KANADA

Kartice zamahni i plati

Kanađani zadovoljni svojim životom

Tinejdžer pošalje mesečno 3.339 poruka

Milijarda za dopremanje kauča

Sporno pretresanje putnika samo u SAD

Inflacija porasla za pola procenta

Miler savetnik u Svetskoj banci

Spaljena uniforma osuđenog Vilijemsa

U Kvebeku glasaju za eutanaziju

Gaf Ministra industrije Toni Klementa

Biber osvojio četiri američke nagrade

Nedozvoljena ljubav može odvesti na dugu robiju

Kartice zamahni i plati

Dve kanadske banke, Skošijabank i RBC, prve su koje nameravaju da uvedu debitne kartice interak fleš, po sistemu zamahni i plati. Kartice će biti dostupne od narednog leta. Na ovim karticama će dnevni limit za trošak biti 100 dolara, odnosno to će biti najzgodnije platežno sredstvo za male kupovine. Ustanovljeno je, naime, da se upravo na računima do 20 dolara godišnje ostvari promet od 90 milijardi dolara. Kartica viza i master već u nekim svojim verzijama nude i ovu opciju, sa kreditnog računa, dok interak fleš nudi uslugu povezanu sa bankovnim računom. Vlasnici interak fleš kartica moći će da izaberu da li će njome samo mahnuti ispred odgovarajućeg uređaja za očitavanje fleša, i na taj način izmiriti račun, ili će zadržati stari način sa ubacivanjem kartice i upisivanjem PIN koda. Interak tvrdi da je kartica zaštićena uz pomoć nekoliko sigurnosnih mera, među koje spada i povremeno i nasumično traženje PIN-a, kako bi se potvrdilo da karticu koristi vlasnik. Veruje se da će ova kartica olakšati poslovanje i kupcima i prodavcima, zbog brojnih pogodnosti koje pruža. Neki trgovački lanci takođe najavljuju uvođenje sistema naplate zamahni i plati.

Kanađani zadovoljni svojim životom

Kanađani su sve zadovoljniji svojim životom. Studija Centra za proučavanje životnog standarda, urađena u saradnji sa Institutom za konkurentnost i prosperitet, pokazuje da na skali od jedan do pet, za starije od 20 godina, ocena sreće iznosi 4,26. Devet od deset građana Kanade izjasnilo se da je zadovoljno ili veoma zadovoljno životom koji vode. Primećuje se da iz godine u godinu za po neki procenat raste pozitivno raspoloženje, što čak ni relativno nepovoljna ekonomska situacija nije uspela da promeni. Dobro mentalno i fizičko zdravlje, nivoi stresa i osećaj pripadnosti zajednici, sve to je mnogo značajnije od dubokog džepa za osećaj životnog zadovoljstva. Najsrećniji su žitelji Ostrva princa Edvarda, a potom redom idu Kvebek, Alberta, Nju Brunsvik, Njufaundlend i Labrador, Nova Skošija, Saskačuan, Jukon/Nanavut/Severozapadne teritorije, Manitoba, Britanska Kolumbija i Ontario. Treba reći da je raspon između vodeće provincije i začelja svega 0,10, od 4,33 do 4,23. Srećni gradovi su manji gradovi, pa se tako najveći kanadski grad našao na poslednjem mestu. No, tu je raspon malo značajniji, od 4,37 za Šerbruk, Kvebek, pa do 4,15 za Toronto. U poređenju sa drugim zemljama, Kanada je visoko kotirana. Pre dve godine našla se na petom mestu u svetu, posle Kostarike, Danske, Norveške i Irske.

Tinejdžer pošalje mesečno 3.339 poruka

Po podacima Centra za zaštitu dece, prosečan tinejdžer, starosti od 13 do 17 godina, pošalje mesečno 3.339 poruka, odnosno bar šest na sat tokom aktivnog dela dana. Dečaci su sa 2.539 poruka malo manje raspoloženi za dopisivanje nego devojčice, koje napišu 4.050 pitanja, komentara i odgovora. Drastična je razlika između prošle i ove godine, pošto je broj poruka uvećan čak osam puta. Ostale starosne grupe nisu ni približno ovoliko prilježne i dosledne u dopisivanju. Ovi podaci čine sasvim razumljivom brigu o bezbednosti dece u ovom izuzetno aktivnom segmentu njihovih života. U akciju se uključila i Lorin Harper, supruga premijera Stivena Harpera, i sama majka dvoje školaraca. Ona je prisustvovala zvaničnom predstavljanju novopostavljenog sajta tedžtED.ca, inovativne stranice za pomoć deci za bezbednu razmenu poruka, koju je otvorio Centar u saradnji sa nacionalnom Asocijacijom za bežičnu telekomunikaciju. Gopsođa Harper je istakla da, u vreme kada su deca mnogo upućenija od svojih roditelja u savremenu tehnologiju, ovakva veb-stranica pomaže roditeljima da idu u korak sa spravama koje deca koriste, ali omogućava da i sama deca nauče neke bitne stvari uz zabavu. Liana Mekdonald, direktorka Centra, dodala je da je sajt namenjen i nastavnicima, koji takođe imaju svoj deo odgovornosti u upućivanje dece u tehnološku bezbednost. Predstavnik Jedinice za eksploataciju dece pri Policijskoj službi Toronto, Kim Skanian primetila je da, iako su oni opremljeni tehnološki i stručno za istrage u slučajevima eksploatacije dece, neophodno je da roditelji i sama deca budu aktivno i svesno uključeni u bezbednost.

Milijarda za dopremanje kauča

Za žitelje Nanavuta sve stvari i potrepštine skuplje se naplaćuju nego drugima, naravno, zbog mnogo viših troškova prevoza. No, poznata švedska kompanija Ikea zaista je preterala sa računom. Sudeći po onome što se pojavilo na internetu, troškovi prevoza kauča klipan iznose ravno i okruglo milijardu dolara. Baš takav predračun dobio je Džordan Grenke, koji nešto preko godinu dana živi u Ikvalutu, radi u Pošti i veoma je dobro upoznat je sa uobičajenim troškovima i načinima isporuke paketa. On je poželeo da putem interneta poruči kauč, čija je cena, uzgred budi rečeno, 399 dolara i bio je svestan da će prevoz biti skup, ali nije očekivao da će biti milijardu dolara. Potom je, iz radoznalosti, pokušao da poruči lampu, sijalicu, čak i pakovanje baterija i svaki put je za prevoz bio zaračunat isti iznos - milijardu dolara. Grenke je u prvi mah pomislio da se radi o nekakvoj šali, ali su ga nadležni iz kompanije razuverili kada im se požalio. Portparolka Ikee Madlen Frik pokušala je da objasni da se radi o greški i da to ne može biti realna cena prevoza do Nanavuta. Ona je obećala da će veb-sajt biti popravljen, kako se ovakvi i slični propusti ne bi ponovo dešavali. Ona tvrdi da kompanija isporučuje stvari na sever i da je od jula prošle godine bilo 16 naloga. No, ona takođe i naglašava da takva usluga može biti skupa i logistički komplikovana, tako da ponekad kupcu bude skrenuta pažnja da isporuka nije moguća. Što se tiče ovog kauča, moguć je prevoz avionom i to po ceni od 5.500 dolara. Pošta isporučuje pakete samo do 50 kilograma težine, ostalo mora da se preveze teretnim avionom.

Sporno pretresanje putnika samo u SAD

Kanadski ministar saobraćaja Čak Stral tvrdi da se ne planira uvođenje bilo kakve sporne kontrole putnika na aerodromima, poput one koja je izazvala proteste putnika u vazdušnim lukama u SAD-u, kao i da snimci koji su se pojavili na YouTube, nisu načinjeni u Kanadi. No, u isto vreme, Agencija za pograničnu službu razmišlja o davanju naoružanja svojim službenicima na međunarodnim aerodromima. Još pre četiri godine započeli su naoružavanje službenika na kopnenim i pomorskim prelazima, tako da je sada na red došlo preispitivanje potrebe davanja dodatne sigurnosti službenicima koji se nalaze u takozvanoj prvoj liniji. Upravo je raspisan tender za studiju za sagledavanje potencijalnih potreba za oružjem, kako bi se utvrdilo da li je i kolika izloženost službenika realnoj opasnosti. Ovih dana u medijima je prava lavina protesta i komentara zbog pregleda putnika opipavanjem, koje podrazumeva i grudi i intimne regije. Uz prethodno uvedeno skeniranje putnika, koje daje fotografije ogoljenog tela, opipavanje je bilo kao kap u prepunoj čaši, tako da su protesti i strahovanja razumljivi. Među onima koji su se javili da daju svoj glas protiv ovako detaljne kontrole na aerodromima, bili su i muškarac kome je je tokom opipavanja probušena kesa sa urinom, ugrađena posle operacije bešike, potom stujardesa koja je morala obezbeđenju da pokaže svoju veštačku dojku, koju ima otkako je operisana od raka, a jedna putnica je slikovito objasnila da joj je lakše na pregledu kod ginekologa nego tokom pregleda područja donjeg veša na aerodromu. Međutim, lider Liberalne stranke Majkl Ignatief, koji veoma često putuje i izložen je svakovrsnoj kontroli, ima razumevanja za drugu stranu ove priče. On naglašava da se sve te mere preduzimaju zbog bezbednosti građana i države u celini, te stoga treba odati priznanje službenicima pogranične službe koji obavljaju izuzetno odgovoran, važan i težak posao. Tu njegovu tvrdnju dokazuju i priznanja službenika aerodromske kontrole, koji kažu da im je izuzetno neprijatno to što moraju da rade, da ih ta obaveza slama, da ih uznemiruju komentari ogorčenih putnika, da su pod velikim stresom i da neretko čak i plaču, kako bi dali sebi oduška.

Inflacija porasla za pola procenta

Statistička služba saopštila je da je godišnja stopa inflacije u Kanadi porasla za pola procenta prošlog meseca, zbog uvećanih cena benzina, kola, stanarine i hrane. To je najviša stopa u poslednje dve godine. Najviša zabeležena inflacija je u Ontariju, 3,4 odsto na godišnjem nivou, delimično i zbog uvođenja objedinjene prodajne takse. Slično je prošla i Britanska Kolumbija, iz istog razloga.

Miler savetnik u Svetskoj banci

Odlazeći gradonačelnik najvećeg kanadskog grada Dejvid Miler planira pre svega da ode na jednomesečni odmor i da poseti neke ostarele rođake, nakon završetka svog sedmogodišnjeg mandata, 30. novembra. Što se tiče poslovnih planova, još uvek ne precizira čime će se baviti. Kaže da mu je u planu posao savetnika direktora Svetske banke za pitanja gradova, za šta bi trebalo da dobija odgovarajuću nadoknadu, ali da to neće biti njegovo osnovno zanimanje. Miler objašnjava da će nastaviti svoj volonterski angažman u C40 klimatskoj liderskoj grupi, asocijaciji velikih gradova u borbi protiv klimatskih promena. U intervjuu za Toronto star, Miler kaže da je posebno zadovoljan onim što je uradio za javni gradski prevoz u Torontu, smanjivanje stope kriminala i na polju angažovanja grada u svetskim razmerama u zaštiti životne sredine.

 

Spaljena uniforma osuđenog Vilijemsa

Predstavnici kanadskih oružanih snaga uradili su nesvakidašnji potez - spalili su uniformu i opremu Rasela Vilijemsa, nedavno osuđenog na doživotnu robiju za brutalna silovanja i ubistva Mari-Frans Komo, 38, i Džesike Lojd, 27, i brojne provale motivisane fetišizmom. Kako se objašnjava, uniforma i oprema zaplenjeni su prilikom pretresa kuće u kojoj je počinjeno jedno ubistvo. Odeća je prvo preneta u vojni magacin, da bi sutradan bila spaljena u bazi Trenton, istoj onoj koja je bila pod Vilijemsovom komandom. Vojni službenik Hjubert Dženest objašnjava da se uniforma i oprema uzimaju i kada neko napusti vojsku i da se potom ponovo koriste, ali nije mogao da potvrdi da je tako uzeta odeća ikada do sada bila i spaljena. On veruje da je to urađeno jer je na svim delovima odeće bilo Vilijemsovo ime, pa su vlasti želele da izbegnu da je iko drugi nosi. Knjige i priručnici nisu uništeni jer se oni mogu ponovo koristiti. Vojska je pokrenula postupak za povraćaj dva ordena dodeljena Vilijemsu, kao i službenog ukaza, sa potpisima generalnog guvernera i ministra odbrane, o njegovom postavljenju na mesto oficira. Ordeni će takođe biti uništeni.

U Kvebeku glasaju za eutanaziju

Pitanje eutanazije je vrlo delikatno i osetljivo, jer se tiče odlučivanja o životu i smrti osoba iz najbližeg i emotivnog okruženja. Već duže se vode rasprave o opravdanosti takvog čina milosrđa prema pacijentu, bilo da odluku donosi porodica, lekar ili sam pacijent, kada se radi o asistenciji pri samoubistvu. U Kvebeku se već neko vreme o tome raspravlja i priprema se revizija važećih propisa. Oformljen je i provincijski komitet pod nazivom Umiranje sa dostojanstvom, koji je zadužen da po provinciji sakuplja mišljenja građana o eutanaziji. Ovim naporima pridružili su se i CBC i Radio Kanada, koji su ovog meseca sproveli istraživanje o razmišljanjima građana na temu legalizovanja eutanazije u određenim situacijama. Čak 83 odsto žitelja Kvebeka smatra da eutanaziju treba dozvoliti, ali je isto tako ustanovljeno da je mnogo manji broj spreman da prihvati eutanaziju za sebe ili nekog svog bližnjeg. Preko osam od deset anketiranih priznao je i da nikada nije imao u svom okruženju izuzetno tešku neizlečivu bolest, niti pak priliku da bude suočen sa dilemom oko mogućeg okončanja nečijeg života. Procentualno, frankofoni su više za eutanaziju nego ostali, što se objašnjava već primećenim, generalno konzervativnijim stavom anglofonskog i alofonskog stanovništva. Najčešći razlozi za protivljenje su religija i strahovanje da bi moglo doći do zloupotrebe. Muškarci su otvoreniji od žena za ovu izuzetno radikalnu vrstu intervencije.

Gaf Ministra industrije Toni Klementa

Ministar industrije Toni Klement napravio je nedavno jedan gaf, ali tvrdi da ne misli na seks kada govori o telekomunikacijama. U Otavi, na ručku sa predstavnicima telekomunikacionih kompanija on je, naime, rekao: Prosto rečeno, potrebno nam je više kanadskih seksi priča, praktično progutavši par slogova iz reči uspešnih (sedž / success) i preinačivši time uspešne priče u nešto mnogo diskutabilnije. Primetivši omašku, on se odmakao par koraka i ponovio rečenicu, ovog puta stavljajući akcenat na malopre pogrešno izgovorenu reč. Pri tom se našalio da je želeo da vidi da li je publika budna. Naravno, ovakva omaška izazvala je pažnju, smejuljenje, ali i diskusije na temu podsvesti koja je ponekad u stanju da nas iznenadi svojim delovanjem. Ministar Klemens naglasio je da nema objašnjenje zašto je izgovorio spornu reč u potpuno drugačijem kontekstu.

Biber osvojio četiri američke nagrade

Tinejdžerski idol Džastin Biber prevazišao je sva očekivanja osvojivši četiri Američke muzičke nagrade, za umetnika godine, najpopularnijeg umetnika u kategoriji izvođača muškaraca, najpopularniji pop/rok album godine, po izboru publike najomiljeniji zvuk T-Mobile. Bio je bolji od i od Eminema, koji je imao najviše nominacija. Biber je, ujedno, najmlađi izvođač kome je do sada pošlo za rukom da bude proglašen za najpopularnijeg umetnika godine. Primajući nagradu, on je pozvao svog mentora Ašera (najpopularnijeg izvođača u kategoriji soul i R&B muzike) da mu se pridruži na pozornici, kako bi sa njim podelio radost i zasluge za to priznanje. Biber je priznao da mu nikada nije palo na pamet da je moguće da bude ovoliko nagrađen, tim više što dolazi iz, kako je rekao, najmanjeg grada na svetu. Eminem je dobio priznanje za najboljeg repera i hophopera, Rijana za najpopularniju soul i R&B pevačicu, a Šakira u kategoriji najpopularnije pevačice latino muzike. Majkl Babl proglašen je za najpopularnijeg savremenog umetnika.

Nedozvoljena ljubav može odvesti na dugu robiju

Bivši komandant kanadske vojske u Kandaharu i bivša vojna zvezda u usponu, brigadni general Denijel Menard, suočen je sa mogućom kaznom i do 40 godina zatvora i sa otpuštanjem iz vojske i raščinjavanje zbog neprimerenog ponašanja. On je preko pet meseci, od novembra 2009. godine do 27. aprila 2010. godine, bio u, po vojnim propisima nedozvoljenoj, emotivnoj vezi sa svojom pretpostavljenom, vodnikom Bjankom Langloa. Propisi, naime, zabranjuju bilo kakvu romantičnu ili seksualnu vezu između pripadnika vojnih snaga kada se nalaze na terenu, čak i ako su oni inače međusobno venčani. Protiv generala Menarda optužnica je podignuta za kršenje reda i discipline i opstrukciju pravde, ali se sada navodi da se optužnica proširuje sa još tri dodatna dokaza o opstrukciji pravde. Eksperti procenjuju da se najverovatnije radi o zahtevima ili pretnjama upućenih potencijalnim svedocima da ne sarađuju sa istražnim organima. Takođe, pojedini pravni stručnjaci smatraju da su optužbe protiv Menarda preteške, jer on nije načinio nikakav zločin. U sličnim slučajevima nije bilo tako drastičnih smenjivanja, niti pak podizanja optužnice.