SRBIJA

Srbija neće ući u Evropsku uniju dok ne reši pitanje Kosova

Zemljotres protresao Kraljevo i okolinu

Prvi zemljotres u Srbiji 1456. godine, najjači 1922.

Tadić se izvinio na Ovčari, položeni venci

Srpski poslanici različito o poseti Tadića

Svetski mediji: Tadić u istorijskoj poseti Vukovaru

Naslednice podelile pet od 123 nekretnine SFRJ u svetu

Srbija neće ući u Evropsku uniju dok ne reši pitanje Kosova

Slovančki premijer Borut Pahor jasno je stavio do znanja državnom vrhu u Beogradu tokom posete da Srbija neće ući u Evropsku uniju dok ne reši pitanje Kosova, piše ljubljansko Delo. Kako nezvanično saznaje Delo, Pahor je u vezi sa Kosovom "srpskom državnom vrhu koji već ove godine očekuje upitnik za članstvo u EU, dao jasno do znanja da Srbija neće ući u EU dok ne odgovori koliko je velika". Pahor je takođe izrazio podršku Slovenije početku dijaloga Beograda i Prištine bez obzira na kosovsku političku krizu, piše ljubljanski dnevnik. Slovenački premijer je boravio je u jednodnevnoj poseti Srbiji o čemu su slovenački mediji opširno izvestili. Dnevnik Delo pod naslovom "Slovenija će dobiti rezidenciju u Rimu" opširno piše o rešavanju pitanja iz oblasti nasledstva bivše zajedničke države. U tom kontekstu Delo iz pouzdanih izvora s lica mesta saznaje da "što se tiče saglasnosti Srbije za nastavak pregovora o rešavanju pitanja deviznih štediša bivše Ljubljanske banke u skladu sa Sporazumom o nasledstvu za (premijera Srbije Mirka) Cvetkovića nema prepreka, jer je reč o pitanju koje se ne tiče Srbije". Iz istog izvora list saznaje da će "Srbija podržati Sloveniju i zbog toga jer je 1. novembra počeo da važi socijalni sporazum između država kojim će biti ispunjeni uslovi za isplaćivanje penzija za 10.000 srpskih državljana koji su radili u Sloveniji i slovenačkih državljana koji su radili u Srbiji".

Zemljotres protresao Kraljevo i okolinu

Zemljotres, čiji je epicentar bio nedaleko od Kraljeva, osetio se u sredu rano ujutro, u 01:56 sati, širom Srbije. Epicentar je bio na 10 kilometara od Kraljeva, u dolini reke Gruže, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Zemljotres se dogodio u sredu, rano ujutro, u 01:56 sati. Jačina u epicentru je bila 5,4 stepeni Rihterove skale, a magnituda potresa 7,5 stepeni Merkalijeve skale. Potres je izazvao oštećenja na starijim zgradama i strukturnim objektima. U nekim delovima grada Kraljeva nije bilo struje i vode. Posle ovog potresa bilo je i manjih, a očekuje se da će ih biti još, ali znatno slabijeg intenziteta. U predgrađu Kraljeva, u (naselju) Grdici, ulica Tike Kolarevića, poginuo je bračni par, starosti oko 50 godina", piše u saopštenju. Ministarstvo je navelo da je epicentar jakog zemljotresa bio u selima Vitanovac, Vitkovac i Stubal, na putu Kraljevo-Kragujevac. Jedinice Žandarmerije i Sektora za vanredne situacije su na terenu, ukazalo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. U Kraljevu, dan posle zemljotresa, škole i vrtići ne rade, voda nije za piće, dok se situacija sa strujom normalizuje i ima je na 95 odsto teritorije opštine, rečeno je agenciji Beta u Križnom štabu opštine Kraljevo. Voda u Kraljevu nije ispravna za piće i za kuvanje, već samo za tehničku upotrebu, a građani mogu da se snabdevaju iz 10 cisterni raspoređenih po gradu. Struje još nema u selu Sirce, gde je porušena trafo-stanica, ali su ekipe na terenu i rade na uspostavljanju električne mreže. Pošto škole i vrtići ne rade, jedan broj građana čije su kuće i stanovi ozbiljno oštećeni smešten je u Dom učenika, a Krizni štab razmatra pitanje njihovog daljeg smeštaja, rečeno je Beti. Krizni štab je odlučio da za sanaciju velikih objekata i institucija kao što su škole, vrtići, zdravstvene ustanove i slično, zatraži pomoć eksperata, kako bi se na pravi način radilo na njihovoj popravci i obnovi. Građani Kraljeva nakon zemljotresa prijavili su oštećenje više od 4.000 objekata, a komisija je 120 objekata proglasila kao neupotrebljive za život, izjavio je jutros načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić. "22 starije osobe smeštene su tokom prošle noći u gerontološki centar. Za četiri porodice bio je ponuđen alternativni smeštaj, ali su verovatno zbog udaljenosti tih lokacija, oni odlučili da ostanu i smeste se kod komšija", kazao je Marić agenciji Beta. On je dodao da će biti povećan broj komisija koje će procenjivati štetu nakon zemljotresa u Kraljevu, kako bi se što pre utvrdio broj objekata koji je potpuno neupotrebljiv i onih koji mogu da se saniraju.

Prvi zemljotres u Srbiji 1456. godine, najjači 1922.

U arhivi Geološke službe SAD (USGS), prvi značajniji zemljotres registrovan na teritoriji Srbije je iz 1456. godine, jačine 10 stepeni po Merkalijevoj skali. Iste jačine su bili i naredni zemljotresi u Srbiji, registrovani u toj arhivi: 1739. godine, zatim već godinu dana kasnije, 1740. godine i 1755. godine. Lazarevac je 1922. godine pogodio zemljotres magnitude 6,0 stepeni po Rihteru (10 stepeni po Merkalijevoj skali). Sledeći registrovan u Srbiji je zemljotres iz 1927. godine, od 5,9 stepeni po Rihteru. Na Kopaoniku, u Brusu, 1978. godine se dogodio zemljotres od 5,7 stepeni po Rihteru. USGS ima i podatke o zemljotresima u Srbiji 1980. godine (5,8 po Rihteru), 1983. (5,1), 1984. (4,7), 1998. kod Ljiga (5,5 stepeni po Rihteru). Najnoviji, 3 novembra 2010. godine desio se kod Kraljeva, čiju magnitudu USGS računa na 5,3 stepena Rihterove skale.

Tadić se izvinio na Ovčari, položeni venci

Predsednik Srbije Boris Tadić izvinio se juče na Ovčari kod Vukovara porodicama svih nevino stradalih žrtava na tom poljoprivrednom dobru 1991. godine. "Došao sam da se poklonim žrtvama, uputim reči izvinjenja i iskažem žaljenje. Da stvorimo mogućnost da Srbi i Hrvati i Srbija i Hrvatska mogu da grade bolju budućnost", rekao je Tadić na spomen-obeležju Ovčara kod Vukovara, nakon polaganja venaca. "Poklanjajući se žrtvama, mislimo na budućnost naše dece i na budućnost dece koja će se tek roditi", istakao je Tadić. On je ocenio da se priznanjem zločina, izvinjenjem i žaljenjem stvaraju mogućnosti za oproštaj i pomirenje. "Kada se naši narodi pomire, otvara se nova budućnost. A sve što se desilo između Srba i Hrvata u 20. veku treba da bude sklopljeno u knjigu prošlosti", istakao je Tadić. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je da je Ovčara mesto bola i stradanja ljudi koji su bili žrtve bezumne politike. "Obećavamo da ni jedan zločin neće ostati nekažnjen jer smo svesni odgovornosti za budućnost naših naroda i država", rekao je Josipović na Ovčari. Hrvatski predsednik je izrazio nadu da će današnja poseta predsednika Srbije biti podsticajna za pronalaženje nestalih osoba. Tadić i Jospivić su se založili za izgradnju dobrosusedskih odnosa i za izgradnju politike koja će biti potpuno suprotna onoj koja je vođena 1990-ih godina. Dok su Tadić i Josipović polagali vence na spomen-obeležje za oko 200 ubijenih hrvatskih zarobljenika i civila, i držali govore, tridesetak predstavnika porodica žrtava je okrenulo leđa predsednicima iz protesta. Predstavnici porodica žrtava koji su se okupili na Ovčari pred dolazak Tadića i Josipovića, istakli su da njihov dolazak na Ovčaru doživljavaju kao nasilje i da se porodice žrtava ne mogu smiriti sve dok ne budu znali za grobove svih nestalih. Tadić i Josipović će tokom dana posetiti i Paulin Dvor kod Osijeka gde je u decembru 1991. ubijeno 18 srpskih i jedan civil mađarske nacionalnosti.

Srpski poslanici različito o poseti Tadića

Poslanici vladajuće koalicije i Liberalno demokratske partije (LDP) ocenili su da poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Vukovaru doprinosi unapređenju saradnje sa Hrvatskom, dok Demokratska stranka Srbije (DŠ) i Srpska radikalna stranka (SRS) smatraju da je to loš i ponižavajući čin. Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija rekla je novinarima u parlamentu da će ta poseta stvoriti uslove za nove odnose u budućnosti dve zemlje i da je od ogromne važnosti za čitav region. "Poseta predsednika Srbije Borisa Tadića će doprineti unapređenju saradnje i na neki način pitanje prošlosti postaviti na druge temelje i stvoriti uslove za građenje novih odnosa u budućnosti koji će biti u interesu obe zemlje", kazala je Kolundžija. Prema njenim rečima, Srbija i Hravatska imaju mnogo pitanja oko kojih treba da sarađuju jer je to u interesu građana obe zemlje. "Sa stanovišta Srbije je to ogroman iskorak i dokaz velike državničke odgovornosti predsednika Borisa Tadića, koji tako na najbolji mogući način pokazuje Srbiju. Pokazuje jedno lice Srbije koje nije ni slično onom iz 90. tih godina, koje međunarodna zajednica treba da uvažava i poštuje kao ravnopravnog partnera", kazala je Kolundžija. Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović rekao je da gest predsednika Srbije ima veliki značaj za budućnost jer skida teret i balast sa generacija koje će odrastati u jednom normalnijem okruženju, ali i naveo da Srbija danas nije sposobna da taj potez Borisa Tadića razume na pravi način i u apsolutnoj meri. "To što oni koji su uništavali ovu zemlju, nas i sve oko nas, oni koji su nekažnjene arhitekte i Ovčare i Srebrenice i svakog zločina koji je počinjen u naše ime to danas osuđuju, zapravo nas obavezuje na još ozbiljnije političke reforme", kazao je Jovanović novinarima u parlamentu. Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić ocenio je da je poseta Tadića Vukovaru još jedan u nizu "nečuvenih i loših gestova predsednika Srbije počev od onog provokativnog odlaska u Srebrenicu". Aligrudić je naveo da je DSS za pomirenje i međusobna izvinjenja, ali da Tadić svojim postupkom iskrivljuje činjenicu da je srpska strana najviše gubila i stradala u prethodnom ratu i tokom 20. veka i da su zločini učinjeni prema srpskom narodu nesamerljivi. "Radi se o odnosu prema hrvatskoj državi koja je izvršila bukvalno i pravo etničko čišćenje našeg stanovništva sa brojnim civilnim, nevinim žrtvama u toku tog sukoba", kazao je Aligrudić. "Na taj način započet razgovor kroz simbolički obilazak Vukovara je po meni potpuno pogrešan potez koji je za budućnost odnosa kontraproduktivan koliko god to nekom trenutno izgledalo drugačije", dodao je Aligrudić. Zamenik sefa poslaničke grupe SRS Aleksandar Martinović ocenio je da je poseta Tadića Vukovaru "još jedan čin ponižavanja Srbije i srpskog naroda, ali i srpskih žrtava tokom 90-tih godina". "Skandalozno je kada se govori s jedne strane o Ovčari, a sa druge o srpskim žrtvama u Paulinom dvoru to što počinioci nisu jednako kažnjeni. Za Ovčaru je kažnjeno 15 Srba na 207 godina zatvora, a za Paulin dvor samo jedan Hrvat na 12 godina zatvora. To pokazuje da nema nikakve pravde kada je reč o osuđivanju odgovornih za zločine počinjene 90-tih godina", kazao je Martinović.

Svetski mediji: Tadić u istorijskoj poseti Vukovaru

Svi svetski mediji ocenjuju da je poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Vukovaru od istorijskog značaja i korak ka pomirenju Srbije i Hrvatske. Agencija Asošijeted pres piše da se Tadić juče izvinio na mestu krvavog masakra više od 200 Hrvata i izrazio najsnažniju osudu koju je do sada neki lider iz Beograda izrekao za srpske ratne zločine. AP takođe izveštava da je Tadić položio venac na Ovčari, masovnoj grobnici koja za Hrvate ostaje bolan simbol srpske brutalnosti tokom rata 1991. Iako su odnosi dva suseda poboljšani, ova poseta predstavlja simboličan korak pomirenja nakon godina međusobnih optužbi za zločine, piše dalje AP i podseća da je Tadić prvi srpski lider koji je posetio mesto gde je izvršen jedan od najtežih zločina tokom sukoba na Balkanu koji su usledili raspadom Jugoslavije. Američka agencija podseća i da su odnosi dva suseda poboljšani, ali da tenzije i dalje postoje pošto svako od njih i dalje vidi sebe kao najveću žrtvu rata. Takođe, podseća se na međusobne tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i na 2.400 ljudi koji se i dalje vode kao nestali. Saradnja Hrvatske i Srbije je ključna za stabilnost na Balkanu, ali i ključan uslov za ulazak u Evropsku uniju čemu obe zemlje teže, piše AP. Josipović i Tadić pripadaju mlađoj generaciji političara, nisu bili umešani u rat i učinili su korak ka pomirenju, piše AP. Agencija Frans pres ocenjuje da Tadićeva poseta Vukovaru nakon koje će boraviti i u zvaničnoj poseti Zagrebu, predstavlja novi znak poboljšanja odnosa Hrvatske i Srbije koje su inicirali predsednici dve zemlje. Rojters takođe ocenjuje da je Tadićeva poseta Vukovaru istorijska i podseća da je Tadić reformator koji je već izrazio žaljenje za svu patnju koju je Srbija prouzrokovala tokom raspada Jugoslavije. Tadić je obišao Ovčaru gde se izvinio porodicama svih nevino stradalih žrtava na tom poljoprivrednom dobru 1991. godine. Pripadnici bivše JNA i paravojnih srpskih formacija 20. novembra 1991. ubili su više od 200 hrvatskih zarobljenika i civila. Tadić i Josipović su potom posetili Paulin Dvor kod Osijeka gde je u decembru 1991. ubijeno 18 srpskih i jedan civil mađarske nacionalnosti. Josipović je rekao da žrtve zločina u Paulin Dvoru zaslužuju izvinjenje, jer ni za jedan zločin ne postoji opravdanje.

Naslednice podelile pet od 123 nekretnine SFRJ u svetu

Zemlje naslednice bivše SFRJ, 18 godina posle njenog raspada, definitivno su podelile svega pet od ukupno 123 nekretnine iz zajedničkog diplomatskog fonda u inostranstvu, dok je podela još 44 objekta dogovorena pre četiri godine, ali nije realizovana. Kako je rečeno agenciji Beta u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, nasledstvo SFRJ sastoji se od 123 nepokretnosti u inostarnstvu, a do sada je podeljeno i predato pet nepokretnosti. Srbiji je pripala rezidencija u Parizu, Hrvatskoj zgrada ambasade u Parizu, Sloveniji zgrada ambasade u Vašingtonu, BiH zgrada ambasade u Londonu, a Makedoniji zgrada konzulata u Parizu. Podelu još 44 nekretnine u inostranstvu zemlje naslednice dogovorile su 2006. potpisivanjem rezolucije. Srbiji je pripalo 20 objekata, dok iz 24 treba da se iseli kako bi ih ustupila drugim naslednicima, ali još nije precizno definisano kada će se to dogoditi. U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije kažu da bi se to moglo očekivati do kraja godine. "Ako se budžetom Ministarstva spoljnih poslova za 2011. obezbede potrebna sredstva za smeštaj diplomatsko-konzularnih predstavništava koja je potrebno iseliti, predmetne 24 zgrade moći će da se predaju zemljama sukcesorima do kraja 2011", navode ti izvori. Istovremeno se, međutim, ističe da pomenutom rezolucijom iz 2006. rokovi za predaju ovih objekata nisu utvrđeni i da se o tome pregovara. Od 24 objekta iz kojih srpske diplomate treba da se isele 10 je pripalo Hrvatskoj, osam BiH, četiri Makedoniji, a dva Sloveniji. Hrvatskoj su pripale jugoslovenske ambasade u Beču, Hagu i Lisabonu, kao i četiri rezidencije u Helsinkiju, Madridu, Štokholmu i Oslu, generalni konzulat u Torontu i dva stana u Trstu. Srbija je dobila ambasade u Helsinkiju, Pragu, Rimu, Budimpešti i Meksiku, ambasadu i rezidenciju u Atini i rezidencije u Ankari, Londonu, Lisabonu, Vašingtonu, Otavi i Kanberi, kao i zgrade generalnih konzulata u Sidneju i Solunu, dva stana u Trstu, kuću u Ankari, plac u Istanbulu, konzularno odeljenje u Budimpešti i vojnu misiju u Berlinu. Bosni i Hercegovini su pripale ambasade u Ankari, Madridu, Otavi i Oslu, rezidencije u Budimpešti i Beču, jedna kuća u Vašingtonu i stan u Milanu. Sloveniji su pored ambasade u Vašingtonu i konzulata u Klagenfurtu (Celovcu), koje su u njihovom posedu od ranije, pripali i rezidencija u Rimu i konzulat u Milanu. Makedonija je dobila ambasadu u Kanberi, generalni konzulat u Cirihu, konzularno odeljenje u Atini i jedan stan u Rimu. U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije očekuju da će se pregovori o rokovima za predaju ovih objekata nastaviti. Na pitanje da li se sa drugim naslednicama SFRJ pregovara o podeli zgrada diplomatsko konzularnih predstavništava "u paketu" sa drugom imovinom ili eventualno po "skandinavskom modelu" u Ministarstvu navode da je Sporazum o pitanjima sukcesije iz 2001. godine vrlo jasan. Pitanje podele imovine uređeno je po aneksima - Aneks A uređuje pitanja državne imovine, Aneks B diplomatsko-konzularnu imovinu, Aneks C finansijsku imovinu, Aneks D arhive, Aneks E penzije, Aneks F ostala prava, interese i obaveze i Aneks G privatnu imovinu i stečena prava, navode u Ministarstvu. Kada je reč o "skandinavskom modelu" po kojem bi više bivših jugoslovenskih republika moglo da koristi jednu zgradu, u Ministarstvu kažu da to "nije bilo razmatrano kao opcija za podelu imovine u dosadašnjim pregovorima", ali da "nije isključena mogućnost da se u nastavku pregovora razmatra kao model, niti ima smetnji za to".