REGION

Građani BiH bez viza u 29 zemalja EU

Crna Gora kandidat za prijem u EU

BIH još nema zakon o restituciji

Balkan i dalje može biti izgubljen

Konstituisan novi saziv Predsjedništva BiH

Novu Vladu RS formiraće postojeća vladajuća koalicija

Uhapšen zbog ratnog zločina nad vojnicima JNA

Građani BiH bez viza u 29 zemalja EU

Odlukom Saveta ministara Evropske unije o ukidanju viza, građani BiH i Albanije moći će da slobodno putuju gotovo po čitavoj Evropi. Odlukom Saveta ministara EU vize neće biti potrebne za 25 evropskih zemalja koje čine "šengenski prostor" sa više od 400 miliona stanovnika i površinom od oko 4,3 miliona kvadratnih kilometara kao i za još četiri zemlje koje primenjuju "šengenska" pravila. Sa novim, biometrijskim pasošem građani BiH i Albanije će bez viza moći da putuju u sve zemlje EU, izuzev Velike Britanije i Irske. One nisu deo zajedničkog "šengenskog prostora", jer nisu prihvatile dogovor o ukidanju granične kontrole na međusobnim granicama. "Šengenskim prostorom" obuhvaćene su međutim i tri zemlje koje nisu članice EU, ali su prihvatile i sprovode "šengenska" pravila o ukidanju granica - Island, Norveška i Švajcarska. Vize građanima dve zemlje neće biti potrebne ni za Lihtenštajn, koji se, iako nije članica EU, izjasnio za priključenje "šengenskom prostoru", ali još nije ispunio sve potrebne uslove. Sa pasošima BiH i Albanije neće biti potrebne vize ni za putovanja u Bugarsku, Rumuniju i Kipar. Te "nove" članice EU formalno još nisu deo "šengenskog prostora" jer nisu ispunile sve za to potrebne uslove, ali poštuju i sprovode odluke EU. Savet ministara EU u ponedeljak je odlučio da ukine vize za putovanja državljana BiH i Albanije u "šengenski prostor", gotovo godinu dana od ukidanja viza građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije. Međutim, Savet ministara EU je istovremeno uveo dvostruki mehanizam nadzora i "ranog upozoravanja" za sve zemlje Zapadnog Balkana.

Crna Gora kandidat za prijem u EU

Evropska komisija odobrila je Crnoj Gori status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, saopštio je u Briselu evropski komesar za proširenje Štefan File. Evropska komisija je prihvatila mišljenje o molbama Crne Gore i Albanije za prijem u EU. File je naveo da Albaniji nije odobren status kandidata i da ona treba da ispuni politička merila u oblasti demokratije i pravne države da bi započela pristupne pregovore. Komesar je na koferenciji za novinare u Briselu rekao da će Crna Gora početi pristupne pregovore kada ispuni neophodne političke uslove predviđene kriterijumima iz Kopenhagena u oblasti pravne države i stabilnosti institucija. Evropska komisija je u danas usvojenom mišljenju o molbi Crne Gore za prijem u EU ocenila da je ustavni i zakonski okvir te države u skladu sa evropskim standardima, ali je konstatovala manjkavosti u funkcionisanju institucija i primeni zakona. Ukazano je da je parlamentarni nadzor Vlade Crne Gore ograničen, da se podela vlasti u pravosuđu ne poštuje u potpunosti i da je javna uprava "i dalje slaba i veoma ispolitizovana". U mišljenju Evropske komisije navodi se da je Crna Gora poslednjih godina "ojačala" pravni i institucionalni okvir vladavine prava, ali, kako se dodaje, "glavni problemi vezani su za politizaciju sudstva i nedostatke u funkcionisanju institucija za primenu zakona, pogotovo u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije", koji su i dalje "veoma ozbiljni problemi". U oblasti ljudskih prava posebna pažnja posvećena je diskriminaciji, gde se takođe konstatuje da je pravni okvir "znatno poboljšan", ali da su Romi, Aškalije, Egipćani, osobe sa invaliditetom, kao LGBT osobe i dalje izloženi diskriminaciji "čak i od strane državnih organa". Evropsku komisiju zabrinjavaju i zastrašivanje novinara i nesrazmerne kazne za klevetu, te se od vlasti Crne Gore traži da zakonodavstvo uskladi sa praksom Evropskog suda za ljudska prava. U mišljenju o zahtevu Albanije za kandidaturu koji je takođe prihvatila Evropska komisija, navodi se da Albanija i pored ostvarenog napretka u približavanju EU, treba da uloži dodatni napor za reformu privrede, pravosuđa i državnih institucija. File je rekao da Albanija može da počne pristupne pregovore kada ispuni politička merila iz Kopenhagena u oblasti demokratije i pravne države. Albanija je podnela molbu za prijem u EU aprila 2009, a novembra te godine je Savet EU tražio od Evropske komisije mišljenje o kandidaturi.

BIH još nema zakon o restituciji

Bosna i Hercegovina još nema Zakon o restituciji, a poslednji pokušaj njegovog donošenja propao je pre više od dve godine, jer srpski delegati u Domu naroda BiH nisu podržali njegovo usvajanje. Tim zakonom bilo je predviđeno da do kraja 2028. u BiH svima treba da bude vraćena imovina koja je nacionalizovana od 1. januara 1945. do 3. marta 2005. Prema podacima bivše Komisije za restituciju, od 1945. godine do danas, osim nekretnina, građanima i organizacijama je oduzeto oko million hektara zemljišta i oko tri miliona kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora. Vrednost te imovine je oko oko 55 milijardi konvertibilnih maraka. Državna komisija u BiH je na izradi zakona o restituciji radila od 2006. do 2008. godine, ali zakon nije usvojen. Zakonom se predlagalo da se oko 92 odsto nacionalizovane imovine u BiH vrati prvobitnim vlasnicima u naturalnom obliku, a da ostatak bude finansijska restitucija, za šta je potrebno izdvojiti oko dve milijarde maraka. Takođe je bilo predviđeno da država do 2013. godine vrati imovinu u naturalnom obliku, dok bi finansijsku restituciju sprovela u vidu obveznica. Među najzainteresovanijima za usvajanje Zakona o restituciji jesu verske zajednice u BiH koje se povremeno sastaju u sklopu Međureligijskog veća i apeluju na vlasti da donesu zakon o restituciji. Opšte mišljenje verskih predstavnika jeste da u BiH ne postoji politička volja da se sporni zakon donese. Predsednik Jevrejske opštine Sarajevo Boris Kožemjakin na poslednjem ovogodišnjem sastanku koji je održan u aprilu, kazao je da se "zakon već godinama koristi samo u predizborne svrhe, a da se pritom on nikako ne usvaja". U međuvremenu, rekao je, već se rade i uknjižbe nacionalizovane imovine. Verski poglavari smatraju da se zakon ne usvaja zbog različitih lobiranja i interesa i upozoravaju da država BiH takvim odnosom prema izvornim vlasnicima imovine krši Opštu deklaraciju o ljudskim pravima i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Članovi Međureligijskog veća BiH više puta su vlastima u BiH slali inicijative i izjave s porukom o nužnosti što hitnijeg usvajanja zakona o denacionalizaciji ili restituciji. Međutim, agonija izvornih vlasnika imovine traje dve decenije a još se ne nazire nikakvo rešenje. Zbog nedonošenja zakona o restituciji, Srpska pravoslavna crkva ne može da uđe u posed niti da naplati luksuzne parcele u centru Sarajeva na kojima su sagrađene Olimpijska dvorana Zetra, zgrada zajedničkih državnih institucija BiH, Hotel Holidej in i mnoge druge ustanove. Vakufska direkcija Islamske zajednice BiH potražuje u Sarajevu takozvani JAT-ov neboder, hotele Central i Stari grad, zgradu Bagat, 900 poslovnih prostora na Baščaršiji, zemljište na kojem je sagrađena zgrada Predsedništva BiH i Ministarstva spoljnih poslova BiH. Hrvatsko kulturno društvo Napredak traži da se donese zakon o restituciji kako bi se rešilo pitanje brojne njhove imovine kao što su zgrada Ginekološke klinike u Sarajevu, drugi objekti i zgrade zgrade u Vitezu, Mostaru, Konjicu i Brčkom, Zenici, Bugojnu, Tuzli... Osim verskih, nacionalnih i prosvetnih institucija, za povratak imovine zainteresovani su i sami građani, koji su u Sarajevu osnovali i Udruženje vlasnika nacionalizovane i konfiskovane imovine, a koji od nadležnih vlasti u Federaciji BiH uporno ali bezuspešno zahtevaju naturalnu restituciju. Republika Srpska (RS) je imala svoj Zakon o restituciji, ali je on poništen 30. avgusta 2000. godine odlukom nekadašnjeg visokog predstavnika za BiH, jer OHR insistira da se ova oblast uredi na nivou države BiH. Ljiljana Kovačević i Merima Spahić, Sarajevo

Balkan i dalje može biti izgubljen

Proces izgradnje mira na Balkanu, iako je podstakao izvanredan uspeh, još nije dovršen, a posebno treba voditi računa o BiH, Kosovu i Makedoniji, ocenjuje se u članku u Njujork tajmsu. "Dok se NATO, SAD, Evropska unija i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pripremaju za samite ove jeseni, Balkan i dalje može da upropasti zabavu", navodi se u tekstu "Balkan i dalje može biti izgubljen" Sorena Jesen-Petersena i Danijela Servera. Proces uspostavljanja mira je podstakao izva-nredan uspeh - kraj rata u BiH, pad Slobodana Miloševića i uspon demokratske Srbije, nezavisnost Kosova, blisko članstvo Hrvatske u EU, ocenjuje se u tekstu. "Tri pitanja progone region: BiH je zemlja i dalje u trajnim - mada trenutno nenasilnim - etnički tenzijama; odnosi Srbije i Kosova su nerešeni; i Makedonija ne može da uđe u NATO ili EU dok se ne razreši protivljnje Grčke njenom imenu", navodi autori analize. Bivši šef Unmika i izaslanik visokog komesara UNHCR-a Jesen-Petersen i stručnjak za Balkan Server dodaju da je "neuspeh na Balkanu i dalje mogućnost i pođednako bi ponizio Evropljane i Amerikance". "Misija izgradnje mira na Balkanu još nije dovršena, čak i posle 15 godina često bliske saradnje SAD i EU. Tek kada sve zemlje regiona budu nepovratno na putu ka EU, moći ćemo da slavimo. Verovatno nije potrebno više od pet godina. Do tada, moramo držati Balkan na putu, obezbeđujući da BiH, Kosovo i Makedonija ostanu u vozu", navode autori. U tekstu se navodi da je "dobra ideja" početak pregovora Beograda i Prištine o praktičnim pitanjima, ali se ocenjuje da će Srbija pokušati da iskoristi razgovore kako bi predložila "korekciju" granica Kosova. "Ovo pomeranje granica kako bi se prilagodile etničkim razlikama je opasno i otvorilo bi pitanje granica na celom Balkanu: izvesno u Makedoniji i BiH, ali verovatno i na oblastima naseljenim Albancima na jugu Srbije i u Crnoj Gori", ocenjuje se u tekstu. Srbija i Kosovo treba da se drže postavljenog zadatka, uspostave dobre odnose po sijaset praktičnih pitanje na osnovu uzajamnog poštovanja, kako je zahtevano pristupanjem EU, pišu Jesen-Petersen i Server. Oni navode da problemi u BiH potiču od ustava zemlje nametnutog mirovnim pregovorima u Dejtonu, čime je stvorena nefunkcionalna država nesposobna da ispuni mnoge zahteve za članstvo u NATO i EU. Napori da se Ustav izmeni amandmanima nisu uspeli, navodi se u tekstu i dodaje da Brisel i Vašington treba da postave jasne kriterijume koje će Sarajevo morati da ispuni pre i tokom pristupanja EU. "Nedavni izbori u BiH otvorili su nove mogućnosti za reforme, a napredovanje Srbije ka EU treba da zavisi od njene spremnosti da insistira da bosanski Srbi sarađuju s Muslimanima i Hrvatima u toj zemlji na promeni ustava na način koji bi omogućio članstvo u EU", navodi se u tekstu. Brisel i Vašington treba da pomognu da se reši spor Makedonije i Grčke oko imena, a uz spremnost Skoplja da prihvati geografsku odrednicu u imenu, vreme je da EU Makedoniji da datum početka pristupnih pregovora.

Konstituisan novi saziv Predsjedništva BiH

Novi saziv Predsedništva BiH u kojem će naredne četiri godine biti Bakir Izetbegović, Željko Komšić i Nebojša Radmanović, inaugurisan je u sredu u Sarajevu. Bakir Izetbegović je član Stranke demokratske akcije (SDA), Željko Komšić je član Socijaldemokratske partije (SDP), a Nebojša Radmanović je član Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Izetbegović je jedini novi član Predsedništva BiH, jer su Komšić i Radmanović bili članovi tog tela i u prethodnom sazivu. Bakir Izetbegović je došao na mesto bošnjačkog člana Predsdništva, na funkciju koju je protekle četiri godine obavljao Haris Silajdžić. Tročlano Predsedništvo BIH funkcioniše po sistemu rotacije na mestu predsedavajućeg gde se svakih osam meseci smenjuju na toj poziciji. Funkciju predsedavajućeg danas je preuzeo Nebojša Radmanović koji je rekao da će se i u narednom mandatu BiH zalagati za ispunjavanje obaveza na putu ka EU, dobrosusedske odnose, dijalog i poverenje. "Potrebno je afirmisati ravnopravnost kao uslov življenja, a kako bi prestala priča o ugroženosti bilo koga u BiH. Ništa se ne može učiniti na brzinu i na štetu drugih", rekao je Radmanović prilikom inauguracije. On je istakao da BiH u budućnosti treba nove orjentire i putokaze. Dodao je da je u prošlosti "bilo dosta grešaka međunarodne zajednice zbog čega je produbljeno nepoverenje domaćih političkih aktera". Radmanović je dodao da je njegov cilj status kandidata za članstvo u EU "kada proces pridruživanja postaje nepovratan, što znači zatvaranje OHR-a i preuzimanje odgovornosti domaćih političara". "Od međunarodnih predstavnika očekujem da budu kao svetionik, da nam savetovadavno pomažu, a ne da nam propisuju gotova rešenja i arbitriraju u našim odnosima", rekao je Radmanović. Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, sin nekadašnjeg predsednika BiH Alije Izetbegovića, kazao je da zgrada "predsedništva BiH u njemu budi posebne emocije", jer je u nju ušao u novembru 1990. godine kada je "posmatrao godine istorije i bolne muke stvaranja države BiH". "To što nazivamo Bosnom nije samo parče zemlje na Balkanu, to je ideja da ljudi različitih nacija, kultura i tradicija mogu živeti zajedno. Ovde se dodiruju svetovi, BiH je čvor na kojem se zapliću i raspliću odnosi. Vreme je za pozitivan rasplet", poručio je Izetbegović. On je istakao da se BiH "ponovo nalazi na jednoj od svojih raskrsnica". "Mi imamo samo jedan put, sve ostalo su stranputice. Jedini put je put pomirenja, dijaloga, saradnje, jednom rečju evropski put", rekao je Izetbegović. Izetbegović je naglasio da novi saziv Predsedništva BiH mora dati poseban doprinos pozitivnim promenama u zemlji i regionu. "Dužni smo odgovoriti očekivanjima građana i služiti za primer drugim državnim institucijama. Na bazi razumevanja i uvažavanja, treba da delujemo kroz zajedničke dogovore", rekao je Izetbegović i zaključio da "nema napretka bez regionalne saradnje i saradnje sa zemaljama sa kojima se BiH graniči". "Samo sigurna zemlja može privući strane investicije, zaposliti ljude i podići standard. Daću svoj glas protiv kriminala, korupcije i nasilja. Zalagaću se za povratak izbeglica. Zemlja čeka ljude koji će je obrađivati. A 150.000 ljudi čeka na povratak. Sredstva možemo ostvariti kroz kreditno zaduživanje koje je Parlament BiH već odobrio", rekao je Izetbegović. Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić je rekao da je BiH u poslednje vreme na međunarodnom planu postigla određene uspehe kao što su ulazak u Savet bezbednosti UN, Akcioni plan za članstvo (MAP)u NATO, ukidanje viznog režima za građane BiH za zemlje "šengena". "Pošto pripadam generaciji uništene mladosti u ovoj zemlji i važan mi je svaki mesec, dan i godina. Beznađe i besperspektivnost nije zaslužio nijedan građanin. Mi smo mala država. Malo nas je po evropskim, a posebno po svetskim merilima. Politika bez morala i poštovanja osnovnih etičkih vrednosti, dalje podele, ova zemlja ne zaslužuje niti više može podneti", rekao je Komšić. On je istakao da BiH ima znanje i entuzijazam, ali da je potrebno više uzajamnog poštovanja, poverenja i uvažavanja kako bi se formirala BiH "u kojoj će se moći živeti od svog rada, u kojoj će biti važno znanje, stručnost i obrazovanje, a ne kriminal, korupcija". "Zauzimaću se da BiH bude demokratska država svih njenih građana. Boriću se za svakog od vas, bilo da je reč o Hrvatu, Bošnjaku, Jevrejinu, Romu, jer ste vi svi moji Bosanci i Hercegovci i ja vas ne mogu i ne želim deliti", rekao je Komšić. On je zaključio da je njegov prioritet i dobrosusedska saradnja zasnovana na poštovanju principa uzajamnog uvažavanja i nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja. Prema Komšićevim rečima, "prošlost nam je tamna i krvava" i pozvao da se "izvuku istorijske lekcije na kojima će se graditi mostove koji neće popustiti pred izazovima ovog stoleća".

Novu Vladu RS formiraće postojeća vladajuća koalicija

Novu Vladu Republike Srpske (RS) formiraće vladajuća koalicija Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Demokratskog narodnog saveza (DNS) i Socijalističke parrije RS (SP RS), bez Srpske demokratske stranke (SDS). Predsednik DNS-a Marko Pavić rekao je novinarima posle sastanka čelnika vladajuće koalicije da je danas "čvrsto potvrđeno da će u vlasti na nivou RS ostati koalicioni partneri DNS, SNSD i SP", dodajući da će ove tri stranke u raspodeli vlasti učestvovati u skladu sa izbornim rezultatima. On je najavio da će razgovori o raspodeli funkcija biti nastavljeni sledeće sedmice nakon što se konstituiše novi saziv parlamenta RS, kada bi trebalo da bude inaugurisan i novi predsednik RS Milorad Dodik. Predsednik SP RS Petar Đokić rekao je da SDS, koja je nedavno potpisala platformu o zajedničkom delovanju sa SNSD-om na državnom nivou, neće učestvovati u vlasti u RS, dok bi DNS-u i socijalistima trebalo da pripadne više mesta u izvršnoj vlasti nego do sada. "Učešće u vlasti biće shodno rezultatu koji smo ostvarili na izborima, procenutalno u okviru većine koju ostvarujemo, znači više nego do sada. Na taj način preuzimamo potpunu odgovornost za onaj deo vlasti koji će biti dodeljen svakoj od ove tri partije", rekao je Đokić. On je još rekao da su SP RS i DNS prihvatili platformu SNSD-a i SDS-a o zajedničkom delovanju na državnom nivou, jer je "potrebno imati usaglašen stav RS u institucijama BiH". "Smatramo da je to u ovom trenutku sasvim korektno urađeno. Kakva će biti sudbina između SNSD-a i SDS-a u budućnosti, to će se najbolje videti kroz praksu i kroz rad insitucija BiH", naglasio je predsednik socijalista u RS.

Uhapšen zbog ratnog zločina nad vojnicima JNA

Bivši predsednik kriznog štaba i predsednik izvršnog veća Skupštine opštine Bjelovar Jure Šimić uhapšen je nakon što je državno tužilaštvo u Bjelovaru protiv njega podnelo istražni zahtev zbog sumnje da je počinio ratni zločin protiv zarobljenika 1991. godine. U istražnom zahtevu tužilaštva navodi se da postoji osnovana sumnja da je on kao predsednik Regionalnog kriznog štaba za Bilogorsko-podravski region, 29. septembra 1991. u Bjelovaru, posle ulaska hrvatskih vojno-policijskih snaga u kasarnu "Božidar Adžija" na Vojnoviću naredio likvidaciju trojice pripadnika bivše JNA. Trojica ubijenih su izdvojena iz grupe od oko 60 oficira i 150 redovnih vojnika JNA, a ubili su ih za sada nepoznati počinioci. Tužilaštvo nije navelo identitet ubijenih, već samo njihove inicijale K. R, V. M. i J. D. Hrvatski mediji javljaju da Županijski sud u Bjelovaru do srede treba da odluči o pokretanju istrage i predlogu za određenje pritvora.