SRBIJA

Nova navala lažnih azilanata s Balkana

Za rekonstrukciju Vlade potreban konsenzus

Janjić: Na Kosovu nema institucionalne krize

Parlament Luksemburga ratifikovao SSP EU-Srbija

Vraćen krst odnet iz Žiče u Drugom svetskom ratu

Obeležava se proizvodnja 30.000. Punta u Kragujevcu

Delegacija Parlamentarne skupštine NATO-a u Beogradu

Nova navala lažnih azilanata s Balkana

Državni sekretar Belgije za finansije, migracije i azil Melkior Vatle rekao je juče da vizna liberalizacija za građane Srbije nije ugrožena zbog povećanog broja "lažnih azilanata" sa ovih prostora u EU. "Vizna liberalizacija nije na dnevnom redu, o njoj se neće raspravljati u EU jer je to gotov proces, usvojen, koji se već primenjuje, bez obzira što ga neki ljudi zloupotrebljavaju", rekao je Vatle na zajedničkoj konferenciji za novinare s ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem u Palati Srbija. Vatle i Dačić su istakli da će se na rešenju tog problema zajednički raditi informisanjem ljudi o tome šta zaista vizna liberalizacija podrazumeva, odnosno kako je precizirao srpski ministar "o velikoj razlici između vizne liberalizacije za slobodna putovanja i pitanja radnih migracija i lažnog prijavljivanja za azil". "U Srbiji će biti preduzeta kampanja za informisanje prevashodno onih koji podnose najviše zahteva za azil u zemljama EU - Roma, Albanaca sa juga Srbije i stanovnika Sandžaka", rekao je Dačić. "Veoma je bitno da u saradnji sa lokalnim vlastima upoznamo te ljude da će bespotrebno ići na takve puteve, da neće dobiti azil niti ikakva finansijska sredstva da bi se vratili kući, a samo će sebi stvoriti problem za buduća putovanja", poručio je Dačić. On je dodao da će državni organi ispitati i turističke agencije koje se bave "organizovanjem takve vrste putovanja - da li zloupotrebljavaju želju siromašnih ljudi da pronađu bolji život na Zapadu" i pojačaće kontrole na granicama kada je reč o većim turističkim organizovanim grupama. Srpski ministar je naveo da je najviše zahteva azilanata sa ovih prostora od početka 2010. podneseno u Švedskoj - oko 5.000, u Nemačkoj oko 1.900 i u Belgiji između 600 i 700 zahteva. Belgijski sekretar je naveo da su svi građani Srbije dobrodošli da obiđu Belgiju, ali da "treba da znaju istinu" da im neće biti dozvoljeno da rade, niti će dobiti status izbeglica u toj zemlji jer EU na smatra Srbiju ugroženom zemljom ni u ekonomskom, ni u političkom smislu. Sastanku Vatlea i Dačića prisustvovali su i ambasodori Belgije, Švedske i Nemačke, Deniz de Over, Krister Asp i Volfram Mas, kao i predstavnik Delegacije EU u Srbiji.

Za rekonstrukciju Vlade potreban konsenzus

Premijer Mirko Cvetković izjavio je da je za rekonstrukciju Vlade potreban konsenzus stranaka vladajuće koalicije - da bi se izbegle političke trzavice. Cvetković je u intervjuu za "Večernje novosti" ocenio da su ministarstva "uglavnom dobro radila", ali je rekao i da ne isključuje promene radi povećanja efikasnosti. "Smatram da su ministarstva uglavnom dobro radila. Naravno, uvek može bolje", odgovorio je premijer Srbije na pitanje o rekonstrukciji Vlade. Cvetković je, na pitanje o prodaji Telekoma, rekao da postoji mogućnost da grčka kompanija OTE proda svojih 20 odsto akcija Telekoma. U tom slučaju Srbija bi prodala 31 odsto svojih akcija, a ne 51 odsto kako je predviđeno. "Ostalo bismo mogli da prodamo kasnije, pod još povoljnijim uslovima", rekao je premijer i dodao da je 51 odsto akcija Telekoma koje ima Srbija, procenjen na oko 1,25 milijardi evra. Cvetković nije želeo da licitira po kojoj ceni će Srbija prodati svoj deo akcija Telekoma. "Ako bismo sada licitirali sa cenom, to bi oteralo potencijalne kupce, ali ona će svakako biti veća od one koja je u proceni", rekao je premijer i dodao da će Vlada novac od prodaje Telekom uložiti u infrastrukturu. Cvetković je ponovio da će Srbija do 2016. godine biti spremna da postane članica Evropske unije - imaće zakonodavni okvir, vladavinu prava i ekonomsku razvijenost za prijem u EU. Govoreći o neredima huligana u sportu, Cvetković je rekao da će država rešiti taj problem, i da će obezbediti da se u subotu odigra fudbalska utakmica Crvena Zvezda - Partizan.

Janjić: Na Kosovu nema institucionalne krize

Analitičar Dušan Janjić ocenio je da suštinski na Kosovu nema institucionalne krize i da sve što se dešava u institucijama predstavlja odmeravanje snaga Demokratskog saveza Kosova (DSK) Fatmira Sejdijua i Demokratske partije Kosova (DPK) Hašima Tačija pred izbore. "Sejdiju želi da zaustavi prodaju PTK, a njegovi ministri da se prikažu kao neko ko ne sledi Tačijevu politku, što bi trebalo da DSK predstavi kao jaku i samostalnu partiju", rekao je Janjić u izjavi za agenciju Beta. "Sve što se dešava je zauzimanje stavova pred izbore. Sejdiju želi da izbori ne budu pre 13. februara, dok Tači preti zakazivanjem za decembar jer mu je to u interesu", kazao je Janjić i dodao da izbori neće moći da se zakažu bez saradnje DSK i DPK. On je ocenio da će pobednik na izborima najverovatnije biti Tači i njegov koalicioni partner Srpska liberalna stranka. "DSK će biti jako bliuzu, biće drugi, ali nije garantovano da će Tači formirati vladu. DSK traži i spreman je za saradnju s drugim partijama poput Socijaldemokratske partije Agima Čekua ili Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja", smatra Janjić. Prema njegovim rečima, DSK ima veliki koalicioni kapacitet jer može da sarađuje i sa partijama Čekua i Haradinaja a to je prilika i ambcija DSK da dobije premijersko mesto. Janjić je ocenio da "izbori i dijalog Prištine i Beograda" nemaju vezu, da će dijaglog početi pre izbora ali će zbog njih biti privremeno prekinuti ili održavani na nižem nivou. On je dodao da je tehnički dijalog u toku i da nikada nije prekidan jer radna grupa za nestale nikada nije raspuštena. Prema njegovim rečima, sada se raspravlja o formatu razgovora, odnosno o tome da li će to biti status srpske zajednice ili zaštita prava srpske zajednice.

Parlament Luksemburga ratifikovao SSP EU-Srbija

Parlament Luksemburga je danas ratifikovao Sporazum Evropske unije (EU) i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju. Poslanici luksemburškog parlamenta su jednoglasno prihvatili SSP, a formalno taj akt treba da još potpiše šef države i da bude objavljen u državnom službenom listu. SSP EU-Srbija je potpisan 29. aprila 2008, a šefovi diplomatija evropske dvadesetsedmorice su u junu ove godine odobrili početak ratifikacije tog sporazuma u parlamentima zemalja-članica Unije. Ministri inostranih poslova EU bi, iako Holandija ima izvesne ograde, u ponedeljak u Luksemburgu trebalo da nalože Evropskoj komisiji da učini korak dalje ka davanju Srbiji statusa kandidata za članstvo u Uniji. To bi bio zahtev Evropskoj komisiji da utvrdi mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata što je Beograd zatražio u decembru 2009. godine.

Vraćen krst odnet iz Žiče u Drugom svetskom ratu

U Ambasadi Republike Srbije u Berlinu je održana primopredaja krsta manastira Žiča koji je od 1946. godine bio izložen u Eparhijskom muzeju Paderbornske biskupije. Krst koji je krajem Drugog svetskog rata nestao iz manastira uništenog u bombardovanju, Eparhijskom muzeju je poklonio nepoznati nemački vojnik. Tokom posete muzeju, krst je 1991. godine otkrio tadašnji prota Tomislav Marković. Delegaciju Srpske pravoslavne crkve (SPC), koja je krst danas preuzela, predvodili su episkop žički Hrizostom i bački episkop Irinej. Sa nemačke strane povelju o vraćanju krsta je potpisao paderbornski nadbiskup Hans-Jozef Beker (Hans-Josef Becker). Zlatni stojeći krst, u filigranskoj tehnici izrađen u Prizrenu, manastiru Žiča je 1889. godine poklonio kralj Aleksandar Obrenović što je i ugravirano na postolju. Srpska strana obratila se muzeju 2003. godine sa zahtevom da se krst vrati u Žiču, a pregovori su vođeni i uspešno okončani uz zalaganje Ambasade Srbije u Berlinu i Ministarstva inostranih poslova Nemačke. Ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković je na početku današnje ceremonije izrazio uverenje da će ovaj gest doprineti ne samo produbljivanju odnosa Srpske pravoslavne crkve i Nemačke katoličke crkve, već i odnosa Srbije i Nemačke. Episkop Irinej je govorio o sakralnom, umetničkom i istorijskom značaju primopredaje krsta i naveo da ovakvi gestovi mogu doprineti "lečenju loših uspomena iz istorije" i podstaći "ljubav, poverenje i međusobno razumevanje". Paderbornski nadbiskup Beker je "sramnim" nazvao razaranje u Srbiji posle 1941. godine i danas vraćeni krst nazvao "simbolom nade u pomirenje naroda sveta", ali i simbolom "pomirenja i povezanosti SPC i Nemačke katoličke crkve". Današnje vraćanje krsta iz Žiče je, kako su na ceremoniji rekli crkveni stručnjaci, jedinstven gest. Početkom ove decenije su vraćena zvona više crkava u Poljskoj koja su tokom Drugog svetskog rata nemački vojnici odneli u magacine u Nemačkoj.

Obeležava se proizvodnja 30.000. Punta u Kragujevcu

Kompanija Fijat automobili Srbija danas će u fabrici u Kragujevcu obeležiti proizvodnju tridesethiljaditog automobil "punto klasik". Kako se ističe, za tačno godinu i po od početka rada Fijatova kragujevačka fabrika je postigla izuzetan uspeh i proizvela 30.000 vozila. Svečanosti povodom silaska jubilarnog tridesethiljaditog "punta", prema najavi, prisustvovaće i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i ambasador Italije u Srbiji Armando Varikio. Fabrika Fijat automobili Srbija je najavila je da će taj taj automobil pokloniti kragujevačkom domu za nezbrinutu decu "Mladost", a ključeve će upravniku Doma Milenku Čaliji uručiti generalni direktor kompanije Đovani de Filipis. Fijat automobili Srbija, zajedničko preduzeće Vlade Srbije i italijanskog Fijata, osnovano je u oktobru 2008. godine. Proizovdnja autombila "punto klasik" počela je krajem marta 2009. godine. Proizvode se modeli sa benzinskim motorom, dizel motorom i pogonom na gas.

Delegacija Parlamentarne skupštine NATO-a u Beogradu

Delegacija Odbora Parlamentarne skupštine NATO-a za civilnu dimenziju bezbednosti dolazi danas u dvodnevnu posetu Srbiji, nakon koje će pripremiti izveštaj o stanju na zapadnom Balkanu koji će biti razmatran na godišnjem zasedanju Parlamentarne skupštine NATO-a u novembru u Varšavi. Sa delegacijom će razgovarati predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, članovi Stalne delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a i predstavnici skupštinskih odbora za odbranu i bezbednost, evropske integracije, za inostrane poslove i za Kosovo i Metohiju. Cilj njihove posete je upoznavanje sa prioritetima unutrašnje politike Srbije, posebno u oblasti odbrane i bezbednosti, odnosima sa NATO-om i Evropskom unijom, situacijom na Kosovu i Metohiji, kao i sa razvojem situacije u regionu zapadnog Balkana, saopštila je Služba za informisanje republičkog parlamenta. Po završetku posete, Odbor za civilnu dimenziju bezbednosti pripremiće konačnu verziju izveštaja i odgovarajućih rezolucija na temu "Zapadni Balkan - 15 godina posle Dejtona: ostvarenja i izgledi", koji će biti razmatran i usvojen na godišnjem zasedanju Parlamentarne skupštine NATO-a, od 12. do 16. novembra u Varšavi.