REGION

SAD zabrinute novom spoljnom politikom Turske na Balkanu

Dodik demantuje da je rekao da će priznati Kosovo

Za hranu u Makedoniji treba 200 evra

BiH preti i isključenje iz Saveta Evrope

Borut Pahor demantovao navode iz Vikiliksa

Petina čitalaca smatra da bi u Jugoslaviji živeli bolje

Deset puta više obolelih od side od registrovanog broja u CG

SAD zabrinute novom spoljnom politikom Turske na Balkanu

SAD su zabrinute zbog "neo-otomanske" politike Turske prema Balkanu, proističe iz jedne od američkih diplomatskih depeša objavljenih na sajtu Vikiliks. U depeši koja je početkom godine poslata iz američke ambasade u Ankari analizira se nova spoljna politika Turske uz ocenu da se Ankara sve više okreće islamskom svetu i muslimanskoj tradiciji, ali da to ne znači da napušta svoju tradicionalnu orijentaciju i želju da sarađuje sa Zapadom. Turska spoljna politika opisuje se kao mešavina tradicionalno prozapadne orijentacije i dva nova elementa - "bez konflikata" i "neo-otomanizam" o kojem je, dodaje se, u novembru 2009. u Sarajevu govorio šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu. Teza koju je Davutoglu izneo glasi da je Bliskom istoku, Balkanu i Kavkazu bilo bolje pod otomanskom kontrolom i uticajem; tada su vladali mir i napredak, dok je posle toga region razaran podelama i ratovima, ali Turska se vratila, spremna da predvodi ili čak ujedini, navodi se u depeši uz citiranje šefa turske diplomatije: "Mi ćemo ponovo uspostaviti taj otomanski Balkan". U analizi američkog diplomate se ocenjuje da je turska "neo-otomanska" politika na Balaknu i na Bliskom istoku "najveći potencijalni strateški problem za SAD". Vraćanje na prošlost iz Davutogluovog govora u Sarajevu kombinovano sa nastojanjem Turske da to sprovede kroz savezništva sa lokalnim akterima stalno stvara nove probleme, navodi se u depeši. Dodaje se, međutim, da uprkos uspešnosti i relativnoj snazi Turska ne može istinski i na ravnoj nozi da se takmiči ni sa SAD ni sa regionalnim liderima - EU na Balkanu, Rusija na Kavkazu i Crnom moru i Saudijska Arabija, Egipat i Iran na Bliskom istoku. "Sa ambicijama 'rols rojsa' ali mogućnostima 'rovera'... Turci moraju da 'varaju' tako što će pronaći nekog nižeg, nekog Silajdžića ili Ahmadinedžada koji će biti srećan što ga Turska podržava", navodi se u depeši i dodaje da "Turci potom pokušavaju da 'proguraju' revidiranje položaja svojih štićenika barem do nivoa onog prihvaćenog kao 'zapadni'". Takav pristup obezbeđuje relativno jeftino i popularno oruđe za pokazivanje uticaja, moći i slogana "Vratili smo se", dodaje se u depši američkog diplomate iz Ankare, objavljenoj na sajtu Vikiliks (http://cablegate.wikileaks.org/cable/2010/01/10ANKARA87.html).

Dodik demantuje da je rekao da će priznati Kosovo

Iz kabineta predsednika Republike Srpske Milorada Dodika demantovano je da je Dodik ikada rekao da će priznati Kosovo ako Savet bezbednosti UN donese rezoluciju o nezavisnosti Kosova. "Tvrdnje nekadašnjeg pomoćnika američkog državnog sekretara Danijela Frida da je Milorad Dodik rekao da će priznati Kosovo ukoliko Savet bezbednosti UN donese rezoluciju o nezavisnosti Kosova, ako su tačno interpretirane, obična su podvala i neistina", navodi se u saopštenju kabineta predsednika RS. "Istina je da je Frid pretio i vršio pritisak da RS da saglasnost u zajedničkim institucijama BiH za priznanje nezavisnosti Kosova, o čemu svedoči i naš zapisnik sa tog sastanka. Sve što se desilo u međuvremenu demantuje svaku reč Danijela Frida", preneli su banjalučki mediji tvrdnje iz Dodikovog kabineta. Navodi se da je potpuno jasan stav Dodika i celog rukovodstva RS o samoproglašenoj nezavisnosti Kosova, uz tvrdnju da se on neće menjati. "RS ostaje pri stavu da će pratiti stavove Srbije o ovom pitanju", rečeno je iz kabineta predsednika RS. Pozivajući se na sajt Vikiliks, koji je počeo da objavljuje američku tajnu diplomatsku prepisku, zagrebački "Jutarnji list" objavio je da je Danijel Frid 2007. godine prilikom posete Zagrebu, a posle boravka u Banjaluci, hrvatskim zvaničnicima rekao da je Milorad Dodik spreman da podrži Ahtisarijev plan o Kosovu, kao i da će podržati nezavisnost Kosova ako Savet bezbednosti donese rezoluciju o nezavisnom Kosovu.

Za hranu u Makedoniji treba 200 evra

U Makedoniji je u oktobru u industriji bilo zaposleno 0,6 odsto manje radnika nego u istom periodu lane, a u prvih 10 meseci ove godine u odnosu na isti period 2009. taj pad je 4,9 odsto. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u sektoru iskopavanja rude i kamena u oktobru 2010. je bio zaposlen isti broj radnika kao i u oktobru prošle godine, navodi dnevnik Večer. U prerađivačkoj industriji broj radnika je u posmatranom razdoblju smanjen za 0,7 odsto, dok je u sektoru snadbevanja električnom energijom, gasom i vodom smanjen za 0,2 odsto. Statistika navodi i da je potrošačka korpa koja obuhvata troškove hrane i pića za četvoročlano domaćinstvo u novembru iznosila 12.212 denara (198,5 evra) i u odnosu na oktobar ove godine skuplja je za 0,9 odsto. Cene na malo u Makedoniji u novembru su 0,3 odsto više nego u oktobru, a troškovi života 0,4 odsto. Cene na malo u novembru ove godine beleže rast od 3,4 odsto u odnosu na isti mesec lane, dok su troškovi života porasli 2,9 odsto.

BiH preti i isključenje iz Saveta Evrope

Specijalna predstavnica generalnog sekretara Saveta Evrope (SE) u BiH Karolina Ravo rekla je da BiH treba što pre da sprovede presudu Evropskog suda za ljudska prava, inače bi se mogla suočiti s posledicama među kojima je i isključenje iz SE. Ravo je podsetila da su romski i jevrejski aktivisti Dervo Sejdić i Jakob Finci tužili BiH i u Evropskom suda za ljudska prava i dobili presudu. Sud u Strazburu je u decembru prošle godine doneo odluku prema kojoj se iz Ustava i Izbornog zakona BiH, moraju izbaciti diskriminatorske odredbe kojima se pripadnicima nacionalnih manjina ne dozvoljava da se kandiduju za člana Predsedništva BiH i za Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH. Romski ativista Dervo Sejdić, jedan od podnosilaca tužbe "Sejdić i Finci protiv BiH" pred Sudom za ljudska prava u Strazburu, ponovo je tužio BiH istom sudu jer Ustav i dalje nije promenjen. Prema Ustavu BiH i Izbornom zakonu, samo pripadnici tri konstitutivna naroda u BiH mogu da se kandiduju na izborima (Srbi, Hrvati i Bošnjaci). Ravo je precizirala da se BiH u slučaju nesprovođenja presude suočava s mogućnošću da mandat njenoj delegaciji pri Parlamentarnoj skupštini SE bude doveden u pitanje. "To je sankcija koja se retko primenjuje, ali do te mogućnosti može doći zbog nesprovođenja presude", naglasila je ona. Ravo je rekla da je SE insistirao da presuda bude sprovedena pre oktobarskih izbora. "Presuda ne sadrži rokove za sprovođenje, ali će SE putem izveštaja koje će BiH podnositi pratiti aktivnosti na njenom sprovođenju. Ako se u izveštajima vidi da nije postojala ozbiljna volja da se presuda sprovede, onda će doći do konačnih sankcija kojih nije bilo za 60 godina postojanja SE", upozorila je Ravo. Ona je u Sarajevu prisustvovala konferenciji "Kako sprovesti presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić i Finci?" i upozorila da se nesprovođenjem te presude krše ljudska prava u BiH. "Poštovanje ljudskih prava uslov je za učešće BiH u evropskim integracijama, a njenim nesprovođenjem krši se i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju", istakla je Ravo.

Borut Pahor demantovao navode iz Vikiliksa

Slovenački premijer Borut Pahor ponovo je demantovao navode portala VikiLiks prema kojima je u zamenu za susret sa predsednikom SAD Barakom Obamom ponudio prihvatanje zatvorenika iz zatvora u Gvantanamu. Premijer je naglasio da Slovenija nema servilnu spoljnu politiku "ni prema partnerima ni prema saveznicima, koji to nisu" i da Slovenija uvek kaže šta misli, i kada se njeno mišljenje razlikuje od drugih. "Bilo bi me sramota kada bismo bilo kome, ja ili moji saradnici, rekli da će Slovenija primiti jednog od zatvorenika ukoliko nas budu primili u Belu kuću", rekao premijer na konferenciji za novinare. Pahor je demantovao i druge navode portala, odnosno njihovu interpretaciju u španskom listu Pais i ponovio da je otpravnik poslova američke ambasade u Ljubljani Fridman u razgovoru s njim očito dobio "pogrešan utisak". Nakon konferencije za novinare je i novi američki ambasador Džef Musomeli ponovio da u vezi sa primanjem zatvorenika iz Gvantanama nije bilo nikakvog povezivanja i nikakve trgovine. "Vaš premijer je častan i iskren čovek", naveo je u saopštenju Musomeli i dodao da je izjavama Pahora "nema ništa" što SAD negirale. U odbranu premijera je nastupio i slovenački ministar spoljnih poslova Samuel Žbogar, koji je pored ostalog naglasio da su se pripreme za posetu premijera u SAD odvijale u ministarstvu i prihvatanje zatvorenika iz Gvantanama je bio sasvim odvojen proces. Otkriće depeša američke diplomatije na portalu Vikiliks koje se tiču Slovenija je u slovenačkoj javnosti izazvalo brojne reakcije i komentare. Slovenačka opozicija na čelu sa bivšim premijerom Janezom Janšom zahteva pokretanje krivičnog postupka protiv premijera, a ceo slučaj bi trebalo da razmatra i parlamentarna komisija za borbu protiv korupcije za šta se premijer optužuje u njegovoj komunikaciji sa SAD.

Petina čitalaca smatra da bi u Jugoslaviji živeli bolje

Petina čitalaca slovenačkog lista za privredu i finansije "Finance" smatra da bi u Jugoslaviji živeli bolje, pokazalo je istraživanje koje je sproveo taj list. Na pitanje "da li smatrate da biste sada živeli bolje kada bi još postojala Jugoslavija", dve trećine čitalaca tog lista odgovorilo je negativno, dok je petina njih rekla da bi im bilo bolje. Nešto manje od deset odsto čitalaca smatra da neke posebne razlike nema. U istraživanju sprovedenom na internet stranici tog lista povodom bivšeg praznika zajedničke države 29. novembra, učestvovalo je do sada 819 čitalaca, a anketa i dalje traje.

Deset puta više obolelih od side od registrovanog broja u CG

U Crnoj Gori registrovane su 53 osobe obolele od side i 50 osoba sa virusom HIV-a, a procenjuje se da je taj broj 10 puta veći od prijavljenog, saopštio je danas crnogorski Fond za zdravstveno osiguranje (FZO). Navodi se da Crna Gora po broju registrovanih osoba koje žive sa HIV-om, spada u zemlje s niskom stopom inficiranih od 0,01 odsto, ali i da procene govore da je inficiranih oko 400. Prema procenama Instituta za javno zdravlje, broj osoba koje žive sa HIV-om i sidom je 10 puta veći od prijavljenog. Najviše inficiranih je starosti od 15 do 49 godina, a od 400 osoba koje žive sa HIV-om, 25 odsto su žene. Neophodni lekovi za obolele od side i inficirane virusom HIV-a Fond za zdravstveno osiguranje mesečno koštaju oko 1.000 evra po pacijentu. U sedam od 21 crnogorske opštine pri domovima zdravlja otvorena su savetovališta za prevenciju HIV-a i side, a od 2005. godine kada je izrađena Nacionalna strategija za borbu protiv te bolesti broj registrovanih sa virusom side se povećavao.