REGION

U Crnoj Gori najgledaniji Farma i TV dnevnik

Tadić i Josipović posetili manastir Krupu

Većina ministara u budućoj vladi RS iz SNSD

Dodik: Prudski sporazum je mrtav

Godišnjicu Dejtonskog sporazuma niko ne obeležava

Makedonija traži ekstradiciju Vraniškovskog

Privedeno pet osoba zbog zločina u logoru Kerestinec

U Crnoj Gori najgledaniji Farma i TV dnevnik

Prema istraživanjima "Ipsos Stratedžik marketinga", u Crnoj Gori televiziju svakodnevno, duže od 15 minuta neprekidno, gleda gotovo sto hiljada ljudi, prenose Vijesti. Na top-listama najgledanijih programa, već godinama, suvereno i nadmoćno, vladaju serije latinoameričkog tipa, uz poneki rialiti šou, poput "Farme". Tako je, prema istraživanju "Ipsos stratedžik marketinga", prvih sedam mesta na listi najgledanijih sadržaja na domaćim televizijama pripalo raznim izdanjima Farme, i estradnim spektaklima tipa emisija "Narod pita", "Zvezde Granda" i "Grand šou". Drugi dnevnik Radio-televizije Crne Gore, koji se emituje od 19.30 sati, nalazi se na drugoj poziciji, a beskonačni niz telenovela i programa za laku zabavu prekidaju još samo centralne informativne emisije Televizija "In" i "Vijesti". Na osmom mjestu je turska serija "Šeherezada", regionalni megahit, zatim slede "Sve za ljubav", serije "Indija" i "Valentina", ponovo "Farma" i "Mjau šou". Fudbalska Liga šampiona, po opštem mišljenju glavna razbibriga muškog dijela gledališta, zauzima tek 18. mjesto. Podaci "Ipsos stratedžik marketinga" pokazuju i to da ljudi gledaju televiziju uglavnom u popodnevnim i večernjim satima, pa se broj ljudi ispred TV prijemnika konstatno povećava od 14 sati, kada je rejting 3,1 odsto, do perioda između 21 i 22 sata, kada se ova cifra penje na 12,8 odsto, što pokazuje da se na gledanje televiziji troši dragoceno slobodno vreme. List prenosi ocenu sociloga kulture Ratka Božovića da je Farma "zabava na najnižem nivou", da su "učesnici sporni sa stanovišta lične kultivisanosti", a da je "sporan i njihov sistem vrednosti". "Tu je prisutna voajerska psihologija", dodao je Božović, uz ocenu da "uz materijalno siromaštvo često ide duhovna suša". On je ocienio da je problem i u samim medijima, tvrdeći da se u tranzicionim zemljama nije dogodila tranzicija medija. "Ne zna se gde su novinari manje slobodni, pod pritiskom vlasti ili pod pritiskom monopola krupnog kapitala", rekao je Ratko Božović.

Tadić i Josipović posetili manastir Krupu

Posle obilaska opština Krnjak i Gračac, a zatim i posete srpskoj povratničkoj porodici u selu Deringaju, predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadić i Ivo Josipović, su obišli pravoslavni manastir Krupu u koji su nedavno iz Srbije vraćene ikone. Josipović i Tadić su novinarima rekli da taj manastir svedoči o prisutnosti pravoslavlja u Hrvatskoj, a predsednik Hrvatske je podsetio da je u manastiru sačuvano dragoceno blago koje je u Hrvatsku vraćeno nakon rata. Tadić je dodao da je "povratak kulturnoga blaga i vođenje računa o verskom identitetu građana nužna pretpostavka demokratije". Obilaskom manastira Tadić je završio dvodnevnu posetu Hrvatskoj tokom koje je razgovarao s najvišim zvaničnima Hrvatske i predstavnicima srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj. U svim susretima ocenjeno je da su Hrvatska i Srbija u poslednje vreme postigle napredak u rešavanju mnogih otvorenih pitanja, a da je neophodno učiniti dodatni napor u rešavanju sudbine nestalih. Prvog dana zvanične posete Hrvatskoj, Tadić je odvojeno razgovarao s predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem i premijerkom Jadrankom Kosor, a u tim susretama je postignut politički dogovor o načelima na kojima će se temeljiti trajno rešenje stambenog zbrinjavanja srpskih izbeglica iz Hrvatske. Josipović i Tadić takođe su podržali formulu stambenog zbrinjavanja srpskih izbeglica kroz međunarodni donatorski fond. "Dogovorili smo se da podržimo otvaranje svih arhiva kako bi se rešio problem nestalih", rekao je Josipović na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Hrvatski predsednik je istakao da je pronalaženje nestalih civilizacijski zahtev i da svi imaju dužnost da rade na rešvanju tog problema. "Proces pomirenja i prave bilateralne saradnje neće biti moguć dok do kraja ne bude rešeno pitanje nestalih", rekao je Josipović. Tadić je ocenio da je "to centralno pitanje, prioritetno pitanje, pitanje osnovnih vrednosti civilizacije kojoj zajednički pripadamo". "Hrvatska i Srbija učiniće sve da ta strašna dilema bude rešena", dodao je. Na pitanje šta će Srbija preduzeti na rešavanju pitanja nestalih Tadić je rekao da on zahteva od institucija Srbije da dovrše proces otvaranja arhivske građe kako bi bilo rešeno pitanje nestalih kao i da se nađu informacije o tome gde su sahranjeni. Posle razgovora koji su trajali oko sat i po, Tadić je ocenio da su dve vlade postigle značajan napredak u rešavanju stambenog pitanja srpskih izbeglica, izrazivši očekivanje da će na međunarodnoj donatorskoj konferenciji uskoro biti pronađeno rešenje i za one koji još žive u izbegličkim kampovima. Predsednik Srbije rekao je da je velika pažnja u razgovorima posvećena i zaštiti jezika i pisma srpske nacionalne manjine ističući da se on zalaže za njihovo očuvanje. "Bez dobrih odnosa Hrvatske i Srbije nisu mogući stabilni odnosi u regionu", rekao je Tadić. Josipović je istakao da su Hrvatska i Srbija u poslednjih 10 meseci postigle značajan napredak u rešavanju niza pitanja posebno u dijalogu o pomirenju i partnerstvu. On je dodao da je postignut značajan napredak u rešavanjuu problema manjina, povratku kulturunog blaga, ali da još treba raditi na rešavanju problema nestalih koji je prioritet za Hrvatsku, kao i na pitanju sukcesije i granica. Predsednici Srbije i Hrvatske složili su se i oko važnosti evropske integracije čitavog regiona. Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je posle obilaska manastira Krupa u Hrvatskoj, da izjava predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da je Bosna i Hercegovina nepovratno podeljena ne dovodi u pitanje integriteta te države. On je to rekao na pitanje novinara da prokomentariše Dodikovu izjavu, dodavši da takva poruka svedoči o tome da tri naroda i dva entiteta BiH nemaju dobru saradnju. Na isto pitanje novinara hrvatski predsednik Ivo Josipović nije želeo da odgovori. U svim susretima izražena je međusobna podrška evropskim integracijama i istaknuta potreba nastavka politike pomirenja. Na kraju Tadićeve posete, predsednik Hrvatske je sinoć prirediti svečanu večeru u Muzeju za umetnost i zanatstvo u Zagrebu.

Većina ministara u budućoj vladi RS iz SNSD

Mandatar za sastav nove vlade Republike Srpske (RS) Aleksandar Džombić izjavio je juče da će većina ministara u njegovom kabinetu biti iz vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Džombić je rekao da će novi ministar finansija biti Zoran Tegeltija, aktuelni načelnik opštine Mrkonjić Grad, na čelu ministarstva zdravlja i socijalne zaštite ostaće Ranko Škrbić, kao i da će tri četvrtine resora pripasti SNSD-u. Pored Džombića, Tegeltija i Škrbić bili su najozbiljniji kandidati za mandatara nove vlade RS. Džombić je posle konsultacija o sastavu nove vlade RS sa potpredsednikom SNSD-a Igorom Radojičićem novinarima rekao da će kompletan sastav vlade biti poznat za desetak dana. Radojičić je kazao da je SNSD prvenstevno zainteresovan za resore poljoprivrede, industrije, finansija, zdravstva i socijalne zaštite, dodajući da ta stranka očekuje da se nova izvršna vlast u RS bavi prvenstveno ekonomskim i socijalnim pitanjima. Džombić će danas o formiranju nove vlade RS razgovarati sa Demokratskim narodnim savezom (DNS) i Socijalističkom partijom RS (SP RS), članicama vladajuće koalicije.

Dodik: Prudski sporazum je mrtav

Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je "Prudski sporazum", kao i svi ranije predloženi paketi ustavnih promena u BiH "mrtav" i da ne može predstavljati osnov za razgovore u BiH. On je posle sastanka s liderom Stranke za bolju budućnost (SBB) Fahrudinom Radončićem rekao da je "Prudski sporazum" deli sudibinu "butmirskih" i "aprilskih" paketa ustavnih promena, dodajući da sva sporna pitanja u BiH moraju da se rešavaju na bazi konsenzusa. Dodik je kazao da se s Radončićem saglasio da na nivou BiH treba što pre formirati vlast, kako bi se krenulo u rešavanje otvorenih pitanja, kao što su status državne imovine, popis stanovništva i sprovođenje presude Evropskog suda u Strazburu u slučaju "Sejdić-Finci". "Uvereni smo da je to moguće i nameravamo da razgovore o tome nastavimo", rekao je Dodik. Sud u Strazburu naložio je BiH da iz Ustava i Izbornog zakona izbaci diskriminirajuće odredbe koje pripadnicima nacionalnih manjina onemogućujavaju kandidovanje za članove Predsedništva i Dom naroda državnog parlamenta. Lider SNSD-a još je kazao da je SBB postigao ozbiljan rezultat na izborima i dodao da je s Radončićem razgovarao o političkim dešavanjima i mogućem razvoju situacije u BiH. Radoničić je kazao da je s Dodikom razgovarao o konstituisanju vlasti na državnom nivou i formiranju parlamentarne većine koja će omogućiti ekonomski i svaki drugi razvoj Bih. On je istakao da u vezi s ranijim sporazumima i rešenjima ustavnih promena ima isti stav kao i Dodik, i naveo da je "Prudski sporazum" bio dokument koji je "omogućavao punu stabilnost RS, ali je uništavao Federaciju BiH". "Zato danas s radošću mogu da kažem da mi je ova vest draga, a (lideru Stranke demokratske akcije) Sulejmanu Tihiću, kao kreatoru 'Pruda', izjavljujem saučešće", kazao je Radončić.

Godišnjicu Dejtonskog sporazuma niko ne obeležava

Iako je često nazvan "istorijskim", 15. godišnjicu Dejtonskog sporazuma u BiH više niko ne obeležava. U kabinetu člana Predsjedništva BiH Željka Komšića kazali su Beti da ne znaju kada je i da li je planirano obeležavanje sporazuma, a isti odgovor je glasio i iz kabineta drugog člana tog tela, Nebojše Radmanovića. I jedni i drugi su rekli da nema nikakve najave obeležavanja Dejtonskog sporazuma, ali nisu isključili mogućnost da se na Dejtonski sporazum posebno podseti 14. decembra kada je zvanično verifikovan u Parizu. Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, poznatiji kao Dejtonski mirovni sporazum potpisan je u vazduhoplovnoj bazi kod grada Dejtona, u američkoj državi Ohajo. Tim sporazumom je zvanično prekinut rat u Bosni i Hercegovini koji je trajao od 1992. do kraja 1995. godine. Dejtonski mirovni sporazum su 21. novembra 1995. godine potpisali bivši predsednik BiH Alija Izetbegović, bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević, bivši predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, te glavni američki posrednik Ričard Holbruk i američki general Vesli Klark. Sporazum je zvanično verifikovan u Parizu 14. decembra, a njegovim potpisivanjem je upostavljena sadašnja organizaciona struktura BiH, koja je uređena tako što je podijeljena na dva entiteta: Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Krajnji tumač Dejtonskog sporazuma je Ured visokog predstavnika (OHR). Sporazum je početkom novembra ove godine, već obeležen na mestu gđe je potpisan. Programu obeležavanja 15. godišnjice sporazuma u SAD je prisustvovao ministar vanjskih poslova BiH Sven Alkalaj. Dejtonski sporazum unazad par godina, mnogi žele da menjaju. Muhamed Šaćirbej, jedan od bošnjačkih učesnika u dejtonskim mirovnim pregovorima i tadašnji ministar spoljnih poslova, ocenio je da je Dejtonski sporazum u osnovi problema BiH. "Dejton je i dalje u korenu onoga što nije u redu sa BiH. Sa druge strane, Dejton je sada osnova mira", rekao je Šaćirbej u intervjuu za Juronjuz. On je rekao da ima "vrlo negativan" odnos prema Dejtonskom sporazumu i podsetio da je povukao svoj potpis sa dokumenta. Šaćirbej je istakao da je u Dejton "ugrađena nacionalna politika, tako da će opasnost od šovinizma stalno rasti. Zato je potrebno smesta preokrenuti negativne posledice Dejtona". U Federaciji BiH, zvaničnici su zagovornici korenite promene Dejtona,koji ujedno predstavlja i ustav BiH. Neki zagovaraju ukidanje eniteta i postojanje samo države BiH, dok drugi zagovaraju stvaranje i trećeg, hrvatskog entiteta. Međutim, predsednik SNSD -a i sadašnji predsednik RS Milorad Dodik smatra da je "Dejtonski sporazum najbolji mirovni sporazum u svijetu nakon završetka Drugog svetskog rata". Evropski i američki zvaničnici tvrde da je sporazum danas prevaziđen, te da predstavlja smetnju na putu Bosne i Hercegovine ka evroatlantskim integracijama. Međunarodni predstavnici predvođeni Amerikancima, pokušali su da organizuju nekoliko konferencija nazvanim "Butmirski pregovori", kako bi sa liderima u BiH počeli da menjaju dejtonski ustav. Međutim, svi pokušaji su propali zbog nemogućnosti dogovora između predstavnika tri naroda u BIH. Dejtonski sporazum je u međunarodnim krugovima nazvan jednim od "najkomplikovanijih ikada izrađenih državnih sporazuma", jer je njime formiran najskuplji i najneefikasniji politički aparat podijeljen na državni, entitetski, kantonalni i opštinske nivoe. Stav međunarodnih zvaničnika je da je potrebno aktivno raditi na uspostavljanju funkcije jednog predsednika Predsjedništva BiH umesto sadašnja tri, ojačati Vladu BiH, dobiti jakog premijera i imati jak državni parlament. Ovogodišnji opšti izbori u BiH su održani prema Dejtonskom ustavu i starom Izbornom zakonu, koji su prema presudi Suda za ljudska prava u nekim delovima diskriminirajući jer se tim zakonom ne dozvoljava pripadnicima manjinskih naroda u BiH da obavljaju neke političke i državne funkcije. Donošenje novog Ustava BiH, kojim bi bio zamenjen Dejtonski, izaziva već godinama brojne polemike, ali bez ikakvih konkretnih rezultata. Merima Spahić, Sarajevo

Makedonija traži ekstradiciju Vraniškovskog

Makedonsko ministarstvo pravde počelo je postupak za ekstradiciju srpskog egzarha u Makedoniji Jovana Vraniškovskog koji je prošle nedelje uhapšen u Bugarskoj, rečeno je danas agenciji Beta u tom ministarstvu. Bugarske vlasti su uhapsile Vraniškovskog u utorak prošle sedmice na srpsko-bugarskoj granici, na osnovu međunarodne poternice koju je izdao sud u Makedoniji. Raščinjeni vladika MPC Vraniškovski osuđen je u Makedoniji na dve i po godine zatvora zbog toga što je, u vreme dok je bio vladika, proneverio 250.000 evra crkvenog novca. Kako je rečeno agenciji Beta u makedonskom ministarstvu pravde, ekstradicija će biti zvanično zatražena čim bude prikupljena celokupna dokumentacija, a zahtev će biti podnet bugarskom ministarstvu pravde. Bugarsko tužilaštvo je pre dva dana odredilo kućni pritvor Vraniškovskim, a garancije za njega je dala Bugarska pravoslavna crkva koja je Vraniškovskog smestila u jedan od svojih manastira. Vreme trajanje kućnog pritvora nije određeno. Vraniškovski koji ima srpsko i makedonsko državljanstvo, na čelu je Pravoslavne ohridske arhiepiskopije koja nije zvanično priznata u Makedoniji. Makedonska pravoslavna crkva raščinila je vladiku Vraniškovskog, a Srpska pravoslavna crkva ga je imenovala za srpskog egzarha u Makedoniji.

Privedeno pet osoba zbog zločina u logoru Kerestinec

Hrvatska policija uhapsila je pet osoba zbog sumnje da su počinili ratni zločin nad vojnim zarobljenicima 1992. i 1993. godine u zatvoru-logoru Kerestinec kod Zagreba, a oni bi trebalo da budu izvedeni pred istražnog sudiju zagrebačkog Županijskog suda. Policija je tražila dodatna 24 časa za završetak kriminalistiškog istraživanja, odnosno prikupljanja dokaza za podnošenje krivične prijave, prenela je danas agencija Hina. Navodno je reč o osumjičenim komandantima i čuvarima u tom hrvatskom zatvoru, koji je prethodno bio raketna baza JNA. Hrvatski mediji navode da je rad na tom slučaju počeo nakon što je jedan bivši pripadnik JNA nepoznate počinitelje optužio za ubijanja i mučenja ratnih zarobljenika u Kerestincu. O Kerestincu i zločinima tokom 1992. i 1993. opširno je pisao nedeljnik Nacional sredinom 2008., navodeći, između ostalog, da su tamo mučeni i ubijani ratni zarobljenici, pripadnici bivše JNA, srpskih paravojnih jedinica, ali i civili. Članovi Udruženja branitelja logoraša Grada Zagreba i Zagrebačke županije u saopštenju su ocenili da su ta privođenja sramotna, kao i da su iznenađeni što se to dogodilo nekoliko dana posle objavljivanja u medijima da je tužilaštvo Hrvatske nakon 19 godina pripremilo optužnicu protiv počinitelja zločina u logorima u Srbiji. "Hrvatske branitelje navodno se tereti za nehumano postupanje sa Srbima, ratnim zarobljenicima u zatvoru Kerestinec, a sve to na osnovu lažnih izjava tih ratnih zarobljenika", naveli su u saopštenju.