SVET

Alkohol opasniji od heroina i kokaina

Hu Đintao je najmoćniji na svetu

Nova afera Berluskonija

Buš priznao da je odobrio simulaciju davljenja zatvorenika

Novih 600 milijardi dolara za pomoć privredi SAD

Irački poslanici zarađuju mnogo a rade malo

Težak poraz američkih demokrata, uspeh pokreta Čajanka

Alkohol opasniji od heroina i kokaina

Alkohol je opasniji po zdravlje ljudi od heroina ili kokaina, pokazala je najnovija studija britanskih naučnika rađena za Britanski centar za kriminal i pravnu nauku. Naučnici su izabrali štetne supstance poput alkohola, kokaina, heroina, ekstazija i marihuane i rangirali ih na osnovu toga koliko destruktivno deluju na pojedince i na društvo. Analizirano je kako zavisnost od droge utiče na ljudsko telo, a u obzir je uzet i faktor uništavanja prirode, razdvajanje porodica, ekonomski troškovi poput zdravstvenog osiguranja, mogućnost odlaska u zatvor i slično. Iako su heroin, kokain i metamfetamin zdravstveno najopasniji za pojedince koji ih konzumiraju, društvene posledice uzimanja alkohola su najveće, pokazala je studija koja je objavljena u britanskom medicinskom časopisu Lanset. Alkohol je po tome ispred heroina i kokaina. Ako se gleda samo društveni faktor, onda su marihuana i LSD "najbezopasniji". Naučnici objašnjavaju rezultate time da je alkohol daleko najzastupljeniji i ima razorne posledice ne samo sa one koji ga konzumiraju već i za njihovu okolinu. Alkohol oštećuje skoro sve organe. Upotreba alkohola takođe se dovodi u vezu s rastom stope smrtnosti, a takođe i kriminala. Tako je stopa kriminala koja se povezuje sa korisnicima alkohola veća nego ona koja se vezuje za korisnike heroina. Stručnjaci kažu da bi i pored tih rezultata bilo nekorektno tražiti potpunu zabranu prodaje alkohola. Umesto toga, države bi trebalo više da se pozabave programima za pomoć alkoholičarima. To bi takođe trebalo da uključi edukaciju mladih, kao i podizanje cene alkohola.

Hu Đintao je najmoćniji na svetu

Kineski predsjednik Hu Đintao najmoćniji je čovek sveta prema ovogodišnjoj listi časopisa Forbs. Hu je politički vođa najvećeg broja ljudi na planeti i ima skoro "diktatorsku kontrolu nad 1,3 milijarde ljudi, odnosno nad petinom svetske populacije", navodi se na sajtu Forbsa. Za razliku od svojih kolega na zapadu, Hu može da preusmerava tok reka, gradi gradove, zatvara disidente i cenzuriše internet bez uplitanja dosadnih birokrata, objašnjava časopis. Na drugom mestu je američki predsednik Barak Obama, koji je po uticaju u svetu prošle godine bio prvi. Prvo mesto Obama je izgubio i zbog poraza demokrata na izborima za Kongres koji su održani u utorak. Za Obamu može da bude utešno to što je i dalje vrhovni komandant najveće vojske na svetu i zbog toga što nezvanično ima titulu "lidera slobodnog sveta". Na trećem mestu je saudijski kralj Abdulah - "apsolutni vladar pustinjskog kraljevstva koje ima najveće rezerve sirove nafte na svetu i dva najsvetija mesta islama". Ruski premijer Vladimir Putin je četvrti, dok je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev 12. Forbs navodi da će Putin, bivši oficir KGB-a, zameniti svog protežea na mestu šefa države 2012. godine. U međuvremenu, Putin ima poslednju reč kada su u pitanju petina Zemljine kopnene površine, ogromni izvori energije i nalazišta minerala. Papa Benedikt DžVI je na petom mestu, kao "najveći autoritet za 1,1 milijardu duša, odnosno šestinu svetske populacije". Na šestom mestu je nemačka kancelarka Angela Merkel - "najmoćnija žena na svetu" koja je na čelu najveće ekonomije u Evropi, dok je sedmi britanski premijer Dejvid Kameron. Osmi na listi je predsednik američkih Federalnih rezervi Ben Bernanke, dok je osnivač Majkrosofta Bil Gejts deseti. Liderka Indijskog nacionalnog kongresa Sonja Gandi je na devetom mestu Forbsove liste, sa uticajem na više od 1,2 milijarde Indijaca, dok je na 16. mestu novoizabrana brazilska predsednica Đilma Rusef koja će upravljati najvećom latinoameričkom ekonomijom i koja je na čelu najvećeg izvoznika šećera, soka od pomorandže, kafe, govedine, živine. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je 19. na listi. Forbs navodi da je pad popularnost Sakorzija uticala odluka o deportaciji Roma i niz neugodnih situacija u vezi sa njegovom suprugom, bivšom manekenkom Karlom Bruni. Popis 68 najmoćnijih, koji predstavljaju 6,8 milijardi stanovnika Zemlje, zasniva se njihovom uticaju i moći. Tako je severnokorejski lider Kim Džong -il na 31. mestu, dok je Osama bin Laden 57. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je 41, dok je osnivač društvene mreže Fejsbuka Mark Cukeberg 40, a samo mesto pre njega duhovni vođa Tibetanaca dalaj-lama. Na 63. mestu našla se Opra Vinfri, a poslednji, 68. na listi je Džulijan Asandž, urednik Vikiliksa, sajta zbog kojeg bi "vlade i korporacije koje kriju svoj prljav veš trebalo da budu uplašene", navodi Forbs.

Nova afera Berluskonija

Italijanski premijer Silvio Berluskoni odbacio je pozive da podnese ostavku zbog najnovije afere u koju je umešana i jedna mlada Marokanka, i pokrenuo novi skandal izjavom da je bolje voleti lepe devojke nego mladiće. Berluskonijeva izjava izazvala je gnev grupa za zaštitu prava homoseksualaca i pokrenula nove zahteve u javnosti da italijanski premijer podnese ostavku. Opozicioni političari optužili su Berluskonija da je zloupotrebio položaj kada je u maju pozvao milansku policiju i tražio da oslobodi tada 17-godišnju devojku poznatu pod nadimkom Rubi, koja je pobegla iz Maroka i u Italiji uhpašena zbog pokušaja pljačke. Italijanske novine pišu da je premijer rekao policiji da će jedan pripadnik njegove stranke preuzeti brigu o devojci, koja je u međuvremenu najmanje jednom posetila Berluskonijevu vilu u Milanu. Čak su i komentatori desnog centra iz Berluskonijevih novina kritikovali premijera zbog intervencije u mogućem krivičnom slučaju. I doskorašnji Berluskonijev saveznik Đanfranko Fini ocenio je da njegove "lakrdije sramote zemlju". Berluskoni je, uprkos svemu, i na sajmu u Milanu iskoristio priliku da brani svoj životni stil i "naklonost prema mladim ženama", ističući da je "bolje biti strastven prema lepim devojkama nego mladićima". Organizacija za zaštitu prava homoseksualaca Arčigej tražila je da se premijer izvini, jer je "uvredio i žene i muškarce", a njegovi komentari predstavljaju, kako je ta grupa dodala, i "opasno podstrekivanje predrasuda i pomažu legalizaciji diskriminacije". Berluskoni je poručio pristalicama da njegova vlada i dalje ima većinu i da će potrajati i preostale tri godine od ukupnog petogodišnjeg mandata. On je dodao da bi prevremeni izbori bili "katastrofa" za zemlju, koja se bori sa ekonomskom krizom. Italijanski premijer je istakao da su "Rubi skandal" pokrenule "neprijateljski nastrojene novine, sklone varanju javnosti". On je svoju intervenciju u slučaju Rubi nazvao "aktom solidarnosti". "Pošto mi je ispričala da je imala težak život, ja sam joj pomogao", rekao je pre nekoliko dana Berluskoni. Rubi je, u međuvremenu, rekla listu Libero da će svoju verziju priče ispričati u četvrtak u popularnoj emisiji italijanske državne televizije, što je kasnije njen advokat opovrgao. Marokanka je do sada više puta rekla da nije imala intimne odnose sa premijerom, mada ga, kako je dodala, "obožava". Ona je navela da je navodno učestvovala u takozvanim bunga bunga seksualnim zabavama u Berluskonijevoj rezidenciji u mestu Arkore kod Milana. Radi se, prema njenim rečima, o običaju domaćina da posle večere pozove neke od raspoloženih gošći na erotsku zabavu, a ideju je Berluskoni navodno "uvezao" iz Libije od Moamera Gadafija.

Buš priznao da je odobrio simulaciju davljenja zatvorenika

Bivši američki predsednik Džordž Buš priznao je u svojim memoarima da je lično odobrio primenu tehnike mučenja simulacijom davljenja prilikom ispitivanja osumnjičenih za terorizam protiv SAD, piše Vašington post. Buš je u memoarima "Decision Points" (u slobodnom prevodu "Tačke odluke") istakao da je lično odobrio primenute tehnike koju su osudili mnogi međunarodni pravni stručnjaci, prilikom ispitivanja osumnjičenog za organizovanje napada na SAD 11. septembra 2001, Halida Šeika Mohameda. Bivši predsednik SAD u knjizi, koja bi trebalo da izađe iz štampe sledećeg utorka, piše da ga je Centralna obaveštajna služba (CIA) pitala da li može da nastavi sa tehnikom simulacije davljenja nad Mohamedom, na šta je Buš odgovorio: "Nego šta!" Prema izvoru bliskom Bušu koji je pročitao knjigu, bivši predsednik je dodao da bi istu odluku ponovo doneo, ako bi ona doprinela da se spreče teroristički napadi i spasu životi. CIA je primenjivala tu spornu tehniku mučenja 2003. na Muhamedu i još dvojici pritvorenika 2002. i 2003. Ona podrazumeva polivanje vodom lica ispitivanog, dok je on privezan za dasku, tako učestalo i obilno da on pomisli da će se ubrzo udaviti, ukoliko ne kaže tražene informacije. Buš je u intervjuu koji je dao nedelju dana pre odlaska sa funkcije rekao: "Uopšte ne prihvatam reč 'mučenje'." Tu tehniku mučenja je podržavao i potpredsednik Ričard Čejni. "Bio sam veliki pristalica tehnike simulacije davljenja", rekao je Čejni u jednom televizijskom intervjuu u februaru. Sadašnji predsednik SAD Barak Obama i ministar pravosuđa Erik Holder su tehniku simulacije davljenja proglasili "aktom mučenja" koje ne dozvoljava međunarodno pravo. Sa njima su se složili i mnogi republikanski poslanici na Kapitol hilu. Obamina administracija, međutim, nije ništa učinila da kazni zvaničnike Bušove administracije jer su tu tehniku odobrili. Stručnjaci za ljudska prava smatraju da će Bušovo priznanje "jednog dana imati i pravne konsekvence po njega".

Novih 600 milijardi dolara za pomoć privredi SAD

Federalne rezerve će uliti 600 milijardi dolara u obveznice vlade SAD u nadi da će ova kupovina državnih dugova sniziti kamate čak niže nego što su sad i da će pokrenuti lančanu reakciju koja će konačno početi da stvara radna mesta i jača privredu. Američka centralna banka kaže da će obveznice kupovati u ratama od po oko 75 milijardi dolara mesečno do sredine iduće godine. Namera je da se stanovništvo ohrabri da troši više novca i da se podstakne zapošljavanje, što su načini da se ubrza ekonomski rast. Saopštenje banke je podiglo cene akcija koje su rasle nedeljama u očekvanju takvog koraka, na najviši nivo ove godine. Ali, program Federalnih rezervi je odmah naišao na prigovore da neće mnogo pomoći, da će možda izazvati inflaciju, stvoriti nove naduvane vrednosti i dalje oslabiti dolar. Banka je odluku objavila dan pošto su glasači, nezadovljni zbog nezaposlenosti i slabog stambenog tržišta, predali kontrolu nad Predstavničkim domom Kongresa SAD republikancima i dali im veći glas u Senatu. Novi program je manji od onog koji su kreatori monetarne politike Federalnih rezervi nazvali prilazom "šoka i otrežnjenja" u borbi sa finansijskom krizom 2008. Tada je centralna banka SAD kupila državnih obveznica i hipoteka za 1.700 milijardi dolara. Saldo Federalnih rezervi - mera ukupne imovine i ulaganja centralne banke - narastao je na 2.300 milijardi dolara i gotovo je tri puta veći nego na kraju 2007. gopdine, kada je ekonomija SAD skliznula u recesiju.

Irački poslanici zarađuju mnogo a rade malo

Irački poslanici za četvorogodišnji mandat primaju paušal od 90.000 dolara, mesečnu platu od 22.500 dolara i besplatno odsedaju u najluksuznijem hotelu u Bagdadu, iako su ove godine radili svega 20 minuta i nisu usvojili nijedan zakon. Irački parlament sprema se da održi tek drugo zasedanje od martovskih izbora na kojima niko nije odneo prevagu. Velika primanja i privilegije zakonodavaca već su sada, međutim, produbili nezadovoljstvo među Iračanima koji jedva sastavljaju kraj sa krajem i negoduju zbog ćorsokaka u koju je zapao politički sistem. Šitske verske vođe upoznate sa raspoloženjem u toj većinskoj iračkoj verskoj zajednici upozorile su političare da dok oni žive na visokoj nozi, mnogi građani nemaju ni osnovne uslove za život kao što su voda i struja. Na propovedi u džamiji, saradnik vrhovnog šitskog sveštenika u Iraku pozvao je poslanike da na sledećoj sednici parlamenta smanje svoja primanja. "Razumno je tražiti od poslanika da njihove plate ne budu tako velike. To je vrlo važno pitanje... ne znam zašto okreću glavu od njega", rekao je Ahmed al-Safi. Od juna kada su se poslanici prvi put sastali na svega 20 minuta, Iračka skupština nije zasedala. Oštre podele među političkim blokovima sprečile su formiranje nove vlade i nijedan zakon nije bio ni predložen, a kamoli izglasan. Ipak 325 poslanika redovno podižu svoje plate i koriste povlastice. "Iračka politika postala je biznis. Mnogi političari se uopšte ne bi ni trudili da se kandiduju za parlament" da plate nisu tolike, ocenio je nezavisni šitski političar i bivši poslanik iz drugog po veličini iračkog grada Basre, Vael Abdul-Latif. Iračani koji su u velikom broju izašli na izbore u nadi da će ojačati demokratiju posle godina autoritarne vladavine, rata i sektaškog nasilja ogorčeni su na političare koje su izabrali da predstavljaju njihove interese. Sadašnji saziv skupštine drugi je koji je u celosti izabran od obaranja režima Sadama Huseina 2003, posle tranzicionog parlamenta koji je izabran u januaru 2005. Osnovna plata iračkog poslanika iznosi 10.000 dolara što je svega 4.500 dolara manje od plate člana američkog Kongresa. Osim osnovne plate irački parlamentarci primaju i 12.500 dolara mesečno na ime troškova smeštaja i obezbeđenja što ukupno iznosi 22.500 dolara. Zakonodavci, između ostalog, imaju i tu povlasticu da mogu besplatno da odsedaju u bagdadskom Hotelu Rašid u relativno bezbednoj Zelenoj zoni, i to bez obzira da li parlament zaseda ili ne. Dobijaju i 600 dolara na ime dnevnica za putovanja po unutrašnjosti zemlje ili u inostranstvo. Kada im istekne mandat doživotno primaju 80 odsto mesečne plate i mogu osam godina da zadrže diplomatske pasoše koje najčešće poseduju i članovi njihovih porodica. Sa druge strane školski učitelji ili lekari u državnim bolnicama zarađuju oko 650 dolara mesečno. Taksista u Bagdadu, ako je dobar mesec, može da namakne i do 700 dolara, a u javnim službama prosečna plata retko prelazi 600 dolara. Poslanici svoje plate pravdaju rizikom koji nosi učešće u politici i tvrde da su izloženi nasilju, ali mnogi Iračani veruju da se oni kandiduju isključivo iz pohlepe, a ne da bi služili zemlji. Predsednik nezavisne Komisije za suzbijanje korupcije, sudija Rahim Hasan al-Ukaile upozorio je da drastične razlike u platama dovode i do toga da niži državni službenici primanje mita smatraju opravdanim. Al Ukalile je rekao da u odsustvu zakona koji reguliše plate, poslanici sami sebi određuju platu i ocenio da je u pitanju "legalizovana korupcija".

Težak poraz američkih demokrata, uspeh pokreta Čajanka

Opoziciona Republikanska partija osvojila je uverljivu većinu na izborima za Predstavnički dom američkog Kongresa, dok su demokrate predsednika SAD Baraka Obame uspele da sačuvaju minimalnu većinu u Senatu. Veliki broj analitičara, međutim, smatra da je jasan pobednik ovih izbora konzervativni pokret Čajanka (Tea Party) koji se za manje od godinu dana nametnuo američkoj političkoj sceni. Prema nepotpunim rezultatima, na izborima, u utorak, za svih 435 članova Predstavničkog doma Kongresa, repubikanci su osvojili 234 mesta, demokrate 180, dok se još ne znaju rezultati za 21 mesto. Demokrate su, međutim, na izborima za 37 od 100 mesta u Senatu zadržale minimalnu većinu od 51 mesta, republikanci su osvojili 47, a još je nepoznato ko će dobiti preostala dva mesta. Republikancima je bilo potrebno da osvoje 39 mesta koja su do sada držale demokrate kako bi preuzeli kontrolu u Predstavničkom domu, a dosadašnji rezultati pokazuju da imaju više od 50 mesta. Obama čije je nekadašnje mesto u Senatu pripalo republikancu Marku Kirku, čestitao je kongresmenu Džonu Bejneru iz Ohaja koji će verovatno biti novi predsednik Predstavničkog doma i zameniti demokratu Nensi Pelosi. Prema saopštenju Bele kuće, američki predsednik je takođe pozvao telefonom vođu republikanaca u Senatu Miča Makonela. Međutim, u pozitivnom obrtu za demokrate Hari Rid ostao je na čelu Senata, a Džo Mančin je obezbedio ključnu pobedu za svoju stranku kada je osvojio mesto senatora Zapadne Virdžinije što je bilo presudno za napore Demokratske partije da zadrži Senat. Pored izbora za Kongres, republikanci su doživeli uspeh i u izborima za 37 guvernerskih mesta i preuzeli od demokrata najmanje 10 guvernerskih mesta. Američki predsednik će, kako piše agencija Asošijeted pres, sada morati da radi sa mnogo konzervativnijim Kongresom u koji su ušli i članovi pokreta Čajanka. Fiskalni konzervativac i prema vladi neprijateljski raspoloženi, miljenik pokreta Čajanka Rend Pol novi je senator iz Kentakija. Međutim, pobednički čaj, kako piše Bi-Bi-Si (BBC), neće popiti jedna od najkontroverznijih kandidatkinja tog pokreta Kristin O'Donel koja je izgubila u senatskoj trci u Delaveru od demokrate Krisa Kunsa. Druga novostvorena zvezda pokreta Čajanka,izborni pobednik na Floridi Marko Rubio, uveren je i da će Republikanska stranka morati da iz protekle noći izvuče pouku. "Sada znamo da će i sve veći broj republikanaca sesti u senatske klupe. I jako ćemo pogrešiti ako pomislimo da su rezultati, u neku ruku, i prihvatanje republikanske stranke. Rezultati su samo još jedna prilika republikancima da budu ono što su, ne tako davno, govorili da će biti", poručio je Rubio. Mnogi stručnjaci su i očekivali veliki uspeh republikanaca na ovogodišnjim izborima nakon što su demokrate osvojile kontrolu nad Kongresom 2006, a potom došle na vlast u Beloj kući na izborima 2008. godine. Agencija AP ocenjuje da rezultati izbora pokazuju "frustriranost" Amerikanaca zbog krhke ekonomije i razočaranosti Obamom koji je pre dve godine došao u Belu kuću sa porukom nade i promena.