KANADA

Smanjuju se pakovanja, ali ne i cena

Kanada povlači borbene trupe iz Avganistana

Kanađani kupuju iznad svojih mogućnosti

Dug Kanađana premašio bilion dolara

Kanada bez rizika od napada terorista

Pronađena guvernerova torba

Češća odsustva federalnih službenika sa posla

Meksiko bezbedna destinacija

Zvonjenje u ušima dolazi iz mozga

Kulinarska zvezda dolazi

Ostvarivanje prava na penziju u Srbiji

Zakon o restituciji imovine u Srbiji

Smanjuju pakovanja, ali ne i cenu

Edgar Dvorski, kontrolor i specijalista za zaštitu potrošača i urednik vebsajta www.mouseprint.org, tvrdi da cene ne rastu zato što se pakovanja proizvoda smanjuju. On je, naime, ustanovio da kompanije formalno ne podižu cene, ali čine da potrošač, za isti novac kao i ranije, sada dobije manju količinu robe. To se čini diskretno, tako što sve na prvi pogled deluje isto, a razlika se može primetiti tek kada se zagledaju podaci o gramaži ili dimenzije pakovanja, što potrošač relativno retko radi. On veruje da kupuje ono na šta je navikao, međutim, u suštini dobija manje. U pojedinim kompanijama navode da se pakovanja smanjuju u interesu potrošača, ali i životne sredine ili pak zbog konkurentnosti. Oni naglašavaju da brinu za potrošača i žele da ga poštede nerviranja zbog poskupljenja, koja su često neminovna zbog rasta cena sirovina i proizvodnje. Neki od proizvoda koji se sada prodaju u manjim pakovanjima su, primera radi, sok od pomorandže Tropikana, (1,75 l umesto 1,89 l), SunChips u sto posto razgradivoj kesi (225 gr umesto 240 gr), pakovanje sladoleda President's choice (1,65 l umesto 1,89 l), ili sa smanjenim dimenzijama, kao kada je toalet papir većine proizvođača u pitanju. Propisi određuju, međutim, da pojedini proizvodi mogu da se prodaju samo u određenim pakovanjima, tako da potrošači ne moraju da razmišljaju o gore pomenutim detaljima kada je u pitanju hrana za bebe, suhomesnati proizvodi i najveći broj zamrznutog ili konzervisanog voća i povrća.

Kanada povlači borbene trupe iz Avganistana

Kanada će iduće godine povući borbene trupe iz Avganistana, a u toj zemlji ostaće samo oficiri i vojnici za obuku, saopštila je vlada u Otavi. Od 2011 do 2014. Kanađani će biti samo deo NATO misije za obuku. Sadašnji kanadski kontingent u Avganistanu broji 2.800 vojnika i oficira čija je baza u opasnoj južnoj provinciji Kandahar. Od početka rata u toj zemlji, poginulo je više od 150 Kanađana. "Borbena misija biće okončana 2011. ali će Kanada nastaviti da igra važnu ulogu u naporima za izgradnju bolje i stabilne budućnosti Avganistana", izjavio je ministar inostranih poslova Lorens Kanon . "Od početka misije Kanada je sa svojim partnerima pomogla u obuci više od 50.000 pripadnika agvanistanskih snaga. Buduća neborbena misija doprineće ostvarenju zajedničkog cilja - pripremanju Avganistanaca da sami preuzmu odgovornost za svoju bezbednost", istakao je ministar odbrane Piter Mekej . Neborbena kanadska uloga ogledaće se u četiri ključne oblasti: obezbeđenju obrazovanja i zdravlja dece i omladine; poboljšanju bezbednosti, vladavine zakona i ljudskih prava; promociji regionalne diplomatije i slanju humanitarne pomoći narodu Avganistana. Prema rečima ministarke za međunarodnu saradnju Beverli Ode, budućnost Avganistana je u rukama žena, dece i mladih. Kanada će pomoći u poboljšavanju života žena, kao i ostvarenju inicijative najrazvijenijih država grupe G-8 o porodiljstvu i zdravlju novorođenih i dece.

Kanađani kupuju iznad svojih mogućnosti

Vreme prazničnog darivanja se približava, pa su u TD Kanada Trastu napravili istraživanje na temu potrošačkih navika pri kupovini poklona. Otprilike svaki treći anketirani priznaje da kupuje iznad svojih mogućnosti, a svaki četvrti kaže da takve kupovine pokriva kreditnim karticama ili unovčavanjem investicija. Keri Rasel, potpredsednik TD Kanada Trasta, kaže da praznici poseduju magiju koja nas lako zavede, ali podseća da nikako ne bi trebalo sve troškove da strpamo u samo jedan mesec, jer to previše opterećuje budžet. Ubedljivo najskuplji pokloni su svakako oni koji se neće dopasti osobi kojoj su namenjeni. Svaki deseti anketirani veruje da čini baš tu grešku. Stručnjaci preporučuju da se uzmu u obzir ideje poput pretplata ili članstva za osobe kojima je veoma teško izabrati poklon. Dok kupuje poklone za druge, polovina anketiranih obraduje i sebe ponekom sitnicom, što je dodatno opterećenje za budžet.

Dug Kanađana premašio bilion dolara

Najnoviji podaci Asocijacije profesionalaca za hipotekarne kredite govore da je hipotekarni dug žitelja Kanade viši 7,6 odsto u odnosu na prošlu godinu i da je premašio jedan bilion dolara, što je rezultat visokih cena kuća i malih kamatnih stopa. Sudeći po ovim podacima, građani su zadovoljni visinom svojih kreditnih obaveza. Velika većina, oko 84 odsto, veruje da bi mogli da izdrže ratu za kredit uvećanu za bar još dodatnih 300 dolara. Verovatno se zbog toga, ali i zbog malih kamatnih stopa, skoro svaki peti građanin prošle godine dodatno kreditno zadužio.

Kanada bez rizika od napada terorista

Kanada i Nemačka su dve zapadne zemlje sa najmanjim rizikom od napada, smatraju u britanskoj savetodavnoj kompaniji za globalni rizik Maplecroft. Na osnovu učestalosti i intenziteta incidenata od juna prošle, do juna ove godine, ove dve zemlje našle su se na 67, odnosno 70 mestu, od ukupno 191 države sveta. Međutim, u sredu je Nemačka saopštila da militantne islamske snage planiraju napade u naredne dve nedelje, tako da su podignute mere obezbeđenja na potencijalnim metama, železničkim stanicama i aerodromima. Ni ostale zapadne zemlje nisu svrstane u zemlje visokog, već srednjeg rizika. Najveća opasnost od napada i dalje je u Somaliji, gde je u posmatranih godinu dana bilo 556 terorističkih incidenata, u kojima je život izgubilo čak 1.437 ljudi, a povređeno 3.408. U prvih deset zemalja nalaze se još i Pakistan, Irak, Avganistan, Palestina, Kolumbija, Tajland, Filipini, Jemen i Rusija, gde je opasnost od mogućih incidenata označena kao ekstremna. U balkanskim zemljama, sudeći po mapi, nivo rizika je nizak. To se ne može reći za Grčku, koja je napravila najveći pad i sa 57. dospela na 24. mesto postavši tako najrizičnija evropska zemlja, umesto Španije.

Pronađena guvernerova torba

Montrealska policija saopštila je da je pronađena putna torba kanadskog guvernera Marka Karneja. Torba, u kojoj su bila i neka vladina dokumenta, ukradena je iz službenog automobila, dok se guverner nalazio na sastanku. Incident se dogodio 1. novembra, a policija nije precizirala gde ni kada je torba pronađena. Kako se naglašava, do krađe je došlo kasno popodne u dobro osvetljenoj ulici u centru Montreala, kada je nepoznata osoba razbila prozor automobila i zgrabila torbu. U to vreme vozač nije bio u automobilu. Po pravilu službe, vozač je dužan da izvrši procenu bezbednosti i potencijalnih rizika i da, u skladu sa njima, izabere odgovarajuće radnje koje u propisane pravilima o sigurnosti. Portparol Nacionalne banke Džeremi Harison nije rekao da li vozač još uvek radi u banci. Istraga RCMP-a je u toku.

Češća odsustva federalnih službenika sa posla

Ako je verovati Posmedija Njuzu, federalni službenici sve češće odsustvuju sa posla. Na osnovu analize kojom je obuhvaćeno skoro 170 hiljada službenika u 43 ministarstva i vladine agencije, samo u poslednjih deset godina broj iskorišćenih slobodnih dana porastao je za dve petine, tako da je sada skoro punih 17 dana, van redovnih godišnjih odmora i praznika. Poređenja radi, u privatnom sektoru se odsustvuje prosečno 8,9 dana. Procene govore da se tu najčešće radi o bolovanju, (bez trudničkih ili roditeljskih odsustvovanja) na koje otpada oko dve trećine vremena. Međutim, indikativno je da je mnogo drastičnije povećano odsustvo bez preciziranja razloga, koje sada po zaposlenom iznosi 7 dana. Eksperti veruju da objašnjenje leži u prevelikom stresu i demoralisanosti na poslu, koje zaposleni veoma teško izdržavaju. Posebno su pogođeni oni koji rade u sektorima uprave i kadrovskoj službi, jer se od njih očekuje da budu non-stop na raspolaganju. Statističari napominju da uz pomenute, nikako ne treba zanemariti još nekoliko činjenica - da je prosečna starost po zaposlenom u porastu, da među zaposlenima ima sve više žena, kao i da su povoljnije beneficije za odsustvovanje. Mnogi imaju i problem u uspostavljanju balansa između obaveza prema porodici i prema poslu, što stvara dodatno opterećenje. Kevin Godet, direktor Federacije kanadskih poreskih obveznika, smatra da su, za razliku od zaposlenih u privatnom sektoru, federalni službenici u povlašćenom položaju po brojnim beneficijama koje imaju, uz veoma važnu činjenicu da su na radnom mestu koje ima je zagarantovano do kraja života. Godet napominje i da je državni aparat preveliki, tako da bi vlada trebalo da ponudi manje programa, sa manje službenika.

Meksiko bezbedna destinacija

Portparol meksičke ambasade u Otavi Alberto Lozano insistira da je Meksiko i dalje bezbedna destinacija za Kanađane, uprkos tome što je u poslednje četiri godine na razne načine tamo stradalo 20 kanadskih državljana. Lozano je dao izjavu povodom eksplozije gasa u jednom hotelu u Plaja del Karmen na meksičkoj istočnoj obali, u kojoj je poginulo pet knadskih državljana. On je, međutim, naglasio da ogromna većina Kanađana tokom posete Meksiku nema nikakvih problema, pomenuvši da godišnje tamo boravi oko milion kanadskih turista.

Zvonjenje u ušima dolazi iz mozga

Tim naučnika sa kanadskih i američkih univerziteta došla je do saznanja da zujanje, zvonjenje ili šum u ušima zapravo nastaje u mozgu i da je izazvano promenama do kojih dolazi kada neko gubi sluh. Tinitus, kako se to zvanično zove, nije bolest nego najčešće simptom, koga izaziva veliki broj stanja i bolesti (npr. zapaljenje uva, strano telo u uvu) i nuspojava koju izazivaju neki lekovi, poput aspirina, ili pak izloženost buci ili starenje. Tinitus može biti prisutan u oba ili samo u jednom uhu, i mo'e biti kontinuirani ili periodični. Ovaj fantomski zvuk javlja se kod miliona ljudi i može negativno delovati na kvalitet života. U malom broju slučajeva lekar čak može čuti zvuk iz bolesnikovog uveta, što se naziva objektivni tinitus. Neki poznati ljudi sa tinitusom su, između ostalih, Erik Klepton, Fil Kolins, Betoven, Čarls Darvin, Silvester Stalone, Barbra Strejsend, Vilijem Šatner. U literaturi se pominje da je tinitus zapravo razlog zbog koga je poznati slikar Vinsent van Gog sebi odsekao uvo.

Kulinarska zvezda dolazi

Velika britanska kulinarska zvezda, vlasnik restorana po čitavom svetu, učesnik nekoliko TV serija i autor nekoliko kuvara, Gordon Remzej, koji je ovenčan između ostalog i Mišlenovom zvezdom, odlučio je da svoj prvi kanadski restoran ipak ne otvori u Torontu, kako je najavljivao pre godinu dana. Umesto toga, njegov restoran biće u Montrealu. Poznati kuvar kaže i da je Visler mesto koje mu zapravo najviše odgovara. Tamo bi mogao da napravi idealan spoj onoga što voli - šest meseci da skija, a ostatak godine da kuva. Remzej, otac četvoro dece i poznati filantrop, uzeće učešće u Torontu, 20. novembra, u Izazovu šefova kuhinja, humanitarnoj akciji za prikupljanje novca za istraživanja raka dojke i jajnika u bolnici Maunt Sinaj. On će biti domaćin, a nadmetaće se pet kulinarskih timova, koje će predvoditi poznati kanadski šefovi, Lin Kroford, Džejmi Kenedi, Mark Mekevan, Dejvid Roco i Masimo Kapra.

Ostvarivanje prava na penziju u Srbiji

Generalni Konzulat Republike Srbije u Torontu "Zakonom o izmeni i dopuni Zakona o putnim ispravama Republike Srbije produžena je važnost pasoša na SRJ obrascu (plavi pasoš) do 31.12.2011. godine" VAŽEĆI PROPISI O PENZIJAMA Zbog velikog interesovanja naših građana o načinu ostvarivanja prava na penziju u Republici Srbiji, objasnićemo koji su uslovi po važećem Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju. Obzirom da je toku postupak usvajanja izmena i dopuna ovog zakona, obavestićemo vas i o svim izmenama čim budu stupile na snagu. Između Kanade i Srbije još uvek nije usvojen sporazum kojim bi bilo moguće tzv. Povezivanje staža pa je jedina mogućnost da, ukoliko ispunjavate uslove, zahtev za ostvarivanje penzije podnesete u Srbiji, lično ili preko punomoćnika. Zakon poznaje nekoliko kategorija prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, i to: 1) prava za slučaj starosti - pravo na starosnu penziju; 2) prava za slučaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju; 3) prava za slučaj smrti: (1) pravo na porodičnu penziju; (2) pravo na naknadu pogrebnih troškova; 4) za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću - pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje. Ovom prilikom iznećemo uslove za ostvarivanje starosne penzije (penzija na osnovu godina staža ili godina života). Prva kategorija su lica koja su navršila 40 (muškarci) odnosno 35 (žene) godina staža osiguranja. Ova lica stiču pravo na penziju kada narvše 53 godine života. U ostale kategorije potpadaju lica koja nisu navršila tzv. Pun stažosiguranja. Ukoliko je lice navršilo 15 godina staža osiguranja, pravo na penziju stiče sa navršenih 65 (muškarac) tj. 60 (žena) godina života. Ukoliko je lice navršilo 63 (58) godina života, i ima ukupno najmanje 20 godina staža, takođe ispunjava uslove za penziju. Zahteve svih građana prima Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, njihove filijale u gradovima u Srbiji, ili centrala u Beogradu. Ivana Stefanović

Zakon o restituciji imovine u Srbiji

Pitanje: Da li je stupio na snagu zakon o restituciji u Srbiji ? Odgovor: Još uvek ne. Do sada je bilo nekoliko najava do kog roka će Zakon o restituciji stupiti na snagu. Prvobitno je to bilo predviđeno do sredine 2009 , pa do kraja iste godine , zatim do proleća 2010 , pa do sredine 2010. Navodno, zakonodavac je već uobličio nacrt zakona pa se očekuje da isti bude usaglašen, odobren i objavljen u svom konačnom izdanju do kraja 2010. Pitanje: Mojoj rodbini koja je živela u Vojvodini je nacionalizovana imovina nakon drugog svetskog rata. Da li ja , kao naslednik imovine mogu sada tražiti povraćaj iste? Odgovor: Po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine/ Službeni glasnik RS , br. 45/05/ koji je stupio na snagu 8 juna 2005 godine, svi raniji vlasnici, njihovi naslednici ili pravni sledbenici, kojima je imovina na teritoriji Repulike Srbije oduzeta bez naknade tržišne vrednosti ili pravične naknade, primenom propisa i akata o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji i drugih propisa donetih i primenjivanih posle 9 marta 1945 godine, IMALI SU zakonski rok do 30 juna 2006 godine, za podnošenje prijave o oduzetoj imovini Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije. Ukoliko ste vi kao naslednik podneli prijavu oduzete imovine Republičkoj direkciji i priložili sve dokaze o predmetnoj imovini i o vašim naslednim pravima, stupanjem na snagu Zakona o restituciji, ući ćete u postupak dokazivanja vlasništva nad imovinom koja vam je oduzeta. Pitanje:Da li će svakome ko je podneo prijavu o oduzetoj imovini, ista biti vraćena? Odgovor: Trenutno zakonodavac razmatra nekoliko opcija za Zakon o restituciji. Jedna od opcija je da se oduzeta imovina vrati vlasnicima, odnosno njihovim naslednicima, odnosno pravnim sledbenicima, ukoliko je to moguće s obzirom na izmenjenu konfiguraciju zemljišta, odnosno strukturu izgrađenih objekata. Druga opcija je da se vlasnicima, odnosno njihovim naslednicima, odnosno pravnim sledbenicima izvrši novčana kompenzacija za oduzetu imovinu ili pak da im se dodele odgovarajući novčani instrumenti sa kojima mogu raspolagati na tržištu ili pak da im se da druga imovina/zemljište/sličnog kvaliteta i vrednosti. Bez obzira na to, koje će rešenje usvojiti i primenjivati zakonodavac, vlasnici oduzete imovine, odnosno njihovi naslednici i pravni sledbenici će moći da ostvare svoja prava jedino ukoliko tokom restitutivnog postupka dokažu da su polagali, odnosno da polažu prava na restituciju po predmetnoj imovini. Procenjuje se da je 73.000 prijava za povraćaj oduzete imovine stiglo Republičkoj direkciji za imovinu. Da li će sve biti uzete u obzir, zavisi od toga da li su valjano kompletirane sa svom potrebnom dokumentacijom ili ne. Pitanje: Kako mogu dokazati da polažem pravo na restituciju oduzete imovine? Odgovor: Pre svega morate dokazati da polažete pravo svojine na imovini/ nepokretnoj/ koja je oduzeta bez naknade tržišne vrednosti ili pravične naknade, primenom propisa i akata o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji i drugih propisa donetih i primenjivanih posle 9 marta 1945 godine. To pravo svojine stečeno origativno ili derivatno, dokazujete izvodima iz zemljišnih knjiga, odnosno katastra iz kojih se vidi da ste vi ili neko od vaših srodnika, koje ste vi nasledili, bili vlasnici imovine koja je oduzeta. Uz to, prilažete i dokaze/presude, rešenja, odluke/ kojim potvrđujete da vam je određena imovina oduzeta. Pitanje:Pošto ja i moja porodica živimo u Kanadi već više od 40 godina i nemamo bližu rodbinu u Srbiji , kako možemo voditi postupak za povraćaj imovine pred srpskim nadlestvima? Odgovor: Postupak povraćaja oduzete imovine će se voditi saglasno određenoj proceduri za upravne i sudske postupke koja će bliže biti određena donošenjem Zakona o restituciji. Taj postupak ćete moći voditi lično ili preko ovlašćenog punomoćnika iz Srbije. Svom ovlašćenom punomoćniku ćete tada dati Specijalno punomoćje kojim će se detaljno precizirati njegova ovlašćenja i pravne radnje i aktivnosti koje će on preuzeti u vaše ime. Autor Zoran M.Kostić Advokat Kosovska15-Kondina 24. Beograd Tel.+381-11-322-4456   Mob.+381-64-216-8789  Toronto:1-416-875-5547 E-mail: kostic_zoran@hotmail.com