SRBIJA

Podrška opada što je zemlja bliža EU

File donosi upitnik Evropske komisije

Većina kosovskih Albanaca za Veliku Albaniju

Episkop lipljanski Teodosije umesto Artemija

Najviše zahteva za azil podneli građani Srbije

Samo Beograd ima nadprosečni BDP

Potvrđeno šest srpskih lista za kosovske izbore

Podrška opada što je zemlja bliža EU

Ukoliko bi se sada u Srbiji održao referendum o ulasku zemlje u EU, 63 procenta građana bi glasalo "za", ali podrška za EU u toj zemlji ipak opada, rezultat je istraživanja organizacije Galup. Iako, prema istraživanju, daleko više od polovine građana Srbije podržava ulazak u Evropsku uniju, podrška samoj toj organizaciji opala je u poslednjih godinu dana i sada iznosi 44 procenta, prenosi Dojče vele. U Srbiji je primetna i slaba podrška radu nacionalne vlade ili eventualnom ulasku zemlje u NATO, a čak 35 odsto građana Srbije smatra da vlasti u zemlji znaju gde se krije Ratko Mladić, U evropskom sedištu organizacije Galup, koja je sprovela ovo istraživanje, kažu da su iznenađeni padom podrške EU među građanima Srbije. Andrej Pirka, analitičar Galupa smatra da je bilo očekivano da će ta podrška porasti posle vizne liberalizacije. "Mislim da je u pitanju opšti trend laganog opadanja podrške EU u regionu. Rezultati vizne liberalizacije možda nisu bili dovoljno opipljivi kako bi uticali na podršku EU u Srbiji ili Makedoniji. Jedan od razloga može biti i ekonomska kriza - možda u ovom trenutku nije toliko poželjno pripadanje klubu koji prolazi kroz tako duboke probleme", kaže Pirka. U Galupu, međutim, ističu da je opšta podrška evrointegracijama na Zapadnom Balkanu i dalje visoka. U svim zemljama, sem u Hrvatskoj, gotovo dve trećine građana na eventualnom referendumu bi se izjasnilo za ulazak u Uniju. To što je u Hrvatskoj, koja je najbliža članstvu u EU, najmanja podrška samom ulasku u zajednicu evropskih zemalja (43 odsto građana Hrvatske glasalo bi protiv, a 38 za ulazak u EU), u Galupu objašnjavaju time da je narod sve svesniji teškoća reformi, što se zemlja nalazi dublje u evrointegracionom procesu. U sedištu Galupa u Briselu kažu da je u Srbiji i dalje vrlo mala podrška eventualnom pristupanju zemlje u NATO. Tek 13 procenata građana Srbije smatra da bu ulazak zemlje u Severnoatlantsku alijansu bio dobar potez, dok njih 52 odsto ne želi da vidi Srbiju u NATO. I kada je reč o Kosovu, ljudi u Srbiji ne postaju pomirljiviji, naglašavaju u Galupu. Prema njihovim podacima 67 procenata Srba smatra da Srbija nikada neće priznati Kosovo, a raste broj onih koji se ne slažu ni sa mogućnošću podele teritorija. Istovremeno 38 odsto ispitanika u Srbiji, upitanih za misljenje o Ratku Mladiću, smatra da je on patriota, dok ih 19 procenata misli da je Mladić ratni zločinac. "I dalje postoji vrlo visoka podrška Mladiću u Srbiji", kaže Andrej Pirka. "Iznenađeni smo odgovorom na pitanje o tome šta ljudi misle gde se krije Ratko Mladić. Oko 35 odsto građana Srbije je odgovorilo da misle da vlasti u zemlji znaju gde je Mladić, ali da ne žele da ga Poslednje istraživanje Galupa pokazalo je i da građani Srbije loše ocenjuju rad svojih vlasti. Poteze vlade u Srbiji ne podržava 65 odsto ispitanih. U Hrvatskoj čak 70 procenata stanovništva ne podržava mere svoje vlade, a u BiH 74 odsto je protiv vlade. U Galupu kazu da to može biti "prirodni fenomen mladih demokratija". Kao pozitivan aspekt oni navode porast broja onih koji smatraju da postoje političari ili stranke koje predstavljaju njihova politička ubedenja. Međutim u Srbiji, to pitanje je pokazalo da čak 68 odsto građana ne vidi nekog političara ili stranku koji predstavljaju njihove stavove, dok ih 27 odsto vidi. Andrej Pirka za Dojče vele navodi da istraživanja Galupa pokazuju da uprkos svim problemima na koja ukazuju, život ljudi na Zapadnom Balkanu postaje sve "normalniji i stabilniji", kao i da se u zemljama regiona razvijaju funkcionalne tržišne demokratije.

File donosi upitnik Evropske komisije

Evropski komesar Štefan File početkom iduće nedelje predaće u Beogradu srpskim vlastima Upitnik Evropske komisije o evropskim reformama u Srbiji, na temelju kojeg će EK doneti ocenu o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u Uniji. To je File izjavio u Evropskom parlamentu u Briselu, na okruglom stolu "Zapadni Balkan u srcu Evrope". Skup je organizovala poslanička grupa Narodne partije koja okuplja stranke desnice, a na kojem su učestvovali neki politički prvaci i članovi vlada zemalja Zapadnog Balkana. Evropski komesar je naglasio da je "za Srbiju, uz sprovođenje programa reformi u zemlji, značajan predusretljiv prilaz učešću Kosova u regionalnoj trgovini i saradnji". "Mora biti osnažena i saradnja s EU misijom vladavine prava Euleks kad je reč o severu Kosova", rekao je File. "Ja nameravam", dodao je, "da kroz nekoliko dana otputujem u Beograd i predam Upitnik o ključnim elementima za Mišljenje koje Evropska komisija priprema o kandidaturi Srbije" za članstvo u EU, kako je zatražio Savet ministara Unije. File je saopštio da je u Ocenama koje je ovih dana EK dala o spremnosti Crne Gore i Albanije da dobiju status kandidata za članstvo bio "uzet u obzir napredak koji je svaka od tih zemalja ostvarila". "Ali u svakoj oceni je predočeno da se mora biti realističan oko onoga što još treba da se uradi. Saglasno našem stavu da se mora biti ubedljiv, mi smo utvrdili tačne prioritete u datim ocenama", rekao je File. "Dajući svakoj zemlji jasne smernice o tome šta se mora učiniti, mi bismo hteli da se napredak postigne oko ključnih prioriteta tokom 'paketa proširivanja' u 2011. godini", rekao je File i dodao da "BiH mora ubrzati reforme", podvukavši da je "bitno da Ustav BiH bude usklađen s međunarodnim standardima". "Uporedo je nužno pospešenje reformi i ispunjavanje uslova za okončanje delovanja Ureda visokog predstavnika. Mislim da smo u Sarajevu došli odmah posle izbora s pravim porukama, a to je da bilo kakav da bude program i koalicija na vlasti, mora imati za okosnicu evropske ciljeve", dodao je visoki zvaničnik. "Ja se u potpunosti slažem da je tu važno preuzimanje odgovornosti domaćih nosilaca (vlasti), uz pomoć i podršku Evropske unije", rekao je File. Prema njegovim rečima, na Kosovu ključni izazovi su i dalje vladavina zakona, rad javne uprave i pravosuđa. Sve se mora učiniti za slamanje korupcije, organizovanog kriminala i pranja novca. "Dijalog i pomirenje između zajednica, kao i zaštita i integracija manjina zahtevaju dodatnu brigu", dodao je File. EK, po njegovim rečima, smatra da Hrvatska može okončati pregovore o članstvu s EU onda kad vlasti u Zagrebu budu ostvarile opipljive rezultate u ključnim reformama pravosuđa i temeljnih prava. "Za BJR Makedoniju obostrano pregovorima postignuto rešenje za pitanje imena je takođe bitno. Kad to bude sređeno, smatramo da će prelazak na početak pregovora o članstvu (u EU) biti jasan. A jasno je, smatram, da tu obe strane dele odgovornost. U tom slučaju se nadam da nećemo morati da čekamo novi godišnji Izveštaj da ponavljamo ove poruke", želeo je da istakne File. On je naveo da su izazovi koji stoje pred zapadnobalkanskim zemljama na putu u članstvu, to da sprovedu političke, ekonomske i zakonske reforme. A EU mora ispuniti data obećanja, biti spremna da primi nove članice kad merila budu ispunjena. "Samo ako obe strane budu stopostotno ubedljive, moći ćemo da se izborima s izazovima", stavio je do znanja File. Evropski komesar je naglasio da je ulazak zapadnobalkanskih zemalja u članstvo EU veoma važan jer znači stabilizaciju i mir u celoj Evropi, a doprinosi i ekonomskom boljitku i oporavku celog kontinenta od finansijsko-ekonomske krize. Proširivanje na Zapadni Balkan, po njegovim rečima, jača i ulogu i upliv EU na uspostavljanje višepolarnih odnosa u svetu, podvukao je File.

Većina kosovskih Albanaca za Veliku Albaniju

Više od 80 odsto kosovskih Albanaca podržava ideju o formiranju velike Albanije koja bi obuhvatila Kosovo, Albaniju i delove Makedonije, a gotovo polovina (48,8 odsto) veruje da bi se to moglo dogoditi uskoro, pokazalo je novo Galupovo istraživanje Balkan monitor. Istraživanje sprovedeno od 18. juna do 19. jula 2010 pokazalo je da ubedljiva većina građana Kosova veruje da je proglašenje nezavisnosti "dobra stvar", dok većina građana Srbije smatra da Beograd nikada neće priznati nezavisnost Kosova. U poređenju sa prošlogodišnjim izveštajem među kosovskim Albancima raste uverenje u mogućnost mirnog suživota sa Srbima, dok opada procenat Srba koji veruju u miran život sa Albancima na Kosovu. Na pitanje da li podržavaju formiranje Velike Albanije potvrdno je odgovorilo oko dve trećine ispitanika u Albaniji (62,8 odsto) ali je ta podrška manja nego prošle godine (68 odsto), dok je među kosovskim Albancima od proglašenja nezavisnosti Kosova porasla sa 54 na 81 odsto. Podrška formiranju Velike Albanije porasla je i među makedonskim Albancima sa 44 odsto 2008. na 51,9 ove godine, ali je procenat onih koji veruju da će se to uskoro i dogoditi manji nego prošle godine (41,8 odsto). Istraživanjem Balkan monitora čiji su rezultati postavljeni na sajtu http://www.balkan-monitor.eu obuhvaćeni su Hrvatska, BiH, Srbija, Kosovo, Makedonija i Albanija. Ispitanici su odgovarali na veliki broj pitanja iz različitih oblasti, a građanima pojedinih zemalja postavljana su i specifična pitanja. Na pitanje da li podržavaju podelu Kosova i pripajanje delova naseljenih srpskim stanovništvom Srbiji odgovarali su samo ispitanici na Kosovu. Tu ideju podržalo je 2,6 odsto učesnika ankete, a razmenu srpskih i albanskih teritorija 3,7 odsto. U mogućnost mirnog suživota sa Srbima veruje 69,8 odsto Albanaca, gotovo deset odsto više nego prošle godine, dok u miran život sa Albancima veruje tek 2,6 odsto kosovskih Srba, deset odsto manje nego 2009. Na pitanje kada će Srbija priznati nezavisnost Kosova odgovarali su ispitanici i u Srbiji i na Kosovu. U Srbiji svaki peti ispitanik (21 odsto) veruje da će se to dogoditi u roku od 10 godina ili kraćem, dok 67,4 tvrdi da to toga neće doći nikad. Na Kosovu 17,4 odsto ispitanika veruje da Beograd nikada neće priznati Kosovo dok 28,5 kaže da će se to dogoditi za najviše deset godina. Ideju da Srbija treba da odustane od Kosova u zamenu za članstvo u EU podržavalo je 15,4 odsto građana Srbije, dok je 71,2 odsto protiv. Na Kosovu tu ideju podržava trećina ispitanika (33,8 odsto). Proglašenje nezavisnosti Kosova kao dobru stvar vidi 78,4 odsto žitelja Kosova, navodi se u Galupovom Balkan monitoru za 2010.

Episkop lipljanski Teodosije umesto Artemija

Episkop lipljanski Teodosije izabran je za novog episkopa raško-prizrenske eparhije, umesto penzionisanog vladike Artemija, rekao je danas epiškop bački Irinej (Bulović). Na konferenciji za novinare u Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve (SPC), episkop Irinej je rekao da vladika Teodosije izabran juče, prvog dana jesenjeg zasedanja Sabora SPC. Vladika Artemije umirovljen je na majskom Saboru SPC-a pošto su utvrđene finansijske malverzacije u eparhiji raško-prizrenskoj koju je vodio, a Sinod mu je u septembru zabranio sveštenodejstva pošto je odbio poslušnost crkvenom vrhu. "Eparhija raško-prizrenska, koja je odlukom prošlog Sabora ostala upražnjena i kojom je upravljao administrator, suočena je sa problemima i zato je postojala potreba za redovnim episkopom. Sabor je zato odlučio da se na to mesto postavi episkop lipljanski Teodosije", rekao je vladika Irinej. On je rekao da će Sabor SPC nastaviti da popunjava upražnjena mesta u eparhijama. Episkop Irinej je saopštio da je Sabor započeo razgovore o prilagođavanju stanja u eparhijama novim izazovima i novim potrebama, jer se promenilo i stanovništvo koje gravitira ka eparhijama. "Još ništa nije rešeno, to je tema koja je tek započeta", kazao je on. Kako je saopštio, Sabor je takođe juče uputio apel državi Srbiji i predsedniku Bugarske sa molbom da bez odlaganja iz pritvora bude pušten predstavnik SPC u Makedoniji Jovan Vraniškovski. Sabor je pozvao srpski narod da i pored ekonomske krize pomogne koliko može obnovu manastira Hilandar, jer, kako je rekao episkop Irinej, sramota je da ta obnova bude zaustavljena. Sabor je raspravljao i o potrebi formiranja komisije ili odbora koji bi se bavio proslavom 1700. godišnjice Milanskog edikta. Episkop Irinej je najavio svakodnevne konferencije za novinare tokom zasedanja Sabora, ali će pitanja novinara biti dozvoljena tek po završetku Sabora.

Najviše zahteva za azil podneli građani Srbije

Državljani Srbije i Makedonije najbrojniji su među strancima koji su prošlog meseca zatražili azil u Nemačkoj. Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova u Berlinu, od 4.755 zahteva u oktobru 2010. godine, čak 1.083 su podneli državljani Srbije. Građani Makedonije podneli su 746 zahteva za azil. U avgustu je 255 ljudi iz Srbije podnelo zahtev za politički azil u Nemačkoj, a u septembru je taj broj skočio na 800. Od početka godine, od kada važi bezvizni režim putovanja u zemlje "šengenskog" sporazuma, 3.032 osobe iz Srbije zatražile su azil u Nemačkoj. Više je bilo samo azilanata iz Iraka i Avganistana. Od januara do oktobra ove godine su građani Makedonije zatražili azil u 1.790 slučajeva. Pri tome ni 2009. ni 2008. godine Makedonci i Srbi nisu uopšte bili na listi 10 zemalja iz kojih je došlo najviše azilanata u Nemačku. Nemačke vlasti su još prošlog meseca ocenile da veliki broj državljana Srbije azil traži pre svega sa namerom da potom iskoristi novčanu pomoć koju država plaća odbijenim azilantima koji se dobrovoljno vrate u domovinu. Ta pomoć iznosi 600 evra za odrasle i 300 evra za decu, uz plaćene putne troškove. Zato je savezna država za građane Srbije i Makedonije obustavila isplatu svog dela pomoći, a isto su postupile i savezne pokrajine koje finansiraju ostatak pomoći za povratak. Više evropskih i nemačkih političara upozorilo je vlasti u Srbiji da bi mogla da bude suspendovana odluka o ukidanju viza za građane Srbije i Makedonije ukoliko vlasti ovih država ne uspeju da smanje navalu ljudi koji podnose zahteve za azil. U saopštenju ministra unutrašnjih poslova Bavarske Joahima Hermana, posle prošlonedeljnog susreta sa srpskim ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem u Minhenu, još jednom je naglašeno da je pomoć za azilante iz Srbije ukinuta i da će oni "dosledno i bez oklevanja biti proterivani". Herman je, imajući u vidu drastično povećanje broja azilanata iz Srbije, tom prilikom ocenio da je "apsolutno nužno da se pomno prati razvoj situacije posle odluke o ukidanju viza za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju". "Svima mora da bude jasno da odluka o putovanju bez viza nije neopoziva", rekao je Herman naglašavajući da "bezvizno putovanje nije smišljeno da bi se omogućile zloupotrebe prava na azil". Iako zvanično ova tema nije na dnevnom redu konferencije saveznog i pokrajinskih ministara unutrašnjih poslova Nemačke koja večeras počinje u Hamburgu, nije isključeno da će oni ipak razgovarati i o drastičnom povećanju broja azilanata iz Srbije i Makedonije posle ukidanja viza.

Samo Beograd ima nadprosečni BDP

Predsednik Ujedinjenih regiona Srbije (URS) Mlađan Dinkić izjavio je da jedino Beograd ima bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika veći od republičkog proseka, dok svi ostali delovi zemlje imaju ispodprosečni BDP. Dinkić je na okruglom stolu "Ko je za regione" rekao da je analiza Republičkog zavoda za statistiku pokazala da je BDP Beograda prošle godine iznosio 7.260 evra po glavi stanovnika, u Vojvodini je on bio 3.850 evra, a u istočnoj i južnoj Srbiji oko 2.500 evra po glavi stanovnika. Prema tim podacima, Vojvodina je prošle godine imala BDP za pet odsto manji od republičkog proseka, a ostali delovi Srbije imali su BDP 30 do 40 odsto ispod proseka. "U Srbiji postoji potpuno asimetričan centralizovan sistem. Taj model dovodi do toga da bogati vremenom postaju još bogatiji, dok siromašni nastavljaju da siromaše", rekao je Dinkić i ocenio da bi se morao promeniti politički sistem kako bi se smanjile te razlike. Prema njegovim rečima, Srbiji su potrebna tri nivoa vlasti - centralni, regionalni i lokalni, ali se to još uvek nije dogodilo zato što bi se "ukinuo politički monopol na centralnom nivou vlasti". "Decentralizacija Srbije bi donela direktne izbore na svim mestima gde je to moguće, a to bi izabranim osobama donelo mnogo veću nezavisnost i smanjenje negativne selekcije koja je sada prisutna", rekao je Dinkić. On se založio za ustavne promene koje bi, pored Vojvodine i Beograda, predvidele još pet regiona u Srbiji, koji bi poput Pokrajine i glavnog grada dobili svoje skupštine. "Regioni bi imali i svoje predstavničko telo pri Skupštini Srbije, a Veće regiona ne bi imalo ulogu drugog skupštinskog doma, već bi dobilo mogućnost da stavlja veto ili daje inicijative za propise koji se tiču regiona", kazao je lider URS-a. Dodao je da ovaj koncept neće imati smisla ukoliko se u Srbji ne uspostavi i finansijski sistem koji bi to podržao, a to podrazumeva vraćanje imovine lokalnim samoupravama i promenu načina raspodele poreza na plate. "Devedeset odsto poreza na plate trebalo bi da ostane lokalnim samoupravama, a samo deset odsto trebalo bi da pripadne državi. Trenutno lokalne samouprave dobijaju 40 odsto, a ostatak ide državi, dok Vojvodina, kao jedini priznati region, ne dobija ništa i to bi trebalo promeniti", rekao je Dinkić. Okrugli sto organizovala je Koalicija za decentralizaciju Srbije, koju čini pet nevladinih organizacija. Skup je podržala beogradska kancelarija Međunarodnog republikanskog instituta (IRI).

Potvrđeno šest srpskih lista za kosovske izbore

Centralna izborna komisija Kosova potvrdila je juče 12 lista za decembrarske parlamentarne izbore, među kojima je i šest lista iz srpske zajednice. CIK je potvrdila liste Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), sa tri kandidata, Srpske kosovskometohijske stranke (SKMS), sa 35 kandidata, Srpske socijaldemokratske stranke (ŠDS), sa 48 kandidata, Srpske narodne stranke (SNS), sa devet kandidata. Takođe su potvrđene i liste Građanske inicijativa "Krilo naroda" sa deset kandidata i Jedinstvena srpska lista (JSL), sa 56 kandidata.