnju na krizu beskućništva i potrebu za nacionalnom strategijom stanovanja. Jedan od demonstranata, advokat Trejsi Hefernan iz Centra za zastupanje stanara Ontario, naglašava da se ovde ne radi samo o izgradnji stanova, već i o sve primetnijoj i izraženijoj razlici u primanjima sa kojom se suočavamo u Kanadi. Poslanica NDP-a u Parlamentu Libi Dejvis februara prošle godine je podnela zakonski predlog koji obavezuje federalnu vladu da u saradnji sa provincijama, opštinama i starosedelačkim zajednicama napravi nacionalnu strategiju socijalnog stanovanja, i to takvu da cene stanovanja ne ugroze osnovne potrebe ljudi, uključujući hranu, odeću i obrazovanje. Ovaj predlog je prošao i drugu proveru pre godinu dana, uz jednoglasnu podršku poslanika iz NDP-a, Liberalne stranke i Bloka Kvebekva. No, kasnije se ispostavilo da Kvebeku ne odgovara činjenica da neće moći da razvije sopstvenu strategiju, tako da se može desiti da podrška Bloka izostane kada dođe do konačnog izjašnjavanja. Računa se da oko 300 hiljada Kanađana žive kao beskućnici, a da oko 1,5 miliona mora za stan da izdvoji više od trećine svojih bruto prihoda.

Problemi sa Tojotom

Tojota Kanada objavila je, iz bezbednosnih razloga, opoziv oko 29 hiljada svojih vozila jer potencijalno curenje tečnosti iz kočionih cilindara može dovesti do smanjenja kočionih performansi. Ukoliko dođe do curenja, pali se lampica na komandnoj tabli i upozorava vozača da dosipa tečnost. Nedostatak tečnosti u glavnom kočionom cilindru smanjuje kočione funkcije, tako da dolazi do propadanja ili smekšavanja pedale. Do sada nije bilo ni jedne saobraćajne nezgode zbog ovog kvara na vozilima. Ovaj opoziv vozila Tojota u Kanadi samo je deo od ukupno oko 1,5 miliona vozila, za koliko vozila u svetu je objavljena ova mera. U Kanadi problemi mogu nastati sa vozilima avalon, modeli iz 2005. i 2006. godine, nehibridni modeli hajlender i leksus rh330, proizvodnje od 2004. do 2006. godine i leksus gs 300, is 250 i is 350, iz 2006. godine. Dileri vozila tojota i leksus besplatno će zamenjivati kočione cilindre u ovim vozilima, a vlasnici vozila će tokom sledećeg meseca dobijati pismena obaveštenja. Japanski proizvođač automobila Tojota neprestano ima probleme sa vraćanjem poverenja potrošača u čitavom svetu u kvalitet svojih vozila, još od početka ove godine i velikog opoziva zbog pedala za gas.

 

Auto-tablica iz Viktorije najstarija na svetu

Dve godine je trebalo organizaciji Ginisovi svetski rekordi da potvrde da je registarska tablica iz 1884. godine, sa oznakom Victoria Lic. Veh. 6, najstarija automobilska tablica na svetu. Tablica je napravljena od porcelana i čelika, a njen vlasnik Džon Roberts kupio je pre pet godina za hiljadu dolara od jednog osamdesetogodišnjaka. Veruje se da je sada njena cena vrtoglavo porasla. Gradonačelnik Viktorije Din Fortin naglašava da se grad izdvaja po mnogim stvarima koje ga čine drugačijim i interesantnim, te da je ova tablica samo još jedan prilog tome. Zanimljivo je da je ova tablica izdata čitavih osamnaest godina pre nego što je prvi automobil dospeo na ulice Viktorije, i da je bila pokušaj zaštite turista i turizma u gradu. Tablica je bila namenjena pretečama današnjih taksija, kako bi se lakše kontrolisalo koje prevozno sredstvo prevozi turiste i po kojoj ceni. Roberts, koji već 35 godina trguje starim registarskim tablicama, veruje da bi se mogli zaraditi milioni dolara na replikama ove tablice, posebno u narednim godinama koje prethode 150. jubileju grada. Gradonačelnik Fortin oberučke prihvata kao izvanrednu njegovu ideju o aukciji ograničenog broja replika ove najstarije tablice, i smatra da bi nadležne organizacije trebalo da je preuzmu i preduzmu odgovarajuće korake u tom pravcu.

Selin Dion čeka prinove

Selin Dion smeštena je u bolnicu u Vest Palm Biču, na Floridi. Kako se navodi, ona je u bolnici iz predostrožnosti, kako se ne bi došlo do prevremnog porođaja. Dionova očekuje blizance, dva dečaka, a porođaj bi trebalo da bude početkom sledećeg meseca. Ona i njen suprug Rene Anđelil imaju devetogodišnjeg sina Renea Čarlsa. Godinama unazad su pokušavali da dobiju još jedno dete, i najzad im je to uspelo. Sva deca začeta su veštačkom oplodnjom.

Prva naknada za nevino osuđenu žrtvu dr Čarlsa Smita

Pet godina posle izlaska iz zatvora u kojem je, nevino osuđen za tobožnje ubistvo svoje bratanice, proveo 12 godina, Vilijems Mulins-Džonson dobio je novčanu naknadu za deo pretrpljenog bola. Provincijski tužilac Kris Bentli uputio je i izvinjenje Mulins-Džonsonu, u ime vlade i naroda Ontarija. Od provincije je umesto traženih 13, prihvatio ponuđenih 4,25 miliona dolara i time postao prva od žrtava pogrešne dijagnoze svojevremeno vodećeg patologa dr Čarlsa Smita, kojoj će biti isplaćena odšteta. Advokat Mulins-Džonsona, Dejvid Robins ističe da je njegov klijent zahvalan za novac koji je dobio i koji mu može pomoći da nastavi sa svojim životom, posle nenadoknadivo velike patnje kojoj je bio izložen. Mulins-Džonson bio je osumnjičen za ubistvo svoje bratanice, koja je preminula u noći kada je on čuvao. Uzalud je neprestano potencirao da je nevin. Kako se ističe, najteže mu je palo to što mu nisu verovali njegov brat i još neki članovi porodice, tako da se odao drogama. Evidentni su problemi koje sada ima u adaptaciji na život u slobodi, budući da je veliki deo svoje mladosti proveo iza rešetaka.

Brat Andre postao svetac

Brat Andre postao je prvi Kanađanin koji je u ovom veku proglašen za sveca. Kanonizaciju je protekle nedelje vodio papa Benedikt DžVI, a svečanom činu na trgu u Vatikanu prisustvovalo je na hiljade kanadskih građana. Zvaničnu državnu delegaciju, u kojoj su bili, između ostalih i gradonačelnik Montreala, montrealski nadbiskup kardinal Klod Tirkoti drugi, predvodio je ministar inostranih poslova Lorens Kenon. Svetom Andreu pripisuje se brojna čudesna iscelenja. Papa Benedikt je istakao da je ovaj skromni vratar koledža Notr Dam u Montrealu iskazao neverovatnu humanost i da je činio sve što je u ljudskoj moći da ublaži očaj svih koji su imali veru u njega. On je naglasio da brat Andre može poslužiti kao primer hrišćanima u Kanadi da, tražeći Boga sa jednostavnošću, stalno otkrivaju Njegovo prisustvo u biti svojih života. Ceremonija proglašenja brata Andrea za sveca prenošena je direktno za sve koji su želeli da je gledaju u Kapeli St. Džozefa u Montrealu. Brojnim prigodnim manifestacijama u gradu je obeležen ovaj značajni događaj, a centralna slavljenička misa biće priređena 30. oktobra na Olimpijskom stadionu. Postupak za kanonizaciju brata Andrea u sveca započet je još 1940. godine, a dokument, na 4.000 strana, koji to obrazlaže podnet je Vatikanu osam godina kasnije. Papa Pavle VI proglasio ga je prečasnim, Jovan Pavle II blaženim, da bi ga za sveca proglasio sadašnji papa, Benedikt DžVI. Sveti Andre rođen je kao Alfred Beset, 9. avgusta 1845. godine, u St-Gregoirud'Ibervilu, a u 12. godini ostao je siroče. Sitne građe i krhkog zdravlja, nepismen, radio je tekstilnim fabrikama na severoistoku SAD-a do 1870. godine, kada se pridružio redu Svetog krsta. Osnovao je Kapelu St. Džozefa 1904. godine, a umro 1937. godine u svojoj 91. godini. Pre sahrane oko milion ljudi prošlo je u mimohodu pored njegovog kovčega u znak poštovanja i zahvalnosti, i to u vreme kada je provincija imala svega tri miliona stanovnika. Po rečima Pamele Brajt, profesora teoloških studija, brat Andre je samom svojom pojavom pozivao na nadu, veru i, posebno, kroz svoje molitve, na zdravlje i dobrobit. Sveti Andre je drugi svetac rođen na prostoru Kanade.