KANADA

Teži test za državljanstvo Kanade

Alberta najpovoljnija za investicije

Propisima do igračaka bez olova

Kanada bez previše šokantnih otkrića

Kum za bebu traži se na Fejsbuku

Pronalazak za dobrobit porodica hokejaša

Supružnička ljubav merena bubrezima

Ukradene stvari pokojnog Peta Bernsa

Brkovi za zdravlje i lepotu

Kanađanima ne treba dodatni unos kalcijuma i vitamina D

ZOI najtraženije

Teži test za državljanstvo Kanade

Izmene u testu za dobijanje kanadskog državljanstva učinile su da mnogi padnu na ispitu. Dok je važio stari test bilo je tek između četiri i osam po-sto onih koji nisu uspeli da pokažu minimum potrebnog znanja, da bi postotak neuspešnih skočio na trideset kada je uvedena izmenjena provera znanja. Onda je sredinom oktobra izvršena revizija testa, tako da sada na nacionalnom nivou svaka peta osoba ne uspe da položi ispit. Pre svega, povećan je obim znanja koji se traži. Umesto doskorašnjeg primetno tanjeg priručnika, sada se traži poznavanje mnogo više detalja iz kanadske istorije, kulture, prava i politike, sakupljenih na 63 stranice teksta. U roku od pola sata, treba izabrati po jedan odgovor, od nekoliko ponuđenih, na 20 pitanja. Dodatni razlog za nezadovoljavajući uspeh na ovim ispitima je i povišen kriterijum, tako da je sada potrebno imati 15 tačnih odgovora, dok je ranije minimum iznosio 12 tačnih odgovora. Ispostavlja se i da su ranije mogli da se nabave rešeni odgovori, koje bi kandidati samo naučili napamet i položili. U Ministarstvu su odlučili da mnogo češće menjaju pitanja, kako bi se izbeglo odgovaranje po automatizmu ili napamet.

Alberta najpovoljnija za investicije

Izveštaj Instituta Frejzer preporučuje Albertu kao najpovoljniju provinciju za investicije. Oni procenjuju da je tamo najpovoljnija klima za investicije zbog najnižih poreza na korporativne i lične prihode, relativno pojednostavljenih procedura, brižljivo isplanirane potrošnje na nivou provincijske vlade i najfleksibilnijeg tržišta radne snage. Iza Alberte je Saskačuan, a slede Britanska Kolumbija i Nju Brunsvik. Sa druge strane, upućene su kritike na račun Ontarija, gde je većina parametara suprotna od onih pohvaljenih u Alberti, što je dovelo do toga da ova provincija sada bude na petom mestu. Iza Ontarija su Manitoba, Kvebek, Njufaundlend i Labrador, Nova Skotija i Ostrvo princa Edvarda, na samom začelju.

Propisima do igračaka bez olova

Počev od 8. decembra u Kanadi počinju da važe novi propisi za koje se tvrdi da su najstroži u svetu, kojima se insistira na bezbednosti proizvoda namenjenih deci. Novim propisima limitira se ukupno prisustvo olova u igračkama namenjim deci mlađoj od tri godine na 0,009 odsto, što znači 90 miligrama po kilogramu. Isto ograničenje biće primenjivano i na sve ostale proizvode koji deca stavljaju u usta , poput cucli svih vrsta, slamčica i levaka sa pakovanja napitaka, piskova za muzičke instrumente, štitnika za zube i sličnih naprava. Ka-ko naglašava Ministarstvo za zdravlje, ukupna količina olova je izabrana kao osnovni kriterijum zato što se stvari habaju, pa bi pristajanje na ograničenje po sloju moglo da znači da bi brojke mogle biti i višestruko veće. Novi propisi sadržaće i amandmane kojima se značajno smanjuje nivo ukupno dozvoljenog olova u bojama i materijalima za površinsku zaštitu određenih proizvoda. Prethodno dozvoljena količina olova iznosila je 0,06 odsto, što je bilo 600 miligrama po kilogramu. Ministarka zdravlja Liona Aglukak izrazila je zadovoljstvo, i kao ministarka i kao majka, što je Kanada uzela ulogu svetskog lidera u smanjivanju dozvoljenih količina olova. Olovo je opasno jer unošenje ovog metala bilo kroz grickanje igračaka, ili gutanje nekog delića, čak i sa malom količinom olova u sebi, može da dovede do oštećenja mozga deteta, ukoliko je duža izloženost u pitanju. Novi propisi daju vladi ovlašćenje da zabrani uvoz ili prodaju proizvoda koji sadrže veće ukupne količine olova od dozvoljenih. No, na žalost, to ne znači automatski da takvih stvari više neće biti u prodaji. Prethodna iskustva pokazuju da trgovci nastavljaju da pronalaze put do kanadskog tržišta, ili pak, kao što je slučaj kod dečjih đinđuva, da se na tržištu pojavi nešto još opasnije. Opozicioni kritičari već su iskazali sumnju u efikasnost primene novih propisa, kojima definitivno nedostaje onaj deo koji čini da se proizvođači i trgovci obavežu i da ih sprovode. Nigde se ne pominje dodatna inspekcija i kažnjavanj već, se po rečima Megan Lesli iz NDP-a, kod potrošača samo stvara lažni osećaj sigurnosti. Gidion Forman, direktor Asocijacije lekara za okruženje, zalaže se za propise koji uopšte ne dozvoljavaju prisustvo olova i žive u igračkama, kao što se već planira u Švedskoj.

Kanada bez previše šokantnih otkrića

Vikiliks je već samom najavom, a potom i objavljivanjem podataka sasvim sigurno uzdrmao mnoge sadašnje i bivše diplomate i postao njihova noćna mora. Jedan broj analitičara navodi, pak, da se u suštini ne objavljuje ništa iz domena strogo poverljivo, i ništa što do sada već nije bilo poznato, te da će jedini efekat biti podizanje nivoa bezbednosti i smanjivanje broj pisanih tragova o pojedinim vrstama aktivnosti. Potvrđeno je da je protekli praznični vikend za Dan zahvalnosti bio radan za američke diplomate. Tako se kanadskom ministru inostranih poslova Lorensu Kenonu obratio američki ambasador Dejvid Džejkobson u vezi sa poverljivim informacijama koje bi mogle da stvore tenzije među američkim saveznicima. Kenon je skrenuo pažnju da neodgovorno objavljivanje poverljivih spisa nije u interesu ni jedne nacije i da, naprotiv, može da ugrozi nacionalnu bezbednost. Ministar Kenon izrazio je uverenost da obelodanjivanje delova diplomatske prepiske neće narušiti kanadsko-američke odnose. Ali, najviše komentara, i to negativnih, svakako je izazvalo sada objavljeno diplomatsko mišljenje američke strane da je poseta tek izabranog američkog predsednika Baraka Obame Kanadi, trebalo da ima za cilj da umanji postojeći kanadski kompleks manje vrednosti. No, ostali, za sada objavljeni, dokumenti nemaju previše veze sa Kanadom. Jedan, o pogibiji četiri kanadska vojnika u Avganistanu, 2. septembra 2006. godine, u prijateljskoj razmeni vatre, i javnost i Ministarstvo odbrane proglasili su za 'očigledno netačan'. Drugi, pak, izneo je da je kanadski vojni fotograf Darel Prid pogođen raketom koja traži živu metu na osnovu toplote koju telo emituje, a ne da je u pitanju bila granata. Takođe, objavljeno je da u američkim spisima stoji da kanadski stav prema globalnom terorizmu podseća na reakciju Alise u zemlji čuda. Citira se izjava direktora Obaveštajne službe Džima Džada, koji kaže da su kanadskim sudovima vezane ruke pri otkrivanju i prevenciji terorističkih napada unutar zemlje i van nje, mada odaje priznanje Harperovoj vladi za preduzimanje koraka ka uvođenju potrebnih promena. Za premijera Stivena Harpera objavljeno je da je, isto kao i tadašnji britanski premijer Gordon Braun, dobio ekskluzivan poziv za prisustvovanje obeležavanju 65. godišnjici Dana D u Francuskoj zbog političkih problema koje je imao u zemlji. Potom je usledilo objavljivanje kritike kanadskog ambasadora u Avganistanu Vilijema Krozbija, upućene na račun tamošnjeg predsednika Hamida Karzaija. Ambasador Krozbi je ponudio i svoju ostavku, ali je avganistanski ambasador u Kanadi Džaved Ludin izneo uveravanja da odnosi između dve zemlje treba da budu iznad odnosa između ličnosti, te da ovo nikako ne bi trebalo da naruši odnose između Kanade i Avganistana. Vikiliks je objavio i diplomatski telegram upućen američkim kolegama, iz novembra 2004. godine, u kome kanadski zvaničnici izražavaju bojazan da će kazna za neprisustvo kanadskih trupa u Iraku biti isključivanje iz obaveštajne razmene između SAD-a, Velike Britanije i Australije. Vikiliks je u vlasništvu australijskog hakera Džulijana Asanža.

Kum za bebu traži se na Fejsbuku

Buduća mama Romi Alpineli, koja treba da se porodi početkom decembra, ne može nikako da se odluči koje ime da izabere za svoju bebu. Očekuje devojčicu i, po njenim rečima, lepa su joj mnoga ženska imena koja su joj pala na pamet, ali želja joj je da ime nije previše često, da lepo zvuči na raznim jezicima (španskom i italijanskom, pre svega, i da je ženstveno. Ova 34-godišnja nastavnica iz Toronta, poželela je unikatnije ime za svoju ćerku dok je radila u školi na zameni i kada je primetila da po nekoliko dece nosi isto ime. Svoj problem podelila je sa prijateljicom koja radi u FabFindu, kanadskom socijalnom komercijalnom sajtu za povoljno nabavljanje svega i svačega. Zaposleni u toj firmi dali su joj neuobičajenu ideju - da se za pomoć pri biranju imena zajedno obrate posetiocima Fejsbuka. Kreirana je i posebna onlajn prijava za davanje predloga i glasova za sve zainteresovane posetioce Fejsbuka i Tvitera, gde se primaju samo originalne prijave. Na adresu www.fabfindbaby.com javilo se preko hiljadu ljudi voljnih da kumuje nerođenoj bebi. Kako piše, nadmetanje se završava 11. decembra, ili kada se beba rodi, i biće izabrano ime koje bude dobilo najviše glasova. Za sada vodi Aria, Melanija zaostaje tek nekoliko glasova, a u samom vrhu su još i Obri, Sofija, Parsija i Izabela ili Bela. Buduća majka priznaje da su ona i njen suprug Mark u jednom trenutku počeli da se pribojavaju mogućih efekata ove čitave ujdurme. Palo im je na pamet da bi se moglo desiti da glas naroda izabere neko čudno ime, jer svoj glas i svoj predlog može da da svako i to za šta god poželi. Međutim, ispostavilo se da su se svi koji su se uključili shvatili svoj zadatak veoma savesno i odgovorno i da povremeni čudni predlozi veoma brzo ispadnu iz konkurencije jer nemaju dovoljan broj glasova. I članovi porodice budućih roditelja mogu da glasaju, a ukoliko se desi da dva imena imaju podjednak broj glasova, onda majka bira ono koje joj više odgovara. Ona je u obavezi da prihvati ime sa najviše glasova i da to, pri preuzimanju nagrade, dokaže izvodom iz matične knjige rođenih. I majka i pobednik ovog glasanja dobijaju nagradne poene za nabavku preko FebFajnd sajta.

Pronalazak za dobrobit porodica hokejaša

Svi koji imaju bar jednog hokejaša u porodici znaju koliki je problem odlaganje i sušenje opreme, kao i kakav se neprijatan miris pri tom oseća. Zato je svaku pohvalu pronalazak Mareja Čepela, 55 iz Vudslija, svojevremeno radnika u Krajzleru. On je osmislio i uz pomoć svojih prijatelja Mari Kostelo i Rodžera Robineta, napravio torbu sa fenom i filterom. Pored rešenog odlaganja, sa celokupnom opremom na jednom mestu, ova torba za dva sata osuši sve stvari tako da one mogu ponovo da se koriste. Dodatna prednost je što u prostoriji nema neprijatnog mirisa. Čepel ističe da će torba naročito mnogo značiti ljudima koji žive u malim stanovima. Torba se zove Drajloker, izrađuje se u dve veličine i u dve varijante, kao torba za nošenje i sa točićima. Kada se uključi u struju, naduvava se i, koristeći kruženje vazduha, suši opremu. Iskorišćeni vazduh izlazi kroz filtere sa aktivnim ugljem koji ima sposobnost upijanja neprijatnih mirisa. Hokejaši naglašavaju da će im torba pomoći da ređe zaboravljaju po neki deo opreme, pošto se stvari uopšte ne moraju vaditi iz torbe. Svi koji su isprobali torbu prezadovoljni su svim njenim karakteristikama. Za sada se torba može kupiti samo u Kanadi, jer je isporuka ograničena samo na ove prostore. Tvorci torbe skreću pažnju da ona ne vrši dezinfekciju i da i dalje treba voditi računa o održavanju higijene.

Supružnička ljubav merena bubrezima

Neverovatan gest dveju supruga i gotovo nezabeležen slučaj podudarnosti tkiva u dva braka ovako bliskih srodnika spasili su zdravstvenih problema braću Gordona i Rona Haslama. Njima su, pre nekoliko godina, u razmaku od svega godinu dana, njihove žene donirale svoj bubreg. Bubrežni bolesnik bio je i njihov otac, Vilijem Haslam, koji je šest godina išao na dijalizu dok mu nije presađen bubreg. Oba brata nasledila su bolest, koja se obično u srednjim godinama manifestuje odumiranjem bubrežnog tkiva. Nensi, Ronova supruga, objašnjava da se odlučila na ovaj velikodušni gest jer joj je bilo jasno da je to pitanje koje se tiče njihovog zajedničkog života, koji je omeđen višečasovnim dijalizama tri puta nedeljno, bolešću i slabošću. Drugi brat, Gordon, mo-rao je da ubeđuje svoju suprugu Megi da odustane od doniranja bubrega kako zbog mogućih komplikacija, tako i zarad eventualne potrebe da jednom od njihova tri sina zatreba bubreg u budućnosti. No, ona je rekla da će njima, tada, u pomoć priteći njihove supruge, a da ona sada i odmah želi da spase svog muža. Oba brata tvrde da su im transplantacije promenile pogled na život, ali i da su učvrstile ljubav i podstakle zahvalnost koju osećaju prema svojim suprugama. Obojica uživaju više i punije u svakom danu koji je pred njima, svesni da je život kratak i da ga treba iskoristiti na najbolji mogući način.

 

Ukradene stvari pokojnog Peta Bernsa

U ponedeljak, svega nekoliko sati nakon sahrane čuvenog hokejaškog trenera Peta Bernsa, za sada nepoznati lopovi obili su automobil njegove supruge. Tom prilikom odneto je puno ličnih stvari preminulog trenera, između ostalog porodične fotografije, sat i ćebe koje je koristio u poslednjim danima svog života, kao i trideset hokejaških dresova sa autogramima poznatih igrača, koji su bili pripremljeni za aukciju za finansiranje izgradnje sportske hale u Stanstedu, na jugu Kvebeka. Ta sportska hala nedavno je nazvana po treneru Bernsu. Montrealska policija traga za forenzičkim dokazima u automobilu i sprovodi istragu na svim mestima na kojima bi lopovi eventualno mogli da prodaju dresove, uključujući i crno tržište i internet. Upućen je takođe i apel lopovima da stvari vrate porodici. Građani mogu inforamcije da jave na telefon za info kriminal (514)393-1133. Policajac Rafael Bergeron naglasio je da je kupovina ukradenih predmeta krivično delo i da toga treba da bude svestan svako ko dođe u njihov posed. On veruje da će građani pomoći da se lopovi uhvate, tim više što je javnost zaprepašćena njihovom drskošću.

Brkovi za zdravlje i lepotu

Akcija Movember, odnosno puštanje brkova kako bi se podigla svest muškaraca o važnosti brige za zdravlje i potencijalnoj opasnosti od raka prostate, ove godine protekla je izuzetno dobro u Kanadi. Ova globalna humanitarna akcija osmišljena je u Australiji, 2003. godine, kako bi se pomoglo u borbi protiv raka prostate. Po prvi put je prikupljeno više sredstava nego u Australiji, čak 19 miliona dolara, a učešće je uzelo preko 118 hiljada muškaraca. Kada se zna da je u čitavom svetu u akciji učestvovalo 446 hiljada ljudi i da je prikupljeno 58 miliona dolara, onda je jasno da je Kanada prednjačila. No, ono što je ostalo je primetan trend da su se brkovi ponovo izborili za svoje mesto na mnogim muškim licima. Ima onih koji tvrde da se, zahvaljujući ovoj akciji, brkovi na velika vrata vraćaju u modu, mada neki priznaju da jedva čekaju da ih obrijaju. Dovoljno je samo pogledati fotografije na kojima su članovi federalnog Parlamenta sa novim brkovima, fazoniranim u najrazličitijim stilovima, od nežnih i gotovo nevidljivih, preko gustih, pa do onih Džastina Tridoa, koji podsećaju na musketare. Veliki broj parlamentaraca pominje da im je inspiracija bio kolega i lider NDP-a Džek Lejton, koji se i sam bori sa rakom. Tokom novembra su parlamentarci i zaposleni na Parlament hilu sakupili 30 hiljada dolara.

Kanađanima ne treba dodatni unos kalcijuma i vitamina D

Najnovija studija Instituta za medicinu, koja je trebalo da proceni unos i značaj vitamina D i kalcijuma po zdravlje, pokazuje da žiteljima severnoameričkog kontinenta ne manjkaju ovaj vitamin i element. Zaključak je da je za većinu potreban dnevni unos od 600 internacionalnih jedinica vitamina D, sem za starije od 70 godina, kada unos treba povećati na 800 IJ, zbog potencijalnih promena u fizičkom pogledu i ponašanju, izazvanih starenjem. Ovakva količina podrazumeva minimalnu izloženost suncu, koje prirodno podiže nivo vitamina D. U studiji se ističe da još uvek ne postoji dovoljno pouzdanih dokaza da ovaj vitamin štiti od raka, srčanih bolesti, autoimunih bolesti i dijabetesa. Takođe, nema dokaza da viši nivoi unosa od sugerisanih mogu doprineti boljem zdravstvenom stanju, sem pove-zanosti sa rastom i stanjem koštanog sistema. Žitelji obe zemlje, SAD-a i Kanade, unose dovoljne dnevne količine kalcijuma, sa izuzetkom devojčica od 9-18 godina starosti. Ukoliko se unose suplementi, oni bi svakako trebalo da budu ispod nivoa preporučenih limita, zato što se kalcijum nalazi u brojnim namirnicama iz svakodnevne ishrane, mleku i mlečnim proizvodima, obogaćenim napicima od soje, tofuu, lososu, bademima i brokoliju. Vitamin D se unosi preko mleka, obogaćenih alternativa, ribe, džigerice i žumanca. Napominje se da zdravlju može da šteti dnevni unos od .4.000 IJ vitamina D, odnosno preko 2.000 miligrama kalcijuma (može dovesti do stvaranja kamena u bubregu).

ZOI najtraženije

Jahu Kanada objavio je listu ovogodišnjih najpopularnijih sajtova, šesti put za redom. Za razliku od hokeja, koji je prethodnih godina bio na vrhu liste najtraženijih sajtova, ovoj godini su pečat dale Zimske olimpijske igre u Vankuveru. Drugu poziciju zauzima Svetski kup, dok se Američki idol našao na trećem mestu. U ukupnom poretku, na šestom mestu je glumica Megan Foks, a idol mladih Džastin Biber je osmi, odmah posle Tajgera Vudsa. Što se tiče osoba koje su u poslednjih godinu dana punile novinske stupce, redosled Jahu Kanada izgleda ovako: Lejdi Gaga, Tajger Vudz, ali ne zbog sportskih rezultata, i Džastin Biber. Najpoznatiji igrač golfa Tajger Vudz pojavljuje se i na sportskoj listi, uz Sidnija Krozbija i filipinskog boksera Menija Pakvija. Najveći konkurent Jahua, Gugl, objavljuje svoju listu kasnije tokom decembra.