KANADA

Kanada najpoštovanija zemlja na svetu

Mladić sa maskom starca traži azil u Kanadi

Er Kanada naplaćuje drugi komad prtljag

Igrajući poker stigao do miliona

Prestižna nagrada za debitantkinju Johanu Skibsrud

Vraćanje dela dostojanstva

Konferencija o antisemitizmu u Otavi

Obavezna viza za Ujedinjene Arapske Emirate

Ceremonijalni železnički klin pronađen kod premijera

Srbija Destinacija za investicije

Pravna pitanja Srbija – Kanada; Regulisanje zaostavštine

Kanada najpoštovanija zemlja na svetu

U anketi njujorške globalne firme za konsalting FutureBrand, u kojoj je učestvovalo oko 3.400 ljudi sa svih kontinenata, koji putuju poslovno ili turistički, Kanada je zauzela prvu poziciju kao najpoštovanija zemlja. Zanimljivo je da je pre samo četiri godine Kanada bila na 12. mestu i da je od tada stalno napredovala. Predsednica Kanadske turističke komisije (CTC) Mišel Mekkenzi, prisustvovala je u Londonu proglašenju i dodeli ovog značajnog priznanja. U saopštenju, Mekkenzi kaže da je namera komisije bilo osvežavanje kanadskog turističkog brenda i osvajanje svetske pozornosti do 2010. godine i Olimpijskih igara. Verovalo se da će Igre doprineti većem i značajnijem interesovanju posetilaca za Kanadu kao turističku destinaciju, što je i ostvareno. Uspeh je tim veći što se sve to desilo u veoma nepovoljnoj godini za svetsku ekonomiju Računanje brenda bilo je kroz ocenjivanje ljudi, počev od ulaska i carine, preko kulture, proizvoda (gde su, između ostalog, uvrštene atrakcije, aktivnosti, noćni život, izvoz, mogućnosti za investiranje i biznis), preko onlajn, štampanih i reklamnih medija do okruženja, koje obuhvata hotele, aerodrome, infrastrukturu i životni standard. Najznačajniji faktori za kanadsko prvo mesto su zainteresovanost turista, kvalitet života i sistem vrednosti. Posle Kanade su Australija, Novi Zeland i SAD. Poslednja mesta zauzimaju Zimbabve, Iran i Pakistan.

Mladić sa maskom starca traži azil u Kanadi

Slučaj mladog Azijata koji je ušao u avion Er Kanade na liniji Hongkong-Vankuver prerušen u starijeg belca, privukao je ogromnu medijsku pažnju u čitavom svetu, ali i veoma zaintrigirao sve koji učestvuju u bezbednosti. Napominje se da je putnik čak i po pokretima veoma ubedljivo oponašao starijeg čoveka. Tokom leta, putnik je u toaletu skinuo vernu, silikonsku masku izboranog lica, tako da je u Vankuveru iz aviona izašao kao mladić azijatskog porekla. Priveden je odmah po sletanju, 29. oktobra, zahvaljujući tome što je pogranična policija već bila alarmirana dojavom da se u avionu nalazi stariji muškarac sa rukama mladića. Isključena je mogućnost da se radi o teroristi koji ima nameru da digne avion u vazduh, i ispostavilo se da je u pitanju mladić koji želi izbeglički status. U skladu sa kanadskim zakonom, njegov identitet nije otkriven. Krivicu je priznao kada su mu pokazali torbe u kojima je skrivao delove maske. Služba bezbednosti CBSA ovaj bizarni incident je nazvala 'neverovatnim slučajem maskiranja'. Podstaknuta tim incidentom, federalna vlada ističe da je problem i obaveza aviokompanije da pre ulaska u avion provere i utvrde identitet svih putnika, posebno punoletnih. Ministar za imigraciju i državljanstvo Džejson Kenej naglašava da naprosto nije izvodljivo da kanadski službenici kontrolišu svaki avion koji leti ka Kanadi. Ipak, kako se naglašava, federalna vlada će učestvovati u ispitivanju svih aspekata ovog incidenta. Istraga treba da pokaže kako je ovaj mladić uspeo da prođe nekoliko kontrola na honkonškom međunarodnom aerodromu i kako se sna-šao za pasoš. Njegov advokat Li Renkin smatra da ovaj mladić nije ni po čemu drugačiji od hiljada ljudi koji svake godine ilegalno uđu u Kanadu, uz pomoć lažnih pasoša, ofarbane kose, perika i drugih dodataka za prerušavanje. Renkin smatra da je povređena privatnost njegovog klijenta time što su snimci dati CNN-u i objavljeni u celom svetu, te da bi on mogao biti u opasnosti u Kini, zemlji koja ne prašta blamiranje svojih građana. Takođe, advokat veruje da je njegovom klijentu neko pomagao u celom ovom poduhvatu. Mladić je, inače, zatražio da saslušanju ne prisustvuju predstavnici tri kineska medija. On je, dajući svoj iskaz preko konferencijskog linka i uz pomoć prevodioca, nagovestio šta se u Kini dešava sa ljudima koji pripadaju istoj organizaciji kao i on. Ime organizacije nije saopšteno. Mladić je zadržan u pritvoru do daljeg, pošto je odbijen njegov zahtev da živi u torontskom prihvatilištu i njegov identitet nije potvrđen. Ekspert za bezbednost Andre Gerolimatas veruje da je maska starca olakšala ovom putniku prolaz ka avionu. On sugeriše da za čitav slučaj ne treba svaljivati svu krivicu na letačko osoblje i njihovu nepažnju, te naglašava da ovo još jednom dokazuje koliko je važno da kontrola identiteta putnika bude pouzdano obavljena. Mnogo se komentariše i zašto i kako su informacije o ovom incidentu uopšte dospele u javnost, te ima mišljenja i da je to već samo po sebi dovoljno da se nazove skandalom. Ankete među građanima pokazuju mnoštvo raznorodnih osećanja, od odavanja priznanja mladiću na iskazanoj hrabrosti i inventivnosti da dođe u Kanadu, verovatno zbog nekog jakog razloga, preko neverice, pa do insistiranja da mu se nikako ne odobri izbeglički status kako ne bi i drugi kopirali njegov primer. Jedna od putnica iz tog avi-ona, Nurej Kartur-Balas, rekla je američkoj mreži CNN da je upozoravala osoblje aviona na sumnjivog putnika još dok avion nije ni poleteo iz Hongko-nga. Ona je primetila da lice deluje plastično i da po rukama nema karakteristika koje idu uz godine, na šta je stjuardesa pohvalila za dobro zapažanje. Međutim, nije ništa preduzeto ni kada se ova putnica požalila stjuardu, naprotiv, objašnjeno joj je da čovek možda ima neki zdravstveni problem. Nadležni su obavešteni tek kada je putnik skinuo sili-konsku masku. Zanimljivo je da Kartur-Ba-lasovoj ni suprug nije pove-rovao kada mu je ispričala šta je videla u avionu. Njegov komentar je bio da previše gleda policijske serije u kojima ima zapleta sličnog tipa.

Er Kanada naplaćuje drugi komad prtljag

Počev od januara meseca, Er Kanada će naplaćivati dvadeset dolara za drugi komad prtljaga, i to na svim letovima. Ova odluka neće se primenjivati za članove prestiž, elit i super elit Er Kanada, super elit i srebrne i zlatne članove Star alijans. Dodatno naplaćivanje prtljaga važiće za sve karte koje se kupuju od sada pa nadalje. Putnici u ekonomskoj klasi moći će dalje, bez doplate, da pored ručnog, imaju još jedan komad prtljaga. U kompaniji ističu da su ovo uveli kako se ne bi razlikovali od ostalih aviokompanija.

Igrajući poker stigao do miliona

Džonatan Dahamel, 23, iz Montreala, postao je prvak i milioner zahvaljujući pokeru, ali preporučuje mladima da ne slede njegov primer. Dahamel je u ponedeljak u Las Vegasu, posle takmičenja u kojem je učestvovalo preko sedam hiljada takmičara, postao pobednik svetske serije pokera i dobio 8,94 miliona američkih dolara. U poslednjoj rundi, Dahamel je bio bolji od profesionalca sa Floride Džona Rejsenera i postao prvi Kanađanin kome je pošlo za rukom da bude pobednik ovog turnira. Kako kaže, namerava da nastavi sa takmičenjima i da iduće godine ponovo trijumfuje u svetskoj seriji. Druga želja mu je da kupi sezonske karte za Kanadijense, ali i da pokloni sto hiljada dolara za njihovu Fondaciju za decu. Dahamelu škola mu nije preterano dobro išla, radio nekoliko razlitičitih poslova, da bi pre dve godine odlučio da se posveti isključivo pokeru. Ispostavilo se da to nije baš tako lako kako može da izgleda. Ubrzo je ostao bez novca i morao je ponovo da počne da radi. No, kako je sve svoje slobodno vreme posvećivao napredovanju u pokeru i učenju iz sopstvenih grešaka, to je moralo da donese i dobre rezultate. No, ovako dobre niko nije očekivao, čak ni njegovi roditelji. Oni su se u prvo vreme žestoko protivili onome čime se bavi, ali su se vremenom pomirili sa tim. Dahamel je prepoznatljiv po crnoj dukserici sa kapuljačom, koju nosi i to navučenu kako bi isključio sve što bi moglo da mu odvuče pažnju tokom igre. Jedno istraživanje je pokazalo da se više od dve trećine žitelja Kvebeka kocka i da na to troši više od 500 dolara godišnje. Neki veruju da bi taj procenat mogao da se poveća posle ovog uspeha ovog mladog momka iz Montreala.

Prestižna nagrada za debitantkinju Johanu Skibsrud

Ovogodišnje nadmetanje za prestižnu Gilerovu književnu nagradu po mnogo čemu je bez presedana. Samo jedan autor iz velike izdavačke kuće bio je u najužem izboru, četvoro finalista nikada do sada nije bilo nominovano za neku značajniju književnu nagradu, troje pisaca je nominovano za svoje debitantsko delo, u najužem izbor bile su čak dve zbirke kratkih priča. Nije onda ni čudo što je nagrada otišla u ruke najmlađe do sada dobitnice, Johane Skibsrud, 30, za debitantski roman Sentimentalista. Knjiga, koja je označena kao istraživanje krivice, porodice i dužnosti, priča o ćerki koja pokušava da razume svog oca, veterana iz vijetnamskog rata, koji na samrti ima probleme sa senilnošću i uspomenama iz prošlosti. Ovu knjigu štampala je mala izdavačka kuća iz Nove Skošije Gaspero Haus, u svega 800 primeraka u prvom izdanju. Otkako se Skibsrud u septembru našla na spisku nominovanih za nagradu, ovaj izdavač muku muči da zadovolji potražnju za knjigom, štampajući oko hiljadu novih primeraka nedeljno. Veruje se da njihove 'muke' po tom pitanju tek dolaze, ali je dogovoreno da na proleće knjiga bude štampana u Velikoj Britaniji. Nagrada je Johani Skibsrud uručena u Torontu u utorak uve-če. U svojoj pozdravnoj reči, ona se zahvalila izdavaču, majci, prijateljima koji su čitali prve verzije romana, ali i pokojnom ocu, koji je svojim pričama inspirisao za ovaj roman i koji je uvek govorio i verovao da će ona postati pisac. Originalna verzija romana je zapravo njena disertacija na Univerzitetu Konkordija. Ovogodišnji žiri sačinjavali su novinar i domaćin emisije Nedeljno izdanje (The Sunday Edition) na CBC-u Majkl Enrajt, američka spisateljica i profesorka Kler Mesud i britanska književnica Ali Smit. Enrajt je priznao da je knjigu pročitao već dva puta i da veruje da će mu biti još zanimljivija treći put, jer se radi o delu izuzetnog stiliste. Nagradu je 1994. godine ustanovio Džek Rabinovič, u spomen na svoju pokojnu suprugu, Doris Giler.

Vraćanje dela dostojanstva

Studija koju su obavile medicinske sestre u Centru za rak Tom Bejker u Kalgariju, vraća deo dostojanstva pacijentkinjama koje prolaze kroz zračnu terapiju u postupku lečenja raka. Ustanovljeno je, naime, da one mogu da upotrebljavaju dezodorans u okviru svog svakodnevnog higijenskog rituala. Dona Giz, medicinska sestra na radiologiji i vođa studije, objašnjava da ova mala promena daje ženama dodatni komfor tokom sprovođenja terapije. Pacijentkinje su se često žalile da im smeta što ne mogu da koriste dezodorans, što je uz opadanje kose i mučninu, bio dodatni razlog koji je činio da se one osećaju još lošije. Medicinske sestre su izvršile proveru kod 198 žena kod kojih je lečen raka u početnom stadijumu. One su bile podeljene u dve grupe, jednu kojoj je bilo dozvoljeno samo umivanje, i drugu u kojoj su žene mogle da koriste dezodorans sa umerenim prisustvom aluminijuma. Kod obe grupe je praćena reakcija na koži i, pošto nisu primećene apsolutno nikakve razlike, u tom Centru su počeli da dozvoljavaju ženama da i tokom terapije zračenjem koriste dezodorans.

Konferencija o antisemitizmu u Otavi

Druga svetska konferencija Interparlamentarne koalicije za borbu protiv antisemitizma završena je u Otavi, usvajanjem zaključaka koje će učesnici preneti parlamentima svojih zemalja. Oko 150 poslanika, političara i stručnjaka za zaštitu ljudskih prava iz 50 država sa šest kontinenata, založilo se da vlade i parlamenti njihovih zemalja ostanu trajno posvećeni borbi protiv antisemitizma. Naglašena je potreba da se u zakonima pojedinih država preciznije definiše šta je tačno antisemitizam, da se posebna pažnja posveti iskazivanju mržnje i napadima na Jevreje na internetu i u medijima, ali i među mladima na univerzitetima. Na ovom, dosad najvećem, globalnom skupu protiv antisemitizma, Srbiju su predstavljala tri narodna poslanika - Žarko Korać (Socijaldemokratska unija), Žarko Pivac (Demokratska stranka) i Nenad Prokić (LDP). Iz zemalja bivše Jugoslavije bili su predstavnici Hrvatske i Bosne i Hercegovine, i predstavnici zemalja šireg regiona, Bugarske, Albanije, Mađarske, Austrije i drugih. Prvi put su bili zastupljeni i predstavnici Afrike iz Ruande, gde su tokom rata u prvoj polovini 1990-ih godina počinjeni zločini genocida u kojima je stradalo oko 800.000 ljudi. U ime domaćina skupu su se obratili premijer Stiven Harper ministar za imigraciju Džejson Keni i predsednik Parlamenta Piter Miliken. U vrlo otvorenom i direktnom govoru, Harper je najoštrije osudio svaki vid antisemitizma i stao u odbranu države Izrael. On je naglasio da Kanada ne toleriše ne samo antisemitizam, nego ni bilo koji drugi oblik diskriminacije. Na skupu je govorio i predstavnik Srbije Žarko Korać, koji je u izjavi u Otavi rekao da "sa porastom netolerancije i ekstremističkih pogleda u svetu raste i antisemitizam". "Na konferenciji je naglašeno da je antisemitizam istorijski najstariji oblik etničke i verske netolerancije", rekao je Korać. On je dodao da su na skupu održanom iza zatvorenih vrata navođeni antisemitski primeri iz Kanade, SAD i Engleske, zato što u tim zemljama postoje institucije koje se sistematski bave problemima antisemitizma. "Srbija, kao ni velika većina zemalja-učesnica nisu pominjane. Nesumnjivo je, međutim, da neke manje profašističke i slične grupe u Srbiji, u čiju se agresivnost javnost uverila, imaju u svojim programima, iako ne naglašeno, i antisemitske tendencije koje inače nisu posebno karakteristične za srpsko društvo", obrazložio je Žarko Korać.

Obavezna viza za Ujedinjene Arapske Emirate

Ujedinjeni Arapski Emirati uveli su u ponedeljak vize za kanadske državljane. Ističe se da će posle 2. januara 2011. godine vize biti obavezne prilikom svih turističkih i poslovnih putovanja ulazaka tu zemlju. Svi građani UAE moraju da imaju vizu prilikom dolaska u Kanadu. Po rečima Žaka Lebrisa, portparola ministra inostranih poslova Lorensa Kenona, svaka suverena država ima pravo da odluči o uslovima ulasku u svoju zemlju. Prošle godine su UAE doneli odluku o uspostavljanju viznog reciprociteta za mnoge zemlje, među kojima je i Kanada, i sada su odlučili da tu odluku i sprovedu. Ispostavlja se, tako, da uvođenje viza nije povezano sa nedavnim sporom između dve zemlje po pitanju povećanja broja avionskih letova za dve aviokompanije iz UAE i, potom, otkazivanja gostoprimstva kanadskoj vojsci u ključnoj aviobazi u Persijskom zalivu.

Ceremonijalni železnički klin pronađen kod premijera

Povodom 125. godišnjice završetka kanadske Pacifičke železnice, nastala je potraga za takozvanim ceremonijalnim klinom, koji je bio simbolični znak puštanja pruge u saobraćaj. Pravo iznenađenje je bilo kada je ustanovljeno da se klin nalazi na polici za knjige u kancelariji premijera Stivena Harpera. Ispostavilo se da se radi o primerku koji mu je predat juna 2006. godine, povodom njegovog zvaničnog izvinjenja zbog takse za Kineze, naplaćivane između 1885. i 1923. godine. Klin je poklonjen premijeru, sa željom da bude izložen u parlamentarnoj sali Komiteta za železnicu, prostoriji u kojoj je tadašnji premijer Džon Mekdonald doneo odluku da se iz Kine uveze radna snaga za spas ovog velikog transkanadskog železničkog projekta. Ovaj pronađeni klin jedan je od 300 poklonjenih, koje su dobile važne ličnosti i vodeći ljudi železnice, tokom prisustvovanja ceremoniji puštanja železnice u saobraćaj u Krejgelačiju, Britanska Kolumbija, 7. novembra 1885. godine. Kinezima, graditeljima železnice, kojih je bilo oko 15 hiljada, nije bilo dozvoljeno da prisustvuju svečanosti. Ovaj datum, 7. novembar proglašen je nacionalni Dan železnice. Ministar za kulturno nasleđe Džejms Mor obrazložio je da toga dana završen projekat koji je ujedinio provincije u naciju.

Srbija Destinacija za investicije

Solidan ekonomski rast u proteklih nekoliko godina, izuzimajući kriznu 2009. godinu, posvećenost reformama u oblasti ekonomije, ulaganja u infrastrukturu i otvaranje prema svetskom tržištu doprineli su da Srbija postne interesantna investiciona destinacija za veliki broj stranih ulagača. Centralna pozicija u jugoistočnoj Evropi, veliki broj ugovora o slobodnoj trgovini, kvalifikovana radna snaga, konkurentna poreska politika i finansijski podsticaji za ulagače predstvaljaju adute privrede Srbije koje prepoznaje sve veći broj investitora. Prosečna stopa privrednog rasta u proteklih pet godina iznosila je pet procenata na godišnjem nivou. Značajan doprinos ekonomskom rastu dale su investicije u svim oblastima privrede, a Vlada Republike Srbije čini velike napore u cilju privlačenja investicija i poboljšanja opšteg poslovnog ambijenta. Značajni pomaci ostvareni su sveobuhvatnom reformom propisa čiji je najznačajniji cilj upravo olakšavanje poslovanja i ukidanje birokratskih procedura kojima se ostvaruju značajne uštede u novcu i vremenu. Napredak je postignut u oblastima vladavine prava, opšte konkurentnosti i deregulacije tržišta. Svi ovi napori imaju za cilj da srpsku privredu učine konkurentnom na regionalnom i svetskom nivou. Republika Srbija potpisala je sporazume o slobodnoj trgovini sa Evropskom Unijom, zemljama članicama CEFTA-e u koje spadaju Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, BJR Makedonija, Albanija, Moldavija, zatim sa Ruskom Federacijom, Turskom, Kazahstanom, Belorusijom zemljama članicama EFTA-e u koje spadaju Norveška, Švajcarska, Islad i Lihtenštajn. Srbija uživa preferencijalni status u trgovini sa Sjedenjenim Američkim Državama i ima status najpovlašćenije nacije u trgovini sa Kanadom. Navedeni ugovori o slobodnoj trgovini obezbeđuju da roba srpskog porekla, bez carina, ili sa minimalnim carinama u nekoliko slučajeva, bude dostupna na tržištu od preko milijardu ljudi. Jedinstvena pozicija Srbije, odnosno slobodan izvoz na sva ova tržišta, predstavlja komparativnu prednost u odnosu na druge države istočne i jugoistočne Evrope. Investicije u infrastrukturu bi trebalo da doprinesu unapređenju transporta roba proizvedenih u Srbiji, ali i roba koje putuju iz pravca Grčke i Turske u zapadnu Evropu. Najznačajnija ulaganja odnose se na završetak autoputa na koridoru Dž od Horgoša do granice sa BJR Makedonijom na jugu i Bugarske na istoku. Paralelno se gradi obilaznica oko Beograda, a započeti su i radovi na koridoru DžI koji bi trebalo da poveže Beograd sa južnim Jadranom. U proteklih nekoliko godina obnovljen je i rečni saobraćaj a Dunav pruža izuzetne mogućnosti za robni transport. Srbija nudi značajne poreske olakšice za investicije od preko 8 miliona evra koje podrazumevaju oslobađanje od poreza na dobit u periodu od deset godina, poreske kredite za investicije u osnovna sredstva kao i oslobađanje od poreza na dodatu vrednost za proizvode nastalim u slobodnim zonama. Za sve iznose investicija predviđene su poreske olakšice u slučaju da poslodavac zaposli osobe koje su mlađe od 30 godina ili starije od 45 godina i nalaze se na birou za nezaposlene. Mnoge opštine u Srbiji nude značajne podsticaje za investitore u vidu olakšica za lokalne poreze i doprinose. Značajna bespovratna sredstva se dodeljuju investitorima koji investiraju u izvozno orijentisanu proizvodnju ili usluge i kreću se u rasponu od 2,000 evra do 10,000 evra po svakom zaposlenom radniku. Uslov je da investicija mora biti viša od 500,000 evra i da poslodavac zaposli najmanje 50 radnika. Nekoliko kompanija sa domaćim i stranim kapitalom iskoristile su ove pogodnosti instalirajući nove kapacitete ili proširujući postojeće. Podršku investitorima u Srbiji pruža SIEPA - Agencija za podsticanje investicija i izvoza. U cilju privlačenja stranih investicija Srbija je u svet poslala 28 ekonomskih savetnika čiji je primarni zadatak promocija Srbije kao investicione destinacije, kao i podrška srpskim firmama za izvoz na tržišta stranih država. Najveći broj savetnika raspoređen je u državama Evrope, dok je po jedan ekonomski diplomata poslat u SAD, Kinu, Japan i Kanadu. Vukašin Dželatović Savetnik za ekonomske poslove

Pravna pitanja Srbija – Kanada; Regulisanje zaostavštine u Srbiji

Pitanje: Nakon smrti roditelja koji su živeli u okolini Kragujevca , izvršena je 2007 godine sudska podela zaostavštine između mene i mojih sestara ali ista nije zavedena u zemljišne knjige. Ja već više od 40 godina živim u Torontu i kanadski sam državljanin a moje sestre žive u Srbiji i imaju srpsko državljanstvo. Kako mogu da izvršim upis nasleđenih imanja i kuće u zemljišne knjige ? Odgovor : Vaš ostavinski postupak je završen pred opštinskim sudom u Kragujevcu još 2007 godine i vi ste, kao i vaše sestre, rešenjem opštinskog suda označeni za naslednike. No nakon što ste dobili predmetno rešenje, vi i vaše sestre niste dalje preuzimali ništa po pitanju upisa nasleđene nepokretne imovine u zemljišne knjige. Šta ste trebali uraditi ? Po pravosnažnosti sudskog rešenja trebali ste zatražiti klauzulu pravosnažnosti, kako bi bila ispunjena potrebna pravna forma za dalje postupanje pred poreskom upravom Ministarstvom finansija, gde se na osnovu veličine nasleđenih delova vrši procena tržišne vrednosti istih i gde se razrezuje porez po osnovu nasleđa svakom nasledniku ponaosob. Nakon uplate poreza, stiče se pravo na upis nepokretnosti u zemljišne knjige. Tek po izvršenom upisu u zemljišne knjige, vi postajete titular prava svojine nad nasleđenim nekretninama i možete sa njima neometano raspolagati. Iako ste sve ovo propustili da uradite još 2007 godine, nije kasno da sada nastavite sa postupkom. Želim ovde da vam skrenem pažnju na jednu vrlo važnu stvar! Pošto vi ne živite u Srbiji i nemate svoj matični broj, da bi mogli da platite porez na nasleđenu imovinu i nakon toga izvršite upis u zemljišne knjige i konstituišete svoje pravo svojine, morate zatražiti od poreske uprave Ministarstva finansija " NON RESIDENT" poreski identifikacioni broj , takozvani PIB, preko koga ćete biti registrovani za uplatu poreza na nasleđenu imovinu. U protivnom ako to ne uradite, nećete moći da izvršite plaćanje poreza na nasleđenu imovinu niti da izvršite upis naleđene nepokretne imovine u zemljišne knjige . Autor Zoran M.Kostić Advokat