REGION

Dodatni nadzor EU za režim bez viza za BiH

Albanija želi zajednicu svih šiptara

SNSD i SDS zajedno na nivou BiH

Mandatar nove Vlade RS biće poznat 1. decembra

Inauguracija novog saziva Predsedništva BiH 10. novembra

Burna reagovanja na izvinjenja Izetbegovića

Anketa: Sada bi manje građana glasalo za suverenost CG

Dodatni nadzor EU za režim bez viza za BiH

Evropska unija će ukinuti vize za državljane BiH i Albanije, ali će biti uveden dvostruki mehanizam nadzora režima bez viza za sve zemlje zapadnog Balkana, što su zatražile posebno Holandija i još neke članice EU. U ponedeljak će ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa EU, kako se očekuje, odobriti ukidanje "šengenskih viza" za BiH i Albaniju. Ali će Evropska komisija istovremeno objaviti izjavu o uvođenju "Mehanizma praćenja" kako se vizna liberalizacija i sprovodi na delu u svim državama regiona, a to znači i Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji čiji građani već od decembra mogu slobodno da putu u EU. To je agenciji Beta potvrđeno u Savetu ministara EU i Evropskoj komisiji, uz objašnjenje da će uz praćenje sprovođenja svih utanačenih uslova i standarda biti uvedeno i "rano upozoravanje" na poremećaje u tom režimu. Ključni cilj je da se spreči povećanje broja lica izvan Evrope koja bi preko zapadnog Balkana dolazila u EU sa zahtevom da dobiju azil, isto kao i da se osujeti organizovani kriminal i terorizam. Odluka o ukidanju "šengenskih viza" za BiH i Albaniju bi trebalo da stupi na snagu u drugoj polovini decembra. Holandija još ima određene ograde prema uvođenju režima bez viza za BiH i Albaniju, a ranije primedbe su Francuska, Švedska, Danska i još neke članice EU izgleda spremne da povuku, pošto je Evropska komisija odlučila da uvede dvojaki mehanizam nadžora vizne liberalizacije, a posebno sprovođenja svih tehničkih merila i uslova. Reč je ne samo o potpunoj pouzdanosti biometrijskih pasoša, potvrda o prebivalištvu i državljanstvu i drugih dokumenata, već i o delotvornom nadzoru bezbednosti granica, razmeni policijsko-obaveštajnih podataka s nadležnim organima EU, kao i drugim bitnijim pitanjanjima. Evropska komisija će se posebnom Izjavom obavezati da svakih šest meseci, na temelju analiza njenih stručnjaka i uz saradnju s vlastima zapadnobalkanskih država, podnosi izveštaj o sprovođenju bezviznog režima. A poseban "hitni mehanizam" će biti pokrenut ako se ispostavi da je došlo do nekog poremećaja ili nepoštovanja sporazumima utvrđenih pravila i standarda. Evropska komisija će ubuduće takve analize ugrađivati i u godišnje izveštaje o napretku zemalja zapadnog Balkana u reformama i procesu stabilizacije i pridruživanja, odnosno ulaska u članstvo EU.

Albanija želi zajednicu svih šiptara

Predsednici Crne Gore i Makedonije, Filip Vujanović i Đorđe Ivanov, odbacili su kao nerealnu ideju o takozvanoj prirodnoj Albaniji - zajednici svih Albanaca koji sada žive u različitim državama. Vujanović je na konferenciji za novinare posle razgovora s Ivanovim, rekao da ga raduje što ta ideja nema podršku u Crnoj Gori, dok je makedonski predsednik kazao da teza o "prirodnoj Albaniji" predstavlja predizbornu retoriku za političku mobilizaciju. Albanci u Crnoj Gori su, prema oceni Vujanovića, lojalni Crnoj Gori kao građanskoj državi i u njoj vide svoju budućnost. Država će, rekao je on, osigurati "punoću" nacionalnog identiteta Albanaca. Komentarišući ideju o "prirodnoj Albaniji", prema kojoj bi u jednoj državi trebalo da budu i Albanci koji su državljani Crne Gore, Srbije, Makedonije i Grčke, kao i Albanije i Kosova, Ivanov je rekao da će svi stanovnici regiona "jednog dana" biti zajedno, kada sve zemlje regiona postanu članice Evropske unije. Ideja o "prirodnoj Albaniji" predstavljena je u nedelju na skupu u Tirani gde je zaključeno da je potrebno revidiranje Londonske konferencije iz 1913. godine i Berlinskog kongresa, "da bi se ispravile greške prema Albancima koje su nastale nakon povlačenja turske imperije". "Ne radi se o formiranju velike Albanije već 'prirodne Albanije', prirodnoj zajednici svih Albanaca koji sada žive u različitim državama", objasnio je predsednik Demokratske partije Albanaca i opštine Preševo Ragmi Mustafa koji je učestvovao na skupu.

SNSD i SDS zajedno na nivou BiH

Lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Srpske demokratske stranke (SDS) Milorad Dodik i Mladen Bosić parafirali su u sredu političku platformu o zajedničkom delovanju na nivou zajedničkih institucija BiH. Taj dokument biće potpisan nakon što ga usvoje najviši organi ovih stranaka. U platformi se navodi da "aprilski", "butmirski" ili bilo koji drugi paket ustavnih promena predloženih u prošlosti ne može biti osnova za buduće pregovore o ustavnim reformama u BiH. U platformi se takođe navodi da su SNSD i SDS opredeljene da se što pre sprovede presuda Suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju Sejdić-Finci, dok bilo kakve veće promene Ustava BiH moraju da budu potvrđene na referendum u RS. Sud u Strzburu naložio je BiH da iz Ustava i Izbornog zakona mora izbaciti diskriminatorske odredbe koje predstavnicima nacionalnih manjina onemogućavaju kandidovanje za člana Predsedništva BiH i Dom naroda BiH. U platformi se naglašava i da će u RS biti sproveden referendum o ulasku BiH u NATO. Lider SNSD Milorad Dodik rekao je da eventualni referendum u RS o ulasku BiH u NATO "ne obavezuje BiH, ali obavezuje RS kao njen deo". U platformi se još navodi da su SNSD i SDS opredeljene da nastave politiku nepriznavanja nezavisnosti Kosova. Dodik je novinarima rekao da usvojena platforma ima za cilj da olakša proces formiranja vlasti na državnom nivou, dodajući da će ostalim strankama biti ponuđeno da se u BiH formiraju institucije koje bi bile u funkciji građana. On je rekao da je BiH "izvedena državna zajednica, u kojoj su osnovni faktori suvereniteta entiteti i tri konstitutivna naroda, a ne država BiH", dodajući da će RS, kao jednu od strana potpisnica Dejtonskog sporazuma, na nivou BiH zajednički predstavljati SNSD i SDS. Lider SDS Mladen Bosić izjavio je da očekuje da u što skorije vreme ostali politički faktori u BiH počnu pregovore o formiranju vlasti na državnom nivou, kao i skori sastanak Dodika sa liderom Socijaldemokratske partije (SDP) Zlatkom Lagumdžijom. On je potvrdio da su na sastanku razrešena "otvorena pitanja" između SDS-a i SNSD-a, te da usaglašena politička platforma sadrži osnovne postavke njihovih političkih ciljeva, kada je u pitanju odnos prema BiH.

Mandatar nove Vlade RS biće poznat 1. decembra

Konstitutivna sednica novog saziva Narodne skupštine Republike Srpske (RS) trebalo bi da se održi 15. novembra, a mandatar za sastav nove vlade RS biće poznat 1. decembra. Ovo je novinarima u Banjaluci rekao novoizabrani predsednik RS Milorad Dodik, koji bi na konstitutivnoj sednici parlamenta trebalo da položi zakletvu, kada bi i formalno trebalo da počne njegov predsednički mandat. Govoreći o raspodeli funkcija u Savetu ministara BiH, Dodik je kazao da bi od tri ministarska mesta, koji u toj instituciji pripadaju Srbima, SNSD trebalo da pripadnu dva, a SDS jedno ministarsko mesto. "Ukoliko dobijemo četiri ministarska mesta, a za to postoji mogućnost, spremni smo da to delimo sa SDS u paritetu", kazao je Dodik. Prema njegovim rečima, SDS je na izborima dobila demokratski legitimitet i može da učestvuje u raspodeli vlasti. Dodik je naveo da se pri imenovanju predsedavajućeg Saveta ministara BiH mora zadržti princip rotacije, ističući da stranke iz RS ne prihvataju da se u budućim ustavnim promenama Savet ministara BiH preimenuje u Vladu BiH. Po principu rotacije mesto predsedavajućeg Saveta ministara trebalo bi da pripadne Hrvatima. Dvojica lidera nisu odbacili mogućnost koalicije i na nivou RS.

Inauguracija novog saziva Predsedništva BiH 10. novembra

Inauguracija novog saziva Predsedništva BiH, u koje su izabrani Bakir Izetbegović, Željko Komšić i Nebojša Radmanović, trebalo bi da bude održana 10. novembra. Bakir Izetbegović je član Stranke demokratske akcije (SDA), Željko Komšić je član Socijaldemokratske partije (SDP), a Nebojša Radmanović je član Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Oni su na proteklim opštim izborima, održanim 3. oktobra ove godine, dobili najveći broj glasova birača. Mandat članova Predsedništva BiH je četiri godine. Jedino je Bakir Izetbegović novi član Predsedništva BiH, jer su Komšić i Radmanović bili članovi tog tela i u prethodnom sazivu. Bakir Izetbegović je došao na mjesto bošnjačkog člana Predsedništva, funkciju koju je protekle četiri godine obavljao Haris Silajdžić. Tročlano Predsedništvo BiH funkcioniše po sistemu rotacije na mestu predsedavajućeg, gde se svakih osam meseci smenjuju na toj poziciji.

Burna reagovanja na izvinjenja Izetbegovića

Izvinjenje novoizabranog bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića "za svakog nevino ubijenog čoveka koga je ubila Armija BiH, jer je svaka nevina žrtva jednaka" izazvalo je burna reagovanja u BiH. Profesor Fakulteta političkih nauka Nijaz Duraković ocenio je da "potez Izetbegovića mlađeg liči na izjednačavanje, po principu - smo svi krivi i smo svi ratovali". Duraković je ocenio da "niko ne spori njegovo pravo da to izjavi, ali je to degutantno i dolazi u vreme kada je Izetbegović tek izabran u Predsedništvo BiH". "Drugo, nije on baš taj koji se treba izvinjavati u ime države i naroda, a posebno Armije RBiH. Ne vidim koje su to njegove armijske kompetencije. To jeste, na određeni način, kopiranje, naročito Ive Josipovića i delom Borisa Tadića. Naravno, on nije format tog državnika kao što su ovi. Pomalo mi to deluje ishitreno, otužno i degutantno", izjavio je Duraković za Dnevni avaz. Akademik Muhamed Filipović na takav potez Bakira Izetbegovića gleda izuzetno kritički, "jer ovaj još nije ni inaugurisan u Predsedništvo BiH". "Predsedništvo BiH još se nije sastalo i nije utvrdilo osnove nekakve zajedničke politike, a on već istupa s Josipovićem, odlazi u Beograd i daje izjave na koje nema pravo. Naš narod jedini je koji ima pravo dati ovlašćenje da se neko izvinjava", rekao je Filipović. On je kazao da je nemoguće "spojiti to da se žrtva genocida izvinjava počiniocu genocida". "To bi bilo slično tome kada bi se Jevreji izvinjavali Nemcima zbog toga što je neki Jevrej tokom rata ubio nekog Nemca. To je katastrofa. To pokazuje političku, psihološku i mentalnu nezrelost Izetbegovića koji je uzeo sebi za pravo da govori u naše ime", kazao je Filipović. Profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu Enver Imamović smatra da se građani BiH i Bošnjaci nemaju obavezu nikome izvinjavati, nego da se, naprotiv, njima svi moraju iskreno izviniti za učinjeno zlo. Prema njegovom mišljenju, "to je primer našeg podaničkog mentaliteta, te da se narod morao pitati je li za izvinjenje". Predsednica Udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa" Munira Subašić smatra da se Izetbegović izvinio zato što je njegov otac Alija Izetbegović bio vrhovni komandant Armije RBiH. "Što se tiče žrtava, u naše se ime ne može i nema pravo niko izvinjavati. Mi nismo nikoga napadali, mi smo žrtve genocida", kazala je Subašić. Ona je ocenila da se političari mogu samo dogovoriti da se pohapse svi ratni zločinci, uključujući i Ratka Mladića, i da tek tada može doći do pomirenja na ovim prostorima, istine i pravde. Izetbegović je za B92 rekao da je atmosfera između Srbije i BiH poboljšana posle usvajanja Deklaracije o Srebrenici, posete predsednika Borisa Tadića Srebrenici i puštanja na slobodu Ilije Jurišića, i da treba da se nastavi u tom pravcu. Novi bošnjački član Predsedništva BiH se izvinio za svaku nevinu žrtvu Armije BiH. "Za svakog nevinog čoveka koga je Armija BiH ubila, ja se danas izvinjavam. Svaka nevina zrtva je jednaka", rekao je Izetbegović. Što se tiče zvaničnog izvinjenja BiH, Izetbegović je rekao da se može na tome raditi, ali da će trebati unutarbosanski dogovor. On je, međutim, podsetio da "kada se saberu svi zločini Armije BiH, nisu ravni jednom satu zločina u Srebrenici".

Anketa: Sada bi manje građana glasalo za suverenost CG

Da je referendum o nezavisnosti Crne Gore održan u junu ove godine, za suverenost države glasalo bi 51,2 odsto građana Crne Gore, pokazalo je istraživanje Matice crnogorske. Na referendumu o nezavisnosti 21. maja 2006. za suverenu Crnu Goru se izjasnilo 55,5 odsto građana. Podgorički Centar za demokratiju (CEDEM) realizovao je u junu temeljno istraživanje javnog mnjenja na temu identitetskih stavova građana Crne Gore, a za potrebe Matice crnogorske, koja je rezultate tog ispitivanja objavila u upravo štampanom časopisu. Istraživanje je realizovano od 4. do 14. juna, na uzorku koji je obuhvatio 1.001 ispitanika. Pomenuti procenat ispitanika koji bi sada glasali za suverenu državu, ocenjen je kao "upozoravajući" jer, kako je objašnjeno, govori o tome da je "nemirenje sa nezavisnom državom još uvek vrlo prisutno". "Jasno je da nezavisna Crna Gora za značajan deo njenih građana i dalje predstavlja neželjenu političku zajednicu", piše u komentaru rezultata ankete, objavljenom u časopisu Matice crnogorske. Anketa je, ipak, pokazala da ubedljiva većina građana, oko 62 odsto, ima pozitivan odnos prema državnim simbolima Crne Gore. Prema crnogorskoj državnoj himni "veoma pozitivan stav" ima 36,4 odsto ispitanika, nešto manje isti takav stav ima prema crnogorskoj zastavi, a novi državni grb Crne Gore apsolutno prihvata 37,1 odsto anketiranih građana, dok njih 25,3 odsto ima "uglavnom pozitivan" stav prema tom simbolu. Oko 70 odsto ispitanika su odgovorili da su "uglavnom ili veoma ponosni" zbog svoje pripadnosti Crnoj Gori što, kako je prokomentarisano, nije do kraja u korelaciji sa političkim statusom Crne Gore. "Spremnost ubedljive većine građana da istaknu osećaj ponosa što su crnogorski državljani jasno ukazuje na postojanje potencijala za vođenje politike koja bi upravljačkim kvalitetima mogla da osnaži unutrašnji legitimitet obnovljene crnogorske države", piše u časopisu Matice crnogorske. Da crnogorskim jezikom govore, izjasnilo se 38,2 odsto, a srpskim jezikom 41,6 odsto ispitanika. Srpsko-hrvatski jezik ima podršku 4,4 odsto ispitanika, a 12,3 odsto anketiranih su odgovorili da su "to sve isti jezici i svejedno je kako se nazivaju". Prema anketi CEDEM-a, 41,8 odsto ispitanika je navelo da crnogorsku državu treba definisati kao "građansku državu, tj, državu svih građana Crne Gore", a 26,2 odsto kao "višenacionalnu zajednicu u kojoj su sve nacije ravnopravne". Apsolutna većina građana smatra da je vladajuća Demokratska partija socijalista partija "koja je najbolji garant crnogorske nezavisnosti". Za Socijaldemokratsku partiju, u tom smislu, izjasnilo se 11,1 odsto ispitanika, a za opozicionu Socijalističku narodnu partiju 4,7 odsto. Svega 0,6 odsto anketiranih smatra da je opozicioni Pokret za promene "najbolji zaštitnik crnogorske nezavisnosti". Na pitanje o "karaketristikama koje opisuju istinskog Crnogorca", najviše, 43,4 odsto je odgovorilo da je to "poštovanje političkih institucija i zakona Crne Gore". Jedno od pitanja je glasilo "Kako vi vidite poreklo Crnogoraca". Da su Crnogorci "samostalan i državotvoran narod" odgovorilo je 28,7 odsto ispitanika, a toliko ih misli da su "Crnogorci svi građani koji tradicionalno žive u Crnoj Gori". "Crnogorci su Srbi koji žive u Crnoj Gori", takav odgovor je navelo 11,8 odsto. Od Crnogoraca, ispitanika, njih 82,2 odsto su odgovorili da su privrženi državi Crnoj Gori. Zatim slede Muslimani, sa 53,9, a onda Srbi, sa 48,8 odsto. Nešto više od 40 odsto Albanaca privrženo je Crnoj Gori, a Hrvati u procentu 34,7 odsto. Više od 48 odsto Bošnjaka privrženo je državi Crnoj Gori. Kada je reč o odnosu Srpske pravoslavne i Crnogorske pravoslavne crkve, 35,1 odsto ispitanika je navelo da o tome nema stav, a 31,6 odsto da obema crkvama treba obezbediti ravnopravan status. "Treba da postoji samo Crnogorska pravoslavna crkva", odgovorilo je 6,7 odsto ispitanika, a "treba da postoji samo Srpska pravoslavna crkva" 26,6 odsto učesnika ankete CEDEM-a.