Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kanadski učenici na desetom mestu u svetu |
|
Ovih
dana objavljeni su rezultati najnovijeg, prošlogodišnjeg, testiranja u
okviru Programa za međunarodno ocenjivanje učenika, PISA, koji se sprovodi
svake treće godine u zemljama članicama OECD-a i zemljama partnerima.
Testiraju se petnaestogodišnjaci, a cilj je da se proceni koliko su deca tog
uzrasta pripremljena za moderni svet. U Kanadi je testirano oko 22 hiljade
učenika.
U ukupnom poretku, kanadski učenici našli su se na desetom mestu, od ukupno
75 zemalja. To je odličan plasman, i iznad proseka OECD-a, ali kada se zna
da su prethodnim navratima bili u samom vrhu, onda ima mesta blagom
razočaranju. Po svojoj pismenosti u oblasti prirodnih nauka, mladi Kanađani
su u ovom testiranju na osmom mestu, u oblasti čitanja na šestom, a iz
matematike našli su se na desetom mestu.
U suštini, ne može se reći da su kanadski đaci mnogo podbacili, značajno je
da u pojedinim zemljama ostvaren veliki napredak, tako da je to doprinelo
iskazanim razlikama.
Ove godine akcenat testiranja bio je na proceni sposobnosti čitanja. Tu su
kanadski učenici i napravili najznačajniji pad, jer su dobili ukupno 524
poena, odnosno deset poena manje nego u prethodnom testiranju. Sposobnost
funkcionalnog čitanja je u ukupnom skoru blago opala, a nema ni vrhunskia
rezultata u obimu u kojem ih je bilo ranijih godina.
Najbolje ukupne rezultate postigli su učenici provincije Šangaj, Koreje i
Finske. Među deset prvoplasiranih su još tri azijske zemalja, Japan,
Hongkong-Kina i Singapur, a od ostalih tu su i Novi Zeland, Australija i
Holandija.
Republike iz sastava bivše Jugoslavije plasirane su u sredini liste, s tim
da primetne razlike ipak postoje. Slovenija je na najvišoj poziciji, sa
ocenama iznad proseka za matematičku pismenost i, posebno, za oblast
prirodnih nauka. Sledi Hrvatska, pa Srbija, na 43. mestu, koja se ne može
pohvaliti dobrim zbirnim rezultatom u onolikoj meri koliko se povremeno čuje
za izvanredne pojedinačne uspehe iz oblasti matematike i fizike. Crna Gora
je najslabije plasirana.
No, u odnosu na prethodno ocenjivanje učenici u Srbiji napravili su značajan
pomak, tako da u oblasti čitanje i matematika imaju po 442 poena, dok u
prirodnim naukama ima tek poen više. Da bi se lakše dobila slika o mestu,
treba reći da Šangaj ima više nego nadmoćnih 600 poena iz matematike, Kanada
527, a poslednji Kirgistan tek 330. Bernar Igonijer, zamenik direktora za
obrazovanje pri OECD-u, primećuje da u Aziji obrazovanje cene više nego u
drugim krajevima sveta, što daje i primetno dobre rezultate, naročito u
matematici. |
Najviše i najmanje popularni automobili |
|
Na
ceni su novi automobili. Tako makar kažu prodavci, koji su zaključno sa
novembrom prodali 1.445.460 automobila, preko sedam odsto više nego prošle
godine.
Najpopularniji ostaju modeli Forda, Krajzlera i Dženeral Motorsa, a slede
Hjundai-Kia i Tojota. U poređenju sa prošlom godinom, Ford je prodao za
petinu više vozila, dok je interesovanje za Krajzlerove modele još više
izraženo, na svaka četiri prošlogodišnja, ove godine prodali su pet vozila.
U Tojoti je zbog poznatih problema došlo do primetnog pada prodaje, što je
iskoristio korejanski Hjundai-Kia za prodor na četvrto mesto.
Pored liste modela najprodavanijih automobila, slična lista može se
napraviti i za automobile koji imaju naslabiju prođu. Treba istaći da se
ovde ne radi o najskupljim ili izrazito sportskim modelima automobila, već
su u pitanju automobili koji se ističu po tim karakteristikama.
Ubedljivo najslabije prodavani model je akura RL, sa svega 33 prodata vozila
tokom godine, a odmah za njim je kadilak STS, 40 vozila. Potom slede suzuki
ekvator, sa 152 prodatih vozila, i kadilak DTS, 197, da bi u sredini ove
neslavne liste svoje mesto dobili leksus GS, 215, volvo V50, 230, i kia
borego, 271.
Tri poslednja modela u ovoj grupi su gotovo izjednačena po prodaji, micubiši
endevor sa 323 vozila, micubiši galant sa 325 i nisan armada, koji je prodat
u 329 primeraka.
Kako je do kraja godine ostalo još vremena, na listi može doći do promena
Poređenja radi, od početka ove godine je u Kanadi prodato preko 84 hiljade
ford F-150 pikapa i preko 48 hiljada honda sivik. |
Ministar Flaerti priznaje da nije Deda Mraz |
|
Ministar
finansija Džim Flaerti priznao je da nije Deda Mraz, već možda jedino običan
patuljak vilenjak, te da ne očekuju da će narednim budžetom moći da ispuni
sve želje građana.
Naprotiv, on je napomenuo da će biti preduzete određene mere kako bi se
budžetske finansije dovele u red. Najbitnije će biti postavljanje
prioriteta, kako se radi u svim budžetima, počev od porodičnog, preko
poslovnog, pa do i do državnog, tako da je rekao da će doći do
preusmeravanja finansija, mada nije naznačio u kom pravcu.
Ministar Flaerti je još ranije obećao da neće biti smanjen planiran rast
transfernog plaćanja, potreban provincijama za zdravstvenu zaštitu i
socijalne programe, kao i da će ostati plan o smanjenju korporativnih taksi.
On shvata da građani sada žele da se ponovo sprovodi kontrola budžeta, kao
što su prethodno razumeli postojanje stimulativnih programa za privredu
kojima je uloženo na milijarde dolara u otvaranje radnih mesta.
Predlog budžeta trebalo bi da bude predstavljen u februaru ili martu, ali
Flaerti nije želeo da precizira datum.
Početkom jeseni, ministar Flaerti rekao je da je budžetski deficit za
prethodnu fiskalnu godinu 55,6 milijardi dolara, najveći do sada zabeležen u
kanadskoj istoriji. Planira se da budžet do 2014/15. godine bude smanjen na
1,7 milijardi i da se već u narednoj fiskalnoj godini zabeleži blagi
suficit, u iznosu od 2,6 milijardi. |
Igrice promovišu dobru fizičku formu |
|
Naučnici
iz Istraživačkog centra za egzergejming (vežbigranje), pri Univerzitetu u
Kalgariju, poslednjih nekoliko godina su među učenicima trećeg i četvrtog
razreda proveravali čitav niz video igrica koje promovišu dobru fizičku
formu. Deca su bila uključena u različite igrice koje su se ticale
snoubordinga, plesa pa do golfa.
Dr Lari Kac ističe da su deca koja su učestvovala u studiji unapredila svoj
osećaj za ravnotežu, i to u proseku za 27 odsto, mlađi za nijansu manje od
svojih godinu dana starijih drugova. On naglašava da je cilj bio
pronalaženje načina da se deca motivišu na aktivnost i poboljšanje svojih
sposbnosti, jer su video igrice zahtevale istu količinu fizičke energije
kolika je potrebna za redovno vežbanje. Kac primećuje kaže da ove igrice
nikako nisu zamena za časove fizičkog vaspitanja ili sport, ali puno znače
jer podstiču decu da urade nešto, a ne samo da pasivno sede ispred
kompjutera ili TV-a.
Dr Kac naglašava da su video fitnes igrice dobar način za borbu protiv
gojaznosti kod dece. Kao značajnu prednost ovog načina rekreacije treba
pomenuti i to da određeni broj dece ne voli da učestvuje u sportskim
nadmetanjima i igrama, ali da, nasuprot tome, veoma uživa u aktivnim video
igrama.
Veruje se da video igrice sa težištem na fizičkoj aktivnosti mogle da budu
sastavni deo fitnesa u budućnosti
Kada se zna da veliki broj dece i pored bavljenja sportom ne vežba dovoljno,
odnosno ne boravi na otvorenom prostoru onoliko koliko bi trebalo, onda će
se verovatno mnogi saglasiti da interaktivne igrice kod dece mogu biti baš
ona karika koja koja spaja korisno i ono što deca vole. Roditelji treba da
znaju i da najnovija saznanja tvrde da organizovano bavljenje sportom, ma
koliko angažuje decu, ne može da bude zamena za igranje napolju, časove
fizičkog vaspitanja i pešačenje ili vožnju biciklom do škole. |
Objekti infrastrukture vitalni za nacionalnu bezbednost SAD |
|
Vikiliks je objavio tajnu listu Stejt dipartmenta o objektima infrastrukture
u stranim zemljama vitalne za nacionalnu bezbednost SAD-a.
Svi objekti imenovani su kao 'kritična infrastruktura i ključni resursi',
čiji gubitak bi mogao imati kritičan uticaj na javno zdravlje ili bezbednost
u Americi, ukoliko bi se našli na meti terorista ili uništeni na neki drugi
način.
Među njima nalazi se i nekoliko desetina objekata u Kanadi. To su Darlington
i Pikering, nuklearne elektrane istočno od Toronta, jedan broj međunarodnih
pružnih prelaza i mostova, cevovodi za naftu i gas, hidroelektrični projekat
Džejms Bej u Kvebeku (za koji stoji da je kritično nezamenljiv izvor
energije za delove severoistočnog dela SAD-a), atlanski podmorski kabl
Hibernija koji dolazi do Halifaksa, nekoliko brana, rudnika, kao i fabrike
koje proizvode od delova za rakete preko plazme do vakcine.
Sudeći po diplomatskoj noti, telegram je bio namenjen ojačavanju nacionalne
spremnosti i brzom oporavku u slučaju napada, prirodne katastrofe ili neke
druge opasnosti.
Objavljivanje ove liste pojačalo je kritike zvaničnika na račun Vikiliksa,
jer se procenjuje da je vebsajt praktično dao mogućim teroristima listu
potencijalnih meta. Bivši britanski ministar Malkolm Rifkind naglašava da
Vikiliks ovim dokazuje svoju neodgovornost i graničenje sa kriminalom.i |
Da li Flanegan podstiče atentat na Asanža? |
|
Portparol premijera Stivena Harpera Dimitri Soudas naglašava da, čak da se
ne radi o ozbiljnom komentaru, jednostavno nije prihvatljiva izjava Toma
Flanegana da bi trebalo organizovati atentat na osnivača Vikiliksa Džulijana
Asanža. Spornu izjavu on je dao na TV-u, kada je dao predlog da američki
predsednik Obama upotrebi drastična sredstva za rešavanje problema 'curenja'
informacija preko Vikiliksa.
Soudas naglašava da Flanegan već godinama nije savetnik premijera Harpera,
već da je to bio u vreme dok je Harper bio lider opozicije. |
Keti Danderdejl prva premijerka Njufaundlenda i Labradora |
|
Keti Danderdejl položila je zakletvu i postala deseti premijer Njufaundlenda
i Labradora, prva žena na toj funkciji u provinciji i šesta premijerka u
kanadskoj istoriji.
Trenutno, Danderdejlova ima jednu koleginicu, pošto se i na čelu Nanavuta nalazi
takođe dama, Eva Aarijak.
Gospođa Danderdejl bila je zamenik premijera i ministarka za nacionalne resurse
u vladi Denija Vilijemsa, koji se upravo povukao sa funkcije. Ona će biti
premijerka sigurno biti do proleća, kada vladajuća Progresivno konzervativna
stranka treba da održi izbore za svog lidera.
Analitičari naglašavaju da će Danderdejlova imati težak zadatak, jer nasleđuje
najpopularnijeg provincijskog premijera u Kanadi. |
Prvi kanadski onlajn modni časopis |
|
Na sajtu Real Style Network-a ove nedelje pojavio se onlajn časopis, za koji
su njegovi tvorci kažu da je prvi kanadski interaktivni digitalni modni časopis.
Realizovan je tako da podseća na pravo, štampano izdanje, pa se stranice mogu
gledati redom ili preskakati, već na prvoj ili u sadržaju se može odabrati tekst
na koji će se otići.
No, postoje i prednosti u odnosu na štampano izdanje. To su moguća približavanja
teksta, za one koji slabije vide, ali i povezivanje preko linkova na određene
sajtove. Reklame, pak, omogućavaju direktno povezivanje sa sajtovima za prodaju
tih proizvoda.
Zanimljivo je da se časopis ne prodaje u štampanoj verziji. Za sada planiraju
četiri broj godišnje, s tim da se će se menjati kada izađe novi broj.
Osnivač i predsednica Real Style Elen Stajnberg smatra da se radi o novosti nove
generacije koja menja medijski svet. |
Izvoz hrane iz Srbije |
|
Jedna od veoma uspešnih privrednih grana u Srbiji je proizvodnja hrane i
pića. Značajni napori privrednika i proizvođača prehrambenih proizvoda u
proteklih nekoliko godina doprineli su rastu izvoza hrane iz Srbije u svet. Moj
cilj, kao ekonomskog savetnika u Generalnom Konzulatu Republike Srbije u
Torontu, je da se izvoz ovih proizvoda na tržište Kanade poveća. U tom smislu,
postoji puna podrška privredi za ostvarenje ovih važnih poslova.
Postoji značajan broj proizvoda prehrambene industrije Srbije koji se u Kanadi
već može nabaviti u specijalizovanim prodavnicama hrane ili u takozvanim
"ethnic" prodavnicama. Pored nastupa u ovim vrstama trgovina postoji potreba,
mogućnost i želja proizvođača hrane da svoju robu plasiraju i u većim
trgovinskim lancima u Kanadi. U proteklom periodu bilo je pokušaja i prodora
naših kompanija na tržište Kanade, ali se njihov broj u poslednje vreme značajno
uvećava.
Želje kupaca i njihovo zadovoljstvo kvalitetom i cenom ponuđenih roba presudno
će uticati na uspeh pokušaja povećanja plasmana. Srbija je poznata po izuzetnom
bobičastom voću, sokovima, džemovima i uopšte zdravoj hrani. Kao jedan od
najznačajnijih izvoznika maline na svetu Srbija ima solidnu poziciju za razvoj
plasmana i ostalog voća ove vrste. Nadaleko poznati prirodni džemovi i sokovi
sigurno će naći mesto na rafovima kanadskih prodavnica.
Postoji, naravno, i mnogo prostora za napredak domaćih firmi iz oblasti
proizvodnje hrane. Potrebno je obnoviti proizvodne kapacitete, investirati u
nove tehnologije, steći nova znanja i videti iskustva proizvođača iz sveta.
Prehrambena industrija Srbije mogla bi značajno da profitira dolaskom stranih,
multinacionalnih kompanija, koje bi svojim dolaskom donele nove tehnologije,
ekspertize i globalni pristup tržištima na kojima posluju.
Dolazak ovih kompanija u potpunosti je komplementaran sa ciljevima i novom
strategijom ekonomske politike Republike Srbije koja se pre svega bazira na
podsticajima za preduzeća koja se bave izvozom i aktivnim privlačenjem stranih
investicija. U tom cilju, moj zadatak kao ekonomskog savetnika, jeste
prezentacija podsticaja i stimulativnih mera koje Vlada nudi ulagačima u sektoru
prerade hrane, ali i u drugim oblastima privrede.
Srbija poseduje sve preduslove da postane lider regiona u proizvodnji hrane, tom
cilju se teži i u tom smislu se ulažu značajni napori.
Vukašin Dželatović |
|
Oglasavanje Marketing
|