SPORT

Srbija kliče novom heroju!

Častan oproštaj crno-belih

Prosinečki stigao na "Marakanu"

Bez braće ne bi bilo "salatare"

Federera stid zbog Đokovića

Boston u seriji pobeda

Srbija kliče novom heroju!

Skromnost jeste uvek bila vrlina Viktora Troickog, koji je i posle senzacionalne igre i istorijske pobede nad Majkom Ljodrom sve zasluge prebacivao na ceo tim. Međutim, publika je rekla svoje: Vića je njihov idol od skora pa za sva vremena unapred. Šta god da ovaj teniser uradi u nastavku karijere, koliko god pehara dobio, mečeva pobedio, koji god bio na listi, lupio je toliko snažan pečat nasred "Beogradske arene", u finalu sa Francuzima, da će je ta slava i sjaj šampionskog pehara Dejvis kupa krasiti doveka. - Morate da znate jedno - svi smo mi heroji. Na primer, da nije bilo Janka koji je u polufinalu odigrao vrhunski i dobio te mečeve, ne bismo ni bili u finalu. Dalje, Novak Đoković nije izgubio nijedan meč ove godine u Dejvis kupu, što je takođe izuzetno važan faktor i oslonac svih naših uspeha. Hvala im od srca na tome, baš kao i Nenadu Zimonjiću, u kome svi vidimo našeg starijeg brata i čoveka od koga uvek možemo dosta da naučimo. Takođe, hvala i trenerima Nikoli Piliću, Bogdanu Obradoviću i svima ostalim koji su nam pomogli da dođemo do ovako velikog rezultata kao što je osvajanje šampionske titule - rekao je Troicki. Srebrna "salatara" šlag je na tortu nezaboravne sezone koju Viktor ima za sobom. Prvo je osvojio prvenac na ATP turu u dublu, kada je u Bangkoku stigao do pehara sa Kristoferom Kasom, da bi potom i u Moskvi pokazao da je stvoren za velika dela - zagospodario je Kupom Kremlja u velikom stilu. - Te sedmice sam konačno naučio da nikada ne odustajem! Uvek moraš da se boriš do kraja. Na kraju sam slavio, a sjajan je bio osećaj posle te prve titule na ATP turu. Nije bilo reči kojima sam mogao da opišem kako sam se osećao i šta mi je sve prolazilo kroz glavu. To je u tom trenutku bio najveći dan u mojoj karijeri, ali on ipak, ne može da se meri sa ovim uspehom u Dejvis kupu - rekao je Troicki, koji je dobio i armiju fanova u Rusiji zbog svog ruskog porekla. - Lepo je imati publiku uz sebe. To što smo imali navijače objašnjavam dobrim odnosima između naša dva naroda. Naravno, ja sam posebno vezan za Rusiju pošto mi je otac Rus. Moja baka je došla u Jugoslaviju 1917. kada je imala samo tri godine i kada je mnogo Rusa pobeglo zbog Revolucije. Upoznala se sa mojim dedom u Novom Sadu gde je moj otac Aleksandar rođen. Ipak, svet je lako mogao da ostane bez svetskog prvaka. I to kada je Viktor napunio 19 godina. Tada je razmišljao da krene na studije u SAD, ali predomislio se i krenuo u profesionalne vode. - Kada su se završili juniorski turniri nisam znao šta da radim. Morao sam da se opredelim između koledža u SAD ili profesionalizma u tenisu. Odlučio sam da oprobam sreću na nekoliko turnira, što se ispostavilo kao prava stvar, jer sam ubrzo stigao do finala čelendžera u Banjaluci. Posle tog rezultata, pomislio sam da ipak mogu da napravim nešto u ovom sportu. Veliki broj važnih pobeda ostvario je Troicki u karijeri, ne samo ovu u finalu Dejvis kupa. Mnogi ističu njegov trijumf nad Iznerom u prvom kolu protiv SAD, ili pobede nad Congom, Nalbandijanom i Berdihom, ali Viktor nabraja i druge. - Draga mi je i ona protiv Đokovića u Umagu kada je bio svetski broj tri. Ali, pamtim i duel protiv Rodika u Vašingtonu 2008. u četvrtfinalu. Dobio sam ga pred njegovom publikom u Americi i bio je to lep osećaj. Naredne sezone Troicki će pokušati da ostvari cilj za koji je odavno sazreo - da napadne plasman u top 20 igrača sveta. - Verujem da mogu do tog cilja, jer sam već pobeđivao momke iz samog vrha. Znam da neće biti lako, ali boriću se najviše što mogu - zaključuje Troicki.

Častan oproštaj crno-belih

Ništa debakl, ništa "sedam ili više" golova, već jedna od boljih partija Partizana u Ligi šampiona, sa periodima dostojnim aplauza. I to za kraj, da se spusti zavesa lep utisak i pored poraza od velikog favorita Arsenala. Muk domaćih navijača i pesma "grobara" dvadesetak minuta, od izjednačenja našeg prvaka do drugog pogotka "tobdžija" je jedna od najlepših slika sa učešća crno-belih u elitnom evropskom kupu, ali na kraju je ogromna razlika u kvalitetu prevagnula - 3:1 (1:0). Dva gola za tri minuta u jeku najsnažnijih naleta Arsenala bili su dovoljni da Englezi overe prolaz dalje, a Partizan takmičenje ipak završi bez bodova, sa ukupno dva postignuta gola, oba Klea i oba protiv mašinerije Arsena Vengera. Tio Volkot malo pošto je ušao u igru ostao je potpuno sam u 74. minutu i doneo "tobdžijama" vođstvo, a iz akcije kao na fliperu, Samir Nasri je postavio konačan rezultat i spustio zavesu na sezonu crno-belih u Evropi. Strašno izgleda kada Arsenal doda gas, kada krene svom snagom u napad. Kada je domaćin osetio da se Partizan "bezobrazno" opušta na sred "Emirata" i ne samo što drži remi nego vreba kontru i za drugi pogodak, krenuo je vez engleskog tima. Sa tribina se čulo "kam on Arsenal", a fudbaleri su poslušali i prelomili utakmicu. Šteta je prava reč koja može da opiše rezultat posle prvog poluvremena na "Emiratima". Partizan je vrlo dobro u defanzivi parirao Arsenalu, domaćin je imao svega dva šuta na gol Stojkovića i to potpuno bezopasna. Ali, jedna nesmotrenost Jovanovića i možda prelako doneta odluka sudije Taljaventa da dosudi penal, koštala je crno-bele boljeg rezultata. Štoper našeg tima je zakačio Van Persija, koji se stropoštao kao da ga je pokodio metak, a arbitar iz prve pokazao na belu tačku. Ne bi to bilo nimalo sporno da Italijan mnogo takvih kontakata na sredini terena nije propustio, ne dosuđujući prekršaje, pa ni u tri navrata za Partizan, nad Moreirom i Babovićem. Van Persi je, iako mu je Stojković sugerisao da zna gde će šutirati, pogodio sam ćošak i doveo "tobdžije" u vođstvo. za tugu Marku Jovanoviću ostaje da protiv Arsenala ima skor "dva od dva" od napravljenim penalima, pošto je i u Beogradu skrivio jedanaesterac. Sve osim toga bilo je skroz dobro od strane Partizana, koji nije mnogo pretio Englezima u napadu, ali je u odbrani odlično parirao. Dugo je tražio domaćin put do gola koji ga vodi u drugi krug Lige šampiona i našao ga je tek iz penala, jer su ga do tada Krstajić i momci oko njega jako dobro sakrivali. Šteta što Saša Ilić nije bio raspoložemniji za igru ili što je Kamara previše bio opčinjen Arsenalom, pa i neke obećavajuće napadačke akcije nisu donosile prave šanse, već se lopta prečesto sa dvadesetak metara od gola vraćala unazad, čak i do Stojkovića. Sadržajno drugo poluvreme, tri gola, pobeda Engleza i oproštaj Partizana od Evrope. Mogli su u 85. minutu crno-beli do još jednog pogotka, ali je Fabijanski odbranio odličnu priliku za Petrovića iz slobodnog udarca. Nažalost, na kraju ostaje nula bodova na kontu, ali kako je sve to u Humskoj 1 izgledalo kada su u junu počele pripreme za novu sezonu, može se slobodno reći da su fudbaleri srpskog prvaka premašili ovosezonska sva očekivanja. Arsenal - Partizan 3:1 (1:0) Strelci: Van Persi iz penala u 29, Volkot u 74.i Nasri u 76.za Arsenal, a Kleo u 52. za Partizan. Stadion: "Emirati". Gledalaca: 58.845. Sudija: Taljavento (Italija) 6. Žuti kartoni: Krstajić (Partizan). Crveni karton: Sanja (Arsenal) u 85. minutu. Arsenas: Fabijanski 7, Sanja 7, Skilaći 6,5, Košijelni 7, Gibs - Ebue 6,5, Song 7, Denilson 7, Nasri 8, Van Persi 7,5, Aršavin 6 Volkot 7, Šamak 5,5 (od 75. Bendtner -). Partizan: Stojković 6,5, Jovanović 5,5, Savić 6, Krstajić 6,5, Lazevski 6,5, Petrović 6,5, Kamara 6, Babović 6,5 Davidov, Moreira 7 Brašanac, Ilić 6, Kleo 7. IGRAČ utakmice: Nasri (Arsenal).

Prosinečki stigao na "Marakanu"

Bivši fudbaler Crvene zvezde, član šampionske generacije iz 1991. godine, Robert Prosinečki od juče je novi trener tog kluba, sa kojim je potpisao dvoipogodišnji ugovor. Upravni odbor Crvene zvezde je na sednici jednoglasno odlučio da Prosinečki preuzme ekipu. "Daću sve od sebe da u Crvenoj zvezdi kao trener uspem kao što sam uspeo kao igrač. Radiću pošteno, najbolje što mogu. Imam viziju Zvezde, koja može samo da pobeđuje", rekao je Prosinečki na konferenciji za novinare u Beogradu. Stvari su spakovane, rezervoar natankovan, Robert Prosinečki stiže na "Marakanu" kako bi započeo drugu životnu priču u Crvenoj zvezdi. - Stižem, ako sve bude kako smo se već dogovorili, imam velike šanse da postanem trener Zvezde. potvrdio je Prosinečki. Kao moralan čovek koji zna red poteza, Prosinečki je i tokom prethodnih poseta "Marakani" ljudima iz Zvezde jasno stavio do znanja da nije samo on taj koji mora da kaže "da". - Meni je najvažnije da sam dobio blagoslov porodice, familije i Saveza. Supruga i moje dvoje dece su me podržale dali mi blagoslov i onda sam seo da pričam sa predsednikom Saveza Vlatkom Markovićem i selektorom Slavenom Bilićem. Njih dvojica su mi pružili podršku, imali su zaista mnogo razumevanja i poželeli mi svu sreću. Meni su time sve dileme otklonjene. A, svestan sam da mogu da naiđem na osude, kritike i baš me briga šta ko misli jer oni do kojih mi je stalo dali su mi punu podršku. Svestan je činjenice da nikoga nije samostalno trenirao... - Zvezda je veliki izazov, a ja ne bežim od činjenice da nemam iskustva. Isto tako imam ambicije, ogromnu želju mnogo dragocenog iskustva u višegodišnjem radu sa reprezentacijom. Imam viziju igre i da nisam siguran u sebe, svoja opredelenja ja nikad ne bih prihvatio poziv Zvezde. I Gvardiola je bio početnik u Barsi, zar ne? Ne želim da se poredim ni sa kim, želim da gradim svoj stil igre, želim Zvezdu koja će igrati slično kao nekad kad smo bili prvaci Evrope i sveta. Zvezda mora da igra, imam viziju kako. Nije želeo da priča o pojačanjima, jer ipak čeka zvaničnu promociju. Priznaje da je proverio kvalitet Evandra i da očekuje da on osveži igru Zvezde, ali se nada da će kao i pre dvadeset godina uspeti da pridobije naklonost navijača, Beograđana. Godile su mu pohvale Džajića. - Lepo čuti to od takve legende kao što je Džaja i samo se nadam da ću radom, zalaganjem i ponašanjem, na kraju krajeva i rezultatima da osvojim poverenje publike i Delija i opravdam očekivanja zaključio je Prosinečki. Predsednik crveno-belih Vladan Lukić, na proslavi 19 godina od osvajanja titule Interkontinentalnog kupa u Tokiju, potvrdio je da Prosinečki egzistira kao rešenje, ali da on nema ingerencije da govori "hipotetički". - Prosinečki je legenda Zvezde, u kontaktu smo s njim, i to se zna. Odgledao je nekoliko utakmica, a konačnu odluku o novom treneru daćeUpravni odbor kluba. Zvezdi je potreban trener sa vizijom, a ne neko ko će biti tu pet-šest meseci - uveravao je Lukić. Na konstataciju da je u hrvatskim medijima Prosinečki potvrdio dolazak na završne pregovore, Lukić je politički odgovorio: - Ja sam deo Upravnog odbora i nemam ingerencije da mimo njega i pred njegovo održavanje prejudiciram konačan odgovor visokog tela kluba. Mogu da potvrdim da će jedina tačka biti imenovanje trenera, a da li će biti jedan ili više kandidata, videćemo... Kao golobradog anonimnog momka odbačenog iz Dinama Prosinečkog je legendarni Dragan Džajić doveo u Zvezdu. - Robi je došao u Zvezdu kao anonimni igrač, a otišao kao svetska klasa. Ako bude izabran, dolazi kao anonimni trener, i iz sveg srca mu želim da ode ponovo kao svetska klasa. Bivši predsednik FS Beograda Radivoje - Raka Đurović kaže da nema uvid u trenerske kvalitete Prosinečkog, koji je početnik, ali u njemu vidi drugu snagu. - Svaka ličnost iz te najsjajnije generacije koja se vrati, veliki je dobitak za klub. Robi je harizmatičan bio i tada, to će ostati zauvek, i sigurno će pomeriti sadašnje stanje nabolje. Prosinečki je već pet godina pomoćnik selektoru Hrvatske Slavenu Biliću, nije samostalno obavljao posao trenera, a pošto će dobiti PRO licencu u Zagrebu, neće imati problema da vodi tim. Međutim, nisu se svi zvezdaši obradovali zbog mogućnosti da Prosinečki sedne na klupu. Glumac Ivan Bekjarev je rekao: - Ako postoji neko koga sam kao igrača obožavao, onda je to Robi Prosinečki. Ali, ne postoji igrač na svetu kome bih dao da mu prvi samostalni posao bude vođenje Crvene zvezde!

Bez braće ne bi bilo "salatare"

Porodica je stub uspeha u svemu što čovek radi i ostvaruje u životu. To je, uostalom, i moto našeg najboljeg tenisera Novaka Đokovića, koji je najveće rezultate u karijeri postigao upravo zahvaljujući podršci svoje familije, i to posebno mlađe braće Marka i Đorđa. Kako naš as objašnjava, da nije bilo pomoći od njih dvojice, verovatno ne bi ni bilo njegovih titula sa ATP turnira, niti Dejvis kup "salatare". - Hvala im puno što su uvek uz mene i što mi nesebično pomažu da budem to što jesam. Oni su, kao i ja, posvetili ceo život ovom sportu i dobro razumeju sve kroz šta prolazim. Ipak, Đorđe, Marko i ja se ne razlikujemo previše od ostalih mladih ljudi iz naše generacije, radimo sve što i drugi. Tek, imamo neku svoju rutinu pred mečeve - govori Đoković, dodajući:U određenim trenucima, ako se osećam previše nervozno, kao sad pred finale, oni su tu da mi pomognu da se rasteretim. Tada igramo igrice na Soniju, pričamo viceve, slušamo muziku, opuštamo se na slične načine. To mi dosta znači. Teret očekivanja cele nacije da mora da pobedi u svim mečevima za nekog bi bio pretežak. Ne i za Đokovića. - Bilo je očekivanja, uglavnom pozitivnih. Bio sam toga svestan, kao i činjenice da je na nas stavljena velika doza pritiska. Svih ovih godina naučili smo kako da se nosimo sa tim, posebno u mečevima ovakvog značaja kada vas cela nacija gleda.

Federera stid zbog Đokovića

Ako je postojao neko od vrhunskih stručnjaka koji se zamerao Novaku Đokoviću prethodnih meseci i godina, bio je to legendarni Mats Vilander. - Novak je dokazao da je pravi vođa svoje reprezentacije i da je vrhunski ambasador sporta Srbije. Odigrao je dva sjajna meča, doneo dve važne pobede i poručujem mu jedno veliko: Bravo! Čestitam mu i na tome što je izgarao za svoju zemlju, za razliku od Rodžera Federera, koji sada crveni od sramote jer je rekao ne Švajcarskoj - objasnio je Vilander na svom blogu. Višestruki grend slem šampion i trostruki osvajač "salatare" oduševljen je i Viktorom Troickim. - Viktor je u petom meču našao neverovatnu snagu posle razočaravajućeg nastupa u dublu. Dobiti jednog Ljodru sa 3:0, i ne dozvoliti mu šansu u bilo kom od setova možda je najbolje što je Srbin ikada odigrao, ali mu je ovo sigurno i najvažnija pobeda u karijeri. Vilander se osvrnuo i na probleme Francuza. Francuska je izgubila i zbog igrača koji su im nedostajali. Znam da je Conga bio povređen, ali trebalo je drugačije da shvati svoje obaveze, smanji teretanu, oslabi koji kilogram.

Boston u seriji pobeda

Košarkaši Bostona savladali su Denver sa 105:89 i ostvarili osmu uzastopnu pobedu u NBA ligi. Najzaslužniji za pobedu Bostona bio je Rej Alen sa 28 poena, kojima je sprečio trenera Denvera Džordža Karla da stigne do svog 1.000 trijumfa u tom takmičenju. Majami je uz 33 poena Lebrona Džejmsa i 28 Dvejna Vejda savladao Jutu sa 111:98 za šestu pobedu u nizu. Branioci titule prvaka Los Anđeles Lejkersi u gradskom derbiju sa Klipersima pobedili su sa 87:86 pošto je Derek Fišer uz zvuk sirene postigao odlučujuće poene. Njujork je sa 113:110 pobedio Toronto za koji zbog problema sa levim kolenom nije igrao Predrag Stojaković. Meč je odlučila trojka Rejmonda Feltona 2,7 sekundi pre kraja. Amare Stodemajer je bio najbolji u Njujorku sa 34 poena i 14 skokova. Duel sa Torontom bio mu je šesti uzastopni na kome je postigao više od 30 poena, pa su mu navijači skandirali "Em-Vi-Pi" (najkorisniji igrač lige). Andrea Barnjani je ubacio 41 poen za Toronto. Nije igrao ni Darko Miličić, kome je povređen desna butina. Njegova Minesota je sa 103:111 izgubila od Oklahome Nenada Krstića, koji je pobedi doprineo sa četiri poena i dve asistencije. Bolji učinak imao je Vladimir Radmanović, koji je za 16 minuta na parketu zabeležio sedam poena, četiri asistencije i skok u porazu Golden Stejta od San Antonija od 94:111. Sakramento je savladao Vašington sa 116:91, Memfis je posle produžetka pobedio Feniks sa 104:98, dok je Nju Orleans bio bolji od Detroita - 93:74. Milvoki je pogotkom Endrua Boguta 0,5 sekundi pre finiša pobedio Indijanu sa 97:95, dok je Čikago savladao Klivlend sa 88:83.