SVET

Španjolka tvrdi da je vlasnica Sunca

Vikiliks razbesneo Vašington, svet u neprilici

Američka vojska oborila sovjetski rekord okupacije

Rusija je mafijaška država

Vikiliks objavjuje depeše uz odobrenje partnerskih listova

Pomoć EU finansijskom sektoru 4.589 milijardi evra

Prirodne katastrofe opteretile svetsku ekonomiju

Snežne padavine ometaju saobraćaj u Evropi

Španjolka tvrdi da je vlasnica Sunca

Posle više milijardi godina, Sunce nekome konačno pripada pošto se jedna Španjolka pojavila kod notara i saopštila da je vlasnica središnje zvezde Solarnog sistema, objavio je na svom sajtu lokalni list Vos de Galisija (Glas Galicije). "Ja sam vlasnica Sunca, zvezde spektralne klase G2 koja je u središtu Sunčavog sistema, na srednjoj udaljenosti od Zemlje od oko 149,6 miliona kilometara", navodi se u dokumentu. Nova vlasnica Sunca, Anheles Duran, objasnila je za lokalni list da postoji međunarodna konvencija po kojoj nije dozvoljeno zemljama da budu vlasnice planeta. Ali, kako ističe, konvencija se ne odnosi na pojedince, tako da je "jedan Amerikanac kod notara pribavio dokument u kojem prisvaja Mesec i skoro sve planete, ali ne i Sunce". Anheles Duran, koja živi u jednom gradiću na severozapadu Španije, tvrdi da je postala vlasnica Sunca "zato što pet milijardi godina nije poznat nijedan drugi vlasnik". Vos de Galisija navodi da je pisar bio zbunjen kada je trebalo da sroči i overi dokument i da je od kolege zatražio savet. Vlasnica Sunca trebalo bi da upiše u katastar stečenu imovinu, piše list, ali napominje da ta španska institucija nije nadležna za Solarni sistem.

Vikiliks razbesneo Vašington, svet u neprilici

Objavljivanje američkih diplomatskih depeša na sajtu Vikiliks razbesnelo je Vašington, dok svetske prestonice nastoje da ublaže posledice curenja informacija. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je, prema rečima njegovog portparola, ocenio je da objavljivanje poverljivih dokumenata Stejt departmenta predstavlja "krajnju neodgovornost". Kina smatra da te informacije neće ugroziti njene odnose sa SAD i da će Vašington ovom pitanju pristupiti na korektan način. Vikiliks i oni koji šire te informacije su "kriminalci", rekao je u Vašingtonu portparol predsednika SAD Robert Gibs, ocenjujući da objavljivanje poverljivih dokumenata predstavlja "teško kršenja zakona i ozbiljnu pretnju za one koji vode spoljnu politiku i koji im u tome pomažu". Američka državna sekretarka Hilari Klinton je rekla da je objavljivanje stotina hiljada tajnih diplomatskih dokumenata napad ne samo na Sjedinjene Države nego i na međunarodnu zajednicu i da se time narušava poverenje među državama. Među depešama koje Vikiliks od nedelje objavljuje, nalaze se i dokumenta iz 2007. godine prema kojima je Kina učestvovala u transportu delova severnokorejskih raketa u Iran. U jednoj drugoj depeši navode se reči kineskog ambasadora u Kazahstanu da Peking više ne smatra Severnu Koreju korisnim i pouzdanim saveznikom kao i da je režim u Pjongjangu ekonomski već uništen, a da će se uskoro i politički srušiti. Iran je odlučio da informacije Vikiliksa da arapski susedi imaju neprijateljski stav prema njemu, odbaci sa prezirom kako ne bi pao u "zamku" Vašingtona. "Neprijatelji islamskog sveta nastavljaju da šire iranofobiju i razdor. Cilj njihovog projekta je zaštita cionističkog režima i njegovih pristalica, a zemlje regiona ne treba da upadnu u tu zamku", rekao je portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Ramin Mehmanparast. Japan se pridružio kritikama Vikiliksa, ocenjujući da je objavljivanje depeša "skandalozan, zločinački čin". "Vikiliks je ukrao ta dokumenta i objavio ih, ne vidim nijedan pozitivan aspekt u tome", rekao je šef japanske diplomatije Seiđi Maehara. Kako piše agencija Frans pres, objavljeni dokumenti bacaju svetlost na zakulisnu američku diplomatiju. Tako se na primer saznaje da se saudijski kralj Abdalah u Vašingtonu zalagao za napad na Iran ili da je Rusija "virtuelna mafijaška država". Međutim, lideri čija su se imena našla u tim dokumentima, požurili su da pruže uveravanja da te "klevete", prema šefu nemačke diplomatije Gidu Vesterveleu, ne podrivaju odnose sa Vašingtonom. Neimenovani zvaničnik iz američkog ministarstva odbrane je, kako javlja agencija Asošijeted pres, rekao je da se proučava mogućnost pokretanja postupka protiv osnivača Vikiliksa Džulijana Asandža na osnovu zakona o špijunaži. Državni tužilac SAD Erik Holder je najavio da će biti pokrenut postupak protiv svakoga za koga se utvrdi da je prekršio zakone SAD u vezi s objavljivanjem poverljivih diplomatskih depeša te zemlje. Međutim, generalni sekretar organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel Salil Šeti smatra da je potez Vikiliksa pozitivan i da je uzeo u obzir kritike te nevladine organizacije pošto se pokazao opreznijim u objavljivanju poverljive diplomatske prepiske.

Američka vojska oborila sovjetski rekord okupacije

Prošle subote se navršilo devet godina i 50 dana otkako su američke vojne snage započele borbe u Avganistanu, što je tačno toliko vremena koliko su snage bivšeg Sovjetskog Saveza provele u toj zemlji pre povlačenja 1989. godine. SAD planiraju da produže svoje prisustvo u Avganistanu još najmanje četiri godine, s ciljem da se akcija okonča 2014. godine, objavio je danas Glas Amerike na svom sajtu na srpskom jeziku. Napredak koji je postignut od kada su SAD poslale dodatnih 30.000 vojnika u Avganistan, ranije ove godine, u izveštaju Pentagona od pre nekoliko dana opisuje se kao slab. U studiji se takođe navodi da su postignuti rezultati u jačanju bezbednosne situacije u ključnim delovima Avganistana, ali da talibani nisu tako lako savladivi neprijatelji. Glas Amerike podseća da Pentagon u polugodišnjem izveštaju priznaje da se planovi da se uspostavi funkcionalna avganistanska vlada i ojača ekonomski razvoj odvijaju sporije zbog slabog bezbednosnog napretka. Komandant američkih snaga u Avganistanu general Dejvid Petreus izjavio je početkom sedmice da bezbednosne snage u toj zemlji počinju da pokazuju znake sposobnosti da potpuno preuzmu kontrolu u zemlji do 2014, ističući da do tog momenta ipak ima još dosta posla.

Rusija je mafijaška država

Rusija je doslovno "mafijaška država" čije političke stranke rade "ruku pod ruku" sa organizovanim kriminalom, piše u američkoj diplomatskoj depeši do koje je došao "Vikiliks" a koju je danas objavio britanski list Gardijan. Španski tužilac Hoze Gonzales rekao je zvaničnicima SAD da on smatra Rusiju "mafijaškom državom" gde se "ne može napraviti razlika između aktivnosti vlade i organizovanog kriminala", navodi se u depeši. Gonzales koji je čitavu deceniju istraživao delatnost ruskog organizovanog kriminala u Španiji, takođe se složio sa tezom otrovanog disidenta Aleksandera Litvinjenka da ruske obaveštajne i bezbednosne službe "poseduju organizovni kriminal". Memorandum, poslat ove godine iz američke ambasade u Madridu, citira Gonzelesovu navodnu tvrdnju da "izvesne političke stranke u Rusiji operišu 'ruku pod ruku' sa organizovanim kriminalom". Prema njegovim rečima, nastavlja se u dokumentu, "Liberalno demokratsku partiju (Vladimira Žirinovskog na slici) stvorili su KGB i njena služba -naslednica SVR, i ta stranka je utočište mnogim ozbiljnim kriminalcima". U drugoj sada objavljenoj depeši, poslatoj ubrzo posle Litvinjenkove smrti u Londonu 2006. godine, pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid je postavio pitanje da li je ruski premijer Vladimir Putin "unapred znao za zaveru da se disident ubije". Na sastanku sa jednim visokim diplomatskim savetnikom francuske vlade, Frid je želeo da sazna "da li odmetnički bezednosni elementi mogu da delaju bez Putinovog znanja", s obzirom na "pažnju koju on posvećuje detaljima". Britanska policija optužila je bivšeg agenta KGB-a Andreja Lugovoja da je ubio bivšeg ruskog špijuna, potom samoizgnanog kritičara Kremlja, tako što mu je u jednom londonskom hotelu "začinio" čaj radioaktivnim polonijumom. Gonzales je u memorandumu takođe tvrdio da su "dokazane veze ruskih polititičkih partija sa organizovanim kriminalom i krijumčarenjem oružja". Sudeći prema tvrdnjama u dokumentu, Gonzales je verovao da zvaničnici ruskih obaveštajnih službi stoje iza slučaja ruskog broda koji je 2009. godine išao po vodama Arktičkog mora, a za koji se sumnjalo da je prevozio oružje u Iran. U procurelom dokumentu takođe se ukazuje da su ruske vlasti koristile rusku mafiju za poduzimanje operacija koje sama nije mogla da izvede "na prihvatljiv način, kao vlada". Kao primer navedena je prodaja oružja Kurdima kako bi se destabilizovala Turska. Tvrdi se takođe da su ruske vlasti uzdigle odnose s vođama kriminala toliko visoko, da su im "garantovale privilegije u politici, sa ciljem da se oni zaštite od optužbi za reketiranje". Svaki kriminalni vođa koji bi prkosio ruskoj Federalnoj službi bezbednosti mogao je biti "eliminisan" bilo tako što bi bio ubijen bilo tako što bi bio "strpan iza rešetaka kako bi bio eliminisan kao konkurencija u smislu uticajnosti", tvrdio je Gonzales. Prema njegovom mišljenju, mafija doslovno vlada Belo-rusijom i Čečenijom i ima "strahovitu kontrolu" nad vitalnim komponentama svetske ekonomije. U trećoj procureloj depeši, koju je poslao američki ambasador u Rusiji Džon Bejrl, sada bivši gradonačelnik Moskve Jurij Luškov istaknut je kao jedan od ključnih elemenata u mašineriji ruskog organizovanog kriminala. "Uprkos proklamovanoj antikorupcionaškoj kampanji ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, razmere korupcije u Moskvi su sveprožimajuće, sa gradonačelnikom Luškovim na vrhu piramide", napisao je Bejrl u depeši koju je razotkrio sajt Vikiliks. "Luškov nadzire sistem u kojem se čini da je gotovo svako na svakom nivou umešan u neki oblik korupcionaškog ili kriminalnog ponašanja", piše u Bejrlovoj poruci poslatoj iz Moskve februara ove godine.

Vikiliks objavjuje depeše uz odobrenje partnerskih listova

Portal Vikiliks ne objavljuje na svojoj internet stranici nijedan poverljivi američki dokument bez prethodnog odobrenja pet svetskih listova sa kojima ima poseban partnerski sporazum i kojima su dokumenti pre objavljivanja dati na analizu, saopštio je danas francuski Mond. Pet svetskih listova (Njujork tajms, Špigel, Gardian, El Pais i Mond) mobilisalo je skoro 120 novinara da analiziraju te dokumente, navodi francuski list. Tih pet listova razmenilo je mnogo "informacija, analiza i ekspertiza" rekla je agenciji Frans pres Silvi Kaufman, urednica dnevne rubrike Monda. "Složili smo se o planu objavljivanja. To je obavljeno mejlom, telefonom i na nekoliko sastanaka uživo," rekla je ona. "Takođe smo se dogovorili o načinu kako ćemo te depeše postavljati na internet. Kada mi sakrijemo imena ili podatke da bi se zaštila bezbednost ličnosti, ceo svet to isto čini", rekla je ona. Kaufman je rekla da je uprava Vikiliksa prihvatila da objavi na svojoj internet stranici samo ono što je pregledano u redakcijama tih pet listova. Dodala je i da su im dokumenti, kao i ranije, dali besplatno. "Ništa nismo platili i nisu nam nikad to tražili", rekla je ona. Ona je rekla da Mond i ostala četiri lista nema razloga da sumnjaju u autentičnost dokumenata ili da pomišljaju da među njima mogu biti i lažni dokumenti. "Stejt department nije ništa demantovao, nije saopštio da su falsifikati. Takođe mi i sami prosuđujemo, ima depeša za koje ne bismo mogli da garantujemo da su ozbiljne, i te smo odbacili", rekla je Kaufman. Urednica Monda nije želela da precizira kada su tačno novinari počeli da analiziraju ovu diplomatsku prepisku. "Oko 120 osoba (iz pet redakcija) radilo je zaštićeno nekoliko nedelja. Ali to nije bilo u bunkeru na Islandu. Svaka ekipa imala je određen prostora za to u okviru redakcije", rekla je ona. Kaufman je rekla da, kada je Vikiliks dao dokumente redakcijama, nije više bilo mnogo kontakata sa njihovim predstavnicima. "Oni imaju predstavnike koji nisu mnogo javni ali koje redakcije poznaju", rekla je ona.

Pomoć EU finansijskom sektoru 4.589 milijardi evra

Ukupno 4.589 milijardi evra pomoći stavljeno je na raspolaganje evropskom finansijskom sektoru od oktobra 2008. i početka bankarske krize, saopštila je Evropska komisija. Ovaj iznos ne pokriva samo novčanu pomoć ili zajmove pod posebnim uslovima date pojedinim bankama, već takođe i sredstva izdvojena za nacionalne programe pomoći stavljene na raspolaganje finansijskom sektoru. To ne znači da su sva ta sredstva i aktivirana, jer se u mnogim slučajevima radi o garancijama datim da se sredstva iskoriste u slučaju potrebe, zbog čega su zapravo potrošene sume niže. Komisija navodi da je iskorišćena pomoć dostigla 957 milijardi evra 2008. godine, 1.107 milijardi 2009. godine, od čega je 76 odsto sredstava u vidu garancija. Komisija nije navela podatke za 2010. godinu. Poređenja radi, specijalna pomoć zbog krize data drugim sektorima dostigla je 82,5 milijardi evra od decembra 2008. godine, a "tradicionalna" pomoć, koja se daje na primer za istraživanja, zapošljavanje, zelenu industriju, za 2009. godinu iznosila je 73,2 milijardi evra. "Finansijska kriza naterala je zemlje članica da izdvoje značajne sume da bi sačuvali finansijsku stabilnost", rekao je evropski komesar za konkurenciju Hoakin Almunja.

Prirodne katastrofe opteretile svetsku ekonomiju

Prirodne katastrofe među kojima su zemljotres na Haitiju i poplave u Pakistanu, oštetile su svetsku ekonomiju sa 169 milijardi evra što je tri puta više nego 2009. godine, saopštilo je osiguravajuće društvo Svis Re. Razlog za trostruko veći gubitak u svetskoj ekonomiji u odnosu na prošlu godinu Svis Re nalazi u dramatičnim događajima koji su odredili 2010. godinu, kao što su zemljotres na Haitiju, velike vrućine u Rusiji i poplave u Kini i Pakistanu. Te katastrofe su u 2010. godini odnele 260.000 života uglavnom na Haitiju za razliku od prošle godine kada je u katastrofama život izgubilo 15.000 ljudi. Prema podacima za prvih 11 meseci ove godine, te katastrofe koštale su osiguravajuća društva 36 milijardi dolara što je 34 odsto više nego što je to bio slučaj prošle godine. Svis re upozorava da se ta cifra može i povećati zbog jake zime u Evropi. Osiguravajuća društva su zbog oluje koja je u februaru 2010. godine pogodila zapadnu Evropu platila 2,8 milijardi dolara, a zemljotres na Haitiju u kojem je poginulo oko 250.000 ljudi koštao ih je manje jer se zemlje poput Haitija nisu osigurale od tih vrsta katastrofa. "Humanitarne kartastrofe još jednom pokazuju koliko je važna prevencija i ponašanje posle kriza da bi se zaštitili životi i zdravlje ljudi koji su žrtve prirodnih katastrofa", naglasio je ekonomista Svis Rea Tomas Hes.

Snežne padavine ometaju saobraćaj u Evropi

Snežne padavine izazvale su velike probleme u saobraćaju širom Evrope, a neki aerodromi su zatvoreni. Londonski aerodrom Getvik, jedan od najprometnijih u Velikoj Britaniji, kao i arodromi u Edinburgu, Lionu i Ženevi su zatvoreni, a nadležni se trude da očiste snežne nanose sa pista. Na aerodromu Getvik juče je odloženo oko 600 letova, i očekuje se da saobraćaj bude obnovljen tek sutra ujutru. Do kašnjenja aviona je došlo i na ciriškom aerodromu gde se očekuje dolazak više važnih ličnosti, među kojima su i bivši predsednik SAD Bil Klinton i premijer Španije Hose Luis Sapatero koji treba da podrže kandidature svojih zemalja za organizovanje Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. ili 2022. godine. Prema izveštaju Evropske kontrole leta, odlaganja letova ima i na berlinskom Tegelu, kao i na severu Španije. U Milanu su snežne padavine prozrokovale probleme u gradskom saobraćaju, dok je u regionima Emilija-Romanja i Pijemont 1.500 kilometara autoputa i dalje prohodno mada bi dalje padavine mogle da ugroze normalan saobraćaj. Meteosvis, švajcarska meteorološka služba, predviđa za danas još padavina u Evropi, dok se polje niskog vazdušnog pritiska sa zapadne Evrope polako kreće na istok. U dolini Rone u centralnoj Francuskoj i na zapadu te zemlje teretni saobraćaj je zaustavljen a železnica radi otežano sa manjim brojem vozova. Iz francuske elektrodistribucije upozoravaju da je potrebno da se smanji potrošnja povećana zbog niskih temperatura jer može izazvati prekide u snabdevanju strujom nekih delova zemlje. Saobraćajne nesreće su zbog loših vremenskih uslova učestale na putevima Evrope, a prema nemačkim izvorima samo na putevima u toj zemlji dogodilo se 2.000 udesa. Od niskih temperatura osmoro ljudi umrlo je u Poljskoj gde su temperature u toku noći pale na 20 stepeni ispod nule. Poremećeno je saobraćanje voza Eurostar između Londona, Pariza i Brisela. Zbog loših vremenskih prilika najavljena su kašnjenja od više od pola sata i oktazani neki vozovi. Hladan talas izazvao je velike poremećaje u želežničkom i drumskom saobraćaju u Britaniji tokom vikenda, a jake snežne padavine zahvatile su skoro celu zemlju. Eurokontrol, centralna evropska agencija za kontrolu aviosaobraćaja, javila je da ima velikih kašnjenja letova u severnoj Španiji, južnoj Nemačkoj i Austriji.