REGION

SNSD želi mesto šefa diplomatije

Dragan Čović: Hrvati žele svoj entitet u BiH

SNSD i HDZ najavljuju izmene Izbornog zakona BiH

Popis stanovništva BiH mora da bude 2011. godine

Albanske stranke uzajamno se optužuju ko je bio špijun

Frejzer: Armija BiH bar jednom granatirala svoje civile

Kopanja pozvao Dodika da počne borbu protiv korupcije

NSD želi mesto šefa diplomatije

Lider Saveza nezavinsih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da ta stranka želi mesto ministra spoljnih poslova BiH, a da mesto predsedavajućeg Saveta ministara BiH treba da pripadne lideru Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) Draganu Čoviću. Dodik je rekao da SNSD ne želi da sarađuje sa Socijaldemokratskom partijom BiH (SDP BiH), odnosno njenim prvim čovekom Zlatkom Lagumdžijom. "Imamo problem sa SDP-om BiH. Predsednik SDP-a Zlatko Lagumdžija personalno je neprihvatljiv za SNSD i neće dobiti podršku u mogućoj strukturi u vezi sa Savetom ministara BiH", rekao je Dodik novinarima posle sastanka sa koalicionim partnerima iz Demokratskog narodnog saveza (DNS) i Socijalističke partije RS (SP RS). Navodeći da mu je poznato da se na državnom nivou nastoji napraviti vladajuća koalicija mimo SNSD-a koji je na izborima osvojio najviše glasova, Dodik je poručio da "ako misle da mogu da to urade, neka i urade". Dodik je takođe optužio Lagumdžiju da je glavna smetnja brzom konstituisanju vlasti na nivou BiH. "Lagumdžijine pretnje i nadmeno ponašanje, ocene koje je davao bitno su ga diskvalifikovale u ovom vremenu tako da se to neće moći promeniti u narednim danima. Koaliciji koja će delovati u RS nije prioritet formiranje vlasti na nivou BiH, već na nivou RS", istakao je lider SNSD-a. Dodik je još ocenio da će buduća vlast na državnom nivou biti plod matematičkog zbrajanja glasova, a ne saglasnosti o programskim ciljevima. Govoreći o formiranju vlasti u RS, on je kazao da će vladajuća koalicija SNSD-a, DNS-a i SP RS-a nastaviti da deluje i u narednom periodu, pri čemu će DNS i socijalisti dobiti više ministarskih mesta s obzirom na to da su na izborima osvojili više glasova nego pre četiri godine. Prema njegovim rečima, novi saziv skupštine RS trebalo bi da bude konstituisan do sredine novembra, a nova vlada RS trebalo bi da bude izabrana do kraja sledećeg meseca. Dodik je kazao da će mandatara za sastav nove vlade RS predložiti SNSD, ali nije želeo da govori o mogućim kandidatima za tu poziciju, dodajući da on "neće postavljati novu vladu". Predstavnici vladajuće koalicije u RS poručili su da su otvoreni za saradnju i sa drugim partijama, ali i za "čistku" kadrova opozicionih stranaka iz javne uprave. "Tu još ima i nekih kadrova PDP-a, koje nismo dirali, a sada ćemo ih dirati. Svi treba da budu spremni da ponude svoje mandate vladi na raspolaganje kako bi se potom stvorila kompaktna struktura", naveo je Dodik. Upitan da prokomentariše otvoreno pismo koje mu je uputio vlasnik Nezavisnih novina i Glasa Srpske Željko Kopanja, Dodik je kazao da "ne zna šta je napisao, jer je čuo da je pismo dugačko što ga je demotivisalo da ga čita". Dodik je kazao da "ne stoje navodi da u okviru vlade postoji priča o tajkunima". Kopanja je juče pozvao Dodika da krene u obračun sa korupcijom i da se "oslobodi" tajkuna kojima je okružen.

Dragan Čović: Hrvati žele svoj entitet u BiH

Lider Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) Dragan Čović izjavio je u Banjaluci da Hrvati u BiH žele entitet sa hrvatskom većinom. Čović je posle sastanka sa liderom Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Miloradom Dodikom rekao da Hrvati u BiH žele "federalnu jedinicu sa hrvatskom većinom da bi se na vrlo jasan način zaštitili od 'izbornog inženjeringa', danas prisutnog u BiH". Dodik je kazao da je spreman da razgovara o formiranju trećeg, hrvatskog entiteta u BiH, pod uslovom da to u političkom i u teritorijalnom smislu ne dovodi u pitanje Republiku Srpsku (RS). "U okviru Federacije BiH mogle bi da se stvore dve federalne jedinice i mi ne bismo imali ništa protiv", naglasio je Dodik. Lideri HDZ i SNSD-a su najavili da će učestvovati u budućim ustavnim reformama u BiH, poručujući da BiH još ne može imati državni vladu, već da treba da se zadrži postojeći Savet ministara BiH.

SNSD i HDZ najavljuju izmene Izbornog zakona BiH

Lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH), Milorad Dodik i Dragan Čović najavili su da će zajednički predložiti izmene Izbornog zakona BiH. Cilj im je da se spreči da većinskim glasovima jednog naroda u Predsedništvo BiH bude izbaran predstavnik drugog naroda. Lider SNSD Dodik rekao je danas posle sastanka sa Čovićem u Banjaluci da se u BiH takav "etnički inženjering" desio u dva navrata na izborima u BiH, kada je većinskim glasovima Bošnjaka za hrvatskog člana Predsedništva BiH izabran kandidat Socijaldemokratske partije BiH (SDP BiH) Željko Komšić. Prema njegovim rečima, postojala je namera da se slična stvar desi i sa srpskim članom Predsedništva BiH jer su neke bošnjačke političke partije na proteklim izborima podržale kandidaturu lidera Partije demokratskog progresa (PDP) Mladena Ivanića za srpskog člana Predsedništva BiH. Dodik je dodao da će njegova stranka podržati kandidaturu Čovića za predsedavajućeg Saveta ministara BiH, i istakao da je za dugoročnu stabilnost BiH i njen evropski put od ključne važnosti da na toj poziciji sada bude Hrvat. On je ocenio da je veoma važno da se zadrži princip nacionalne rotacije predsedavajućeg Saveta ministara BiH, poručujući da je lider SDP BiH Zlatko Lagumdžija neprihvatljiv za tu funkciju. "Lagumdžija, kao predstavnik Bošnjačkog instituta, veoma je deklarisan Bošnjak i njegova politička deklaracija kao nekog multietničkog lidera potpuno je sumnjiva, spekulativna i usmerena na to da afirmiše bošnjačke nacionalne interese, a ne interese svih", kazao je Dodik. Prema njegovim rečima, vlast na državnom nivou neće se formirati pre februara 2011. godine. Opšti izbori u BiH održani su 3. oktobra. Po nepisanom pravilu rotacije, na čelu Saveta ministara BiH sada bi trebalo da bude Hrvat.

Popis stanovništva BiH mora da bude 2011. godine

Senat Republike Srpske (RS) zaključio je da se popis stanovništva u BiH mora izvršiti 2011. godine, pri čemu je prioritetan popis na državnom nivou, a ako to nije moguće onda u RS. Predsednik RS Rajko Kuzmanović, koji je ujedno predsednik Senata, kazao je da parlament BiH treba da usvoji Zakon o popisu stanovništva, ali bez spornog člana 48, kojim se predviđa da prethodni popis iz 1991. godine bude osnova za nacionalnu zastupljenost u konstituisanju vlasti na državnom nivou. "Smatramo da tom članu nije mesto ovde, jer se zakonom o popisu stanovništva ne utvrđuje državna i društvena organizacija", pricizirao je Kuzmanović. Prema njegovim rečima, Senat je zaključio da će se popis stanovništva samo u RS obaviti kao "iznuđen" jedino ako ne bude mogućnosti da se to uradi na nivou cele države. Kuzmanović je dodao da Vlada RS u pripremi popisa treba da angažuje sve bitne nadležne institucije, kao i da u narednih godinu dana predloži Republički akcioni program demografske politike. On je još kazao da RS i BiH moraju da poboljšaju sadašnje demografsko stanje, u kojem je mortalitet veći od nateliteta, a starija populacija sve brojnija. "Prirast u RS, koja trenutno ima oko milion i 300 hiljada stanovnika, više nije prirodni, već je migracionog karaktera. Senat je mišljenja da je pitanje nataliteta ozbiljno entitesko i državno pitanje, kojim ozbiljno moraju da se pozabave sve institucije RS", kazao je Kuzmanović. Prema njegovim rečima, akcionim programom demografske politike treba utvrditi mere koje će stimulisati mlade da sklapaju brakove i osnuju porodicu, što podrazumeva niz ekonomskih, kulturnih i verskih mera, kao i podsticanje školovanja talentovanih mladih ljudi i njihovo zapošljavnje, kako bi se zaustavio njihov odlazak u inostranstvo.

Albanske stranke uzajamno se optužuju ko je bio špijun

Makedonska opoziciona Demokratska partija Albanaca (DPA) optužila je Demokratsku uniju za integraciju (DUI), albansku stranku koja je u vladi, da u partijskom vrhu ima članove koji su sarađivali sa tajnim službama policije pre 1990. godine. DPA se poziva na dokumente koje je pre nekoliko dana tetovski profesor Špent Ljuši dostavio Komisiji za sprovođenje procesa lustracije. Trojica funkcionera DUI-ja Gzim Ostreni, Musa Džaferi i Fazli Veliu su, prema tim dokumentima, pod pseudonimima Mama, Ujak i Strelac sarađivali sa tajnom policijom odnosno strukturama Udbe u Beogradu. Špent Ljuši je komisiji dao dosijea za koja se navodi da su uzeti iz arhiva u Beogradu i da su verodostojni. Komisija je najavila da će pregledati te dokumente kako bi ustanovila njihov sadržaj i verodostojnost. Ljuši je medijima rekao da je dokumente našao u svom dvorištu. On nije mogao da makedonskoj javnosti kaže imena funkcionera već je samo naveo pseudonime zato što, prema Zakonu za sprovođenje lustracije, preti pet godina zatvora ukoliko se neko javno optuži za saradnju sa tajnom policijom. DPA je navela da su funkcioneri DUI-ja dobijali novac od stranih tajnih službi za informacije i za spisak albanskih ekstremista 80-ih godina prošlog veka. Komisija za sprovođenje procesa lustracije do sada je utvrdila da je samo jedan funkcioner sarađivao sa tajnim službama i navela da je našla dokaze za aktuelnog predsednika Ustavnog suda Trendafila Ivanovskog zbog čega on ne može da obavlja tu funkciju. Ivanovski to osporava pred Upravnim sudom koji po tom predmetu zaseda naredne sedmice. I pored navoda opozicione DPA da komisija ima dokumente koji dokazuju da su i funkcioneri DUI-ja bili saradnici tajnih službi, komisija je navela da nema dokaza ni za jednog poslanika da je bio špijun Udbe. U Makedoniji, lustracija obuhvata period do 1990. godine. Makedonski predsednik Đorđe Ivanov koji boravi u poseti Beogradu, rekao je da je u razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem otvoreno i pitanje sukcesije, posebno podele zajedničkih arhiva bivše SFRJ.

Frejzer: Armija BiH bar jednom granatirala svoje civile

Bivši oficir Unprofora Dejvid Frejzer izjavio je na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom da je Armija BiH 1994-95 bar jednom granatirala svoje civile u Sarajevu, u nameri da za žrtve optuži bosanske Srbe. Kanadski general Frejzer u to vreme je bio vojni pomoćnik komandanta Unprofora u sektoru Sarajevo. Kao svedok optužbe, je izjavio da je Vojska Republike Srpske podvrgavala Sarajevo neselektivnoj i preteranoj artiljerijskoj i snajperskoj vatri. Dok ga je Karadžić, koji se brani sam, unakrsno ispitivao, Frejzer je izjavio da je "u jednom slučaju" bilo utvrđeno da je minobacačka granata sa položaja ABiH doletela na mesto u centru Sarajeva koje je neposredno pre toga pogodila granata ispaljena sa položaja VRS. Svedok nije mogao da kaže kada se to tačno dogodilo, ali je eksplozije locirao u "okolinu Skenderije i pijace". "Zajednička istraga, koju smo sproveli sa muslimanskom stranom, pokazala je da je, odmah posle srpskog napada, druga minobacačka granata doletela sa položaja ABiH. Unprofor je stoga protestovao kod obe strane", izjavio je Frejzer. Upitan s kakvom je namerom ABiH to uradila, kanadski oficir je odgovorio: "Izgledalo je da je namera Muslimana bila da izazovu više žrtava i da za to okrive Srbe". Frejzer je kazao i da je svoje beleške o tom incidentu odavno dao tužilaštvu Tribunala, ali je tužilac Alan Tiger rekao da ih tužilaštvo nema. Svedok je rekao i da je tadašnji član Predsedništva BiH Ejup Ganić "ostao bez reči i nije bio baš srećan", pošto su mu oficiri Unfprofora predočili "dokaze o postupanju njegove strane". Muslimanski snajperi delovali su sa zgrada Unisa i vlade u centru Sarajeva, a pokretni minobacači otvarali su vatru iz blizine komandi UN da bi izazvali srpsku reakciju, zbog čega je Unprofor često protestovao kod vlasti, izjavio je Frejzer. Na Karadžićevu sugestiju da je francuski Unprofor imao "video snimak kako Muslimani pucaju na svoj narod", Frejzer je uzvratio da je "čuo te priče, ali nikada nije video taj snimak". Uz napomenu da nikada nije rekao da je ciljanje sopstvenih građana bilo "vojna politika" vlasti u Sarajevu, svedok je rekao da su "Muslimani bili krivi za uzimanje civila na metu, baš kao i Srbi". Frejzer je, na Karadžićevu sugestiju, potvrdio da je bilo legitimno držati trupe ABiH pod opsadom u Sarajevu, pod uslovom da se ne izgladnjuje civilno stanovništvo, te da artiljerija bude upotrebljavana protiv vojnih ciljeva, ali bez ugrožavanja civila. Kanadski general je sugerisao da komandanti VRS nisu smeli neproporcionalno uzvraćati na provokacije iz Sarajeva, ako su znali da artiljerijom ne mogu precizno eliminisati izvor vatre, a da ne dovedu u opasnost civile.

Kopanja pozvao Dodika da počne borbu protiv korupcije

Direktor i osnivač banjalučkih "Nezavisnih novina" Željko Kopanja pozvao je premijera Republike Srpske (RS) Milorada Dodika da počne otvorenu borbu protiv korupcije i da iz svog okruženja udalji "novopečene biznismene koji zloupotrebljavaju opšta dobra". Kako su preneli banjalučki elektronski mediji, Kopanja je Dodiku u otvorenom pismu poručio da treba da se reši "profesionalnih donosilaca samo dobrih vesti koji su ga okružili, i od kojih ne može realno da sagleda stanje u kojem se trenutno nalaze RS i BiH". On je dodao da "pošteni i vredni ljudi zaslužuju da se tim 'budžetskim tajkunima' zatvore vrata". Kopanja upozorava premijera RS i da ga pojedinci "guraju u sukob s neistomišljenicima i političkim predstavnicima drugih naroda". Vlasnik "Nezavisnih novina" i "Glasa Srpske" dalje navodi da je Dodik uspeo da vrati "građansku i nacionalnu samosvest Srba u BiH", dodajući da su premijera RS "bezočno napadali i pripisivali mu ono što nikada nije bio - nacionalista i radikalni ekstremista" onda kada je argumentovano branio prava i nadležnosti RS, garantovana ustavom. Kopanja smatra da su napadi na Dodika sračunati kako bi premijer RS postao "personifikacija zla u BiH, pa čak i krivac za negativne političke procese u regionu". "Oni koji to rade, pokušavaju da otklone svoju odgovornost za sve loše što se događa u Sarajevu i celoj BiH", smatra Kopanja. On na kraju upozorava Dodika da "ne dozvoli da mu teško stečeni ugled rasipa ko stigne, makar to bili načelnici, ministri ili kvaziintelektualci presvučeni u mesije koji znaju i božije i svetske tajne".