SRBIJA

Na hiljade depeša iz ex-Jugoslavije na Vikiliksu

Objavljeno 668 dokumenata o Kosovu

Napredak Srbije ka EU donosi stabilnost regionu

Uskoro optužnice protiv bivših pripadnika OVK

Jeremić nije moderno lice Srbije, tvrde SAD

Nagrade MZD: Šestorica veličanstvenih

Monopoli teško ugrožavaju tržišnu privredu u Srbiji

Na hiljade depeša iz ex-Jugoslavije na Vikiliksu

Među 250.000 dokumenata, depeša američkih ambasada širom sveta upućenih Stejt departmentu koje od juče objavljuje internet portal Vikiliks, nalazi se i više hiljada dokumenata iz bivše Jugoslavije. Nedeljnik "Špigel", koji, pored američkog Njujork tajmsa i britanskog Gardijana, spada u medije kojima je Vikiliks dao pravo da poverljiva dokumenta ekskluzivno objave na svojim stranicama, izradio je za čitaoce i poseban "Interaktivni atlas". Uz pomoć tog pretraživača može se pratiti koliko depeša američkih ambasada iz zemalja na prostoru bivše Jugoslavije i iz kojih godina mogu da se pročitaju među dokumentima koje je objavio Vikiliks izazvale su burne reakcije širom sveta. Tako se, prema Špigelovoj statistici, može pročitati 994 depeša iz Beograda (počevši od 1966. godine), iz Zagreba 1.686 (počevši od 1991.) i iz Sarajeva 869. Među poverljivim dokumentima koje objavljuje Vikiliks, kako proističe iz Špigelovog "Interaktivnog atlasa", nalazi se i 836 depeša iz Ljubljane, 668 iz Prištine, 522 iz Skoplja i 164 iz Podgorice. S obzirom na veliki broj depeša sa prostora bivše Jugoslavije, i na taj region se odnose ocene dopisnika širom sveta koji navode da će u nizu zemalja delovi novije istorije možda morati da se napišu ponovo posle objavljivanje poverljivih i tajnih dokumenata američke diplomatije na portalu Vikiliksa.

Objavljeno 668 dokumenata o Kosovu

Sajt Vikiliks objavio je 668 dokumenata koja sadrže ocene američkih diplomata o situaciji na Kosovu, objavljeno je u utorak na sajtu Koha net. Ta dokumenta su poslata u Vašington i sadrže ocene o stanju na Kosovu, ali i detalje i mišljenja američkih diplomata koji su radili na Kosovu o političkim akterima, a obuhvataju period od 2000. do 2009. godine. Među tim dokumentima dva su dokumenta označena kao tajna, 13 kao poverljiva, 325 imaju oznaku opšte poverljivosti, 191 su označena za službenu upotrebu, dok 191 dokument nije klasifikovan prema stepenu poverljivosti. Koha net prenosi prepisku vezano za misiju Euleks na Kosovu i ocene o šefu srpske diplomatije Vuku Jeremiću. Kako ocenjuje Koha net, objavljivanje tih dokumenata američkih diplomata koji su prosleđeni Vašingtonu, može izazvati veliki bumerang za političke partije koje su bile na vlasti od 2004. godine pošto u njima ima mnogo informacija o korupcionaškim aferama i kriminalnim aktivnostima.

Napredak Srbije ka EU donosi stabilnost regionu

Evropski parlament (EP) je kao "važan doprinos stabilnosti na Zapadnom Balkanu" ocenio odluku Saveta ministara Evropske unije da se učini novi korak ka članstvu Srbije u EU i pozvao sve članice EU da što pre ratifikuju sporazum o pridruživanju sa Srbijom. To se navodi u predlogu rezolucije koju danas razmatra Spoljnopolitički odbor EP, a u kojoj se dodaje da izrada mišljenja Evropske komisije o spremnosti Srbije za kandidaturu za članstvo u EU "predstavlja povoljan znak Srbiji da pospeši reforme". U ovom dokumentu, čiji je nacrt usaglašen od svih političkih grupacija u EP i koji će potom biti usvojen na plenarnom zasedanju Parlamenta EU, se ukazuje na to da je "puna saradnja s Haškim sudom ključni uslov za napredak Srbije ka članstvu u EU". Takođe se naglašava da "Srbija i dalje primereno odgovara na zahteve Haškog suda" i "podvlači da jedino hapšenje i izručenja dvojice preostalih optuženika Hagu može biti smatrano najuverljivijim dokazom o punoj saradnji". Evropski parlamentarci "pozivaju da se ulože predaniji napori da se oni uhapse kako bi mandate Suda mogao biti ispunjen, a posebno traže da se preispita tekući postupak, u skladu s preporukama Haškog suda". U nacrtu rezolucije, koju je sačinio izveštač EP za Srbiju Jelko Kacin, se pozdravlja spremnost Beograda da pokrene dijalog s Prištinom "u EU okviru", naglašava važnost regionalne saradnje za "pomirenje i dobre susedske odnose" i poziva Beograd da "tome pristupi predusretljivo", uz omogućavanje da se nađu "praktična i održiva rešenja za zastupljenost Kosova u regionalnim forumima". Pozdravlja se, isto tako, rezolucija srpskog parlamenta o Srebrenici i poseta srpskog predsednika Borisa Tadića Vukovaru i odavanje pošte žrtvama u Ovčari "kao novi podstrek dobrim susedskim odnosima Srbije i Hrvatske". Parlamentarci EU ukazuju na važnost ukidanja evropskih viza za srpske državljane i "pozivaju srpske vlasti da primene odgovarajuće mere i sve napore da se ograniče mogućnosti zloupotreba tog režima oslobođenog viza". "Evropski parlament prima na znanje reformu pravosuđa, traži nove odlučne mere da bi se zajamčila nezavisnost i nepristrasnost sudija, a rad sudova bio delotvorniji", dodaje se u dokumentu, predočava da neizabrane sudije imaju pravo da se žale "i stavlja do znanja da je protiv politizacije tog postupka". S tim u vezi "podseća da napori za delovanje pravne države moraju biti prioritet za vlasti, pozdravlja napredak u suzbijanju korupcije", ali upozorava da je "korupcija još uvek raširena" u Srbiji. Od vlasti u Beogradu se zato traži i da pruže "svu političku i administrativnu podršku Agenciji za borbu protiv korupcije", da unesu dopune u zakon o finansiranju političkih stranaka i podvlači da je restitucija-povraćaj nacionalizovane imovine važna etapa u primeni pravde. Evropski parlament ističe napredak u reformi srpske državne uprave, mada ukazuje i na nužnost da se ojača njen kapacitet i koordinacija na sektoru integracije u EU. Pohvalne ocene evropski parlamentarci, prema nacrtu rezolucije, daju policijsku reformu i saradnju sa susednim i državama EU. Oni "pozdravljaju napore da se ukloni nasleđe delovanja bezbednosnih službi u prošlosti", posebno ukazuju na "nužnost daljih reformi na sektoru bezbednosti, naročito u cilju lustracije, pojačanog parlamentarnog uvida i nadžora nad delovanjem bezbednosnih službi". Takođe "skreću pažnju vlastima da je omogućavanje javnog uvida u arhive tajnih službi nužno za uspešno pomirenje u regionu, posebno kad su u pitanju zločini počinjenih tokom I posle drugog svetskog rata". U predlogu rezolucije EP se pozdravlja usvajanje statut Vojvodine, uz zalaganje za bolje finansiranje njene autonomije, a poziva se i na " više političkih napora da se izađe u susret težnjama albanske manjine u dolini Preševa za većom lokalnom autonomijom". Održavanje parade homoseksualaca u Beogradu je ocenjeno kao doprinos poštovanju manjinsih grupa, izraženo žaljenje zbog nasilja I ranjavanja mahom pripadnika policije, uz "upozorenje na to da su u nasilje upleteni ekstremisti imali podršku određenih političkih stranaka i uglednih verskih ličnosti". EP navodi da je Srbija zemlja s najvećim brojem izbeglica i traži od Evropske komisije da "iskoristi sve političke poluge upliva na kandidate i potencijalne candidate za članstvo u EU da se uklone prepreke za povratak izbeglica". Dragan Blagojević, Brisel

Uskoro optužnice protiv bivših pripadnika OVK

Specijalno tužilaštvo Kosova podići će uskoro optužnice protiv desetorice bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova koje je svedok saradnik Nazim Blaca optužio za izvršenje najmanje 17 ubistava i pokušaja ubistava, piše danas prištinska štampa. Kako piše dnevnik "Koha Ditore", optužnice će "vrlo brzo" biti postignute protiv Azema Sulje, Ekrema Jašarija, Špresima Uke, Fahredina Gašija, Nazima Blace, Šabana Sulje, Dritona Hajdarija, Bekima Sulje, Sadika Abazija i Hisri Rame. Dnevnik navodi da je saznao sadržaj optužnice u tom slučaju, koja treba da bude podignuta ove nedelje, i na čijem je čelu visoki zvaničnik Demokratske partije Kosova (DPK) Azem Sulja, poznat pod nadimkom Daja. U zajedničkoj optužnici koja je podeljena u tri dela - teška ubistva, teška ubistva u pokušaju i organizovani kriminal, prema tom dnevniku svaki od navedenih ljudi će biti optužen za najmanje dva dela. Za teška ubistva će, prema dnevniku, biti optuženi Nazim Blaca, Sadik Abazi, Špresim Uka, Fahredin Gaši, Sadik Abazi, Bekim Sulja i Driton Hajdari. "U optužnici koja je finalizovana i koja treba da se podigne vrlo brzo su uključena dva ubistva. Ubistvo Ibuša Klokoćija u avgustu 1999. godine, za koje se optužuju Nazim Blaca, Fahredin Gaši, Bekim Sulja, Sadik Abazi i Špresim Uka", rekao je izvor "Kohe Ditore" u tužilaštvu. Za ubistvo Seljima Brošija, koje je takođe okvalifikovano kao teško ubistvo, optužuju se Špresim Uka, Fahredin Gaši, Nazim Blaca, Driton Hajdari, Bekim Sulja i Sadik Abazi. Klokoći i Broši su do devedesetih godina bili među najvišim zvaničnicima Službe državne bezbednosti na Kosovu. U ime specijalnog tužilaštva Kosova optužnice će podići međunarodni tužilac Maoricio Salustro. Nazim Blaca, iz Velikog Ribara u opštini Ljipljan, koji je proglašen za svedoka saradnika u tom procesu je 29. novembra 2009. godine pred Skupštinom Kosova izjavio da je kao navodni pripadnik Obaveštajne službe Kosova, bliske sa DPK, učestvovao u izvršenju najmanje 17 teških krivična dela ubistva, pokušaje ubistava i premlaćivanje osoba za koje se sumnjalo da su sarađivali sa srpskim obaveštajnim strukturama.

Jeremić nije moderno lice Srbije, tvrde SAD

U poverljivim dokumentima SAD objavljenim na sajtu britanskog Gardijana navodi se ocena jednog francuskog diplomate da ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić "ne čini ništa da ohrabri Srbe da se vrate na Kosovo". "Jeremić ne čini ništa kako bi ohrabrio Srbe da se vrate na Kosovo niti kako bi oni učestvovali u vladi Kosova", preneo je diplomatski savetnik francuskog predsednika (Nikole Sarkozija) Žan-David Levit pomoćniku državanog sekretara SAD Filipu Gordonu tokom njegove posete Parizu u septembru 2009. godine. Levit je ocenio da Jeremić "daje velika obećanja" svaki put kada dođe u Francusku, ali da ih ne ispunjava. Zbog toga se, navodi se u dokumentu, taj diplomata više ne sastaje sa šefom srpske diplomatije i ne smatra ga "modernim licem Beograda" kakvim se čini da jeste. Levit je rekao i da misija Euleks ima diplomatske probleme sa kosovskom vladom i javnošću posle potpisivanja dva tehnička protokola sa Srbijom. "Gordon je ukazao da će građani Kosova morati da prihvate te protokole ali da im treba jasno objasniti da su to tehnički sporazumi i da oni nemaju nikakav uticaj na nezavisni status Kosova", navodi se u dokumentima koji se odnose na Srbiju i Kosovo, koje je Vikiliks dostavio Gardijanu.

Nagrade MZD: Šestorica veličanstvenih

Ministar Srđan Srećković uručio statue i povelje srpskih velikana dr Slavomiru Gvozdenoviću, dr Dejanu Iliću, dr Nenadu Marjanoviću, dr Đorđu Nikoliću, Stevanu Bugarskom i Davidu Albahariju Svaki pripadnik naše dijaspore trebalo bi najozbiljnije da shvati svoju ulogu svojevrsnog ambasadora Srbije, koja, pak da stavi u patriotsku službu sve svoje najistaknutije ljude u dijaspori, jer su oni jedan od najvećih kapitala naše zemlje - rekao je ministar dijaspore Srđan Srećković, prilikom dodele prvih šest Nacionalnih priznanja uglednim Srbima iz rasejanja. Statue srpskih velikana Slobodana Jovanovića, Mihaila Pupina, Nikole Tesle, Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića i Miloša Crnjanskog i povelje dobili su za aktivnosti u oblasti politike dr Slavomir Gvozdenović iz Rumunije, za tehnološka dostignuća dr Dejan Ilić, za nauku dr Nenad Marjanović, obojica iz Nemačke, za očuvanje srpskog jezika dr Đorđe Nikolić iz SAD, za obrazovanje Stevan Bugarski iz Rumunije i za književnost David Albahari iz Kanade. Ovu šestoricu veličanstvenih Srba iz rasejanja predložile su nacionalne organizacije i ambasade u svetu, a posebna komisija je pregledala 49 prijava kandidata i obrazložila listu najzaslužnijih. - Nagradu "Slobodan Jovanović" koja se dodeljuje za izuzetne rezultate u oblasti politike, kojima se jača međunarodni ugled Republike Srbije u svetu i afirmaciji njenih interesa dobio je dr Slavomir Gvozdenović iz Temišvara, dugogodišnji srpski poslanik u rumunskom parlamentu. Gvozdenović je pesnik, član Saveza pisaca Rumunije i Udruženja književnika Srbije, saradnik Matice srpske iz Novog Sada, suosnivač Vukove zadužbiie, ali i predsednik Saveza Srba u Rumuniji i predsednik Skupštine dijaspore Srbije - rekao je Vukman Krivokuća, pomoćnik ministra prilikom predstavljanja ovog laureata. Primajući visoko priznanje dr Slavomir Gvozdenović je rekao: - Između matice i rasejanja postoje hiljade nevidljivih niti kojima smo povezani. Savez Srba u Rumuniji se uvek zalaže za institucionalno povezivanje sa Srbijom. Tim povodom reći ću misao koja me opsesivno prati - dao Bog Srbiji pola od onog što joj žele njena deca rasuta po svetu! Dobitnik nagrade "Mihajlo Pupin " za izuzetne zasluge postignute u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija je dr Dejan Ilić, naučnik, profesor i menadžer, koji živi i radi u Nemačkoj i SAD. Nalazi se na čelu Saveta predsednika Republike Srbije za privredu i razvoj koji okuplja naše najeminentnije privrednike iz Srbije i dijaspore. Srećan sam zbog ovog priznanja, ali bih voleo da ovde umesto nas starijih stoje mladi Srbi iz rasejanja koji treba da nastave da grade naše mostove i našu budućnost - zahvalio se dr Dejan Ilić. Dr Nenad Marjanović, dobitnik nagrade "Nikola Tesla" za izuzetan doprinos u oblasti nauke i pronalazaštva je doktor tehničkih nauka u Nemačkoj i suvlasnik kompanije Plastic Electronic u Lincu. Đorđe Nikolić, dobitnik nagrade "Vuk Karadžić" je jedan od najistaknutijih savremenih srpskih književnika i aktivista na polju afirmacije srpskog književnog jezika i pisma, koji decenijama živi u Čikagu. Redovan je član istaknutih svetskih akademija, književnih udruženja i ustanova u svetu. Nosilac je Ordena Vuka Karadžića I reda Vlade Srbije i Crne Gore, za zasluge u doprinos u negovanju srpske kulturne baštine u svetu 2004. godine - kaže Vukman Krivokuća. U obraćanju publici u sali Ministarstva za dijasporu, gde su nagrade dodeljene, dr Đorđe Nikolić je rekao da se uvek divio Vuku Karadžiću, koji je Srbe u Evropu uveo sa štulom na nozi i perom u ruci. Svi mi smo zajedno tada sa Vukovim zlatnim kočijama putovali kroz Evropu i osvajali je. A to naše kulturno putovanje traje i danas - naglasio je dr Nikolić. Stevan Bugarski kao dobitnik nagrade "Dositej Obradović" se istakao u oblasti obrazovanja dijaspore i očuvanju kulturnog, etničkog, istorijskog i verskog identiteta srpskog naroda. Bugarski je pisac, naučnik, istraživač duhovne baštine Srba u Rumuniji i regionu. Po profesiji je mašinski inženjer, ali je član Matice srpske iz Novog Sada, saradnik je SANU, član Saveza pisaca Rumunije i Udruženja književnika Srbije. Nagradu "Miloš Crnjanski", koja se dodeljuje za zasluge u oblasti književnog stvaralaštva i širenja slobode izražavanja u novinarstvu, publicistici, drami i aforistici dobio je David Albahari. Ovaj književnik, esejista i prevodilac je autor dela najvišeg umetničkog dometa u nacionalnoj književnosti. Dobitnik je Andrićeve nagrade, Nagrade Grada Beograda, NIN-ove nagrade, nagrade Zlatni suncokret, evropskog priznanja za književnost i prevodilaštvo "Most Berlin" i mnogih drugih. M.L.

Monopoli teško ugrožavaju tržišnu privredu u Srbiji

Evropski parlament (EP) smatra da u Srbiji "postojanje monopola teško ugrožava razvoj u punoj meri delujuće tržišne privrede", koja je jedan od temeljnih uslova za ulazak neke zemlje u članstvo Evropske unije. Kako se navodi u rezoluciji o Srbiji, koju je danas u Briselu usvojio Spoljnopolitički odbor EP, "pogubne posledice ekonomske krize su pogodile tu zemlju", ali je "primljeno na znanje da je najnovija revizija stend-baj aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom propraćena pozitivnom ocenom makroekonomske politike Srbije". Evropski parlamentarci traže od srpskih vlasti da "učine sve u svojoj moći da zaštite ranjive grupe u društvu od posledica te krize". Oni, međutim, "ponovo ukazuju na to da postojanje monopola teško ugrožava razvoj u punoj meri delujuće tržišne privrede" i "zato pozivaju vladu (Srbije) da preduzme opipljive mere da bi se obezbedila istinska politika konkurencije koja će ukinuti monopole". U rezoluciji o "Procesu evropske integracije Srbije" podvlači se i da dalje postoje bitne prepreke za uključivanje malih i srednjih preduzeća u privredu, a "pozdravlja se postavljanje tržišnih regulatora na više sektora i očekuje da će vlasti zajamčiti nezavisnost tih tela kako bi se sprečilo njihovo 'zauzdavanje'". Poslanici Spoljnopolitičkog odbora EP traže od srpske vlade i "znatnije napore za poboljšanje drumske infrastrukture, uključujući dovršetak Koridora 10, železničkog saobraćaja, kao i vodenih puteva", a podvlače i "značaj integrisanog transporta za ekonomski razvoj srpskih područja i uvećanje regionalne trgovine".