KANADA

Kvidič stigao i na kanadske univerzitete

Novi i stari gradonačelnici

Stižu računi za junske samite

Domaćinsko poslovanje

Sticanje drzavljanstva Srbije

Kvejd i supruga traže azil u Kanadi

Selin Dion rodila dečake

Potpisan ugovor za izradu studije hidroelektrane na Limu

Policija ozbiljno prima svaki poziv

Renoviranje Parlament hila

Tirsk ostavlja kosmos mlađima

Kvidič stigao i na kanadske univerzitete

Pravo iz knjiga o Hariju Poteru sport kvidič, ili metloboj, stigao je i na pojedine kanadske univerzitete. Na univerzitetima Karlton, Mekgil, Toronto i Rajerson već postoje timovi, a još na desetak su u toku završne pripreme za uvođenje ovog sporta u univerzitetsku ponudu. Ova kombinacija fudbala, košarke i pola, sa po sedam igrača, goničima, čuvarom, jurišnicima i tragačem, sve je popularnija širom sveta. Jedina razlika između knjiškog i ovog studentskog igranja je što nema leta na metlama. Sve ostalo je tu: i metle i lopta koja se baca kroz obruč, kao i zlatna skrivalica. Počelo je sasvim neformalno pre pet godina na koledžu Midlberi u Vermontu, da bi sada postojali timovi na više od 400 koledža i 300 srednjih škola u Americi, Kanadi i drugim zemljama. Formirana je Međunarodna kvidič asocijacija, koja propisuje pravila i organizuje Svetski kup svake godine. On se ove godine održava u novembru u Njujorku. Kao i za svaki drugi sport, i za ovaj je potrebna određena sklonost i to ne samo što se tiče fizičkih, već i psihičkih sposobnosti. Igrači ističu da je neohodan i dobar smisao za humor.

Novi i stari gradonačelnici

Izbori novih gradonačelnika nisu prošli bez iznenađenja. Prvo je za čelnika Kalgarija izabran Nahed Nenši, koji do pre svega mesec dana nije bio svrstavan ni u favorite. Harizmatičan, mlad, profesor poslovnih studija obrazovan na Harvardu, prvi musliman na čelu nekog velikog grada u Kanadi, on je u svojoj kampanji koristio i najnovija tehnološka sredstva, Fejsbuk i Tviter. Potrebno je i primetiti da je, možda i zbog toga, izlaznost bila iznad očekivanja, jer je glasalo čak 54 odsto birača. Potom dolazi Toronto, gde Rob Ford pobeđuje Džordža Smitermana, prethodno gotovo postavljenog u fotelju prvog čoveka grada. Objašnjenje za neočekivani ishod je, po nekim procenama, to što su Fordove pristalice u većem broju bile voljne da izađu i svojim glasom potvrde svoju privrženost njegovim idejama o smanjivanju gradskog budžeta i gradskog veća, izbacivanju tramvaja iz centra grada, privatizaciji komunalnog preduzeća i drugima, dok je podrška Smitermanu bila više 'salonskog', verbalnog tipa. Za pojedine birače možda će kao razočaranje zvučati najava koja već stiže iz Fordovog štaba da će neka obećanja biti sprovedena, ali u blažem ili izmenjenom obliku. Svi se nadaju, ipak, da će se truditi da zadobije poverenje onih koji nisu glasali za njega, kako je rekao u pobedničkom govoru. Iznenađenje je i to što će od januara meseca Toronto imati čak 15 žena u svom gradskom veću, tačno jednu trećinu od ukupnog broja članova. Kako se naglašava, time je premašena granica od 30 odsto zastupljenosti, koju su kao cilj postavile Ujedinjene nacije. Veruje se da će ovo gradsko veće uspeti malo značajnije da nametne i ženski način razmišljanja i delovanja u svom najpozitivnijem obliku. U Burlingtonu je poražen doskorašnji gradonačelnik, a svojevremeno ministar u kabinetu Majka Harisa Kem Džekson, a isto se dogodilo i njegovoj prezimenjakinji Lindi u Vonu, koju je sa vlasti svrgnuo član federalnog Parlamenta Mauricio Bevilakva. Još jedan bivši državni ministar postao je gradonačelnik. To je Džo Fantana, nekadašnji ministar rada i stanovanja, koji je sada prvi čovek Londona, Ontario. Novi gradonačelnik Otave postao je Džim Votson, bivši ontarijski ministar, koji dolazi umesto Lerija O'Brajena, čiji je mandat bio obeležen sporovima i optužbama. Naravno, među iznenađenja nikako ne treba ubrojati ponovni, dvanaesti po redu, izbor Hejzel Mekkalion za gradonačelnicu Misisage. Istini za volju, ovog puta je to bilo malo manje ubedljivo nego ranijih godina, no ostaje zabeleženo da je vremešna Mekkalion, 89, saznavši rezultate, poskočila i rekla: 'Nikome ne želim nesreću, ali narod je rekao svoje!" Pri tom, ona je komentarisala poraz svoje rivalke u gradskom veću Kerolin Periš. I u mnogim drugim opštinama u regionu Toronto ispostavilo se da nije bilo dovoljno želje da se bilo šta promeni. Slično se dogodilo i u Vinipegu, gde je Sem Kać po treći put dobio poverenje građana da vodi grad. U pobedničkoj besedi je istakao da su ga protivkandidati, a posebno bivša federalna poslanica Džudi Vasilisja-Lejs, dodatno inspirisali da ponudi i uradi više.

Stižu računi za junske samite

Predstavnici RCMP-a kažu su da su troškovi obezbeđenja samita G8 i G20 manji od očekivanih i da neće premašiti 330 miliona. To bi značilo da je ukupno potrošena svota za oko 140 miliona dolara ispod planiranih 507 miliona, koliko je RCMP prvobitno predviđao. Ovo je ukratko siže izveštaja koji je RCMP-a podneo pred parlamentarnim komitetom. Za određene delove izveštaja, ipak, tražena su dodatna objašnjenja. Sporno je, između ostalog zašto je preko 300 hiljada dolara plaćeno za sprej protiv buba ili, pak, četiri miliona za iznajmljivanje zgrade koja je bila sedište službe obezbeđenja u Hantsvilu. Alfons Meknil, komandant jedinice za obezbeđenje, objašnjava da je nabavljen najbolji sprej protiv insekata zato što su pripadnici ovih jedinica provodili u junu po 12 sati u grmlju, tako da je bilo veoma važno zaštititi ih. Ukupan budžet za obezbeđenje samita bio je 930 miliona, s tim da je lavovski deo otišao na Mauntije. Komandni centar u Hantsvilu, na primer, radio je 16 meseci pre samita, objasnio je Maknil. Bilo je angažovano ukupno oko 21 hiljade policajaca, iz čitave zemlje, tako da pored plata za njih, trebalo obezbediti i hranu i smeštaj. Pored RCMP-a, za obezbeđenje su bili angažovani još i Provincijska policija Ontarija, nacionalna Agencija za pograničnu službu i nacionalna Obaveštajna služba. Oni tek treba da podnesu račune za junske troškove. Ova dva skupa smatraju se za tri najskuplja dana u kanadskoj istoriji.

Domaćinsko poslovanje

Analiza Instituta Frejzer pokazala je da se provincijski premijeri umnogome razlikuju po načinu na koji vode fiskalnu politiku. Sagledani su rad i rezultati deset premijera od njihovog dolaska na vlast do sada, a najveći broj poena koje su mogli da dobiju bio je 100. Analizom se ispostavilo, pre svega, da su prvi ljudi na zapadu uspešniji po tom pitanju u odnosu na svoje kolege iz središnjeg i istočnog dela zemlje. Redosled premijera po uspešnosti ostvarivanja ekonomske politike je Gordon Kembel, Britanska Kolumbija, Deni Goer, bivši premijer Manitobe, Deni Vilijems, Njufaundlend i Labrador, Ed Stelmah, Alberta, Bred Vol, Saskačuan, potom Žan Šarest, Kvebek, Rodni Mekdonald, Nova Skošija, Šon Grejem, Nju Brunsvik, Robert Giz, Ostrvo princa Edvarda, i poslednji je Dalton Mekgvinti, Ontario. Zanimljivo je da je Kembel ocenjen sa 89,1 poenom, a Mekgvinti sa trostruko manje, svega 29. "Premijer Britanske Kolumbije Gordon Kembel je najbolji u oblasti upravljanja provincijskim budžetom i stvaranju uslova za zdravu dugoročnu privrednu politiku", kaže Nils Velduis, viši ekonomista pri Institutu Frejzer i ko-autor analize. Sa druge strane, po njegovim rečima, kada se uzme u obzir opseg ontarijske privrede, dodatno zabrinjava što se premijer te provincije Dalton Mekgvinti našao na poslednjem mestu. Ovakvo rangiranje potkrepljuju i provincijski budžetski izveštaji. Britanska Kolumbija u ovoj fiskalnoj godini prijavljuje deficit od 1,4 milijarde dolara, nešto manji od prvobitno predviđanog, s tim da se već u 2013/14. godini planira budžetski suficit. Ontario, pak, u ovoj fiskalnoj godini predviđa deficit od 19,7 milijardi dolara, kao i manjak u narednih još pet fiskalnih godina. Mekgvintiju se najviše zamera što je tokom mandata budžetska potrošnja rasla tri puta brže od ekonomskog rasta.

Sticanje drzavljanstva Srbije

Generalni konzulat Republike Srbije u Torontu svakodnevno prima zahteve za prijem u državljanstvo ili utvrđivanje već stečenog državljanstva Republike Srbije, kao i zahteve za upis dece rođene u Kanadi, u matične knjige i knjige državljana Republike Srbije. Prema Zakonu o državljanstvu, ono se stiče na nekoliko načina, najčešće po poreklu (na osnovu državljanstva bar jednog od roditelja), prema mestu rođenja ukoliko je državljanstvo roditelja nepoznato ili su u pitanju lica bez državljanstva. Osnov za sticanje državljanstva koji se primenjuje na lica koja ne potpadaju pod navedene kategorije je prijem u državljanstvo. Naš zakon je prilično liberalan kada propisuje uslove za prijem u državljanstvo te tako predviđa da pripadnik srpskog ili nekog drugog naroda sa teritorije Republike Srbije može biti primljen u državljanstvo ukoliko je punoletan i nije mu oduzeta poslovna sposobnost. Ovo praktično znači da SVA lica koja su rođena na teritoriji bilo koje od država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije ili su državljani ovih država, mogu biti primljena u državljanstvo Republike Srbije. Posebnom odredbom predviđen je i prijem lica koja su imala izbeglički status u Republici Srbiji. Postupak se pokreće u konzulatu podnošenjem zahteva i potrebne dokumentacije: Izvod iz matične knjige rođenih - ukoliko je izvod izdat u nekoj od država bivše SFRJ, nije potreban prevod niti overa, neophodno je da bude originalni dokument (koji konzulat zadržava) i da nije izdat pre više od 1 godine. Uverenje o državljanstvu države nastale na prostoru bivše SFRJ, takođe original, ne stariji od 1 godine. Za lica koja nisu upisana u knjige državljana NEOPHODNA je potvrda da u knjigu nisu upisani jer je potrebno odrediti status lica u odnosu na državu rođenja. Za osobe koje su u braku, bez obzira da li samostalno ili sa bračnim partnerom podnose zahtev, neophodan je i Izvod iz matične knjige venčanih. Napominjemo da Republika Srbija ne priznaje brak sklopljen samo u crkvi. Ukoliko je brak sklpoljen u Kanadi, postupak je malo drugačiji i niji isti za sve provincije. Za provinciju Ontario potreban je Marriage Certificate - Long form koji se overava u ustanovi Official Documents Service, 77 Grenville St, Toronto, 9. sprat. Nakon overe, neophodno je prevesti dokument kod ovlašćenog prevodioca za srpski jezik. Ova procedura je posledica činjenice da Kanada nije potpisnica Haške konvencije kojom je pojednostavljena procedura priznavanja stranih dokumenata, već se u slučaju Kanade primenjuje sistem tzv. pune legalizacije, tj. potpune overe i od strane kanadskih organa i od strane konzulata Srbije. Za provincije Manitoba i Saskečuan, dokumenta se šalju Ministarstvu spoljnih poslova Kanade u Otavi na overu. Isti postupak neophodno je sprovesti i za Birth Certificate - Long form koji je neophodan za decu rođenu u Kanadi, ukoliko zahtev za prijem obuhvata i njih. Pored toga, ovaj postupak se primenjuje i kada se pripremaju dokumenta za upis dece rođene u Kanadi u matične knjige u Srbiji (ukoliko su roditelji državljani Srbije). Potrebno je doneti neki važeći dokument sa slikom, kanadski ili bilo koje države čije državljanstvo osoba poseduje. Takse za prijem u državljanstvo su sledeće: Za lica koja mogu dokazati da su imala izbeglički status u Republici Srbiji (izbeglička legitimacija, izbeglički karton, potvrda Crvenog krsta i sl.), taksa je 129 kanadskih dolara Za državljane Bosne i Hercegovine taksa je 237 kanadskih dolara (na osnovu međunarodnog sporazuma o dvojnom državljanstvu između Srbije i BiH) Za sva ostala lica taksa je 355 kanadskih dolara. Postupak prijema u državljanstvo u okončava se u roku od 6 meseci do godinu dana, zavisno od toga da li je dokumentacija potpuna. Za sve nedoumice, pitanja i zakazivanje termina za podnošenje zahteva, obratite se na broj telefona 416 483 1080 ili posetite internet prezentaciju Generalnog konzulata Republike Srbije u Torontu www.gktoronto.com

Kvejd i supruga traže azil u Kanadi

Holivudski glumac Rendi Kvejd, 60, i njegova supruga Evi traže azil u Kanadi jer se, po sopstvenom priznanju, plaše za svoje živote. Njih dvoje su traženi u SAD zbog optužbi za provalu, vandalizam, neplaćanje računa i nepojavljivanje pred sudijom, pa su, na osnovu poternice, uhapšeni u Vankuveru, četiri dana po dolasku u Kanadu. Sutradan su pušeni, uz kauciju od 10 hiljada dolara za svakoga, posle intervencije imigracionih vlasti. Gospođa Kvejd je na imigracionom ispitivanju objasnila da strahuju za svoje živote jer je osam kolega i prijatelja njenog muža ubijeno poslednjih godina. Između ostalih, na tom spisku su Hit Ledžer i Dejvid Karadin, za koje policija osnovano veruje da su obojica sami sebi skratili život, jedan drogom, a drugi auto-erotskim gušenjem. Bračni par Kvejd odbacuje optužbe za ono što im se pripisuje i tvrde da su tek u Kanadi saznali da je za njima raspisana poternica. Kao dokaz da nemaju nameru da beže odavde jer se osećaju bezbedno, pred novinarima su ponudili i da im nadležni stave posebne narukvice za kontrolu kretanja. Rendi je brat glumca Denisa Kvejda. Igrao je sporedne uloge u filmovima Poslednja bioskopska predstava, Poslednji detalj, Planina Broukbek, Dan nezavisnosti i drugima. Ukoliko im imigracione vlasti budu dozvolile traženje izbegličkog statusa, Kvejdovi bi u Kanadi mogli da ostanu i preko godinu dana. Kako se napominje, oni bi imati isti tretman kao i ostali kandidati i njihov zahtev bi se našao na samom kraju liste. Za odobravanje statusa izbeglice, Kvejdovi će morati da dokažu ne samo da su njihovi životi ugroženi, već i da američke vlasti nisu preduzele odgovarajuće korake da ih zaštite. Kvejd i njegova supruga, ipak, ponovo su bili pritvoru, jer su vlasti, u skladu sa propisima, odlučile da bi tako trebalo da bude sve dok bračni par ne obezbedi dokaze da ispunjava sve predviđene zahteve. Međutim, kada su dokumenta potvrdila da je Evi Kvejd u stvari kanadska državljanka, od oca Kanađanina na službi u FBI, njih dvoje su pušteni. U saopštenju se ističe da gospođa Kvejd može da živi i radi u Kanadi.

Selin Dion rodila bliyance

Popularna pevačica Selin Dion rodila je prošle subote blizance u bolnici u Vest Palm Biču, na Floridi. Nepunih nedelju dana ranije Selin, 42, je došla u bolnicu kako bi sprečila prevremeni i iznenadni porođaj. N o, očigledno je da dečaci nisu želeli više da 'čekaju', pa su došli na svet u 35. nedelji trudnoće. Oni su na rođenju bili teški 2,35 i 2,5 kilograma.

Potpisan ugovor za izradu studije hidroelektrane na Limu

Predstavnici kanadske kompanije Rezervuar kapital korp i Energoprojekta iz Beograda potpisali su danas ugovor o izradi Studije opravdanosti i tenderske dokumentacije za građevinske radove i opremu za hidroelektrane Brodarevo 1 i Brodarevo 2. Ugovor su potpisali direktorka REV-a za Srbiju Miljana Vidović i direktor Energoprojekta Hidroinžinjering Bratislav Stišović. Kako je rečeno na konferenciji za novinare, vrednost ulaganja u hidroelektrane procenjuje se na oko 140 miliona evra. Predstavnik kanadske kompanije Milan Ćušić je kazao da bi građevinski radovi trebalo da počnu sredinom naredne godine. On je dodao da se 60 odsto investicija odnosi na građevinske radove i da je planirano da se na tim poslovima zaposle domaće firme. "Lokalna zajednica će imati značajne koristi ne samo od novca koji će se na ime raznih naknada uplaćivati budžetu opštine Prijepolje, a procenjuje se da će to biti oko pet miliona evra, već i od drugih aktivnosti", dodao je on. Ćušić je kazao da će se, kako bi posao što pre počeo, uporedo sa idejnim projektom, graditi i glavni projekti pojedinih celina. "Prvi od njih je skretanje reke Lim i potopljavanje, odnosno izmeštanje puta Prijepolje-Bijelo Polje na delu teritorije Srbije", kazao je on. Ćušić je kazao da je u toku eksproprijacija zemljišta i da veruje da će biti završena do kraja godine. Prema njegovim rečima, u toku je i izrada Studije zaštite životne sredine a ugovorom se Energoprojekat obavezao da postupi u skladu sa zaključcima Državne revizorske institucije, koja će pregledati kompletnu dokumentaciju. "To je jasan dokaz koliko insistiramo na poštovanju svih domaćih zakona u ovoj oblasti, posebno onih koji regulišu zaštitu životne sredine", kazao je on. Državni sekretar u Ministarstvu energetike Nikola Rajaković je kazao da je izgradnja hidroelektrana na liniji zalaganja vlade za povećanje učešća obnovljivih izvora energije.

Policija ozbiljno prima svaki poziv

Ako niste sasvim ispravan građanin, onda i slučajan poziv upućen službi 911 može doneti probleme. To je sasvim sigurno za sva vremena naučio mladić iz Vernona, Britanska Kolumbija, koji je na svom mobilnom telefonu među brojevima za direktnu vezu imao i broj za hitne intervencije. Nedavno se desilo da je slučajno pritisnuo baš to dugme i, shvativši šta je uradio, odmah prekinuo vezu. Međutim, po pravilu policijske službe, i takve pozive treba proveriti na licu mesta. Zato se jedna patrola uputila na tu adresu i, ispostavilo se, imali su razloga za to. Kada su namirisali marihuanu, vratili su se po nalog za pretres, proverili kuću i u suterenu pronašli še-zdesetak biljaka, oružje i ukradenu opremu za ronjenje. Protiv trojice dvadesetogodišnjaka biće podneta krivična prijava.

Renoviranje Parlament hila

Kako saopštava CBC, kada se u potpunosti završi, renoviranje zgrade Parlamenta koštaće ukupno pet milijardi. Ovaj zahtevan projekat trajaće 25 godina. U cenu je uračunata obnova skoro svakog objekta na Parlament hilu, kao i izgradnja četiri savremene sale za potrebe parlamentarnih komiteta. CBC takođe kaže da je konzervativna vlada potvrdila plan, donet 2006. godine, o izgradnji nove zgrade na Parlament hilu. Dokumenta Ministarstva za javne radove pokazuju da je prvobitno, 1992. godine, kada su radovi započeti, bilo planirano da troškovi iznose oko 460 miliona. Službene parlamentarne provere pokazale su da nema mesta sumnjama da je politika umešana u deobu poslova i potpisivanje ugovora vezanih za renoviranje zgrada Parlamenta. Ipak, ostaje da završnu reč da RCMP.

Botoks sprečio duvanje u balon

Pedi Mur (51) iz Vankuvera, zasnovala je svoju odbranu za učinjeni saobraćajni prekršaj na - botoksu. Saobraćajna policija je krajem aprila, naime, zaustavila vozilo kojim je Murova upravljala, i između ostalog je tražila da se izvrši alko-test na licu mesta. Murova je četiri puta bila u prilici da duva u balon, ali ni u jednom pokušaju to nije dovelo ni do kakvih rezultata. Na sudu je Murova navela da nije mogla da duva zbog injekcija botoksa, koji je primila deset dana pre toga u mestu Plaja del Karmen, Meksiko, gde provodi jedan deo godine. Policajac Fred Harding, pak, tvrdi da je Murova priznala da je pila te večeri, ali da nije ni pokušavala da duva u balon. Murova je sudu kao dokaz podnela pismo svog lekara iz Meksika, u kome stoji da injekcija botoksa u predeo oko usana može da onemogući zviždanje ili korišćenje slamčice i do šest meseci, jer usne ne mogu dovoljno da se skupe. Botoks je kozmetička intervencija protiv bora, kojom se mišići na licu delimično i privremeno parališu. Optužba protiv Pedi Mur je povučena.

Tirsk ostavlja kosmos mlađima

Astronaut Bob Tirsk saopštio je da je njegov prošlogodišnji šestomesečni boravak u kosmosu bio poslednji, jer želi da pruži šansu mlađima. Tirsk je ovo izjavio tokom boravka svom bivšem univerzitetu Mekgil, koji je posetio zajedno sa svojim kolegom, penzionisanim astronautom Dejvom Vilijemsom. Tirsk, 57, koji je prošle godine kosmosu proveo 188 dana i po tome postao rekorder Kanade, jedan je iz grupe od šest kanadskih astronauta izabranih još 1983. godine.