SRBIJA

Tači na čelu mafije na Kosovu

SE očekuje ozbiljnu istragu o trgovini organima

Tajms: Test za legitimitet nove države

Internet u Srbiji uglavnom služi za ćaskanje

Trajković: Tači hoće Srbe u Vladi da obezbedi imunitet

Niko ne sme izbeći kaznu za zločine

Nacrt rezolucije Dika Martija o Kosovu

Tači na čelu mafije na Kosovu

Kosovski premijer Hašim Tači je na čelu "organizacije nalik mafiji" koja je odgovorna za krijumčarenje oružja, narkotika i ljudskih organa u istočnoj Evropi, objavio je Gardijan pozivajući se na rezultate istrage o trgovini organima izvestioca Saveta Evrope Dika Martija. U izveštaju Dika Martija, koji je u četvrtak usvojen na sastanku Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, navodi se da je Tači "bos" mreže koja je počela kriminalne poslove pre rata na Kosovu 1999, a posle zadržala snažan uticaj na tamošnje vlasti, piše Gardijan. U izveštaju o dvogodišnjoj istrazi u kojem se citiraju FBI i drugi obaveštajni izvori navodi se da je Tači u poslednjih deset godina kontrolisao trgovinu heroinom. Osobe iz Tačijevog bliskog okruženja u izveštaju su optužene da su posle rata zarobljenike s Kosova tajno prebacivale u Albaniju, gde je, kako se navodi, nekolicina Srba ubijena radi presađivanja bubrega koji su prodati na crnom tržištu. U izveštaju se sugeriše da Tačijeve veze s organizovanim kriminalom potiču iz perioda pre više od deset godina kada su ljudi iz njegove Dreničke grupe postali dominantni u OVK. Takođe se navodi, prenosi Gardijan, da je premoć koju je imala u OVK 1998. omogućila Tačijevoj grupi preuzimanje kontrole nad "većinom nezakonitih kriminalnih poduhvata" u Albaniji u koje su bili umešani Albanci s Kosova. Marti je naveo da je međunarodna zajedinca osudila zlodela srpskih snaga na Kosovu, ali je ignorisala ratne zločine koje je, kako se sumnja, počinila OVK. Izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope je zaključio da su se tokom kosovskog rata i još skoro godinu dana posle, snage pod Tačijevom kontrolom svetile nad Srbima, Romima i Albancima opuženim za saradnju s neprijateljem. Tači i još četiri člana njegove Dreničke grupe u izveštaju su označeni da su sprovodili "pogubljenja, pritvaranja, premlaćivanja i ispitivanja". Za komandante bivše OVK se navodi da su imali ključnu ulogu u poslednjoj deceniji u kriminalnim aktivnostima u regionu. "U poverljivim izveštajima koji se protežu na više od deset godina, službe posvećene borbi protiv krijumčarenja droge u najmanje pet država su imenovale Hašima Tačija i druge članove njegove Dreničke grupe da su snažno kontrolisali trgovinu heroina i drugih narkotika", navodi se u izveštaju. Pri tome su Tači i drugi članovi Dreničke grupe konstantno označavani kao "ključni igrači" u izveštajima o organizacijama na Kosovu koje imaju strukturu mafije. "Ispitao sam ove različite, obimne izveštaje s užasavanjem i osećajem moralnog srama", navodi Marti, a prenosi Gardijan. Parlamentarna skupština Seveta Evrope imenovala je Martija za izvestioca o slučaju "žuta kuća" u Albaniji gde su navodno presađivani organi Srba zarobljenih na Kosovu, pošto je o tome u svojoj knjizi pisala bivša glavna haška tužiteljka Karla del Ponte. Martijev izveštaj, u kojem se navodi da nije krivična istraga i da ne može donositi sudove o krivici, piše da je OVK držala srpske zarobljenike u tajnoj mreži šest pritvornih centara na severu Albanije. Tačijeva Drenička grupa "nosi najveću odgovornost" za ad-hok zatvore i za sudbinu zatočenih, navodi se u izveštaju i dodaje da je nekolicina njih prebačena u privremeni zatvor severno od Tirane gde su ubijeni radi bubrega, piše Gardijan. Britanski list dodaje da se u izveštaju kritikuju i zapadne sile, koje su nadizirale proces osamostaljenja Kosova, što nisu više zvaničnike, uključujući Tačija, smatrali odgovornim.

SE očekuje ozbiljnu istragu o trgovini organima

Komitet Parlamentarne skupštine SE za pravna pitanja i ljudska prava izrazio je u Parizu nadu da će doći do ozbiljne međunarodne istrage o navodima iz izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu, rekla je članica komiteta Nataša Vučković. "U debati, svi učesnici izrazili su uverenje da se radi o izuzetno ozbiljnim indikacijama koje je Marti izneo u svom izveštaju i svi su izrazili nadu da će kada ovaj izveštaj i rezolucija budu usvojeni u plenumu u PS zaista doći do ozbiljnih istraga svih nadležnih međunarodnih istražnih krivičnih organa", rekla je Vučkovićeva u telefonskoj izjavi agenciji Beta. Vučkovićeva je prenela i da su svi ocenili da je reč o "vrlo hrabrom i nepristrasnom izveštaju Dika Martija i da je izuzetno važno da se otkrije istina o svim činjenicama" o kojima on govori. "Ja sam govorila o tome koliko Srbija poklanja pažnje ovom pitanju, koliko je to značajno za nas pre svega zbog toga što moramo da i porodicama nestalih i poginulih kažemo istinu", rekla je ona. Vučkovićeva je istakla da je "važno da proces pomirenja i stvaranja jedne nove atmosfere u regionu bude zasnovan na činjenicama i istini jer je to preduslov za svaki proces pomirenja". Srbiji je, kako je rekla Vučkovićeva, "važna još jedna stvar koja je istaknuta u ovom izveštaju da ne mogu postojati zločini koji se dele na da tako kažem pobednike i pobeđene, odnosno da nema crno-bele slike u tome ko je činio zločine a ko nije". "Bez obzira što je neko možda na nekom političkom položaju danas ili je bio juče ili će biti sutra mora biti istražen, mora biti priveden pravdi ukoliko postoje činjenice koje govore tome u prilog", rekla je Nataša Vučković koja je predstavnica Demokratske stranke u delegaciji srpskog parlamenta u PS SE. Komitet PS SE za pravna pitanja i ljudska prava usvojio je jednoglasno juče u Parizu nacrt rezolucije zasnovan na izveštaju Dika Martija o nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu o kojem će PS SE raspravljati 25. januara 2011. godine. Sedamnaest parlamentaraca je u aprilu 2008. potpisalo zahtev za rezoluciju kojom se od PS SE traži da ispita navode iz knjige bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte o trgovini ljudskim organima na Kosovu i njihovom presađivanju u takozvanoj "žutoj kući" u Albaniji. U izveštaju Dika Martija detaljno se iznose nalazi dvogodišnje istrage. Pored drugog, navodi se da je Hašim Tači "bos" mreže koja je počela kriminalne poslove pre rata na Kosovu 1999. a posle zadržala snažan uticaj na tamošnje vlasti, kao i da je Tači u poslednjih 10 godina kontrolisao trgovinu heroinom. Za komandante bivše OVK se navodi da su imali ključnu ulogu u poslednjoj deceniji u kriminalnim aktivnostima u regionu, a osobe iz Tačijevog bliskog okruženja u izveštaju su optužene da su posle rata zarobljenike s Kosova tajno prebacivale u Albaniju gde je, kako se navodi, nekolicina Srba ubijena radi presađivanja bubrega koji su prodati na crnom tržištu.

Tajms: Test za legitimitet nove države

Londonski Tajms piše da bi izveštaj Dika Martija o gangsterizmu na Kosovu mogao da podrije legitimitet nove države, javlja Bi-bi-si (BBC). Mada je nezavisnost Kosova nepovratna, piše list, izveštaj će staviti tačku na romantično viđenje rađanja nove nacije. Na Kosovu je došlo do krvave borbe za vlast među kosovskim Albancima koja je proizvela čitavu novu generaciju žrtava i nasilnika, piše list. Zapad je odlučio da zažmuri, a slika srpske agresije i albanske nevinosti poslužila je, dodaje Tajms, kao pogodna pozadina za suđenje Slobodanu Miloševiću u Hagu. SAD, Velika Britanija i druge pristalice nezavisnog Kosova svesno su ignorisale kriminalne aktivnosti Hašima Tačija jer je novom entitetu bio potreban jak vođa a on je bio identifikovan kao takav još tokom pregovora u Rambujeu, piše list. Sada će se postaviti pitanje, kako piše Tajms, koliko je on pomoći dobio od Vašingtona i drugih prestonica da bi se preobrazio iz pobunjenika u političkog vođu. Pravi test za legitimitet Kosova biće spremnost nove države da pozove gospodina Tačija i druge istaknute političare na odgovornost, piše londonski Tajms. Prema izveštaju izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, kosovski premijer Hašim Tači nalazi na čelu mreže koja se od 1999. godine bavi kriminalnim aktivnostima kao što su šverc oružja, droge i ljudskih organa.

Internet u Srbiji uglavnom služi za ćaskanje

Internet u Srbiji 80 odsto korisnika upotrebljava za ćaskanje, a 49 odsto za tražanje posla, navodi se u istraživanju agencije Medijum Galup. Prema istraživanju realizovanom u 27 zemalja, Srbija je znatno iznad svetskog proseka u upotrebi interneta za ćaskanje, koji iznosi 60 odsto, dok je svetski prosek u upotrebi interneta za traženje posla 41 odsto. Pregledanjem postavljenih sadržaja bavi se 94 odsto korisnika interneta u Srbiji, dok je svetski prosek 86 odsto, navodi se i dodaje da je Srbija sa 20 odsto korisnika koji internet upotrebljavaju za kupovinu znatno ispod svetskog proseka od 52 odsto. Kupovinu preko intereneta u Srbiji najviše koriste muškarci stariji od 37 godina i žene od 25 do 36 godina, naveo je Medijum Galup. Najaktivniji na onlajn društvenim mrežama u Srbiji su internet korisnici od 16 do 24 godine, što je na nivou svetskog proseka. Društvene mreže internet korisnici u Srbiji mnogo više koriste u privatne svrhe (98 odsto), dok u poslovne svrhe koriste 17 odsto. U Srbiji najčešće društvene mreže koje se koriste u privatne svrhe su Fejsbuk 86 odsto i Ju tjub 79 odsto, a to je znatno više od globalnog proseka za ove mreže koji je oko 58 odsto. Društvenu mrežu Maj spejs u Srbiji u privatne svrhe koristi 27 odsto ispitanika dok je globalni prosek 15 odsto, a korišćenje Tvitera jednako je kao i u svetu oko 11 odsto. Povezivanje na onlajn društvene mreže putem mobilnih i smart telefona znatno je češće kod korisnika mlađih od 36 godina. Desktop računar je najčešće sredstvo onlajn komunikacije internet korisnika u Srbiji (86 odsto), taj procenat u svetu je 73 odsto, navodi se u istraživanju. Kako se dodaja, laptop računari u svetu koristi 59 odsto korisnika interneta, u Srbiji 25 odsto, dok "pametne" telefone za pristup internetu u Srbiji koristi sedam odsto, a u svetu 17 odsto korisnika. Istraživanje Onlajn društvene mreže u Srbiji je sprovedeno na uzorku od 982 korisnika interneta, dok je globalno istraživanje sprovedeno u 27 zemalja sveta na uzorku od 28.944 korisnika interneta. Zemlje koje su učestvovale u istraživanju su: Srbija, Austrija, Australija, Brazil, Bugarska, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Island, Indija, Italija, Japan, Koreja, Kuvajt, Holandija, Pakistan, Poljska, Katar, Rumunija, Rusija, Saudijska Arabija, Španija, Turska, Ujedinjeni arapski emirati, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske.

Trajković: Tači hoće Srbe u Vladi da obezbedi imunitet

Nosilac Jedinstvene srpske liste (JSL) Rada Trajković izjavila je danas da premijer Kosova Hašim Tači želi da formira novu Vladu sa srpskim predstavnicima da bi sebi obezbedio imunitet posle izveštaja Saveta Evrope o njegovoj i umešanosti OVK u trgovinu ljudskim organima. "Tači traži put do svog imuniteta i zato hoće da i Srbi budu u toj Vladi. Kontaktirao me je više puta tim povodom, a poslednji put sinoć. Njemu je potreban imunitet kroz institucionalnu poziciju, ali sam sigurna da ne postoji Srbin koji će da sedi u toj Vladi", kazala je Trajković za B 92. Ona je ocenila da sve više Albanaca ima animozitet prema prošlosti, kao i prema Hašimu Tačiju "i ne samo njemu". "Oni to javno ne mogu da manifestuju. Verujem da bi predstavnici albanskih partija voleli da Tači ode, samo to ne govore javno", dodala je Trajković. Komentarišući izveštaj specijalnog izvestioca Saveta Evrope za ljudska prava Dika Martija, ona je istakla da je Martiju kao predstavniku Švajcarske vrlo poznat dosije Tačija, jer je Tači dugo boravio u toj zemlji. "Dik Marti ima dokumente koji nisu iz njegove individualne istrage, već, kako sam kaže, iz istraga FBI, ali svakako i iz komande Kfora", kazala je Trajković. Ona je navela i da je tokom 1999. godine na Kosovu nedeljno ubijano 50 ljudi srpske, romske i drugih nealbanskih nacionalnosti i da je i tada bilo poznato da se radi o kidnapovanju, ubijanju ljudi i prodaji organa. Govoreći o izborima na Kosovu, koji su održani 12. decembra, Trajković je izrazila nadu i da će taj proces biti ponovljen u Štrpcu i Gračanici. U saopštenju JSL od jutros navodi se da ta lista ne priznaje rezultate preliminarnih izbora na Kosovu zbog pojave nasilja i potkupljivanja birača na većini izbornih mesta, a posebno u opštinama Gračanica i Štrpce. "Nadamo se da će pravosudni organi i druge relevantne institucije preduzeti sve zakonom propisane mere vezane za izborni proces", kaže se u tom saopštenju, koje je potpisala Trajkovićeva.

Niko ne sme izbeći kaznu za zločine

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ocenio je juče da, bez obzira na funkciju, niko sa Kosova ko je eventualno odgovoran za ratne zločine ne može biti aboliran. "Ovo su monstruozna krivična dela", rekao je Vukčević na konferenciji za novinare povodom usvajanja izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini organima i umešanosti lidera OVK u ta dela. On nije želeo da odgovori na pitanje da li istraga srpskog tužilaštva vodi ka jednom od lidera OVK Hašimu Tačiju, niti da govori o neposrednim izvršiocima i lekarima koji su vršili operacije nad otetim civilima. "Izbegao bih, kao tužilac, taj odgovor. Nećemo licitirati i govoriti koliko ima lekara koji su vršili operacije. Istraga će to pokazati", naveo je Vukčević. On je naglasio da nije važno ko će da procesuira odgovorne za zločine već je važno da oni odgovaraju, ocenivši da je za to neophodna saradnja pravosudnih organa u regionu - srpkog, albanskog i Euleksa. Tužilac za ratne zločine rekao je da je usvajanje izvešataja Martija u Savetu Evrope značajan dan za Tužilaštvo i satisfakcija za rad na predmetu "trgovina organima". Vukčević je rekao da srpsko tužilaštvo nije bilo u prilici da bude na licu mesta i podsetio da je pre tri godine pokušano da se stupi u direktan kontakt sa kolegama iz Albanije kako bi se zajedno radilo na predmetu trgovine organima. On je istakao da je reč o sudbini između 400 i 500 ljudi koji su nestali sa Kosova i da je, prema podacima Tužilaštva, od tog broja 400 Srba i 100 drugih nealbanaca. Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je da će deo materijala iz predmeta biti dostavljen tužiocu za organizovani kriminal Miljku Radisavljeviću, budući da ima i elemenata organizovanog kriminala. Obavezni smo da mobilizacijom naših pravosuđa jasno istražimo fenomen trgovine ljudskim organima koji se dešava u srcu Evrope, naveo je on. Vekarić je rekao da je utvrđivanje istine obaveza prema žrtvama i njihovim porodicama, i da će srpsko tužilaštvo nastaviti da istražuje slučaj u saradnji sa porodicama žrtava, Euleksom i svima čiji je zadatak istina.

Nacrt rezolucije Dika Martija o Kosovu

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) poziva međunarodnu zajednicu, vlasti Srbije i albanske vlasti na Kosovu da uspostave pravne i druge mehanizme saradnje kako bi se do kraja rasvetlili zločini tokom i posle sukoba na Kosovu i kaznili počinioci. To se navodi u rezoluciji koju je na osnovu izveštaja o nehumanom postupanju i trgovini ljudskim organima na Kosovu sačinio specijalni izvestilac SE Dik Marti i koji je juče usvojen na Komitetu za pravna pitanja i ljudska prava PS SE u Parizu. U izveštaju Dika Martija detaljno se iznose nalazi dvogodišnje istrage. Pored drugog, navodi se da je Hašim Tači "bos" mreže koja je počela kriminalne poslove pre rata na Kosovu 1999. a posle zadržala snažan uticaj na tamošnje vlasti, kao i da je Tači u poslednjih 10 godina kontrolisao trgovinu heroinom. Za komandante bivše OVK se navodi da su imali ključnu ulogu u poslednjoj deceniji u kriminalnim aktivnostima u regionu, a osobe iz Tačijevog bliskog okruženja u izveštaju su optužene da su posle rata zarobljenike s Kosova tajno prebacivale u Albaniju, gde je, kako se navodi, nekolicina Srba ubijena radi presađivanja bubrega koji su prodati na crnom tržištu. U rezoluciji koju Marti predlaže na osnovu svog izveštaja navodi se da je PS SE veoma zabrinuta otkrićima bivše glavne haške tužiteljke Karle del Ponte o navodnim ozbiljnim zločinima tokom sukoba na Kosovu, uključujući trgovinu ljudskim organima, zločinima koji su ostali nekažnjeni i nisu bili predmet ozbiljne istrage. Prema bivšoj tužiteljki, ta dela su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosove (OVK) nad Srbima koji su ostali na Kosovu na kraju oružanog sukoba i bili zatvoreni. U nacrtu rezolucije u koji je agencija Beta imala uvid, navodi se da, prema informacijama PS i krivične istrage koja je u toku, veliki broj konkretnih pokazatelja potvrđuje da su neki Srbi i neki kosovski Albanci bili držani kao zatvorenici na tajnim mestima za pritvaranje pod kontrolom OVK na severu Albanije gde su bili podvrgnuti nehumanom i degradirajućem tretmanu pre nego što su na kraju nestali. Prema velikom broju pokazatelja, kako se dodaje u nacrtu rezolucije, u periodu odmah posle završetka oružanog sukoba, pre nego što su međunarodne snage zaista mogle da preuzmu kontrolu u regionu, nekim zatvorenicima su uzimani organi na klinici na albanskoj teritoriji, u blizini Fuše-Kruje. Kriminalna aktivnost na inicijativu nekih vođa OVK povezanih sa organizovanim kriminalom nastavljena je u drugim oblicima sve do danas kao što je pokazala istraga Euleksa vezano za kliniku Medikus (Medicus) u Prištini. Iako su početkom decenije postojali neki konkretni dokazi o toj vrsti trgovine, međunarodne vlasti zadužene za region nisu smatrale da je neophodno sprovesti detaljnu istragu ili je ona bila nepotpuna i površna. Kako se navodi u tekstu, UNMIK i Kfor su prvih godina na Kosovu morali da se nose sa velikim strukturnim problemima i ozbiljnim smanjenjem osoblja koje može da obavi poverene zadatke. Haški tribunal koji je počeo inicijalnu istragu, odustao je, a elementi dokaza uzetih u Ripeu, u Albaniji, uništeni su i ne mogu se koristiti radi dalje analize. U tekstu piše i da je u odlučujućoj fazi sukoba, NATO preduzeo akciju vazdušnih napada, dok je kopnene operacije vodila OVK, de fakto saveznik međunarodnih snaga. Nakon odlaska srpskih vlasti, međunarodna tela odgovorna za bezbednost na Kosovu umnogome su se oslanjala na vladajuće političke snage na Kosovu od kojih su većina njih bivši lideri OVK. Međunarodne organizacije na Kosovu opredelile su se za promovisanje kratkoročne stabilnosti po svaku cenu uz žrtvovanje nekih važnih principa pravde i, kako piše u tekstu, tokom dugog vremenskog perioda malo je urađeno po pitanju dokaza o umešanosti pripadnika OVK u zločine protiv srpskog stanovništva i nekih kosovskih Albanaca. Misija Euleks je dolaskom na Kosovo krajem 2008. nasledila tešku i osetljivu situaciju, posebno u oblasti borbe protiv ozbiljnih zločina, pa je veliki broj zločina, kako se dodaje, mogao da ostane nekažnjen. U tekstu se ukazuje da je sprovedena mala ili nedovoljno detaljna istraga o organizovanom kriminalu i njegovom povezanošću sa predstavnicima političkih institucija ili o ratnim zločinima nad Srbima i kosovskim Albancima, koji su, kako se navodi, danas pravi tabu na Kosovu. U nacrtu rezolucije se navodi da je dosadašnja međunarodna istraga o optužbama za nehumano ponašanje uključujući i moguću trgovinu organima, napredovala posebno po pitanju dokaza o postojanju tajnih pritvornih mesta OVK na severu Albanije gde je navodno bilo nehumanog ponašanja i čak ubistava. Ukazuje se, međutim, da albanske vlasti nisu sarađivale. Ukazuje se da su užasni zločini srpskih snaga doveli do toga da se na jednu stranu gleda kao na zločince, a na drugu kao na žrtve, bezuslovno nevine, ali da je stvarnost manje jasna i mnogo složenija. Parlamentarna skupština snažno potvrđuje potrebu potpuno beskompromisne borbe protiv nekažnjivosti onih koji su ozbiljno prekršili ljudska prava i želi da istakne da činjenica da je to počinjeno u kontekstu nasilnog sukoba nikada ne može da opravda odluku da se ne procesuira svako ko je počinio takva dela. U nacrtu rezolucije se ističe da najakutnije i najosetljivije pitanje ostaje pitanje nestalih osoba, a da je i dalje nedovoljna saradnja međunarodnih agencija, s jedne strane, i kosovskih i albanskih vlasti, s druge strane, na utvrđivanju sudbine nestalih. Dok je Srbija na kraju sarađivala, pokazalo se mnogo komplikovanijim sprovođenje ekshumacija na teritoriji Kosova, a nemogućim na albanskoj teritoriji. Kosovske vlasti nisu sarađivale ni u potrazi za gotovo 500 ljudi koji su zvanično nestali nakon okončanja sukoba, naveo je Dik Marti u nacrtu rezolucije za PS SE. U tekstu se ističe da je utvrđivanje istine o zločinima na Kosocvu i rasveljavanje sudbine nestalih "od vitalne važnosti za pomirenje među zajednicama i za mirnu budućnost tog dela Balkana", a članice EU, SE, vlasti Srbije i Kosova pozivaju da s tim uvezi preduzmu konkretne mere. Članice EU i druge države pozivaju se da pomognu misiji EU na Kosovu (Euleks) da obavi izuzetno složenu i važnu ulogu koja joj je poverena. Euleksu, navodi se, treba postaviti jasan cilj i pružiti političku poršku na najvišem niovu za beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala i obezbediti ispunjenje pravde, bez uplitanja politike. Od zemalja EU i drugih članica SE očekuje se takođe da obezbede sve potrebne resurse kako bi se uspostavili efikasni programi zaštite svedoka. Euleks se rezolucijom poziva da nastavi istrage ne uzimajući u obzir funkcije na kojima se nalaze mogući osumnjičeni, kao ni poreklo žrtava kao i da čini sve da rasvetli nestanke, navode o trgovini organima, korupciji i šurovanju organizovanih kriminalnih grupa i političkih krugova. Euleks se poziva i da preduzme se potrebne mere da obezbedi efikasnu zaštitu svedoka i da zadobije njihovo poverenje. Haški tribunal se u predlogu rezolucije poziva da u potpunosti sarađuje sa Euleksom, posebno ozbebeđivanjem informacija i dokaza kojima raspolaže a koji bi Euleksu mogli pomoći u sudskom progonu odgovornih za zločine u nadležnosti te misije. Srpske vlasti pozivaju se da preduzmu sve napore za hapšenje preostale dvojice optuženih za ratne zločine pred Haškim sudom, Ratka Mladića i Gorana Hadžića jer je njihovo nekažnjavanje ozbiljna prepreka u procesu pomirenja što druge zemlje često koriste kao opravdanje za pomanjkanje entuzijazma za preduzimanje pravnih koraka. Od Srbije se takođe traži da sarađuje sa Euleksom pre svega prosleđivanjem svih informacija koje bi mogle pomoći u rasvetljavanju zločina počinjenih tokom i posle sukoba na Kosovu, ali i da preduzme sve potrebne mere kako bi sprečila "curenje" u medije informacija o istragama koje se tiču Kosova. To, dodaje se, šteti saradnji sa drugim zemljama ali i kredibilitetu istrage. Albanske vlasti na Kosovu pozivaju se na bezrezervnu saradnju sa Euleksom i srpskim vlastima u okviru procedura čiji je cilj da se dođe do istine o zločinima počinjenim na Kosovu. Od vlasti u Prištini posebno se traži da preduzmu korake povodom zahteva Euleksa za pravnu pomoć u vezi sa kriminalnim radnjama koje su se navodno dogodile u logoru OVK na severu Albanije. Kosovske vlasti, dodaje se, treba da pokrenu ozbiljnu i nezavisnu istragu kako bi se otkrila istina o optužbama, ponekad konkretnim i specifičnim, o postojanju tajnih centara za pritvor u kojima se, kako se tvrdi, nehumano postupalo prema zatvorenicima sa Kosova, srpskog i albanskog porekla, tokom i neposredno nakon sukoba. Ta istraga se mora proširiti i na proveru jednako specifičnih optužbi o trgovini organima koja se navodno obavljala u pomenutom periodu, u nekim slučajevima i na teritoriji Albanije. Nacrtom rezolucije sve članice SE i zainteresovane zemlje posmatrači pozivaju se da bez odlaganja odgovore na zahteve za sudsku saradnju koje im upute Euleks ili sprske vlasti u okviru tekućih istraga ratnih zločina i trgovine organima. Odlaganje odgovora na te zahteve je nepojmljivo i ne može se tolerisati imajući u vidu važnost i hitnost međunarodne saradnje kako bi se rešili tako ozbiljni i opasni slučajevi kriminala. I zemlje članice SE pozivaju se na saradnju sa Euleksom radi zaštite svedoka, posebno kada osobe o kojima je reč ne mogu ostati u regionu zbog čega im se mora dati novi identitet i pronaći nova zemlja za boravak. U rezolucije se navodi takođe da se Parlamentarna skupština SE zalaže za uspostavljanje međunarodnog pravnog instrumenta koji bi definisao trgovinu ljudskim organima, tkivom i ćelijama i predvideo korake za sprečavanje takve trgovine i zaštitu žrtava kao i mehanizme za krivčni progon počinilaca.