REGION

Crnac izabran za gradonačelnika u Sloveniji

BiH po korupciji kao Gvatemala, Svazilend, Kiribati

Podgorički provalnici počeli i da pale stanove

Posle posete Andželine Džoli donacija za izbeglice u BiH

SNSD i SDS najavljuju saradnju na državnom nivou

ABiH kršila primirje iz zone isključenja u Sarajevu

Dodi

Crnac izabran za gradonačelnika u Sloveniji

Lekar poreklom iz Gane Peter Bosman koji je izabran za gradonačelnika Pirana, postao je prvi tamnoputi gradonačelnik na prostoru bivše Jugoslavije i zvezda u Sloveniji koja je ponosna što ima svog "Obamu". Fotografija tamnoputog gradonačelnika osvanula je na naslovnim stranama svih slovenačkih dnevnika. Večer tako piše da je "Pobedio Obama iz Pirana", a Delo ga naziva "slovenačkom zvezdom". Peter Bosman je kao kandidat Socijalnih demokrata za gradonačelnika Pirana pobedio u drugom krugu lokalnih izbora koji su održani u nedelju. Rekao je da ne želi da postane slovenački Barak Obama, ali je kao i američki predsednik predizbornu kampanju vodio i preko interneta i napravio profil na društvenoj mreži Fejsbuk. Priča o ovom lekaru, međutim, ne počinje njegovom kandidaturom za gradonačelnika Pirana. Otac Petera Bosmana je bio lični lekar osnivača nove, moderne i slobodne Gane Kvama Nkrumaha. Nakon svrgavanja predsednika Gane, situacija u zemlji postala je opasna za mladog Petera koji odlučuje da se prijavi na konkurs za stipendiju za strane studente raspisanu u bivšoj Jugoslaviji. Uz pomoć porodičnih prijatelja u zemlji, to mu i uspeva. Želeo je da studira medicinu u Zagrebu ili Beogradu, ali mu je predstavnik jugoslovenske vlade koji ga je dočekao na beogradskom aerodromu, rekao da je određeno da medicinu studira u Sloveniji, u Ljubljani. Priča o studentskim danima je duga, a njen kraj je uspešan završetak studija i poznanstvo sa koleginicom sa fakulteta. Mladalačka ljubav je krunisana brakom i odlaskom na slovenačku obalu gde Bosman postaje uspešan i omiljen lekar. Nakon godina lekarske službe, usledila je odluka da se kandiduje za gradonačelnika. Sama odluka nije bila teška. Bosman je odrastao u porodici koja je aktivno učestvovala u političkom životu prestonice Akre i Gane u celini, pa je pored ljubavi prema medicini, nasledio i sklonost prema politici. Tako u brojnim intervjuima i tumači svoju odluku da lekarski poziv privremeno zameni mestom prvog čoveka Pirana. Ambicije su mu da Piran postane još lepše, privredno i turistički uspešno mesto. U predizbornoj kampanji je naišao na zdušnu pomoć sugrađana i stranke koja ga je kandidovala. Nedavno je na predizbornom skupu njegov gost bio i slovenački ministar finansija Franc Križanič. Bosman je tada izneo svoju viziju 25 projekata koje želi da realizuje tokom mandata, sa porodičnim preduzetništvom na prvom mestu. "Velike projekte ćemo izvoditi uz javno-privatno partnerstvo, a novac iz budžeta ćemo nameniti socijalnim programima i razvoju malog, porodičnog preduzetništva", rekao je tada Bosman i dodao da pre svega misli na mrežu narodnih kuhinja i projekat "majstor u kući". Aleksandar Mlač, Ljubljana

BiH po korupciji kao Gvatemala, Svazilend, Kiribati

BiH se prema Indeksu percepcije korupcije nalazi na 91. do 97. mestu koje deli sa Džibutijem, Gambijom, Gvatemalom, Kiribatijem, Šri Lankom i Svazilendom. BiH je, uz Kosovo, rangirana najgore u Jugoistočnoj Evropi, i na samom dnu liste evropskih zemalja po prisustvu korupcije u javnom sektoru, objavila je u Sarajevu organizacija Transparensi Internešnal. Na prezentaciji globalnog Indeksa percepcije korupcije (CPI) za 2010. godinu, Transparensi je saopštio da Bosna i Hercegovina ni ove godine nije napravila značajan pomak u iskorenjivanju korupcije u javnom sektoru, te se tako na listi od 178 zemalja sveta nalazi na 91. do 97. mestu prema prema nivou te vrste korupcije. Ove godine BiH ima ocenu 3,2 na skali od 0 do 10, gde 0 predstavlja apsolutnu korupciju, a 10 zemlju bez korupcije. "Iako je u poređenju sa prethodnom godinom, kada je Indeks iznosio 3,0, BiH ostvarila neznatan napredak od svega 0,2, on se može najpre povezati sa donošenjem Zakona o Agenciji za prevenciju i koordinaciju borbe protiv korupcije, i antikorupcijske Strategije, koji ipak do sada nisu dali nikakve rezultate, te se može slobodno reći da je napredak samo formalan, dok suštinski BiH još nije ni blizu svojih suseda po posvećenosti borbi protiv korupcije", saopštio je TI BiH. Ta organizacija je navela da su u BiH primetni konstantni pokušaj unazađivanja postojećih antikorupcijskih zakona, kao što su zakoni o sukobu interesa, finansiranja političkih partija, Izborni zakon. "BiH je još među zemljama sa najvećim raskorakom između zakonskog okvira i primene tih zakona, te odgovorni za dela korupcije još prolaze bez ikakvih kazni i posledica", ukazao je TI BiH.

Podgorički provalnici počeli i da pale stanove

Pljačke stanova u Podgorici u poslednje vreme oslikavaju novi trend lokalnih pljačkaša - da prvo opljačkaju, a onda zapale stan. Kako je saopštila podgorička policija, poslednji je obijen pa zapaljen stan, garsonjera u Moskovskoj ulici. To je potvrda nove prakse pljačkaša-palikuća, s obzirom da su nedavno opljačkana i zapaljena dva stana u istom kvartu Podgorice, od kojih se jedan nalazi u istoj ulici kao i poslednja meta razbojnika. Kako ističu oštećeni stanari, lopovi najverovatnije stan zapale pošto u njemu ne pronađu novac. Podgorička policija još uvek traga za počiniocima pomenutih dela.

Posle posete Andželine Džoli donacija za izbeglice u BiH

Vlada Sjedinjenih Država daće novčanu pomoć za izgradnju stanova za najmanje 15 ljudi iz izbegličkog naselja u BiH koje su posetili glumci Andželina Džoli i Bred Pit. Radomir Jovičić, gradonačelnik Rogatice u istočnoj Bosni rekao je da će donacija od skoro 500.000 dolara biti upotrebljena za izgradnju stambene zgrade za izbeglice koje će moći da se usele do septembra iduće godine. On je rekao da je godinama lobirao za donacije za izbeglice ali da je poseta Andželine Džoli i Breda Pita ovom naselju u aprilu bila prekretnica koja je dovela do sklapanja sporazuma o donaciji sa SAD, prošle nedelje. Džoli, ambasadorka Komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), posetila je neke od projekata te organizacije u BiH gde UNHCR pomaže 117.000 izbeglica koji su ostali bez domova posle rata. U sporazumu o izgradnji novih stanova u Rogatici ne pominje se ime Andželine Džoli ali gradski zvaničnici i izbeglice su ubeđeni da je njena poseta doprinela dobijanju donacije. "Jednostavno ne mogu da verujem da nema veze između posete Andželine Džoli i ovog projekta", rekao je Jovičić. Goran Marković (47), jedan od stanovnika izbegličkog naselja rekao je da će na ruci istetovirati ime američke glumice. On je rekao da su Andželinu Džoli posle posete stanovnici naselja zvali "naša lepotica" ali kad su saznali o donaciji SAD, prozvali su je "naša svetica".

SNSD i SDS najavljuju saradnju na državnom nivou

Predsednici Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik i Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić dogovorili su da njihove stranke do sledeće srede utvrde platformu zajedničkog političkog nastupa na državnom nivou. Dodik je novinarima rekao da su on i Bosić na današnjem sastanku približili stavove u vezi sa nekim spornim pitanjima, navodeći da su se saglasili da raniji predlozi za ustavne promene, poput "prudskog dogovora" i "butmirskog paketa", ne mogu biti osnova za budeće razgovore o reformi Ustava BiH. "Danas smo raščistili neka pitanja koja su ključna za nivo BiH, a bila su deo mogućih neslaganja", kazao je Dodik. On smatra da će sledeće sedmice biti postignut konačan dogovor dve stranke o zajedničkom nastupu na nivou BiH, dodajući da bi u tom slučaju SNSD i SDS, kao jedinstven politički blok iz RS, ušle u pregovore oko formiranja vlasti na državnom nivou, ali i u razgovore o svim bitnim političkim pitanjima za BiH. Lider SDS-a Mladen Bosić rekao je da bi za RS bilo dobro da u Sarajevu nastupa "sa jednim ili sa što manje različitih glasova". On je još kazao da je Dodika upoznao sa sadržajem svojih jučerašnjih dogovora sa liderom Socijaldemokratske partije BiH (SDP BiH) Zlatkom Lagumdžijom, navodeći da bi SNSD i SDP trebalo da pregovaraju o uspostavljanju buduće vlasti u BiH s obzirom na to da su na izborima dobile najviše glasova u RS i Federaciji BiH. SNSD i SDP BiH su u parlamentu osvojile po osam poslaničkih mesta. SDS je osvojila četiri poslanička mandata. Dodik i Bosić danas nisu razgovarali o kadrovskim rešenjima u budućoj izvršnoj vlasti na nivou BiH, a odbili su da odgovore da li bi sporazum o saradnji na državnom nivou podrazumevao i koaliciju SNSD-a i SDS-a u RS. Oni su još kazali da danas nisu razgovarali o zahtevima Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) da se formira entitet sa hrvatskom većinom, a lider SDS-a ponovio je da "ne treba otvarati teritorijalni paket Bih definisan Dejtonskim sporazumom, jer bi to bilo opasno po RS". Dodik je najavio da će se sutra u Banjaluci sastati sa liderom Stranke demokratske akcije (SDS) Sulejmanom Tihićem, dodajući da ne zna da li će se i kada sastati sa predsednikom SDP-a Zlatkom Lagumdžijom.

ABiH kršila primirje iz zone isključenja u Sarajevu

U nastavku suđenja Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, svedok optužbe Adrianus van Bal (Baal) potvrdio je juče da je Armija BiH u leto 1994. kršila primirje oko Sarajeva vatrom iz teškog oružja u zoni u kojoj je bilo zabranjeno. Holandski general Van Bal bio je načelnik štaba Unprofora u Sarajevu od kraja februara do kraja avgusta 1994. Dok ga je unakrsno ispitivao Karadžić, koji se brani sam, svedok je precizirao da je ABiH u avgustu 1994. napala položaje Vojske Republike Srpske minobacačima od 120 milimetara, koji su, po ranijem sporazumu, morali biti pod kontrolom Unprofora. Na pitanje Karadžića zašto muslimansku stranu nije bombardovao NATO, kao što je početkom avgusta napao srpske snage, Van Bal je odgovorio da Unprofor nije mogao tačno locirati oruđa u Sarajevu, ali da je oštro protestovao kod komande ABiH. Van Bal je kazao i da je, posle prve eksplozije na pijaci Markale u kojoj je 5. februara 1994. ubijeno više od 60 građana, "postojala velika spremnost srpske strane da se nađe rešenje, ali pod njenim uslovima". Iako nije bio u Sarajevu u vreme eksplozije na Markalama, Van Bal je izjavio da istragom Unprofora nije moglo biti utvrđeno odakle je tačno doletela granata. Snage UN nisu imale pristup tunelu u okolini koševskog stadiona u kojem je ABiH držala teška oruđa, dodao je svedok. Holandski general potvrdio je i da je 1994. u Sarajevu bilo "mnogo Amerikanaca", za koje su mu britanski pripadnici Unprofora rekli da su "bili iz CIA". Prisutan je bio i bivši komandant NATO, general Kelvin za koga je čuo da su ga vlasti BiH "unajmile kao vojnog savetnika". Svedok je to pripisao Vašingtonskom sporazumu između vlasti BiH i Hrvatske, kojim je okončan muslimansko-hrvatski sukob, a čije se sprovođenje videlo, kako je naznačio, i "po oružju koje je stizalo u BiH". Na Karadžićevu sugestiju da to znači da je Unprofor znao za kršenje embarga UN na uvoz oružja, Van Bal je posvedočio da je "stav Amerikanaca tada bio - ukinuti embargo i udarati po Srbima", sa čim se Unprofor nije slagao. Van Bal je rekao i da mu je tadašnji premijer BiH Haris Silajdžić u privatnom razgovoru rekao da vlasti u Sarajevu "idu na zlatnu medalju zato što su u međunarodnoj javnosti pridobili simpatije kao žrtva, kao i podršku SAD". Na sugestiju Karadžića da je su Muslimani stoga odbijali da sklope mir i da su "želeli celu Bosnu i pobedu", svedok je uzvratio da bi optuženi to morao pitati Silajdžića. Van Bal je završio svedočenje, a tužioci će u nastavku procesa izvesti svog sledećeg svedoka. Bivši predsednik RS optužen je za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada; genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština; progon nesrba širom BiH i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce 1992-95. Karadžić traži novi prekid zbog Pećančevih dokumenata Optuženi Radovan Karadžić zatražio je juče od Haškog tribunala da mu suđenje bude prekinuto na 24 dana, radi proučavanja brojnih dokumenata koje je tužilaštvo sa zakašnjenjem dostavilo odbrani. Prema podnesku, tužioci su sredinom oktobra dostavili Karadžiću hard-disk iz kompjutera nekadašnjeg obaveštajnog oficira Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Dragomira Pećanca, zaplenjen u njegovom stanu u Beogradu u decembru 2009. Na tom hard-disku je, prema navodima odbrane, 14.276 stranica dokumenata, od kojih mnogi idu u korist Karadžića. Osim prekida suđenja, Karadžić traži i da pretresno veće konstatuje da je tužilaštvo prekršilo obavezu da smesta dostavi odbrani sve oslobađajuje materijale, koju ima po pravilima suda. Dokumenti su obelodanjeni sa "sedam i po meseci zakašnjenja", tvrdi odbrana. Karadžić, kao primer oslobađajućeg karaktera dokumenta, navodi da se u njima nalaze podaci o razmeštaju vojnih komandi i pogona u civilnim objektima u Sarajevu, švercu oružja u Srebrenicu i napadima znatnih snaga Armije BiH iz zaštićenih enklava na srpske položaje i sela. U septembru, sudije su Karadžiću dale nedelju dana pauze da prouči više od 5.000 stranica dokumenata zaplenjenih u stanu Pećanca i drugog bivšeg oficira VRS Milorada Pelemiša. Bivši predsednik RS optu-žen je za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština; etničko čišćenje nesrba širom BiH; terorisanje civila u Sarajevu artiljerijskim i snajperskim napadima i uzimanje vojnika Unprofora za taoce 1992-95. godine.

Većina u Saboru podržala premijerku Jadranku Kosor

Sabor Hrvatske odbacio je juče većinom glasova predlog opozicije za izglasavanje nepoverenja predsednici Vlade Jadranki Kosor. Za predlog da se premijerki izglasa nepoverenje glasala su 62 poslanika opozicije, protiv je bilo 79 poslanika vladajuće koalicije, dok je suzdržan bio Ratko Gajica, poslanik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) koja je članica vladajuće koalicije. Burna rasprava o inicijativu koju je potpisalo 58 poslanika opozicionih stranaka trajala je gotovo 15 časova, odnosno do iza ponoći, a obeležile su je oštre međusobne optužbe poslanika vlasti i opozicije. Tako je, između ostalog, potpredsednik Sabora Vladimir Šeks iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) prozvao vrh opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) da deluje protivustavno, reagujući na istup SDP-ovog poslanika Željka Jovanovića koji je prozvao HDZ-ovu vlast za kontinuiranu proizvodnju korupcije. Zbog Šeksovog istupa, poslanici SDP-a su odustali od dalje rasprave, pa je nešto iza ponoći usledilo glasanje. Opozicija je u inicijativi za izglasavanje nepoverenja premijerki Hrvatske navela da vlada sramoti Hrvatsku, da je izgubila verodostojnost zbog brojnih afera i unutrašnjih sukoba u vladajućoj Hrvatskoj demokratskoj zajednici, kao i da je odgovorna za sve lošiju privrednu situaciju. Iako javnost već danima spekulisala o tome da bi bivši premijer Ivo Sanader, koji je nezavisni poslanik u Saboru, mogao da ugrozi vladajuću većinu, on je danas izjavio da "ne može da zamisli da bi rušio većinu koju je stvarao". On je još jutros napustio saborsku sednicu zbog drugih obaveza. Odluke o iskazivanju poverenja predsedniku Vlade, Vladi ili pojedinom članu Vlade donose se većinom glasova svih poslanika, što je 77 budući da Sabor u sadašnjem sazivu ima 153 poslanika. Vladajuća koalicija na čelu s HDZ-om ima 82 poslanika, među njima HDZ ima 65, Hrvatska seljačka stranka šest, Samostalna demokratska srpska stranka tri, pet nacionalnih manjina i tri nezavisna poslanika.