SRBIJA

Koje sve ustupke Srbija treba da učini...

Delo: Na Kosovu vlada elita koja se nije iživela

Ukinuta pomoć azilantima iz Srbije za povratak kući

Američki pilot: Uvek ću biti zahvalan Srbima

Polovina srednjoškolaca opravdava rodno nasilje

Region stagnira u borbi protiv korupcije

Izgradio put za svoje selo

Koje sve ustupke Srbija treba da učini...

Srbija treba da uhapsi Ratka Mladića, odustane od ideje "nezavisne" Republike Srpske i uveri Srbe na severu Kosova da aktivnije učestvuju u oblikovanju nezavisnog Kosova. Kako piše Tajms, to su ustupci koje Srbija treba da učini kako bi izbegla da ostane na marginama Evrope kao trajni izvor nestabilnosti u regionu. Kako prenosi Bi-Bi-Si (BBC) Tajms u komentaru "Srbija mora da proguta ponos radi opšteg dobra" podseća da je hapšenje Ratka Mladića već duže od deset godina glavni uslov za približavanje Evropskoj uniji. "Šta je Srbija spremna da žrtvuje da bi se pridružila EU, postalo je jedno od najvažnijih pitanja u Evropi" piše list koji smatra da bi sa "nedovršenom revolucijom, unutrašnjim svađama i nespremnošću da se suoči sa prošlošću", Srbija mogla da postane "trajni izvor nestabilnosti na Balkanu i zauvek ostane na marginama Evrope". Tajms piše da Srbija jeste napravila neke pomake time što je zauzela popustljiviji stav po pitanju Kosova i što je izručila Radovana Karadžića i druge optužene ratne zločince. Istovremeno, međutim, Beograd ne odustaje od pitanja zašto bosanski Srbi nemaju isto pravo na nezavisnu državu kao i kosovski Albanci. Tajms kaže da na to pitanje nema jasnog odgovora osim da je cena poraza u brutalnom ratu, koji su sami poveli, to da bosanki Srbi treba da prihvate bosansku državu i posvete se njenom prosperitetu i stabilnosti. "U Srbiji danas žive visoko obrazovani mladi ljudi koji često nalaze zaposlenje u Evropi. Prema tome, poenta nije da Beograd treba da padne na kolena na svaki mig Brisela, već da malo smanji nacionalni ponos i odustane od nekih istorijskih mitova, u interesu sopstvenih građana" piše Tajms. Tajms danas, pozivajući se na reči specijalnog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, piše takođe da su glavni krivci za to što je najtraženiji osumnjičeni ratni zločinac u Evropi, Ratko Mladić, još na slobodi - nekadašnji šef BIA Rade Bulatović, i bivši premijer Vojislav Koštunica. Kako navodi list, Vukčević tvrdi da je Bulatović direktno kriv što Mladić nije uhvaćen u Novom Sadu 2006. godine tako što ga je hapšenjem jednog od njegovih jataka upozorio da je njegova mreža zaštitnika razbijena i da je vreme da beži. "Iz toga sam zaključio da su vlada i BIA znali gde se Mladić nalazi. U to vreme je glavni tuzilac Haškog suda Karla Del Ponte,govorila da u Beogradu ne postoji politička volja za hapšenje Mladića. Ne znam na koga je mislila ako ne na bivšeg premijera Koštunicu", citira Tajms Vukčevića. Vukčević dalje kaže da je Mladić godinama bio predmet prave igre mačke i miša između proevropske i nacionalističke struje unutar srpske vlade. "Takve političke prepreke su konačno uklonjene i Mladić bi mogao da bude uhapšen ove zime", rekao je Vukčević, prenosi Tajms.

Delo: Na Kosovu vlada elita koja se nije iživela

Najveći problem Kosova nakon proglašenja nezavisnosti leži u tome što je na vlasti ostala politička garnitura koja se "nije do kraja iživela, jer joj nije uspelo da se međusobno politički obračuna i da se lično obogati", piše slovenački dnevnik Delo. List piše da je "većina kosovskih političara na vlasti doslovno iz opanaka i seoskog blata uskočila u fotelje i 'mercedese'", kao i da na Kosovu nakon proglašenja nezavisnosti preovladava surova prvobitna akumulacija kapitala, a politička garnitura na vlasti se bogati na račun svojih ratnih zasluga. "Upravo zbog toga je kosovska vlast podvrgnuta oštrim kritikama da guši parlamentarnu demokratiju, kontroliše medije i uništava srednju klasu", piše Delo i nastavlja da "iako je Kosovo u samom vrhu po međunarodnim investicijama po glavi stanovnika, ogromna većina građana živi u krajnjoj bedi". "Kosovo se svrstava među najsiromašnije države u Evropi, i više od polovine Kosovara je nezaposleno", dodaje list, koji naglašava da "u tom svetlu nije moguće optužiti međunarodnu zajednicu za kosovsku političku krizu i slabo socijalno stanje". S obzirom na to da je međunarodna zajednica svesna da nije dovoljno da pokušava da Kosovu pomogne samo finansijskim injekcijama, ona nastoji da kosovskom stanovništvu i političkoj eliti nametne i evropske vrednosti, navodi list. Delo dodaje da je zbog toga Euleks, koji želi da uspostavi vladavinu prava, počeo odlučnu borbu protiv raširene korupcije, što izaziva oštre reakcije.

Ukinuta pomoć azilantima iz Srbije za povratak kući

Državljanima Srbije i Makedonije čiji zahtevi za azil budu odbijeni i koji pristanu da se dobrovoljno vrate u zavičaj, u Nemačkoj više neće biti isplaćivana pomoć za povratak i ponovno snalaženje u zemlji iz koje su stigli. To je agenciji Beta saopšteno u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova u Berlinu. Ovo rešenje odnosi se, kako je potvrđeno u Ministarstvu, na sve državljane Srbije i Makedonije koji su u Nemačku ušli i azil zatražili nakon 19. decembra 2009. godine kada je na snagu stupila odluka o ukidanju viznog režima. Već 30 godina nemačka federacija i savezne pokrajine osobama koje nemaju pravnog osnova za dalji boravak u Nemačkoj, najčešće ljudima čiji su zahtevi za azil odbijeni, a koje su se saglasile sa tim da se dobrovoljno vrate u zavičaj daju novčanu pomoć. Namera je da se na ovaj način da prednost dobrovoljnim povratnicima i da se izbegnu prinudna vraćanja, tj. proterivanja. Tim "dobrovoljcima" se plaćaju troškovi puta, kao i 200 evra - za odrasle, a 100 evra za decu, za povratak i daje im se 400 evra (200 za decu) za, kako nemačke vlasti to zovu, "novi start" u zavičaju. Troškove za ovo snose po pola federacija i savezna pokrajina u kojoj se odbijeni azilant nalazi. To je neka vrsta humanitarne pomoći nemačkih vlasti i ne postoji zakonska obaveza da se ona isplaćuje. Ljudi iz Srbije i Makedonije koji, od kraja 2009. godine bez vize ulaze u Nemačku i čiji zahtevi za azil se odbijaju, neće više dobijati ovu pomoć za dobrovoljni povratak. Jer, kako je rečeno u Ministarstvu, "u slučaju državljana Srbije i Makedonije postoje informacije koje ukazuju na to da pomoć za povratak koju plaća Nemačka, deluje kao podstrek" za dolazak u Nemačku bez vize. Pošto zakonsko pravo na ovu pomoć ne može da se polaže, Ministarstvo je odlučilo da je ukine, pri čemu je naglašeno da je do sada ona u nizu slučajeva već i isplaćena. Savezno ministarstvo je, pored toga, preporučilo i pokrajinskim ministarstvima unutrašnjih poslova koja snose polovinu troškova za pomoć, da postupe isto. Kako je rečeno agenciji Beta u Ministarstvu u Berlinu, neke federalne jedinice su već i prihvatile preporuku i ukinule i svoj deo finansijske potpore. Srbija je u septembru bila na prvom, Makedonija na trećem mestu na listi zemalja čiji su državljani zatražili azil u Nemačkoj. Dok je u julu 129 i u avgustu 255 državljana Srbije zatražilo azil u Nemačkoj, u septembru ih je bilo 800. Septembra je 521 osoba sa državljanstvom Makedonije zatražila azil u Nemačkoj, dok ih je u julu i avgustu bilo 107, odnosno 162. Srbija i Makedonija 2009. godine nisu bile na prvih 10 mesta liste zemalja iz kojih je u Nemačku stiglo najviše ljudi koji su zatražili politički azil. Snežana Bogavac, Berlin

Američki pilot: Uvek ću biti zahvalan Srbima

Američki veteran Milton Frend, jedan od 500 američkih pilota spasenih u Srbiji u leto 1944. godine, danas kaže da će uvek biti zahvalan srpskom narodu i da će svedočiti u procesu za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihailovića. Potpukovnik američke avijacije u penziji, Frend, sada 88-godišnjak, došao je u Beograd povodom procesa sa zahtevom za rehabilitaciju Mihailovića, i treba da svedoči na današnjem ročištu. U intervjuu agenciji Beta u sedištu Srpskog liberalnog saveza, jednog od pokretača inicijative za rehabilitaciju Mihailovića, Frend se seća događaja od pre 66 godina i kaže da je "došao da svedoči da bi se 'očistilo' ime generala Mihailovića". Akciju spasavanja američkih avijatičara (pilota, navigatotra, strelaca), u leto 1944. godine izvela je britanska vojna služba OSS, za akcije iza neprijateljskih linija. Pilote su čuvali i pomagali im narod i pripadnici pokreta koji je predvodio Mihailović. Frend se i danas seća dana kada je njegov avion koji je poleteo iz baze u Italiji, oboren iznad Srbije, 6. juna 1944: avion tipa B24, u kome je bio navigator, vraćao se sa zadatka bombardovanja naftnih polja u Ploeštiju, u Rumuniji, kada su ga, na visini od 19.000 stopa, napala dva nemačka "meseršmita". "Naš avion je pogođen u motor kod desnog krila koje se zapalilo. B24 bio je pun eksploziva i pilot je dao naređenje da se spasavamo. Pilot je poginuo, a mi ostali smo se spasili", kaže Fend. Fend priča da su ih pronašli seljaci na polju i da nije znao da li je sa četnicima ili sa partizanima. "Odveli su nas u mali grad pored, dali su nam hranu i rakiju i za oko 20 minuta došao je četnik i rekao da su Nemci videli padobrane i da nas traže i da moramo da odemo odatle", kaže. Prema njegovoj priči tada je kod Pranjana kod Gornjeg Milanovca bilo šest američkih avijatičara koji su odvedeni u planine gde su se pridružili garnizonu četnika koji su ih sve vreme držali pod nadzorom. Fend je proveo dva meseca na srpskoj teritoriji. Akcija spasavanja počela je 9. avgusta, a izvela ju je britanska vojna služba OSS. Za dva dana spaseno je ukupno 200 ljudi. Američki veteran navodi da je u naredna tri meseca OSS spasao još 300 ljudi. "Ukupno, general Mihailović je spasao 500 američkih avijatičara, spasao im je život. Njih su štitili četnici i pomagao im je srpski narod, koji nas je hranio i čuvao i spasio od Nemaca. Sve zbog Mihailovića i njegovih ljudi. Zauvek ću mu biti zahvalan i zato sam ovde u Srbiji", dodaje. Frend kaže da su 1946, kada je Mihailović uhapšen, "Amerikanci (spaseni piloti) bili zapanjeni" i da su kontaktirali međusobno i formirali komitet koji je tražio da svedoči na suđenju. Komitetu je, međutim, iz Kongresa rečeno da ne mogu da im dozvole da to urade "jer ima puno ljudi koji svedoče protiv njega pa nema potrebe da neko svedoči za njega", što je bio "smešan argument" . "To je drugi razlog što sam ovde. Ja predstavljam tih 500 američkih vazduhoplovaca koji su spašeni i svedočiću tokom procesa u pokušaju da nadoknadim ono što su oni propustili. Zahvalan sam svim ljudima u Srbiji za spasavanje nasih života", navodi. On priča da je komitet pokušavao i da Mihailoviću u Vašingtonu bude podignut spomenik ali su "uvek nailazili na prepreke jer (američke vlasti) nisu hteli da uznemire Tita, što je bilo pogrešno". Među avijatičarima su bili ne samo piloti, već i navigatori, strelci. Fend smatra da su optužbe protiv Mihailovića "izmišljene" i da će jednog dana njegovo ime biti "očišćeno", tako da njegova porodica zna da on nije bio izdajnik zemlje već je činio dobro. Postupak za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini tokom Drugog svetskog rata počeo je 16. septembra pred Višim sudom u Beogradu. Mihailović je posle rata osuđen zbog ratnih zločina i saradnje sa okupatorom i streljan 17. jula 1946. godine.

Polovina srednjoškolaca opravdava rodno nasilje

Polovina srednjoškolaca opravdava rodno nasilje, saopštilo je udruženje "Femiks - miks ženskog stvaralaštva" rezultate istraživanja rađenog na teritoriji Beograda. Među ispitanicima 51 odsto momaka i 58 odsto devojaka saglasilo se sa tvrdnjom da je "žena koja se izazovno oblači sama kriva ako postane meta napada", navedeno je u saopštenju. Po tvrdnjama ispitanika da je "muškarac bolji šef" i da "na čelu države treba da bude muškarac" istraživači su zaključili da više od polovine mladića smatra da muškarac treba da bude autoritet. Takođe, 29 odsto njih smatra da "ako je neka žena drska i izaziva svađu, zaslužuje šamar". Upitnik je popunjavalo oko 400 učenika iz četiri beogradskih srednjih škola, u okviru projekta "Femiks - Miks ženskog stvaralaštva" i finansiralo ga je Ministarstvo omladine i sporta.

Region stagnira u borbi protiv korupcije

Srbija se na rangiranju Transparensi internešenela po indeksu percepcije korupcije, u konkurenciji zemalja regiona i bivše Jugoslavije, ponovo našla pri samom dnu. Većina zemalja regiona, kao i Srbija, stagnira ili nazaduje u borbi protiv korupcije, a jedan od izuzetaka je Makedonija koja je nastavila rast - 2008. imala je indeks 3,6, prošle godine 3,8, a ove godine 4,1. Srbija sa ocenom 3,5, nepromenjenom u odnosu na 2009. godinu, deli 83. mesto sa Grčkom, Kinom, Kolumbijom, Lesotom, peruom i Tajlandom. Za Grčku je ta ocena nastavak višegodišnjeg nazadovanja - 2008. imala je 4,7, 2009. indeks 3,8, a 2010. godine 3,5. Crna Gora posle prošlogodišnjeg skoka sa 3,4 na 3,9 ove godine ima pad indeksa na 3,7. Albanija je pri začelju regiona, ali za utehu posle pada sa 3,4 na 3,2 prošle godine, na ovogodisnjoj listi beleži mali korak napred na 3,3. Od zemalja regiona ali i evropskih zemalja u celini, ne računajući Rusiju, bivše sovjetske republike i Kosovo, najslabije je rangirana Bosna i Hercegovina - sa indeksom 3,2, što je za 0,2 bolje nego prošle godine ali identična ocena kao pre dve godine. Hrvatska je, posle skoka 2008. godine na 4,4 i prošlogodišnjeg pada na ocenu 4,1, ove godine ostala na istom indeksu percepcije korupcije. Rumunija i Bugarska nekoliko godina tapkaju u mestu - Rumunija ove godine beleži pad od 0,1 i ima indeks 3,7, a Bugarska ima pad od 0,2 i indeks 3,6. Od zemalja bivše Jugoslavije Slovenija je, kao i svih prethodnih godina, najbolje rangirana i sa indeksom 6,4 nalazi se na 27. mestu. To je ipak 0,2 lošije nego 2009. godine i 0,3 lošije nego pre dve godine. Slovenija je i sa dvogodišnjim padom i dalje ispred velikog broja članica EU, kao što su Kipar (6,3), Španija (6,1), Portugal (6,0), Malta (5,6), Poljska (5,3), Litvanija (5,0), Mađarska (4,7), Češka (4,6), Letonija i Slovačka (4,3) i Italija, koja nastavlja višegodišnje nazadovanje - sa 5,2 iz 2007, preko 4,8 (2008. godine) i 4,3 (2009. godine) ove godine pala je na skromnih 3,9.

Izgradio put za svoje selo

Beograđanin Gordan Šunjevarić koji je sa 8,5 miliona dinara platio asfaltiranje puta u svom rodnom selu Burađa, u opštini Nova Varoš, rekao je da želi da oživi selo, "da se ne gase ognjišta". "Duša i srce su mi ovde, odakle su me nemaština i bespuće davno oterali u 'beli svet'. Put je moja obaveza prema kraju u kojem sam stekao osnovna znanja i vrline, gde su me učili, pre svega, radu, upornosti i poštenju", rekao je Šunjevarić novinarima. "Sad kad sam obezbedio solidan imetak, odlučio sam da se koliko-toliko odužim zavičaju", dodao je on. Šunjevarić, vlasnik preduzeća "Akord inženjering" iz Beograda, finansirao je dva i po kilometra puta za Burađu, dok sredstva za preostali kilometar potiču iz opštinskog budžeta. Radovi su danas u najvećoj meri završeni, u izvođenju užičkih "Puteva".