SRBIJA

Božićno slavlje uz paljenje badnjaka i vatromet

Srđan Srećković: Dijaspora je ključ stabilnosti Srbije

Balkan godine 2020.

Prištini za 15 dana o optužnici za trgovinu organima

Amfilohije: U Crnoj Gori pljačka, otimanje, samoživost

Tim Džuda: Opasna izolacija Kosova

Albanci iz SAD za jednu albansku državu

Božićno slavlje uz paljenje badnjaka i vatromet

Pravoslavni vernici u Srbiji juče su slavili Badnji dan i pripremali se za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića. Nekoliko stotina vernika u sredu uveče je u Beogradu, na platou pored Hrama svetog Save učestvovalo u paljenju badnjaka uoči Božića. Paljenju badnjaka na Badnje veče, prethodilo je dvočasovno povrečerje koje je u malom hramu svetog Save predvodio episkop hvostanski Atanasije. Tokom prazničnog bdenja padala je jaka kiša koja je potpuno prestala oko 18 časova u trenutku kada je trebalo da počne paljenje badnjaka. Povodom praznika kojim se slavi rođenje Isusa Hrista, vladika Atanasije pozvao je vernike na smirenost i ljubav. "Večeras zagrlite i sve oni koji su ostali bez svojih domova, sve siromašne, beskućnike, prognane, ...jer tako se proslavlja Božić i dočekuje Hrist", poručio je vladika. U ponoć je vladika Atanasije predvodio i prvu prazničnu liturgiju u Hramu svetog Save. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, čuvar trona patrijarha, služiće na Božić svetu liturgiju u Sabornoj crkvi. Pravoslavni vernici sa severa Kosova juče su sečom badnjaka počeli proslavu Božića, a kolone okićenih automobila dočekane su vatrometom i petardama. Pripadnici Kosovske policijske službe obezbeđivali su organizovane odlaske po badnjake, a incidenata nije bilo. Episkop raško-prizrenski Teodosije služio je sinoć, na Badnje veče, liturgiju u crkvi svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici. Na liturgiji kojoj su prisustvovali i ministri Božidar Đelić i Goran Bogdanović, Teodosije je građanima Kosovske Mitrovice i svima drugima poželeo da žive u miru. "I u nas da se useli nada koju hrišćani imaju i kada su na krstu, kada stradaju i trpe mnoge nevolje. Oni sa tom nadom žive jer znaju da će ih gospod pogledati i utešiti rekao je Teodosije. "Sa ovog mesta šaljemo poruku koju je Hristos dao svojim rođenjem pre 2.000 godina a to je da zavladaju mir i dobra volja među ljudima. To će se desiti samo onda kada prestanemo da budemo samoljubivi", istakao je on. Potpredsednik Vlade i ministar Božidar Đelić je rekao da se "naša pravedna borba za Kosovo i Metohiju nastavlja i ovo je veče za pomirenje, ali i za podršku našem narodu na Kosovu i Metohiji", rekao je Đelić. "I poslednji razvoj situacije oko izveštaja Dika Martija i promene koje dolaze u raznim administracijama, iskoristićemo da se borimo za naša prava na Kosovu i Metohiji", rekao je Đelić o izveštaju izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija o trgovini organima tokom rata za Kosovo, za šta su osumnjičeni pojedini lideri kosovskih Albanaca. Podsetivši na svoje kosovsko poreklo, Đelić je istakao da je njemu "kao i mnogim porodicama, Kosovo u srcu". Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović čestitao je Badnje veče i poželeo građanima "da u miru, zdravlju i veselju dočekaju Božić". "Neka vam godina bude vesela kao ovo veče u porti crkve u Kosovskoj Mitrovice" rekao je Bogdanović i izrazio nadu "da će građani Kosmeta i cele Srbije imati razloga da se vesele i raduju". I u ostalim hramovima na severu Kosova Badnji dan je obeležen onako kako običaji i tradicija nalažu a u večernjim satima porodice su uz bogatu, posnu trpezu čekale dan Hristovog rođenja. Građani Valjeva proslaviće Božić uz vatromet, a u nedelju 9. januara biće održan i humanitarni koncert za pomoć Kraljevu, saopštila je valjevska gradska uprava. Iz uprave grada Valjeva pozvali su profesionalne fotografe i fotoamatere da snimke vatrometa pošalju gradskoj službi za odnose sa javnošću kako bi bili objavljeni na gradskom veb sajtu i bilbordu. U nedelju, 9. januara, u velikoj sali Centra za kulturu biće održan humanitarni koncert "Pomozimo Kraljevu" Gudačkog kvarteta "Rubikon" - Roman Simović i Miloš Petrović, violine, Panta Veličković, viola i Dragan Đorđević, violončelo. Ulaznice su 200 dinara, a sav prihod namenjen je fondu za pomoć Kraljevu (i okolini), koji su stradali u zemljotresu u noći između 2. i 3. novembra. U pirotskim crkvama sinoć je na Badnje veče služena liturgija, a potom su paljeni badnjaci i lomljene česnice u kojima su bili zlatnici težine od po dva grama. U dve crkve vernicima su deljeni čaj i kuvana rakija. Paljenja badnjaka je večeras bilo i u pirotskim naseljima "Radin Do" i "Tanasko Rajić", i selima Krupac i Izvor kraj Pirota.

Srđan Srećković: Dijaspora je ključ stabilnosti Srbije

Ministar za dijasporu Srđan Srećković izjavio je da su devizne doznake iz rasejanja bile ključne za očuvanje makroekonomske stabilnosti Srbije u kriznim godinama. "U poslednje tri godine u proseku učešće deviznih doznaka u bruto društvenom proizvodu Srbije bilo je na nivou od 15 odsto. To praktično znači da jedna sedmina svih ekonomskih vrednosti koja se u Srbiji stvorila vodi poreklo od deviznih doznaka naših ljudi iz dijaspore. Procene su da više od milion ljudi u Srbiji zapravo živi od deviznih doznaka svoje rodbine iz dijaspore", rekao je Srećković agenciji Beta. Prema njegovoj oceni, priliv deviznih doznaka doprineo je očuvanju relativne stabilnosti dinara, posebno u odnosu na valute nekih drugih zemalja u regionu. Srećković je izrazio očekivanje da će u 2011. godini srpska dijaspora još više doprineti privrednom razvoju zemlje, ali sa jasnim poslovnim interesima. "Mi ne želimo da emitujemo kvazipatrioptske pozive dijaspori da pomogne. Mi ih pozivamo da u Srbiju investiraju, da ostvaraju profit, jer onda rade na poboljšanju ekonomske situacije u zemlji, zapošljavaju naše građane", kazao je Srećković. Ministar za dijasporu je ocenio i da će u 2011. godini upravo investicije iz dijaspore biti vrlo dragocene, posebno u uslovima ekonomske krize koja će se i dalje neko vreme osećati, i zbog koje će i dalje biti limitiran priliv stranih investicija. "Odnos države Srbije u tom ekonomskom delu prema našim poslovnim ljudima iz dijaspore činiće vrlo važan deo ukupne ekonomske politike naše zemlje", dodao je Srećković. Podsetio je i da je Ministarstvo za dijasporu pripremilo prvi put 193 konkretna investiciona projekta u saradnji sa opštinama i gradovima, koji su namenjeni poslovnim ljudima iz dijaspore. "Ponudili smo projekte sa razrađenim biznis planovima. Suština je da finansiranje bude na profitabilnoj osnovi, to je način za ostvarivanje dugoročne i obostrano korisne saradnje", rekao je on. Prema rečima Srećkovića, postoji interesovanje investitora iz dijaspore za te projekte, a posebno zbog novog pristupa države, zbog postojanja konkretnih projekata, bez demagoških poziva. "Kao ministarstvo, tu smo da im pružimo logističku podršku, da im pružimo konkretne informacije i da koordiniramo sve njihove aktivnosti vezane za prolaženje birokratskih procedura", naveo je. Srećković je ocenio i da ekonomski kapaciteti srpske dijaspore nisu dovoljno iskorišćeni, uprkos činjenici da su od 2000. godine do danas naši investitori iz rasejanja uložili u Srbiju direktno između 500 i 550 miliona dolara. "Taj iznos dijaspora je uložila u mala i srednja preduzeća, u kojima danas radi između 20 i 25 hiljada ljudi, što je, ako ostavimo po strani prihode od privatizacije, jednako zbiru svih ostalih stranih investicija u našoj zemlji", rekao je Srećković. Ministar za dijasporu rekao je i da je prošle godine politika prema rasejanju postala važan segment državne politike, a podsetio je i da je konstituisana prva Skušptina dijspore i Srba u regionu. "Kada govorimo o politici prema Srbima u regionu, naša poruka je vrlo jasna. Mi smo moderna demokratska zemlja koja poštuje međunarodno pravo, sve standarde ponašanja, ali želimo da podržimo pripadnike srpskog naroda u zemljama regionu u ostvarivanju njihovih prava. Kao što država Srbija poštuje prava nacionalnih manjina u Srbiji, tražimo da se po tom istom principu poštuju i prava srpskog naroda u zemljama regiona", rekao je ministar za dijasporu.

Balkan godine 2020.

Sveti otac Josip Božanić, prilikom posete Beogradu imenovao je Stanislava Hočevara za kardinala Srbije. Tom prilikom je predsednik Ivo Josipović, sa premijerkom Fahretom Živojinović priredio svečani prijem u Palati HDZ-a "Dobro veče poštovani gledaoci, pratite Dnevnik Hrvatsko-Srpske televizije. Ovo su vesti dana: - Ivo Josipović, predsednik nove državne zajednice Jugoslavija broj 3 primio je u Beogradu premijera Austrije Ivu Sanadera i potpisao sa njim ugovor o izručenju kriminalaca. - Premijer Srbije Boris Tadić čestitao Novu godinu Vladimiru Putinu, predsedniku Evropske Unije i NATO. Požalio mu se da urgira da Srbija u paketu sa Vojvodinom i Kosmetom bude primljena u ovu zajednicu. - Završeni predsednički izbori u Crnoj Gori, pobedila Severina Popović iz Budve, bivša ministarka muzike Hrvatske i supruga srpskog milijardera iz Beograda. - Srbija će "malo sutra" biti primljena u EU - potvrdio neimenovani izvor iz Moskve. - Fidel Kastro na samrti pozvao predsedncu SAD Opru Vinfri da prisustvuje njegovoj sahrani. - Sport: Reprezentacija Hrvatske u ženskom plivanju postala prvak Artika. - Vreme: prvog dana 2020. godine sunčano i toplo, temperatura na Kopaoniku plus 27, a na Jadranu minus 10. Ovo su bile vesti za 1. januar 2020. godinu." Da li su ovo samo smešne vesti ili orvelovska "već viđena" budućnost pokazaće decenija pred nama. Prvu stepenicu 21. veka smo već prošli, sada smo viši i valjda iskusniji. Na izmaku te prve decenije 21. veka srpski predsednik Boris Tadić je kao lider stranke na vlasti promovisao projekt "Srbija 2020. godine". Time je svoj narod bacio u trans, jer je projektovao da će Srbija kao danas nedovršena kuća, u bliskoj budućnosti biti cigla u zidu palate EU. Kako će se u uniji Srbija naći u zagrljaju sa Hrvatskom, Slovenijom, Crnom Gorom, BiH i Makedonijom, mnogi Beograđani naslućuju ili stvaranje nove državne zajednice Jugoslavija broj 3 ili države pod imenom Balkanija. U oba slučaja reč je o ekonomskoj zajednici, koja politički zaokružuje republike bivše SFRJ. Neki su se tom obradovali, jer bi voleli da Beograd opet bude zvanična prestonica Balkana i glavni grad za Hrvate i Slovence. Za Bosance i Crnogorce grad je uvek bio i ostao glavni. Takvi sanjaju da se Severina uda za novog srpskog momka i milijardera Milana i postave gospođa Popović. A da hrvatski lider Ivo Josipović bude predsednik te treće Jugoslavije i Balkanije, gospođa Fahreta Živojinović, poznatija kao Lepa Brena da bude premijerka nove države, a Ivo Sanader prvi čovek vlade Austrije, pa i Beč da uvučemo u balkanski lonac. Oni koji projekat "Srbija 2020. godine" kritikuju, smatraju da se nepotrebno bratimimo sa Hrvatima, da Slovencima treba podviknuti, jer su poznati kao "bečke sluge", a da papi i dalje treba zabranjivati da misli kako pre Moskve mora prvo da svrati u Beograd. Međutim, točak istorije se ne može se zaustaviti, pa i kad se okreće prividno unatrag. Balkanija se zida, doduše od krova, jer, tvrdi se, temelji postoje, ali su još u jugoslovenskom blatu. Nacrt "eh-Jugoslavia" železnice je napravljen. Nemci žele tom našom zajedničkom prugom da brže stižu na Bosfor. Moramo da poslušamo Švabe, jer one su uporne, gde dođu ili ruše ili grade. Dogovoreno je i da zajedno proizvodimo čuveni tenk "T 84", jer Arapi zapeli da se njime naoružaju. Najbolji je za vreli pesak i za borbu protiv imeperijalista, kažu Arapi. Tenk će da plaćaju naftom, pa će biti grejanja i za Hrvate i za Srbe. A i za Bosance, ako budu radili gusenice za tenk. U planu je i obnova zajedničke proizvodnje hrvatsko-srpskih kondoma u RIZ-u. U istoriji se pokazalo da Hrvati prave odlične prezervative, a da ih Srbi uopšte ne upotrebljavaju već ih preprodaju. Kurtone će, najverovatnije da kupuju Bosanci i Crnogorci, jer ih oni upotrebljavaju da u njima nose vodu po brdima. Ono oko čega se izgleda Srbi i Hrvati najteže mogu dogovoriti to je crkvena sloga. Pitanje je zapravo kako u država Balkaniji istovremeno biti pravoslavac i katolik, odnosno pošteni hrišćanin. Uostalom, SPC se u istoriji davno odrekla Srba katolika, Srba muslimana i Srba ateista. To je učinio i Vatikan sa Hrvatima. Kako sada sve te ljude sastaviti ispod jednog krsta? To pitanje je već podelilo Srpsku pravoslavnu crkvu, jer je vladika Artemije ustao protiv patrijarha Irineja, što se ovaj priprema da ugosti lično "druga papu" (kako ga komunisti i danas zovu). U Nišu će se, naime, 2013. godine održati svetska proslava Milenijumskog edikta, koja je posvećena caru Konstantinu, utemeljivaču Rimokatoličke crkve i rođenom Nišliji. Predviđeno je da se iznad Niša podigne najveći krst na Balkanu, koji već u nacrtu "liči na katolički", ali i da u grad na Nišavi dođe poglavar Rimokatoličke crkve. Kako danas izgleda, papa će sigurno doći u Srbiju, jer to Vatikan predviđa, a Beograd se sprema da ga zvanično pozove. Ali kada te to biti, to se još ne zna. Jedno je sigurno, dolazak pape u Srbiju, pre nego poseti Rusiju ili Carigrad, bio bi istorijski događaj broj jedan u hrišćanskom svetu. I ključni momenat za razvoj balkanskih država i stvaranje ekonomske državne zajednice Jugoslavija broj 3. Jer, posle kraljevske i komunističke Jugoslavije, došao je red i na demokratsku Jugu. Tako kažu nostalgičari, a i naši i vaši gastarbajteri. Kada će i to biti, ne zna se, ali kako danas vizionari predviđaju velike istorijske promene na Balkanu, daleke 2020. godine Dnevnik Hrvatsko-Srpske televizije bi mogao da javi: - Papa Josip Božanić je prilikom posete Beogradu na Božić 7. januara 2020. imenovao Stanislava Hočevara za kardinala Srbije. Tom prilikom je balkanski predsednik Ivo Josipović, sa premijerkom Fahretom Živojinović priredio svečani prijem u Palati HDZ-a u Zemunu. - Crna Gora je izbačena iz Evropske Unije, jer se predsednica Severina Popović iz Budve preudala za Slovenca !? Marko Lopušina

Prištini za 15 dana o optužnici za trgovinu organima

Okružni sud u Prištini će u roku od 15 dana odlučiti o potvrđivanju ili odbacivanju optužnice protiv lekara iz privatne urološke klinike "Medikus" u Prištini, optuženih za trgovinu ljudskim organima, javili su danas prištinski mediji. Na ročištu u Okružnom sudu u Prištini, tužilac Evropske unije Džonatan Ratel je rekao da su "siromašni ljudi iz inostranstva dovedeni na Kosovo, sa lažnim obećanjima da će dobiti novac za njihove bubrege koji su kasnije prodati primaocima za nezakonsku transplantaciju". Ratel je rekao da je turski lekar Jusuf Sonmez "bio uključen i da je glavni učesnik u operacijama" koje su se desile na privatnoj klinici na periferiji Prištine, pod nazivom "Medikus". Osumnjičeni i njihovi branioci su odbacili optužbe, navodeći da su neosnovane. Po njima, optužnica "nije sastavljena kako treba, tako da dokazi tužilaštva nisu dovoljni kako bi optužnica bila podignuta". U optužnici je petoro ljudi optuženo za trgovinu ljudskim organima, organizovani kriminal i zloupotrebu službenih ovlašćenja, a dve osobe za nezakonito obavljanje medicinskih delatnosti. "Donatori" i primaoci organa bili su različitih nacionalnosti i ovaj slučaj nema nikakve veze sa "žutom kućom" u Albaniji, izjavila je porparolka Euleksa Kristina Herodes, nakon okončanja ročišta. Slučaj "Medikus" su pokrenuli kosovski i policajci UNMIK-a novembra 2008. god, a preuzeli su ga pripadnici policije i tužilaštva misije Euleks. Dvojica osumnjičenih - lekari iz Turske i Izraela su u bekstvu i za njima je izdata međunarodna poternica.

Amfilohije: U Crnoj Gori pljačka, otimanje, samoživost

Mitropolit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve (SPC) Amfilohije oštro je sinoć kritikovao neravnomernu raspodelu društvenog bogatstva u Crnoj Gori i indirektno optužio vlast za socijalno raslojavanje, "pljačku" društvene imovine i siromaštvo. "U naše vrijeme jedan broj ljudi u Crnoj Gori je postao prebogat. Znam ih: zajedno smo bili 1990-ih godina, podjednakog imanja - i oni, i ja, kao mitroplit. A sada, gledam neke od njih - ne znaju šta imaju. Mnogo je naroda siromašnog, bijednog, radnika bez posla, a s druge strane, oni koji su do juče bili komunisti i zaklinjali se da će brinuti o dobru svih i podijeliti ga svima podjedako, evo ih sad postali buržoazija, kapitalisti", kazao je Amfilohije. Mitropolit je to rekao pred nekoliko hiljada vernika na proslavi nalaganja badnjaka ispred hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici. Amfilohije je poručio da "dobra nijesu data pojedincima da ih otimaju, a druge da bacaju u bijedu i siromaštvo", te da "nije dostojno Crne Gore da u Evropu idemo kao prosjaci". Mitropolit SPC-a je pitao šta je sa imovinom propalih preduzeća, i rekao da ona "nije završila u njegovom džepu", niti u džepovima građana, već u džepovima onih koji su postali "prebogati". "Nije to dobro i časno za Crnu Goru", ukazao je Amfilohije, pozvavši i bogate, i sirmašne da se "ogledaju u ognju plamena badnjaka" i da se zajedno "zamisle pred njime u Hristu koji poziva na zajedništvo, ljubav, pođednako dijeljenje dobara, a ne na pljačku, otimanje, samoživost i samoljublje". Crnogorsku pravoslavnu crkvu (CPC) mitropolit SPC je nazvao "pašjom" i "lažnom" verom i oštro kritikovao zagovornike ideje o uklanjanju bespravno podignute crkve SPC na Rumiji, kod Bara. "U Crnoj Gori ima i pašje vjere - jer šta je drugo kada se čuje iz usta nekoga da je hrišćanin, pri tom još i mitropolit, pa kaže: Treba srušiti ckvu Svete Trojice na Rumiji. Samo pašja vjera i lažna vjera može tako govoriti", kazao je Amfilohije pozdravljen aplauzom. Dodao je da "samo bezumni ljudi mogu da slijede takve babe koje su došle da smute i pomute Crnogorce iz Bara, da njih sljeduju i njih propovijedaju" i pomenuo Radio-Televiziju Crne Gore (RTCG). Širom Crne Gore dve pravoslavne crkve - crnogorska i srpska, nalagale su odvojeno badnjake. Ceremonije je obeležilo manje prisustvo vernika i pristalica dve crkve, ali i manje policije nego krajem 1990-ih i početkom 2000-ih kada su te skupove obezbeđivale jake policijske snage.

Tim Džuda: Opasna izolacija Kosova

Najveća potencijalna opasnost u regionu zapadnog Balkana u 2011. je rastuća politička izolacija Kosova i njene potencijalne posledice, ocenio je za Bi-bi-si (BBC) Tim Džuda, novinar i analitičar prilika na Balkanu. "Ako Kosovo nastavi da zaostaje za ostatkom regiona, ili druge zemlje počnu da se distanciraju od nove kosovske vlade, delom zbog tvrdnji o izbornim krađama, a delom zbog optužbi Dika Martija da je Hašim Tači trgovao ljudskim organima, to bi moglo da ima dugoročne i nepredvidive posledice", rekao je Džuda za BBC, procenujući prilike u regionu protekle godine i predviđanja za ovu godinu. On je to ilustrovao činjenicom da se, posle najnovijih izbora na Kosovu, treća najveća stranaka na Kosovu "Samoopredeljenje" otvoreno zalaže za pan-albansko ujedinjene, "što bi označilo vrstu "povratka u budućnost" celog Balkana." Džuda smatra da je poraz Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u pogledu kosovske deklaracije nezavisnosti bio veoma važan trenutak za Kosovo, ali da je Priština, posle objavljivanja izveštaja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini organima na Kosovu, izgubila sve prednosti koje je tom presudom stekla. "Mislim da su optužbe o prevarama na izborima i izveštaj Dika Martija naneli veliku štetu Kosovu, te da će najavljeni razgovori Prištine i Beogradu uz posredovanje Evropske unije biti utoliko složeniji", rekao je on. Razgovori na relaciji Beograd-Priština trebalo bi da budu jedan od najvažznijih događaja 2011. godine, ali se ne očekuje neki dramatičan pomak, ocenio je Džuda. On je rekao da očekuje da će do nekih razgovora svakako doći, jer će obe strane biti pod pritiskom da im pristupe. "Ne mislim, međutim, da će rezultirati nekim velikim pomakom. Možda će biti dovoljno to što su razgovori uopšte počeli", rekao je Džuda. On je rekao da je možda jedan od problema što ljudi u Briselu žele da razgovori počnu od manje važnih pitanja, a da bi možda trebalo početi od velikih političkih pitanja, i da tu ne misli na statusu, već na druga velika pitanja kao što su sever Kosova i eventualna podela ili razmena teritorije. Što se tiče Srbije Džuda kaže da očekuje umereno uspešnu godinu i nastavak evrointegracija, mada možda ne baš i status zemlje kandidata kako najavljuje predsednik Srbije Boris Tadić, pomenuti početak pregovora sa Kosovom i blagi ekonomski oporavak, iako verovatno bez većeg smanjenja nezaposlenosti, prenosi BBC. Tim Džuda misli da je i sa stanoviš?ta Evropske unije /2011/. bila zadovoljavajuća godina na Balkanu, sve do prve polovine decembra na Kosovu. Džuda misli da je Balkan prevazižao period u kojem je svakog trenutka moglo da dođe do obnove nasilja, što je mogućnost koje se Važington i Brisel najviše plaše. Na nivou regiona kao najvažniji događaj on vidi "uzajamnu ljubav" predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadića i Ive Josipovića, i to u najpozitivnijem mogućem smislu, jer smatra da je ona dala i da će nastaviti da daje dobre rezultate u celom regionu. On je ocenio kao događaj /2011/. u Crnoj Gori bila odluka Mila Đukanovića, "da malo odstupi od politike", a u Hrvatskoj da je to bilo hapšenje Ive Sanadera, koje je pokazalo da premijeri bilo koje države u regionu ubuduće neće biti iznad zakona. Džuda vidi moguće značajnije pomake ove godine, posle višegodišnjeg zastoja i stagnacije, u Bosni i Hercegovini i u Makedoniji. "Sve zavisi od toga da li će se međunarodona zajednica ozbiljnije posvetiti Bosni u narednih godinu dana," rekao je Džuda i ocenio kao dobar znak to što je Miroslav Lajčak, bivši Visoki predstavnik u BiH i dobar poznavalac regiona, od sledeće nedelje dolazi na čelo odelenja za Balkan u novoj evropskoj diplomatskoj službi. On kao pozitivno za BiH vidi i dolazak Bakira Izetbegovića u kolektivno predsedništvo BiH, čime se otvara mogućnost nekakvog dogovora između Sarajeva i Banjaluke "posebno ako ih Brisel i Vašington 'prijateljski' podstaknu u tom pravcu." Drugo moguće prijatno iznenađenje na Balkanu sledeće godine mogao bi da bude dogovor Skoplja i Atine o imenu Makedonije, što je pitanje na kojem se, po saznanjima Tima Džude, dosta napredovalo u razgovorima dve strane pod pokroviteljstvom Ujedinjenuih nacija.

Albanci iz SAD za jednu albansku državu

Predstavnici albanske dijaspore u američkom gradu Detroitu najavili su osnivanje udruženja koje bi se borilo za stvaranje jedinstvene albanske države, preneo je podgorički list "Vijesti". Inicijativni odbor za osnivanje tog udruženja, kako je navedeno, formiran je krajem decembra, a zahtev za jednom albanskom državom biće upućen najvišim državnim institucijama SAD. Buduća jedinstvena albanska država, kako su zamislili njeni zagovornici, trebalo bi da obuhvati, pored Albanije i Kosova, i delove Makedonije, Grčke, Crne Gore i Preševsku dolinu u Srbiji. Ideju o takozvanoj prirodnoj Albaniji prošle jeseni izneo je istoričar u Tirani Kočo Danaj.