SVET

Vikiliks u zatvoru: Asanž se predao policiji

Četvrtina građana širom sveta priznaje da daje mito

Putin o hapšenju Asanža: Zar je to demokratija

Tajna strategija NATO protiv Rusije

Australija: SAD krive za curenje depeša ne Vikiliks

SAD pripremaju opsežnu rekonstrukciju diplomatskog kora

Hakeri udarili na Masterkard i Vizu u odmazdi za Vikiliks

Ćerka predsednika Kačinjskog traži međunarodnu istragu

Vikiliks u zatvoru: Asanž se predao policiji

Vestminsterski sud odredio je u utorak osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu pritvor do 14. decembra. Sud je odbio da prihvati jemstvo koje je ponudio Asanžov advokat. Više ličnosti u svetu uključujući i reditelja Kena Louča izrazilo je spremnost da plate kauciju za Asanža. Asanž se u sredu u Londonu predao policiji i pritvoren je ne zbog oktrivanja poverljive američke prepiske na svom vebsajtu koja izaziva potrese u svetu diplomatije, nego zbog optužbi o silovanju i seksualnom napastvovanju u Švedskoj, koja traži da joj on bude izručen. Britanska policija uhapsila je danas Asanža (39) na osnovu Interpolove poternice izdate po zahtevu Švedske. Švedska tužiteljka koja vodi Asanžov slučaj saopštila je da nema nameru da izruči Asanža SAD, kad se jednom nađe u Švedskoj. Asanžovi advokati međutim strahuju da će se ova pravna zavrzlama nekako završiti pred američkim sudovima. Krouli je ponovio da je čin davanje oko 250.000 tajnih dokumenta od strane nekog ko radi za američku državu nekom spolja "zločin" po američkom zakonu. "Mi smo izričito tražili od Asanža da vrati te ukradene stvari SAD a on je odbio to da učini", rekao je Krouli. Sajt Vikiliks od 28. novembra objavljuje poverljive američke diplomatske depeše. Asanž je poslednjih dana meta mnogih pretnji smrću. Otkako je počeo da objavljuje dokumenta, bankovni računi Vikiliksa su otkazivani, njegovi veb sajtovi napadani, a američka vlada je počela krivičnu istragu, navodeći da je ta grupa ugrozila nacionalne bezbdnosti i diplomatske napore širom sveta. Međutim, u SAD još nije podignuta nikakva optužnica protiv Asanža ili nekog povezanog sa Vikiliksom. Vikiliks: Nastavićemo sa objavljivanjem depeša Hapšenje osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža je napad na slobodu medija i neće sprečiti tu organizaciju da i dalje objavljuje procurela dokumenta na internetu, rekao je portparol Vikiliksa Kristin Hrafnson, prenosi agencija AP. Hrafnson je odbio da komentariše "stanje svesti Asanža" pre nego što je uhapšen, ali je potvrdio da je bio u kontaktu sa 39-godišnjim Australijancem u poslednja 24 sata. On je istakao da hapšenje neće odložiti objavljivanje još tajnih dokumenata, odnosno kako je rekao za AP: "Ovo neće promeniti našu operaciju". Asanž se, kako prenose svetski mediji, predao londonskoj policiji. On se skrivao na neutvrđenim lokacijama u Britaniji, otkako je Vikiliks počeo sa objavljivanjem poverljivih depeša. Kako navodi BBC, policija je sinoć, pošto je dobila nalog za hapšenje švedskih vlasti, kontaktirala Asanžovog advokata Marka Stivensa. Raniji nalog, izdat prošlog meseca, nije bio ispravno popunjen. Stivens je naveo da je njegov klijent nestrpljiv da sazna više o optužbama, kao i da "skine ljagu sa svog imena". Stivens i Asanž su više puta bezuspešno pokušavali na različite načine da stupe u kontakt sa švedskim tužiocem kako bi saznali detalje vezane za optužnicu kojom se osnivač Vikiliksa tereti. Asanž, čiji je Vikiliks obelodanio na stotine hiljada poverljivih američkih diplomatskih depeša, bio je poslednjih dana na meti mnogih pretnji smrću. Vikiliks je, posle mnogobrojnih sajber napada, bio primoran da se prebaci na švajcarski server, pošto je nekoliko američkih internet provajdera odbilo da mu omogući da preko njih nastavi da objavljuje poverljive depeše. Otkako je počeo da objavljuje dokumenta, bankovni računi Vikiliksa su otkazivani, njegovi veb sajtovi napadani, a američka vlada je započela krivičnu istragu, navodeći da je ta grupa ugrozila nacionalne bezbednosti i diplomatske napore širom sveta. Pristalice Vikiliksa, takođe su osnovali 500 duplikat sajtova kao podršku.

Četvrtina građana širom sveta priznaje da daje mito

Četvrtina građana širom sveta priznaje da daje mito, a šezdeset odsto ljudi smatra da je nivo korupcije u poslednje tri godine narastao. Ovo su rezultati Globalnog barometra korupcije 2010. koji je međunarodna nevladina organizacija Transparensi internešenel objavila juče u Berlinu, gde je njeno sedište. Transparensi pravi svake godine ovaj barometar koji pokazuje, kako se navodi u saopštenju, "kakva su iskustva i stavovi građanki i građana u vezi sa korupcijom". Za ovogodišnji Globalni barometar korupcije Transparensija je Galup Internešenel anketirao više od 91.000 ljudi u 84 države sveta, u Bangladešu i Mongoliji su ispitivanja sprovele druge organzacije. U Evropi i Severnoj Americi, kako se navodi u istraživanju, posebno mnogo građana smatra da se situacija razvija nepovoljno. U Evropi 73 odsto ljudi i u Severnoj Americi 67 procenata smatra da je korupcija u poslednje tri godine porasla. Studija pokazuje i da građani žele da daju doprinos iskorenjivanju korupcije, jer 70 odsto ispitanika je navelo da je spremno da prijavi slučajeve podmićivanja. Predsednica Transparensija Iget Label je istakla da barometar pokazuje da je "korupcija podmukla" i vodi do toga da "ljudi gube poverenje u institucije". Ističući značaj spremnosti građana da se korupciji suprotstave, zatražila je bolju zaštitu onih koji slučajeve prijavljuju i lakši pristup informacijama. Svaki četvrti ispitanik priznaje da je u poslednjih 12 meseci dao mito nekoj javnoj ustanovi. Među devet vrsta institucija koje se pominju u anketi su i institucije zdravstvenog i školskog sistema, kao i finansijske vlasti. Najviše se podmićuje policija. Preko 30 odsto ispitanika, koji su u poslednjih 12 meseci imali kontakte sa policijskim vlastima, priznaje da je platilo mito. Najčešće se podmićuje u zemljama centralne i južne Afrike, gde je više od polovine ljudi to radilo u proteklih godinu dana. Na Srednjem Istoku i u Severnoj Africi taj udeo je 36 odsto, u bivšim zemljama istočnog bloka 32 odsto, u Latinskoj Americi 23 odsto. U zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj, 19 odsto građana priznaje da je u poslednjih 12 meseci dalo mito, u Istočnoj Aziji i Okeaniji 15 odsto i u zemljama Evropske unije (EU) i u Severnoj Americi samo pet odsto. U preko 20 zemalja u kojia je istraživanje obavljeno podmićivanja je bilo više nego pre četiri godine. Najviše se, kako pokazuje barometar, podmićuje u Avganistanu, Kambodži, Kamerunu, Indiji, Iraku, Liberiji, Nigeriji, Palestinskim autonomnim oblastima, Senegalu, Sijera Leoneu i Ugandi. U ovim zemljama više od 50 odsto ljudi priznaje da je u poslednjih 12 meseci davalo mito. Većina mito plaća da bi "izbegla probleme sa vlastima" ili da bi "ubrzala proceduru". Češka i Poljska obrele su se u grupi zemalja u kojima šest do 19,9 odsto ljudi tvrdi da je u poslednjih 12 meseci nekoga podmitilo, a u toj grupi su i Kosovo i Srbija, ali i Grčka, Francuska i Italija. Slovačka je kao i Makedonija, Bosna i Hercegovina ili Mađarska u grupi gde je nekoga u poslednjih 12 meseci podmitilo od 20 do 29 odsto građana. Transparensi najviše zabrinjava činjenica da se korupcija u policiji od 2006. udvostručila, kao i da je porasla korupcija u sudstvu i upravama za izdavanje raznih dozvola. Pri tome mlađi i siromašniji ljudi često i dvostruko češće moraju da plaćaju mito, nego oni sa velikim primanjima. Najčešće je reč o komunalnim, medicinskim i obrazovnim institucijama. Trećina ispitanika mlađa od 30 godina priznala je da je u poslednjih 12 meseci nekome dala mito, u starosnoj grupi preko 50 godina to je jedna petina. Veoma malo ljudi ima poverenja u vlade i političare, kada je reč o korupciji. Tako osamsedet odsto ispitanika smatra da su partije korumpirane ili veoma korumpirane. Posle partija na listi korumpiranih su javni sektor i parlamenti. Polovina ispitanika, kako pokazuje Globalni barometar, smatra da su mere koje njihova vlada preduzima protiv korupcije neefikasne. Sedamdeset odsto ispitanika je, doduše, spremno da prijavi slučajeve podmićivanja, ali samo polovina onda kada su i sami žrtve korupcije.

Putin o hapšenju Asanža: Zar je to demokratija

Ruski premijer Vladimir Putin izrazio je juče sumnju u motive hapšenja osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža u Velikoj Britaniji, upitavši pred novinarima: "Da li je to demokratija?". "Ako govorimo o demokratiji, ona mora da bude potpuna. Zašto je Asanž u zatvoru? Zar je to demokratija?", rekao je Putin. Ruski premijer odgovorio je tako na pitanje postavljeno njegovom francuskom kolegi Fransoa Fijonu, o stanju demokratije u Rusiji, koja je u američkim tajnim dokumentima objavljenim zahvaljujući Vikiliksu, opisana kao korumpirana zemlja. "Treba prvo počistiti pred svojim vratima. Vraćam loptu našim američkim kolegama", poručio je Putin. Asanž je pre dva dana uhapšen u Londonu zbog optužbe za silovanje u Švedskoj koja traži njegovo izručenje. Asanžov advokat međutim tvrdi da se radi o političkom progonu.

Tajna strategija NATO protiv Rusije

Londonski Gardijan, jedan od pet svetskih listova koji ekskluzivno objavljuju procurele informacije sa Vikiliksa, piše o tajnim planovima NATO-a za odbranu delova istočne Evrope od Rusije. Vašington i njegovi zapadni saveznici početkom godine su, prvi put od okončanja hladnog rata, zacrtali te poverljive vojne planove, prema kojima bi se, u slučaju ruske vojne agresije na Poljsku ili Baltičke zemlje, u njihovoj odbrani angažovalo devet divizija. Pretpostavlja se da su lideri NATO-a, nakon višegodišnjih transatlantskih razmirica oko nove politike, na prošlomesečnom samitu u Lisabonu bez mnogo buke usvojili tu strategiju, piše Gardijan, a prenosi BBC. Ta strategija do sada nije obelodanjena, ističe list i dodaje da američki Stejt depertment, uprkos politici "resetovanja" odnosa s Rusijom, za koju se zalaže predsednik Barak Obama, strahuje da bi pomenuti značajan pomak u vojim planovima NATO-a mogao da izazove nepotrebnu napetost između Vašingtona i Moskve. Procurela američka diplomatska prepiska ukazuje i na zabrinutost zbog ogromnog rasta trgovine oružjem u istočnoj Evropi. Amerika, piše Gardijan, neprekidno vodi bitku kako bi osujetla doturanje oružja iz zemalja poput Ukrajine, Bugarske, Jermenije i Kine terorističkim organizacijama i nestabilnim režimima na Bliskom istoku. Američki zvaničnici su pokušali da intervenišu u više desetina poslovnih transakcija kojima bi oružje bilo prodano Iranu, Iraku, Jemenu i grupama na jugu Sudana. Gardijan navodi primer iz decembra prošle godine, kada je vlada u Jemenu, preko kiparske kompanije ilegalnog srpskog trgovca oružjem Slobodana Tešića, kupila oružje vredno 100 miliona dolara. Tešić je, navodi se u telegramu američke ambasade u glavnom gradu Jemena - Sani, na spisku koji je sačinio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, a koji se odnosi na lica za koje važi zabrana putovanja.

Australija: SAD krive za curenje depeša ne Vikiliks

Ministar spoljnih poslova Australije Kevin Rad izjavio je da su SAD odgovorne za curenje diplomatskih depeša, a ne sajt Vikiliks koji ih je objavio. "Za mene je suština problema američka zaštita sopstvene diplomatske komunikacije", rekao je Rad koji je i sam bio izložen neprijatnostima po objavljivanju poverljivih diplomatskih dokumenata Stejt departmenta na sajtu Vikiliks. "Kada imate četvrt miliona telegrama koji cirkulišu u svetu i kada imate više od dva miliona ljudi u okviru američkog sistema koji imaju pristup (tim depešama), onda je to problem", rekao je Rad jednom australijskom privatnom radiju. Premijerka Australije Džulija Gilard je pre nekoliko dana optužila Vikiliks čiji je osnivač Džulijan Asanž (39) poreklom iz Australije, za "potpunu neodgovornost" i za "nelegalno" objavljivanje depeša. Ministar Rad je rekao da će australijske vlasti ispitati da li je Asanž prekršio domaće zakone, ali i dodao da će mu biti pružena konzularna pomoć kao i svakom drugom državljaninu Australije.

SAD pripremaju opsežnu rekonstrukciju diplomatskog kora

SAD pripremaju opsežnu rekonstrukciju diplomatske službe, kako bi premestili funkcionere identifikovane u internim depešama koje je objavio sajt Vikiliks, najavio je jedan američki politički sajt. "Administracija predsednika Baraka Obame pripremila je veliku rekonstrukciju aktuelnih diplomata, vojnih i obaveštajnih službenika u čitavom svetu jer smatraju da je Vikiliks učinio njihov rad nemogućim, pa čak i opasnim", objavio je sajt Dejli bist koji se bavi američkom politikom. Upitana o eventualnim promenama diplomata, portparol Stejt departmenta Lesli Filips rekla je da su vlasti "već rekle da će to učiniti ako bude neophodno". "Moraćemo da zamenimo neke od naših najboljih ljudi jer su se usudili da kažu istinu o zemlji u kojoj rade", preneo je Dejli bist izjavu jednog visokog zvaničnika iz oblasti bezbednosti u izjavi za Dejli bist. Prema navodima tog sajta, Vašington će pokušati da zameni diplomatske funkcionere imenovane u skandalu sa objavljivanjem depeša, pre nego što oni budu proglašeni za "persone non grate" u zemljama u kojima se nalaze. "Ako bi se takav slučaj dogodio, to bi bilo komplikovanije jer bismo onda morali da odgovorimo proterivanjem diplomate iz zemlje koja je u pitanju", rekao je taj zvaničnik.

Hakeri udarili na Masterkard i Vizu u odmazdi za Vikiliks

Hakeri su se masovno obrušili na sajtove provajdera kreditnih kartica Masterkard i Viza, ali i drugih koji deluju protiv sajta Vikiliks i njegovog uhapšenog osnivača Džulijana Asanža, javljaju jutros svetski mediji. Pod udarom su i sajtovi švedskog advokata Klaesa Borgstroma - zastupnika dve žene koje su optužile Asanža za seksualno nasilje - američke političarke Sare Pejlin i švajcarske banke Postfajnans, javlja agencija Asošiejted pres (AP). Internetski "haktivisti" koji deluju pod nazivom "Operacija odmazda", preuzeli su, u poruci preko socijalne mreže Tviter, odgovornost za ozbiljne tehnološke probleme sa kojima se suočio sajt Masterkarda. Ovaj finansijski gigant je juče prekinuo odnose sa Vikiliksom, koji obelodanjuje na stotine hiljada diplomatskih depeša američkog Stejt departmenta, i time izaziva gnev u Vašingtonu. Prethodnih dana se Vikiliks našao na meti žestokih hakerskih napada, i mnogi sistemi koji pružaju finansijske i internet usluge, naročito oni u SAD kao što su Amazon, Pejpal i EvriDNS, jedan za drugim su prekinuli saradnju s njim zbog, kako ocenjuje AP, snažnih pritisaka američke vlade. Zvaničnik "Pejpala" Osama Bedije rekao je da je ta firma zamrznula račun Vililiksa nakon što je videla pismo američkog Stejt departmenta sajtu i istoimenoj grupi u kojem se navodi da se njene aktivnosti "smatraju ilegalnim u SAD". Međutim, u SAD nije podignuta nijedna optužnica protiv Vikiliksa i Asanža, a američka vlada proučava da li se Asanž može optužiti za špijunažu. U izjavi koju je britanskom Bi-Bi-Siju (BBC) dao jedan od anonimnih hakera, navodi se da su "mete postali vebsajtovi koji povijaju kičmu pod pritiskom vlade (SAD)". "Kao organizacija, uvek smo imali čvrst stav prema cenzuri i slobode izražavanja na Internetu, i reagovali smo protiv onih koji te slobode žele da unište po svaku cenu. Mi smatramo da je ovo sa Vikliksom postalo mnogo više od pukog obelodanjivanja dokumenata - postalo je bojno bolje: narod protiv vlade", izjavio je taj haker, koji se potpisuje kao "Hladnokrvni" Masterkard je potvrdio "prekid u pružanju usluga" koji se odnosi na sigurnosni sistem za verifikaciju onlajn plaćanja, ali firma tvrdi da sajbernapad "nije uticao" na mogućnost korišćenja njenih kartica. Kako izveštava Bi-Bi-Si, pozivajući se na podatke Netkrafta, firme koja se bavi bezbednošću na Internetu, Masterkard je bio na udaru oko 400 "haktivista", dok je za zagušenje Vizinog sajta bilo potrebno mnogo više - 2.000 - i on, kako javlja AP, sinoć nije bio dostupan. Sajbernapadi deo su talasa podrške Vikiliksu koji je preplavio Internet. Tviter je zagušen porukama solidarnosti, a Fejsbuk prezentacija Vikiliksa sada ima više od miliona fanova. Sama "Operacija odmazda" - koordinisana grupa hakera koja počev od septembra 2010. deluje protiv oponenata internetske pitaterije - imala je takođe problema, i nije jasno ko stoji iza kontranapada koji je oborio mnoge njene sajtove.

Ćerka predsednika Kačinjskog traži međunarodnu istragu

Ćerka pokojnog predsednika Poljske Leha Kačinjskog, Marta Kačinjska, zatražila je u utorak u Evropskom parlamentu međunarodnu istragu avionske nesreće 10. aprila u Smolensku, na zapadu Rusije u kojoj je uz njene roditelje poginulo još 94 članova visoke vojne i državne delegacija i posade. "Porodicama žrtava je potrebna pomoć evropske zajednice i evropskih institucija. Znamo da evropsko javno mnjenje ima izvitoperenu sliku o nesreći. Jedini cilj susreta je da predamo prave informacije", kazala je ćerka pokojnog predsednika na javnom saslušanju u Evropskom parlamentu. Saslušanje su organizovali evroposlanici poljske opozicione konzervativne stranke Pravo i Pravda koju predvodi stric Kačinjske, brat blizanac pokojnog predsednika, bivši premijer Jaroslav Kačinjski. On je nekoliko puta javno optužio premijere Poljske i Rusije da su oni ako ništa drugo moralno pravi krivci te nesreće i da imaju krv na rukama. Njegove pristalice na povremenim demonstracijama idu još dalje i iznose teorije zavere da je na Leha Kačinjskog, zagovornika oštrog kursa prema Rusiji, izvršen atentat, da su ruski kontrolori namerno naveli avion van piste, veštački stvorili maglu baš kada je trebalo da sleti a da su ruski agenti ubijali ranjene koji su navodno nesreću preživeli, kako bi sakrili zločin. "Jedina nada da se ta strašna nesreća zaista razjasni jeste međunarodna komisija koja će utvrditi zašto su morali da poginu predsednik i njegova supruga - moji roditelji, i još 94 predstavnika naše zemlje", rekla je ćerka Leha Kačinjskog. Istragu u skladu sa međunarodnim konvencijama vodi zemlja u kojoj je pao avion, dakle Rusija, ali zbog neverovatnih razmera te tragedije, osetljivih rusko-poljskih odnosa i zbog talasa saosećanja Rusa sa Poljacima posle nesreće, ruske vlasti sarađuju sa poljskom paralelenom istragom i preko međunarodnih propisa i običaja. U Varšavi koju je početkom nedelje posetio ruski predsednik Dmitrij Medvedev, glavni ruski tužilac Jurij Čajka posle razgovora sa glavnim poljskim tužiocem Andžejom Seremetom obavezao se da će u ovom slučaju potpuno vanredno poljska strana dobiti ama baš sve dokumente ruske istrage. "Sarađujemo konstruktivno u duhu razumevanja. Ne treba podozrevati nijednu stranu", kazao je Čajka. On je takođe upozorio da istraga takvih avionskih nesreća u svetu može da traje i do tri godine, a da će rusko tužilaštvo maksimalno ubrzati svoju istragu kada dobije sve dokaze i dokumente od Međunarodne komisije za avijaciju, tela koje je u Rusiji zaduženo za stručnu istragu. Advokat Kačinjskih, Rafal Rogalski kazao je da će prekretnica u istrazi nastupiti tek onda kada poljska strana dobije od Rusa sve materijalne dokaze, uključujući tu i olupinu aviona i snimke razgovora ruskih kontrolora, kao i dokumentaciju aerodroma u Smolensku koji je vojni i samim tim neki detalji nisu dostupni strancima. Predsednik Medvedev juče je u Varšavi naglasio da Rusija niti hoće niti može da bilo šta sakrije od Poljaka u istrazi te nesreće koju je nazvao nacionalnom tragedijom. Medvedev je takođe podsetio da je upravo maksimalna spremnost Moskve za saradnju bio jedan od važnih momenata koji je počeo da vraća poverenje u odnose Varšave i Moskve. Daša Pavlović, Varšava