KANADA

Klasična čestitka draža od elektronske

Manji budžet za poklone najdražima

Muškarci nisu kavaljeri kada su plate u pitanju

Veliki dug Kanađana za takse

Povlačenje jednog centa gotovo izvesno

Vratite humanitarnu pomoć

Nejsmitovih trinaest tačaka za 4,5 miliona dolara

Otpuštanje zbog komentara na Fejsbuku

Spoj energija Sunca i Meseca

Ignatief ne ispunjava očekivanja pristalica

Meksička halucinogena biljka nije bezazlena

Klasična čestitka draža od elektronske

Neke lepe tradicije izgleda da opstaju uprkos svim tehnološkim dostignućima. To bi se moglo reći za razmenu novogodišnjih čestitki, koju sa podjednakim zadovoljstvom i dalje primamo i šaljemo. Najnovije istraživanje, koje je urađeno za nacionalnu Poštu, pokazuje da se povećava procenat onih koji bi voleli da im čestitka stigne običnom poštom. Osam od deset anketiranih kaže da im je draže da u ruci drže klasično ispisanu novogodišnju poruku nego da je prime u nekoj novijoj formi. Pre dve godine je sedam od deset osoba davalo prednost starinskim čestitkama. Kanađani će ove godine poslati u proseku po 15 čestitki, mada otprilike svaka četvrta osoba namerava da ih pošalje više od 20. Mnogi naglašavaju da ne planiraju da šalju digitalne čestitke, ili makar ne preko pet. Zanimljivo je da je tri četvrtine žena, u poređenju sa nešto manje od dve trećine muškaraca, raspoloženo i dalje da ručno ispisuje tekst na čestitkama. Verovatno je da nekim osobama, posebno starijim rođacima, ili poslovnim prijateljima, na primer, ne priliči da se praznične želje upute drugačije nego na klasičan način, rukom ispisane, stavljene u kovertu i poslate na kućnu adresu. sudeći po ovom istraživanju, mnogi baš to žele i iščekuju. Operacija Crveni nos za bezbedan prevoz Ljudi iz Operacije Crveni nos spremni su da i tokom ovogodišnjih praznika priteknu u pomoć vozačima koji su preterali sa pićem. Potreban je samo poziv i volonteri besplatno dolaze da odvezu veseljaka kući njegovim kolima. Sve to podrazumeva da ekipu mora da čini još jedan volonter, u kombiju ovog udruženja, kojim će se posle volonteri odvesti nazad. Podrazumeva se da su prilozi dobordošli, jer jedino na taj način je održiva ova izuzetno humana ideja. Operacija Crveni nos postoji u 12 ontarijskih gradova, posebno u manjim sredinama, gde nema redovnog gradskog prevoza ili taksija. Volonteri su članovi uslužnih klubova, penzionisani policajci ili jednostavno građani voljni da pomognu. Kako se ističe, cilj je ispunjen ako je makar i jedna saobraćajka izbegnuta. Oni kažu i da njihove mušterije obično nisu pijanci, već jednostavno ljudi svesni da je bolje biti siguran, nego reskirati duvanje u balon za alko-test. Volonteri to podržavaju i čestitaju na ispravnoj odluci svima koji ih pozovu. Delovanje ovog udruženja pomažu Liga za sigurnost Ontario i Biro za osiguranje Kanada.

Manji budžet za poklone najdražima

Pretpraznična groznica kao da donekle zaobilazi Kanadu ove godine. Ove godine, u vreme koje je tradicionalno rezervisano za biranje božićnih i novogodišnjih poklona, ljudi su uglavnom još uvek u premišljanju koliko novca da odvoje da obraduju svoje najmilije. U proseku, makar kako se planira, prosečan potrošač izdvojiće nešto preko 600 dolara. Osnovni razlozi su manje novca i lošija finansijska situacija nego prošle godine, objašnjava oko tri četvrtine građana koji su svesni da neće moći da potroše onoliko koliko su običavali prethodnih godina. Treba reći da rasprodaje postaju sve interesantnije kada je kupovina poklona u pitanju, mada ima i onih koji i dalje kupuju na određenim mestima, bez obzira na cenu. Poražavajuće je da svaka dvadeseta osoba kaže da neće ništa potrošiti, ali gotovo isti broj ljudi najavljuje da će za ovogodišnje poklone dati preko dve hiljade dolara. Razlog za davanje više novca za poklone obično je proširen krug ljudi za koje kupuju poklone, ali ima i onih kojima to omogućava bolja materijalna situacija. Dejv Pirčala, potpredsednik Ipsos lojaltija, objašnjava da su Kanađani sasvim evidentno zategli kaiš i da će za ovogodišnje praznike svojim najmilijim ponuditi više ljubavi nego poklona.

Muškarci nisu kavaljeri kada su plate u pitanju

U okviru opsežne studije pod naslovom Žene u Kanadi: Ekonomska dobrobit, Statistička služba objavila je podatak da su, u periodu između 2000. i 2008. godine, prosečna primanja žena porasla za 13 odsto, dvostruko više nego kod muškaraca. No, poražavajuće je da žene i dalje zarađuju manje od muškaraca. Prosečna primanja žena su narasla na iznos od 30.100 dolara, dok je kod njihovih kolega prosek iznosio 46.900 dolara. Statističari objašnjavaju da je razlika ovakva zato što žene ređe nego muškarci rade puno radno vreme. I dalje je, isto kao i u prethodne tri decenije, ženskog pola čak sedam od deset zaposlenih na određeno vreme. U poslednjih deset godina nije se promenilo ni to da, i kada rade na neodređeno vreme, žene i dalje ne mogu da se približe iznosu koji dobijaju muškarci za isti posao. One i dalje dobijaju 71 cent na svaki dolar zarade svojih kolega. Statističari napominju da se u poslednjih dvadesetak godina stvari kreću na bolje, posebno zbog sve višeg nivoa obrazovanja žena, njihovog aktivnog uključivanja u sindikate, kao i zapošljavanja u bolje plaćenim sektorima, poput zdravstva i obrazovanja.

Veliki dug Kanađana za takse

Po najnovijim podacima Agencije za prihode, zaključno sa 31. majem ove godine, pojedinci i preduzeća duguju državi oko 25 milijardi dolara neplaćenih taksi. Ukoliko bi se ta svota prikupila, bila bi dovoljna za otplatu više od polovine nacionalnog duga, koji iznosi 45 milijardi dolara. Od prošle godine, dug je narastao otprilike za trećinu. Agencija je, takođe, iznela podatak da je i u ovoj fiskalnoj godini otpisala deo duga poreskih dužnika, i to 1,9 milijardi dolara, što je uobičajena svota. No, kako se naglašava, ogromna većina stanovnika i preduzetnika redovno izvršava svoje obaveze prema državi. Veruje se da će i ove godine, kao i prethodnih, dug biti uglavnom izmiren. Pojedinim dužnicima biće dovoljna opomena, dok će se drugi opredeliti za otplaćivanje u ratama. Ostaje, ipak, i jedan broj onih kod kojih će dug biti izmiren tek posle podnošenja tužbe. Među dužnicima ima najviše samostalnih preduzetnika i malih i srednjih preduzeća

Povlačenje jednog centa gotovo izvesno

Finansijski komitet Senata preporučuje da se puštanje u opticaj novih količina novčića od jednog centa obustavi što je pre moguće i da njegovo potpuno povlačenje iz opticaja počne 12 meseci posle toga. Oni smatraju da, u okviru priprema za takav korak, treba doneti i smernice za zaokruživanje cena na malo, pri kupovini za gotovinu, kao i osmisliti humanitarne akcije u kojima će dobrovoljni prilozi biti baš novčići koji će potom biti povučeni iz opticaja. Federalni ministar finansija Džim Flaerti obećao je da će vlada veoma pažljivo razmotriti ovaj predlog. Već neko vreme se veoma aktivno raspravlja o opravdanosti dalje upotrebe novčića od jednog centa, ili penija, zato oni u suštini nisu više u upotrebi, već ih ljudi samo skupljaju. Pored toga, ni slučajno nije zanemarljivo to što je kovanje ovog novčića skuplje od njegove nominalne vrednosti, tako da iznosi oko 1,5 centi. Ako se zna da je samo prošle godine Kraljevska kanadska kovnica pustila u opticaj blizu 500 miliona ovih novčića, onda nije teško izračunati koliko koliko je to u stvari koštalo, bez neke stvarne potrebe. Ukoliko dođe do povlačenja penija iz upotrebe, Kanada neće biti prva zemlja koja je to učinila. U Australiji su se još pre 20 godina odlučili na takav korak i, sudeći po pokazateljima, taj potez nije se nepovoljno odrazio na inflaciju. Bilo je, naime, strahovanja da će zbog zaokruživanja cena doći do porasta inflacije, ali je stvarnost to demantovala, budući da su se cene zaokruživale i na gornju i na donju decimalu. Napominje se da čak ni najstariji primerci ovog novčića nemaju neku veću numizmatičku vrednost. Najvredniji su primerci iz 1923. i 1925. godine, po 50 dolara, a prvi kanadski, iz 1858. godine, dostižu tek 80 dolara.

Kenija mora da vrati novac iz humanitarne pomoći

Federalna vlada traži nazad dva miliona dolara novčane pomoći, koja je svojevremeno donirana za udžbenike i školovanje siromašne dece u Keniji. Na žalost, tom novcu se izgubio trag, i to zbog lošeg upravljanja, korupcije i slabe interne kontrole u kenijskom Ministarstvu za obrazovanje. Kanada se ovim pridružila britanskoj vladi, Svetskoj banci i UNICEF-u, koji od vlade u Najrobiju i Ministarstva za obrazovanje traže povraćaj ukupno sto miliona nestalih dolara. Skot Kantin, šef službe za odnose sa medijima u Međunarodnoj agenciji za razvoj Kanada (CIDA), objašnjava da će oni učiniti sve da se pogrešno usmeren novac vrati, jer kanadska vlada ima za cilj da pomoć bude efikasnija, pravilno usmerena i odgovorno trošena.

Nejsmitovih trinaest tačaka za 4,5 miliona dolara

Originalna pravila za košarku, koja je pre tačno 119 godina sastavio Džejms Nejsmit na samo dve stranice kucanog teksta, prodata su prošle nedelje na aukciji u Njujorku za skoro 4,5 miliona dolara. Dobijeni iznos je preko dva puta viši od očekivanog. Ovaj unikatni dokument sve vreme bio je u posedu porodice sveštenika, nastavnika i trenera Džejmsa Nejsmita, rođenog u Almontu, blizu Otave. Posle diplomiranja na univerzitetu Mekgil, on je otišao na američki koledž Springfild da predaje. Tamo je i osmislio igru sa fudbalskom loptom na dva koša, koja bi i tokom zimskih meseci, u fiskulturnoj sali, trebalo da obezbedi dovoljno fizičke aktivnosti učenicima. Pojedini elementi igre bili su preuzeti iz igre Duck on a Rock, koju je on svojevremeno igrao kao dete u Kanadi. Novi sport je do danas zadržao ime koje mu je Nejsmit dao, ali je sasvim sigurno da sadašnja lista pravila ima više od 13 stavki, koliko ih je bilo u originalnoj verziji. Veoma je interesantno videti kako ta originalna pravila izgledaju. Jedno od njih zabranjuje svaku vrstu grubosti prema igračima protivničkog tima, dok pravilo broj 8 kaže da je pogodak postignut kada se lopta ubaci ili kad upadne u koš i ostane tamo. Ovaj detalj ukazuje da je Nejsmit osmislio i otkucao pravila, pa tek potom uvideo da će biti mnogo delotvornije da se ukloni dno koša, što omogućava da se igra kontinuirano, bez prekida za vađenje lopte iz košare. Prvi koševi bile su u stvari košare u koje je trebalo ubaciti loptu. Mnogo godina kasnije, kada je košarka postala popularna u čitavom svetu, Nejsmit je rukom dopisao da su to prva, okvirna pravila i da su decembra 1891. godine bila postavljena u fiskulturnoj sali, kako bi dečaci mogli da ih nauče. Selbi Kifer, Sotbijev specijalista za istorijske rukopise iz američke istorije, odao je priznanje Nejsmitu i njegovim potomcima, koji su uspeli da sačuvaju jedan od najvažnijih dokumenata iz oblasti sporta i američke kulture. Kifer je čak nazvao ovaj dokument Magnom kartom iz oblasti sporta. Originalna košarkaška pravila uspeli su da kupe američki biznismen Dejvid But i njegova supruga Suzana, izlicitiravši cifru od 3,8 miliona dolara. Uz sve ostale dažbine koje idu, cena ovog artefakta narašće do 4,44 miliona dolara. Najveći deo novca otići će u Nejsmitovu međunarodnu košarkašku fondaciju, koja se bavi promovisanjem ove igre i očuvanjem njene istorije. But je rođen u Lorensu, Kanzas, gde je Nejsmit sahranjen 1939. godine, proživevši dovoljno dugo da dočeka pre toga da njegova košarka postane sastavni deo takmičenja na Olimpijskim igrama, tri godine pre toga, 1936. godine.

 

Otpuštanje zbog komentara na Fejsbuku

Virtuelni svet, sasvim izvesno, menja živote ljudi. Svako poznaje najmanje jedan par koji je svoju vezu započeo putem neke društvene mreže, ili ima makar jednog rođaka koji je do posla došao kontaktom preko interneta. To su lepe stvari, ali dešavaju se i one drugačije. Iako upućeni upozoravaju da treba biti obazriv sa postavljanjem komentara i slika, ima onih koji se iz najrazličitijih razloga ne obaziru na to. Ovih dana, gotovo u isto vreme saznalo se da su u Srbiji i Kanadi neki izgubili posao zbog komentara o svojim šefovima ili uslovima rada, koje su iznosili na Fejsbuku. U Pit Medouzu, blizu Vankuvera, dva prodavca automobila ostala su bez posla, a potom i bez podrške Saveta za radne odnose, zato što su vređali svoje poslodavce i šefove i po poslovnoj, ali i po privatnoj osnovi. Zanimljivo je da su neki komentari postavljani u radno vreme, sa kompjutera u firmi, kao i da je jedna od žrtava u to vreme bila na listi Fejsbuk 'prijatelja' svojih napadača. U Srbiji je otpušteno nekoliko radnika kladionica Mozzart, zato što su, ne baš biranim rečima, komentarisali uslove za rad u objektima. Poslodavci insistiraju da svako ko se zapošljava u firmi dobija na uvid ugovor o radu, kodeks ponašanja i obaveštenje o pravima poslodavca i zaposlenog, kojih treba da se pridržava. Advokat Ronald Ričards, koji je u ovom slučaju zastupao poslodavce, veruje da tek dolazi vreme ovakvih i sličnih sporova i posledica koje oni nose sa sobom. No, ovi slučajevi neminovno navode na rasprave o ispravnosti jednog ili drugog mišljenja, onog za ili onog protiv ozbiljnog prihvatanja stavova iznetih na Fejsbuku. Osnovno pitanje je da li treba zastupati interese kompanije i zaposlenih ili pak slobodu govora. Sa Fejsbukom sloboda govora se predaleko čuje i u pojedinim situacijama zaista je neophodno da neko bude glas savesti, koji će konstatovati da otišlo predaleko u iskorišćavanju sloboda, i to na tuđ račun.

Spoj energija Sunca i Meseca

vogodišnji zimski solsticaj poklopiće se sa potpunim pomračenjem Meseca, što se nije dogodilo u poslednjih 456 godina. Sve to desiće se u utorak, 21. decembra. Pomračenje će početi od ponoći i trajati do pola šest ujutro. Solsticij je astronomski termin za trenutak u kome Sunce dostiže svoju najveću ugaonu udaljenost u odnosu na ekvator, odnosno trenutak kada Sunce dostiže svoju najseverniju, odnosno najjužniju tačku na Zemlji. Može biti zimski i letnji i povezan je sa početkom tih godišnjih doba. Takođe, to se poklapa i sa najdužim trajanjem noći, odnosno u leto, dana. Do pomračenja Meseca dolazi kada se Zemlja nađe između Meseca i Sunca i blokira sunčane zrake da osvetle Mesečevu površinu. Za razliku od pomračenja Sunca, pomračenje Meseca može da se vidi iz svake tačke na strani Zemlje gde vlada noć i traje nekoliko sati. Oni koji se interesuju za ovakve i slične podudarnosti kažu da je ovo pravi spoj muške energije Sunca i ženske energije Meseca. Sa druge strane, to će biti kao prava tranformacija iz tame u svetlost, i ponovno rađanje Sunca.

Ignatief ne ispunjava očekivanja pristalica

Lider liberala Majkl Ignatief izgleda da ne ispunjava u potpunosti očekivanja članova i pristalica svoje stranke. Sudeći po najnovijoj anketi, sprovedenoj početkom meseca za Toronto star, manje od dve petine građana koji su na prethodnim izborima dali svoj glas liberalima smatra da Ignatief treba da ostane na svojoj funkciji. Sa druge strane, skoro polovina tvrdi da bi trebalo promeniti lidera stranke. Ignatief nije bolje prošao ni pri izjašnjavanju svih građana, bez obzira na stranačku privrženost. Naprotiv, tu se za njegovu smenu opredelilo 56 odsto anketiranih. Ova anketa je pokazala i da bi, da se kojim slučajem izbori sada održe, odnos snaga predstavnika u Parlamentu, po strankama, ostao otprilike isti. Majkl Ignatief, pak, u svom božićnom obraćanju rukovodstvu stranke i pristalicama, izrazio je veru da naredna godina pripada liberalima. Sa njim ili bez njega, ostaje da se vidi.

Meksička halucinogena biljka nije bezazlena

Ministarstvo za zdravlje upozorava građane da ne koriste meksičku halucinogenu biljku Salvia divinorum, jer tek treba proveriti efekte koje ona izaziva. Popularnost ove biljke, poznate i kao magična menta ili vidovnjakova žalfija, naglo je porasla kada se na internetu pojavio spot, u kome jedna od najpoznatijih tinejdžerskih zvezda Majli Sajrus puši ovu biljku kroz ceremonijalni sud bong. Ova biljka nije zabranjena u Kanadi, ali se nalazi na listi onih čije dejstvo treba da se reguliše u skladu sa Zakonom o kontroli droga i opojnih supstanci. Salvia se može naći u dva oblika, standardnom i pojačanom, pa se i dejstva mogu znatno razlokovati. Ukoliko se koristi pojačana salvia, može doći do halucinacija koje traju od 15 minuta do pola sata, pri čemu jedna osoba to objašnjava kao nesposobnost da se vidi, pokrene ili govori, i veoma izraženim strahom. Obična verzija ove biljke, bilo da se žvaće ili puši, daje mnogo blaže Stručnjaci upozoravaju da eksperimentisanje sa ovom drogom može biti veoma opasno, i da neretko vodi ka zločinu. Oni navode da je poznato da su neka samoubistva i ubistva, kako u Kanadi, tako i u Americi, počinjena dok je osoba bila pod dejstvom halucinogenih efekata ove biljke. Sudeći po nekim studijama, ova biljka spada u najjače prirodne halucinogene.