SRBIJA

Milijardu dinara pomoći za Kraljevo

Zabranjeno pušenje u zatvorenom prostoru i u Srbiji

Većina protiv izlaska Srba na kosovske izbore

Srbija politički napredovala, problem u pravosuđu

Kosovo nije spremno za ukidanje viza

Haradinaj optužen za ubistva, mučenje i okrutno postupanje

Mišljenje Evropska komisija o Srbiji u drugoj polovini 2011.

Milijardu dinara pomoći za Kraljevo

Premijer Mirko Cvetković najavio je da će vlada Srbije obezbediti pomoć od milijardu dinara za saniranje posledica zemljotresa u Kraljevu. Cvetković je negirao tvrdnje da je vlada izdvojila malo novca za Kraljevo i najavio da bi to područje trebalo i sutra da obiđe. Solidarnost sa stradalima u Kraljevu izrazio je i šef Delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer koji je rekao da, pre nego što se vidi na koji način može da se pomogne ugroženom području, EU treba da uradi procenu situacije. "Moramo da napravimo procenu situacije i, kada to budemo uradili, sledeće nedelju ću pozvati sve ambasadore kako bi videli na koji način može da se pomogne ugroženom području i ljudima u tom gradu", rekao je Dežer. Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović rekao je na sednici gradskog parlamenta da je u Kraljevu od 6.205 pregledanih objekata neupotrebljivo 1.094. "Svi zajedno u Kraljevu smo se našli na rešavanju problema koje nam je doneo zemljotres i svi zajedno smo bili ujedinjeni na ovom poslu. Svi su se našli kao podrška i pomoć u nepogodi koja nas je zadesila", rekao je Simović na sednici Skupštine Kraljeva koja je počela minutom ćutanja za žrtve zemljotresa. Pogođeno područje u sredu je posetio i poglavar Srpske pravoslavne crkve Irinej koji je najavio pomoć Crkve i njenih vernika. U Kraljevu su bili i ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić i premijer vojvođanske vlade Bojan Pajtić. Dulić je u Kraljevo doveo 100 građevinskih radnika svih profila, koji će pomoći u sanaciji štete od zemljotresa i najavio da će sutra u taj grad, doći još toliko radnika koji će dobrovoljno pomagati Kraljevčanima. Ministar je pozvao i sve građevinske firme u Srbiji da se odazovu apelu za pomoć. Pajtić je kazao da su pokrajinske vlasti i Novi Sad poslali 13 šlepera sa građevinskim materijalima i namirnicama. Sa 13 šlepera u Kraljevo je dopremljeno 27 šlepera građevinskog materija, prvenstveno crepa, cigle i cementa, koji su obezbedili proizvođači iz Vojvodine, naveo je Pajtić. Takođe, Vlada Vojvodine odobrila je još četiri miliona dinara pomoći za Kraljevo, a ranije je za te svrhe izdvojila pet miliona dinara. Ugroženo područje nastavile su da pomažu različite kompanije, organizacije i institucije. Elektroprivreda Srbije saopštila je da će pokloniti 10 miliona dinara. Pomoć Kraljevu uputila je i Islamska zajednica u Srbiji koju predvodi muftija Muamer Zukorlić. Oni će u Kraljevo poslati građevinski materijal vredan milion dinara. U zemljotresu koji je prošle sedmice pogodio Kraljevo, poginulo je dvoje ljudi, a više desetina je povređeno. Pregledana 7.473 objekta, nije za upotrebu 17,3 odsto Štab za vanredne situacije Kraljeva pregledao je do juče 7.473 objekta u tom gradu, od kojih za upotrebu nije 1.284, odnosno 17,3 odsto, navodi se u izveštaju štaba. Za sanaciju i popravku predviđeno je 6.189 objekata - 82,7 odsto, dodaje se u izveštaju. Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simovićje kazao da se očekuje početak rada drugostepenih komisija koje će na terenu utvrditi koji su od objekata za rušenje, a koji za sanaciju. Kraljevo je 3. novembra pogodio snažan zemljotres jačine 5,4 stepena Rihterove skale u kome su poginule dve osobe i pričinjena velika materijalna šteta. U tom gradu je za danas najavljena poseta predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića, kao i opozicionih lidera Tomislava Nikolića i Velimira Ilića.

Zabranjeno pušenje u zatvorenom prostoru i u Srbiji

Kafići i restorani u centru Beograda prilagodili su svoje prostorije Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, koji se od danas primenjuje. Taj zakon propisuje da u ugostiteljskim objektima manjim od 80 kvadratnih metara može da se dozvoli ili zabrani pušenje, dok je u objektima većim od te površine vlasnik dužan da najmanje polovinu stolova, pultova i šankova odredi za nepušače. Taj prostor mora biti kod ulaznih vrata. U kafićima na Obilićevom vencu većim od propisane površine agenciji Beta je rečeno da su podelili prostor za pušače i nepušače pre desetak dana i da za sada nije opao promet. Ipak, u tim i u kafićima u Nušićevoj ulici i na Trgu republike posećeniji su delovi za pušače. U kafiću "Simbo L" na Obilićevom vencu i u Nušićevoj ulici, koji su manji od 80 kvadrata, od juče je istaknut znak za zabranu pušenja. Menadžer kafića O.K.no Igor Jovanović kazao je Beti da očekuje pad prometa zbog stupanja na snagu novog zakona o pušenju. "Deo za pušače je uvek pun, a u delu za nepušače obično su zauzeta dva stola. Mi smo podelili prostor pre desetak dana, ali je bilo lepo vreme i popunjene su bašte, pa za sad nema razlike u prometu", naveo je on. U restoranu Ruski car ne očekuju nikakve promene zbog stupanja na snagu novog zakona, jer u tom objektu od ranije postoji pušački i nepušački deo. U kafiću Grinet, čije se pušački i nepušački delovi nalaze na suprotnim stranama ulice, više je gostiju u pušačkom delu. Na centralnim beogradskim ulicama od juče se može videti dosta pušača ispred firmi u kojima rade. U Srbiji je od ponoći zabranjeno pušenje u svim zatvorenim javnim prostorima i na radnom mestu, a za kršenje tog propisa kazne su 5.000 dinara za pojedince i od 500.000 do milion dinara za pravna lica. Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu je donet 5. maja ove godine i zabranjuje pušenje u svim državnim institucijama.

Većina protiv izlaska Srba na kosovske izbore

Većina predstavnika stranaka u Skupštini Srbije ponovila je danas da se nisu stekli uslovi za izlazak Srba na kosovske izbore, dok Liberalno demokratska partija (LDP) smatra da je Vlada Srbije pogrešila što Srbe nije pozvala da učestvuju na tim izborima. Šef poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija Branko Ružić rekao je novinarima u parlamentu da je Vlada iznela jasan stav da nema uslova za učešće Srba na kosovskim izborima. "To je stav koji je usaglašen na nivou vladajuće koalicije i države", kazao je Ružić i ponovio da je pitanje učešća Srba na kosovskim izborima državno a ne partijsko pitanje. Poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta kazala je novinarima u parlamentu da bi izlazak Srba na kosovske izbore bio "poguban" i time bi se dao legitimitet kosovskim institucijama i nezavisnosti Kosova. Radeta je podsedila da su se radikali i ranije protivili učešću Srba na kosovskim izborima. Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović je, međutim, pozvao Srbe da glasaju na kosovskim izborima i aktivno učestvuju u institucijama Kosova. Jovanović je ocenio da se time ne narušavaju interesi države. Izlasku Srba na kosovske izbore protive se i opozicione Demokratska stranka Srbije, Srpska napredna stranka i Nova Srbija.

Srbija politički napredovala, problem u pravosuđu

Evropska komisija je objavila godišnji izveštaj o napretku Srbije u evropskim reformama iz kojeg proizlazi da je Srbija u određenoj meri napredovala u političkoj demokratizaciji, uz izvestan oporavak privrede i rast domaćeg bruto proizvoda. Evropska komisija traži i bitna poboljšanja u reformi pravosuđa i suzbijanju korupcije, a hvali srpske vlasti za vidljive uspehe u bitki protiv organizovanog kriminala i poboljšanju saradnje sa susedima, posebno sa Hrvatskom i Bosnom. "Vlada je ostala stabilna i nastavlja da ispoljava visok stepen saglasnosti o uključivanju u Evropsku uniju kao strateškom prioritetu", podvlači EK u analizi pridruživanja Srbije evropskim strukturama. Srpska vlada, kako dodaje, i dalje primenjuje odredbe trgovinskog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju "mada priprema i primena novih zakona moraju biti znatno delotvorniji". Prema ovom izveštaju i Strategiji proširivanja Evropske komisije, za dalji obostrano željeni brži napredak Srbije ka članstvu EU ostaje dostizanje pune saradnje s Haškim sudom. Ta saradnja zajedno s dobrim delovanjem pravosuđa i suzbijanjem organizovanog kriminala i korupcije, predstavlja takođe ključne stavke za odluku Saveta ministara EU o davanju Srbiji statusa kandidata za članstvo u Uniji o čemu EK priprema "mišljenje". U izveštaju se podseća da je to prošlog meseca naglasio Savet ministara EU. Evropska komisija je dosad stalno stavljala do znanja da smatra da srpske vlasti čine sve u svojoj moći da se ta saradnja dovrši hapšenjem dvojice preostalih haških optuženika. U izveštaju za 2010. se ističe da je tužilac Haškog suda u poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti UN "predočio da je Srbija blagovremeno i primereno odgovarala na zahteve tužioca za dobijanje dokumenata, pristup arhivama i svedocima". Tužilac tribunala u Hagu je "istakao profesionalizam i predanost operativnih službi koje tragaju za beguncima mada je preporučio da Srbija preispita strategije za hapšenje odbeglih optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića". "Nužno je da Srbija pojača operativne sposobnosti i usvoji mnogo stroži multidisciplinarni pristup hapšenju begunaca", dodaje EK i kaže da na to utiče i nedovoljan broj stručnih vojnih analitičara i obaveštajaca. U dokumentu EK se dodaje da su srpske vlasti uspostavile dobru saradnju i s Euleksom oko istraga ratnih zločina na Kosovu. EK smatra i da su usvojeni važni zakoni za civilni nadzor nad delovanjem snaga bezbednosti, ali da je parlamentarna kontrola na tom polju slaba. Valjana dopuna i dovršetak Reforme pravosuđa u Srbiji su u izveštaju EK označeni kao neodložni zadatak jer je to bitna stavka uslova političke demokratije, ispunjavanja Kopenhagenških merila, a povezano je neposredno i s daljim nužnim uspesima u bitki protiv organizovanog kriminala, korupcije, sukoba interesa. Komisija u Briselu stavlja do znanja da zbog toga postoji "ozbiljna zabrinutost". Velike zamerke i "ozbiljna zabrinutost" isto kao kad su u pitanju ostale zemlje Zapadnog Balkana, upućene su i na račun "opšterasprostranjene korupcije". Vidan napredak je, ocenjuje se u ovoj analizi, ostvaren u bitki protiv organizovanog kriminala kao i u saradnji ključnih bezbednosnih službi u Srbiji, regionu i međunarodnoj ravni. Od Srbije se traži i "predusretljiviji stav" prema učešću Kosova u regionalnoj saradnji i trgovini, uz prihvatanje kosovskog carinskog pečata kao i dalje snaženje saradnje s Euleksom. EK ocenjuje da u Srbiji postoje valjani zakoni protiv diskriminacije, ali da je to i dalje slučaj kad su u pitanju Romi, homoseksualna zajednica, žene, nacionalne manjine, uz opasku da je parada homoseksualaca bila napredak ka jamčenju ustavnih prava. "Te grupe kao i borci za ljudska prava i novinari su na udaru govora mržnje i pretnji na šta vlasti retko reaguju", ukazuje EK. Ocenjeno je da "dobar napredak ostvaren u zaštiti manjina", da su "u Vojvodini sve bolje prilike u odnosima među etničkim grupama", dok i dalje ima nevolja s formiranjem nacionalog saveta Bošnjaka. Komisija u Briselu je ocenila da je vlada u Beogradu održala makroekonomsku stabilnost privrede uz izvestan rast bruto domaćeg prozvoda, ali i nedovoljnog napretka u strukturalnim reformama, privlačenju stranog kapitala. Srpska vlada je u srednjoročnom programu predstavila i "realističan makrofinansijski scenario, uveliko u saglasnosti s programom reformi".

Kosovo nije spremno za ukidanje viza

Evropski zvaničnici ocenili su da Kosovo još nije ispunilo uslove za početak procesa vizne liberalizacije iako u Prištini smatraju da su veoma blizu uputstva za sprovođenje sistema vizne liberalizacije, prenosi danas prištinski dnevnik Koha ditore. List piše da je EU odbila procenu ministra unutrašnjih poslova Bajrama Redžepija i ministra za evropske integracije Besima Bećaja po kojima je Kosovo ispunilo uslove da dobije strategiju za viznu liberalizaciju sa EU. "Mi nikada nismo rekli da će Kosovo dobiti strategiju (za viznu liberalizaciju) bez ispunjavanja uslova. Jedan od kriterijuma na kojem treba više raditi tiče se vraćanja u domovinu i reintegracije. Prema našim procenama ovaj kriterijum još nije ispunjen", prenala je Koha reči portparola Komesara EU za unutrašnja pitanja Mikele Ćerkone.

Haradinaj optužen za ubistva, mučenje i okrutno postupanje

Ubistva, mučenje i okrutno postupanje prema Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998. godine stavljaju se na teret tadašnjem regionalnom zapovedniku OVK Ramušu Haradinaju novom optužnicom po kojoj će mu ponovo suditi Haški tribunal. Uz Haradinaja, za kršenje zakona i običaja ratovanja, u šest tačaka, optuženi su njemu potčinjeni Idriz Baljaj i Ljah Brahimaj. Sve tačke optužnice odnose se na zlodela počinjena nad pritvorenima u logoru OVK u selu Jablanica kod Dečana, od 1. marta do 30. septembra 1998. godine. Ponovno suđenje Haradinaju i saoptuženima u Hagu počeće 2011. godine, proizlazi iz nedavne rasprave o stanju u postupku. Prema optužnici, objavljenoj u Hagu, njih trojica bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo "zlostavljanje srpskih civila, kao i Albanaca i Roma koji su sarađivali sa srpskim snagama ili ih je OVK smatrala kolaboratorima, kao i onih koji nisu podržavali OVK". Prvom tačkom, Haradinaj, Baljaj i Brahimaj optuženi su za ubistvo Ivana Zarića, Agrona Beriše i Burima Bejte, romske nacionalnosti, koje je OVK privela u jablanički logor 19. maja 1998. Oni su u logoru prebijeni i mučeni, a Baljaj je, po optužnici, Zariću odsekao uvo. Trećeoptuženi Brahimaj je zatim, u prisustvu Haradinaja, naredio da trojica civila budu pogubljena, posle čega ih je Baljaj odveo sa pripadnicima svoje jedinice "crni orlovi". Tela Zarića, Beriše i Bejte nikada nisu pronađena. Ubistvo Uke Redžepaja i Nesreta Aljaja, Roma koje je je OVK videla kao kolaboratore, drugom tačkom optužnice je stavljeno na teret Haradinaju, Baljaju i Brahimaju. Redžepaj i Aljaj dovedeni su u Jablanicu 25. maja 1998, a njihovo streljanje naredio je, po optužnici, Brahimaj, koji je bio zamenik Haradinaja. Mučenje i okrutno postupanje prema kosovskom Albancu, koga su Haradinajevi ljudi zarobili 13. juna 1998, pod sumnjom da je sarađivao sa srpskim vlastima, opisani su u trećoj tački optužnice. Iz optužnice proizlazi da će žrtva zlostavljanja svedočiti na ponovljenom suđenju, budući da je identifikovana kao "svedok broj šest". Ubistvo srpskog policajca Nenada Remištara, dok je bio u rukama snaga OVK pod kontrolom Haradinaja, 14. juna 1998, predmet je četvrte tačke optužnice. Remištara je OVK zaustavila prethodnog dana na kontrolnom punktu na putu Klina-Đakovica i prebacila u Jablanicu, gde ga je prebio Nazmi Brahimaj, brat trećeoptuženog Ljaha. Dan pošto je zarobljen, Remištar je odveden i ubijen, a njegovo telo nikada nije pronađeno. U istoj tački optužnice navedeno je i da su u logor OVK u leto 1998. dovedeni "neidentifikovani Muslimani i Crnogorci" koji su u logoru tri dana prebijani i "bodeni noževima". Zatim su ih pripadnici OVK odveli, a sudbina im je ostala nepoznata. Albanac Pal Krasnići poslednji put je viđen živ 26. jula 1998. dok je bio u pritvoru OVK u Jablanici, a njegovo telo kasnije je pronađeno kod Radonjićkog jezera, nedaleko od logora, piše u petoj tački optužnice protiv Haradinaja i podređenih. Krasnići je bio uhapšen 10. jula, pod optužbom da je "srpski špijun". Pod teškim batinama bejzbol-palicom, potpisao je lažno priznanje. Petom tačkom, Haradinaj, Baljaj i Brahimaj optuženi su i za smrt Skendera Kućija, koga je OVK iz njegove prodavnice odvela u Jablanicu 11. jula 1998. Kući je teško prebijen motkama i šipkama, a pet dana kasnije umro je u ambulanti OVK u selu Rznić, gde je bio prebačen po naređenju Haradinaja. Od prebijanja, na telu mu je bila otvorena rana, kroz koju se mogao videti bubreg, piše u optužnici. O prebijanju i mučenju kojem je bio podvrgnut u pritvoreničkom logoru OVK u julu 1998, po istoj tački optužnice, trebalo bi da svedoči i zaštićeni "svedok broj tri". Na poziv Brahimaja, on je 13. jula 1998. otišao u štab OVK u Jablanici, ali je tamo pritvoren, sa još dve osobe, i tučen dok nije izgubio svest. U Brahimajevoj kući, tri dana kasnije, tukli su ga i Baljaj i dve pripadnice OVK. Baljaj ga je nazivao sprskim špijunom, a Brahimaj mu je govorio da bi trebalo da se ubije. Nakon što je uspeo da pobegne, "svedoka broj tri" je Brahimaj ponovo zarobio krajem jula 1998. U Haradinajevom štabu u selu Glođani opet je prebijan, sve dok ga Haradinaj nije oslobodio. Poslednjom, šestom, tačkom Haradinaj, Baljaj i Brahimaj optuženi su za okrutno postupanje i mučenje Albanaca Nasera Likaja i Fadila Fazlijua koje su smatrali "izdajnicima" zato što su "podržavali" Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove. Likaja i Fazlijua, Haradinajevi ljudi oteli su i u Jablanicu sproveli 23. maja 1998. Haradinaj, Baljaj i Brahimaj od njih su, pod pretnjom, tražili da selo Grabanicu, u kojem su živeli, očiste od Srba. Pošto je porodica otetih zapretila krvnom osvetom, OVK ih je oslobodila, ali je u julu Brahimaj ponovo oteo Likaja koji je zatim, po optužnici, tučen bejzbol-palicom ispred Haradinaja, koji je naređivao da prebijanje počne i bude zaustavljeno. Haradinaj je Likaju i pljunuo u lice, a Baljaj mu je pretio ubistvom. Prebijanje je trajalo tri dana, posle čega je pritvorenik bio primoran da radi, dok nije pobegao, tri nedelje kasnije. Usvajajući žalbu tužilaštva na prvostepenu presudu, izrečenu u aprilu 2008, apelaciono veće Tribunala naložilo je, krajem jula, da suđenje Haradinaju i saoptuženima Idrizu Baljaju i Ljahu Brahimaju bude ponovljeno po šest od 37 tačaka prvobitne optužnice. Prvostepenom presudom, Haradinaj i drugooptuzeni Baljaj bili su oslobođeni krivice za zlocine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Decana 1998. Trećeoptuženi Brahimaj osuđen je na šest godina zatvora zbog okrutnog postupanja prema zarobljenicima u logoru OVK u selu Jablanica. Delimično ponavljanje suđenja, žalbeno veće Tribunala naložilo je zato što na prvom procesu nisu bila saslušana dva ključna svedoka, bivši pripadnici OVK, koji su odbili da svedoče zato što su bili "uznemiravani" i "zastrašeni". Na zastrašivanje i uznemiravanje svedoka na Kosovu, ukazalo je i sudsko veće u prvostepenoj presudi u kojoj je naznačeno i da su počinjeni zločini nad nealbancima i Albancima koje je OVK smatrala nelojalnim, ali da nije dokazana krivica Haradinaja i Baljaja.

Mišljenje Evropska komisija o Srbiji u drugoj polovini 2011.

Evropska komisija namerava da svoje mišljenje o molbi Srbije da postane kandidat za prijem u EU, podnese u drugoj polovini iduće, 2011. godine, izjavio je u Briselu komesar za širenje Evropske unije Štefan File. Savet ministara EU je pre dve nedelje zatražio od Evropske komisije da utvrdi mišljenje o molbi Srbije. Evropska komisija je objavila godišnji izveštaj o napretku zemalja-kandidata i potencijalnih kandidata. Iz izveštaja proizlazi da je Srbija u određenoj meri napredovala u političkoj demokratizaciji, uz izvestan oporavak privrede i rast bruto domaćeg proizvoda. File je rekao na konferenciji za štampu da je "Srbija na dobrom putu da sprovede Sporazum sa Evropskom unijom o stabilizaciji i asocijaciji" i da je "nastavila saradnju s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju". "Ta saradnja ostaje suštinski uslov za članstvo Srbije u EU", ukazao je File. Srbija je, rekao je komesar, "ostvarila bitne korake ka pomirenju u regionu", a Evropska komisija "traži od Srbije da ispolji predusretljiv stav prema učešću Kosova u regionalnoj trgovini i saradnji". Evropska komisija od Srbije traži bitna poboljšanja u reformi pravosuđa i suzbijanju korupcije, a hvali je zbog vidnih uspeha u suzbijanju organizovanog kriminala i poboljšanju saradnje sa susedima, posebno sa Hrvatskom i BIH. Prema ovom izveštaju i "Strategiji proširivanja EU" koji je pripremila Evropska komisija, za dalji, obostrano željeni brži napredak Srbije ka prijemu u EU, potrebno je dostizanje pune saradnje sa Sudom u Hagu. Ta saradnja, zajedno s dobrim delovanjem pravosuđa i suzbijanjem organizovanog kriminala i korupcije, predstavlja i ključne stavke za odluku Saveta ministara EU o davanju Srbiji statusa kandidata za prijem u Uniju, o čemu EK priprema mišljenje. Valjana dopuna i dovršetak Reforme pravosuđa u Srbiji su u izveštaju EK označeni kao neodložni zadaci jer je to bitna stavka uslova političke demokratije, ispunjavanja Kriterijuma iz Kopenhagena. To je neposredno povezano i sa nužnim daljim uspesima u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, i eliminisanju sukoba interesa.