KANADA

Kanada zaostaje po slobodi informacija

Najdepresivniji ponedeljak pred nama

Globalno zagrevanje će trajati vekovima

Prošla godina najtoplija u poslednjih šest decenija

Uginule ptice padale i u Kvebeku

Privatne banke pupčane krvi

Džepni poziv 911

Šest Kanađana u ovogodišnjem YouTube orkestru

Neprijatnosti zbog kinder jaja

Pesma Dajr strejtsa postala uvredljiva

Deset godina od prvih homoseksualnih brakova

Čudna svetlost nad Otavom

Kanada zaostaje po slobodi informacija

Studija britanskih naučnika ustanovila je da zakoni o slobodi informacija u Kanadi značajno zaostaju za propisima koji važe u ostale četiri zemlje obuhvaćene istraživanjem - Australiji, Novom Zelandu, Irskoj i Velikoj Britaniji. Kada se zna da je Kanada godinama slovila za zemlju sa otvorenošću koja je bila globalni model, onda ovakav obrt ni malo ne služi na čast. Kako se ističe, režim propisa o slobodi informacija zahtevaju jaku političku volju i posvećenost vlade, što u Kanadi nedostaje već neko vreme. Ovo uporedno istraživanje sproveli su Robert Hejzel i Ben Vorti sa Juniverziti Koledža u Londonu, služeći se služili zvaničnim statistikama o žalbama, sudskim odlukama, odlaganjima i drugim faktorima koji se odnose na davanje vladinih informacija na zahtev građana. Što se kanadskog sistema tiče, ocenjen je kao zastareo, jer u njemu tehnologija još uvek nije zastupljena. Primera radi, građani ne mogu elektronskim putem da pošalju zahtev, niti pak novčanu uplatu za dobijanje neke informacije. Postoji mišljenje da se time praktično odbija mlađi deo populacije, koji takve svoje poslove obavljaju elektronskim putem. Takođe, tek kod svakog šestog zahteva, od ukupno 35 hiljada podnetih prošle godine, data je potpuna informacija i to tek svaka druga u zakonski predviđenom roku. Pre deset godina, poređenja radi, kod dva od pet zahteva dobijena je potpuna informacija, objašnjava komesarka Lego, a period čekanja bio je znatno kraći. Ona dodaje i da joj zakon ne daje ingerencije da naloži saopštavanje informacija. Svojevremeno, Kanada je bila među prvim zemljama u svetu koje su osamdesetih godina prošlog veka uvele zakon o slobodi informacija. Mnoge zemlje su svoja pravna akta o tome stvarale i primenjivale baš na osnovu kanadskog modela i iskustva, ali se sada očigledno situacija sasvim promenila. Po rečima Suzan Lego, komesara za informisanje, sada ti isti propisi služe kao model kako ne treba sprovoditi slobodu informacija. Predsednik Saveta trezora Stokvel Dej, koji u svom nadležštvu ima i sprovođenje zakona o pristupu informacijama, kaže da je zatražio punu analizu svih navoda iz studije.

Najdepresivniji ponedeljak pred nama

Za ponedeljak pred nama, 17. januar, naučnici kažu da je najdepresivniji dan u godini. U stvari, još pre nekoliko godina je Klif Arnal, nekadašnji predavač sa Univerziteta u Kardifu, Vels, na osnovu svojevrsne jednačine u kojoj su faktori poput vremena, dugovanja, elana i drugog, izračunao je da je treći ponedeljak u januaru dan koji bi bilo najbolje preskočiti. Ove godine to je 17. januar, jer je to dan koji je opterećen nepovoljnom kombinacijom računa koji dospevaju na naplatu i saznanja da je preteško ostvarivo ono što smo obećali sebi u okviru novogodišnjih odluka. Naravno, neće se svi složiti sa etiketom koju je dobio ovaj 'crni ponedeljak'. Postoji uvek dovoljno individualnih razlika koje mogu nekome da učine da ovaj isti datum bude najsrećniji dan u godini. Potrebno je samo da se misli pozitivno, da se učini mali napor ka podizanju samopouzdanja, da uvek bude prisutna svest o svim onim sitnicama koje nas čine srećnima, a da se, pri tom, ne opterećujemo previše stvarima koje su van našeg domašaja.

Globalno zagrevanje će trajati vekovima

Grupa kanadskih naučnika, na čelu sa Nejtanom Džiletom iz Centra za klimatsko medeliranje i analizu, došla je do prilično pesimističnih zaključaka o globalnom zagrevanju, Činjenice do kojih su oni došli, naime, govore da se proces ne može zaustaviti i da će već emitovani ugljen dioksid nastaviti da doprinosi otapanju velikih arktičkih naslaga leda, podizanju nivoa voda i širenju pojasa pustinja u severnoj Africi. No, jedan od autora studije, profesor geografije sa Univerziteta u Kalgariju, Šon Maršal objašnjava da vredi ulagati napore za za smanjivanje gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, iako će zbog inercije pojedinih klimatskih promena biti potrebni vekovi pre nego što one počnu da se povlače. Naučnici su upotrebili metod simulacije, kako bi procenili efekte koji se mogu javiti u klimatskim šablonima u narednih hiljadu godina, ukoliko bi emisija ugljen dioksida u potpunosti prestala 2010. i 2100. godine. Razlike bi se mogle pojaviti u pojedinim regionima zbog toga što je potrebno da prođu vekovi da toplota iz severnog Atlantika prođe kroz morske struje i prodre u morske dubine. Atmosfera, kao i površina vode hlade se relativno brzo, ali je za promenu temperature dubljih vodenih slojeva potrebno mnogo više vremena. Ta činjenica upućuje na zaključak da će sve otopljavanje do koga dolazi sada u površinskim slojevima, zagrevati dubinske slojeve okeana i menjati živi svet i u narednim vekovima. Procenjuje se da bi u narednih hiljadu godina temperatura okeana oko Antarktika mogla da poraste za pet stepeni, što bi dovelo do kolapsa ledene mase Zapadnog Antarktika i povećanja nivoa mora za četiri metara. Profesor Maršal naglašava da nije sve crno. Iako ne poriče da će neke vrste nestati, on veruje da će svet opstati jer će se živi svet na Zemlji prilagođavati postupno svim promenama koje se budu dešavale. On predviđa i da će nestati neki omiljeni ski centri, i gradovi poput Venecije i Menhetna.

Prošla godina najtoplija u poslednjih šest decenija

Ministarstvo za životnu sredinu objavilo je godišnji izveštaj o vremenskim prilikama u protekloj godini. Kao što se i očekivalo, izveštaj potvrđuje da je 2010. godina bila najtoplija do sada zabeležena, od 1948. od kada se vodi evidencija. Posle najtoplijeg proleća, trećeg najtoplijeg leta i druge najtoplije jeseni, nije ni čudo da je, kada se sumira, čitava godina oborila dosadašnje rekorde. Temperature su čak za 3 stepena nadmašile prosečne. U većem delu Nanavuta i u severu Kvebeka temperature su bile još i više, dok je samo jedna oblast u južnoj Alberti i Saskačuanu imala vreme približno uobičajenom. Ovaj izveštaj još jednom potvrđuje da u Kanadi dolazi do zagrevanja, jer je od deset najtoplijih godina četiri bilo u poslednjoj deceniji, dok je 13, u poslednje dve decenije, svrstano u 20 najtoplijih. Kanadski stručnjaci veruju da će podaci na globalnom nivou pokazate da je upravo završena godina i u svetskim okvirima bila najtoplija do sada. U isto vreme saopšteni su rezultati jednog velikog istraživanja međunarodne grupe stručnjaka, na čelu sa Valentinom Radić, profesorom na Univerzitetu Britanska Kolumbija, koje praktično potvrđuje ove meteorološke podatke. Oni najavljuju da će do 2100. godine nestati petina planinskih glečera i ledenog pokrivača, s tim da će u pojedinim regionima, poput evropskih Alpa i planina na Novom Zelandu, taj gubitak ići i do tri četvrtine ukupne količine leda. Severnoamerički kontinent mogao bi izgubiti oko polovine ledenog sloja, što bi se uveliko odrazilo na regionalne vodotokove. U visokim planinskim oblastima Azije, pak, predviđa se da bi moglo nestati tek oko deset odsto snežnog pokrivača.

Uginule ptice padale i u Kvebeku

Posle pojave na nekoliko lokacija širom sveta, sada je prijavljeno da je i u Kvebeku bilo uginulih ptica. Preko osamdeset uginulih golubova našli su stanovnici malog grada St-Agosten-de-Demor sredinom decembra. Lokalne vlasti su odmah započele istragu, koja podrazumeva i odgovarajuća laboratorijska ispitivanja. Za sada zvaničnici u Kvebeku odbaciju vezu između padanja ptica sa neba u Arkanzasu, poslednjeg dana stare godine, i ovog što je viđeno u ovoj provinciji. Oni takođe insistiraju da nema potrebe za panikom, ali ipak dodaju da ovu pojavu shvatili veoma ozbiljno. Kod ptica u Arkanzasu, gde ih je bilo čak oko pet hiljada, potom u Luizijani, kao i u švedskom gradu Falkopingu, prvi izveštaji govore da ima povreda i polomljenih kostiju zadobijenih pre pada. Ornitolozi objašnjavaju da je zima jedan od mogućih razloga za ovakav pomor ptica. U Rumuniji, gde su takođe nađene uginule ptice, razlog za pomor je malo drugačije prirode. Tamošnji stručnjaci tvrde da se radi o posledici pijanstva. Naime, ptice su stradale nakon što su pojele ostatke prevrelog grožđa i zbog toga izgubile osećaj za koordinaciju u letu. Istovremeno, u Arkanzasu je zabeležen još jedan bizaran slučaj uginuća oko sto hiljada riba samo jedne vrste, a sve to na oko 180 kilometara od grada Bibija, gde je u to vreme palo jato mrtvih kosova, crvendaća i čvoraka. Na tone uginulih riba pronađeno je u Brazilu i Novom Zelandu.

Privatne banke pupčane krvi

Sve češće se novopečeni roditelji odlučuju da zamrznu krv iz pupčane vrpce svog tek rođenog deteta, zarad eventualnog dobijanja matičnih ćelija u slučaju da dete oboli od leukemije, ili poremećaja imunog ili krvnog sistema. Kao razlog za to navodi se da se upravo pupčana krv sve češće koristi kao osnova za dobijanje matičnih ćelija, umesto do sada upotrebljavane koštane srži. U zemlji postoji deset privatnih i dve državne banke krvi, u Alberti i Kvebeku. Sve su registrovane pri Ministarstvu za zdravlje i imaju odgovarajuću dokumentaciju o ispunjavanju osnovnih standarda. Roditelji se češće odlučuju za privatne banke krvi, koje najčešće naplaćuju oko hiljadu dolara za čitav proces oko prikupljanja, provere i zamrzavanja krvi, a potom se godišnje plaća još stotinak dolara kao naknada za čuvanje. Uglavnom se veruje da je iznos sasvim pristojan, kada se uzme u obzir da je u pitanju praktično svojevrsno osiguranje zdravlja deteta. Preporuka je da se proveri da li banka krvi ima odobrenje američke Asocijacije banaka krvi, koja je međunarodno telo za akreditaciju. Ali, ima lekara koji pokazuju određenu vrstu skepse, kada se radi o delotvornosti pupčane krvi kao osnove za izlečenje. Dr Dona Vol, pedijatar specijalista za transplantaciju krvi i koštane srži iz Manitobe, naglašava da bi ona više volela da postoji nacionalna banka pupčane krvi. Ona smatra da privatne banke praktično koriste bolećivost roditelja, koji bi sve učinili za zdravlje svoje dece. Po njenim rečima, pre svega se tu radi o veoma slabom stepenu iskorišćenosti materijala, i to samo za određene pacijente. Ona ističe da se ostavljeni materijal ne bi koristio ako bi to dete obolelo od leukemije ili nekog drugog poremećaja krvi, već bi se u tom slučaju tražile zdrave matične ćelije. Sa ovim mišljenjem saglasni su i u Društvu ginekologa i akušera Kanade. Oni u kliničkom vodiču preporučuju altruističke donacije državnim bankama krvi, zato što ne postoje pouzdani podaci o eventualnim posledicama koje po krv može imati višegodišnje čuvanje. Društvo bi trebalo do kraja ove godine da razmotri i nove preporuke u vezi sa bankama krvi.

Džepni poziv 911

U torontskoj službi za hitne pozive kažu da im oko 300 puta dnevno zazvoni telefon iako vlasnik nije imao nameru da ih pozove. Radi se o takozvanim 'džepnim' pozivima, kada do aktiviranja telefona dolazi spontano, zbog podešenosti na automatsko pozivanje do koga dolazi zbog položaja telefona u džepu ili torbi. Po rečima Džudi Brumfild, koordinatorke službe 911 pri torontskoj policiji, ti pozivi čine oko desetine ukupnog broja poziva hitnoj službi. Ipak, svaki poziv mora da se proveri, što može da dovede i do neprijatnih i neželjenih situacija. Ovakvi pozivi nisu kažnjivi u Ontariju, za razliku od nekih drugih provincija. Portparol Asocijacije za bežične telekomunikacije Mark Čoma insistira da nema razloga za preventivno podešavanje telefona da automatski poziva 911, čak ni kada su deca u pitanju. Najjednostavniji način za izbegavanje spontanog uključivanja telefona je zaključavanje tastature ili ekrana i brisanje funkcije automatskog pozivanja.

 

Šest Kanađana u ovogodišnjem YouTube orkestru

Šestoro Kanađana je posle video audicije izabrano da ove godine učestvuje u radu YouTube simfonijskog orkestra, prvog onlajn formiranog orkestra. Oni će otputovati u Australiju, gde će orkestar vežbati od 14. do 20. marta, pod dirigentskom palicom Majkla Tilsona Tomasa. Završni koncert biće održan u sali Opere u Sidneju, i biće direktno prenošen putem interneta. Tada će biti izvedeno delo Materinstvo Mejsona Bejtsa, komponovano specijalno za ovaj orkestar. U užem izboru za članove orkestra bilo je preko 300 kandidata iz 46 zemalja. Za sada se zna da će u radu učestvovati 97 muzičara, a od Kanađana će učestvovati Mišel Hvu, Toronto, perkusije, Pol Hang, Vankuver, flauta, Sara Trejdvel, Viktorija, viola, Ričard Karnegi, Berlington, dupli bas, Alen Čomin, Langli, violina i Kristin Karter, Toronto/Njujork, bas klarinet. Zanimljivo je da će među izvođačima, starosti od 14 do 46 godina, biti amatera i profesionalaca, i onih koji će svirati na instrumentima za koje se do sada nije znalo. Jedan od njih je, recimo, kineski žičani instrument gudžang. Kompanija Hjundai je sponzor ovog projekta, a u njemu sarađuju i sidnejski, londonski i berlinski simfoničari.

Neprijatnosti zbog kinder jaja

Jedna žiteljka Vinipega nedavno je imala neprijatnosti na kanadsko-američkoj granici zbog kinder jajeta. Lind Berd je, naime, u svom automobilu imala taj omiljeni dečji slatkiš, koji je namenila za poklon, a problem je što je u Americi on zabranjen, pa je mogla biti optužena za šverc. Dodatni detalj koji priču čini još apsurdnijom je da je gospođa Berd putovala u Ontario, u posetu svojim dvema ćerkama, pa je izabrala da ide najbližim putem, koji prilazi delom kroz američku teritoriju. Berdova je uzalud i u neverici govorila da se radi o sasvim običnom čokoladnom jajetu, carinski službenici su joj prilikom rutinskog pregleda automobila nagovestili da bi mogla da joj sleduje kazna od 300 dolara, plus poprilična birokratska zavrzlama. Kinder jaja su zabranjena u SAD-u zato što uz njih ide i plastična igračkica, kojom bi dete moglo da se udavi ukoliko bi je progutalo. U Kanadi, pak ovakva zabrana ne važi, zato što je toliko teško otvoriti plastično jaje i doći do igračke da je gotovo neverovatno da bi ona uopšte mogla da predstavlja problem. Američki carinici su prošle godine zaplenili više od 25 hiljada čokoladnih jaja. Priča tu nije završena. Iako nije kažnjena, Berdova je nakon toga dobila pismo, na sedam strana, u kome se od nje traži da o zvanično pristane na uništavanje zaplenjenih kinder jaja. Ukoliko se, pak, odluči da zahteva povraćaj zaplenjene robe, onda bi trebalo da uplati 250 dolara za njeno skladištenje.

Pesma Dajr strejtsa postala uvredljiva

Savet za standarde kanadske radiodifuzije ocenio je da je pesma Money for Nothing grupe Dajr strejts, uvrdljiva za emitovanje na ovim prostorima zbog toga što se u njoj pojavljuje reč 'fagot', i to tri puta u istom, neprimerenom kontekstu. Ovom nezavisnom telu podneta je žalba da je radio stanica CHOZ-FM emitovala pesmu čiji je tekst izuzetno uvredljiv za pripadnike gej, lezbijske, biseksualne i transseksualne populacije, budući da ova reč ima uvredljivo značenje. Po Etičkom kodeksu Asocijacije za radiodifuziju, emiteri treba da obezbede da u svojim programima nemaju diskriminatorni ili uvredljiv materijal koji se odnosi na rasno, nacionalno ili etničko poreklo, boju, religiju, uzrast, pol, seksualno opredeljenje, bračni status ili fizički ili mentalni nedostatak. Zaključeno je da reč 'fagot', kada se odnosi na homoseksualca, nije više prihvatljiva. U obrazloženju stoji da su se neke stvari izmenile, te da pravila za emitovanje moraju biti u skladu sa sadašnjim vrednostima, a ne sa onima iz vremena kada je pesma nastala. Pesmu su još davne 1985. godine napisali zajedno Mark Nofler i Sting i ona se nalazi na albumu Brothers in Arms. ovenčana je priznanjima, a spot za ovu pesmu jedan je od prvih urađenih uz pomoć kompjuterske animacije.

Deset godina od prvih homoseksualnih brakova

Pre deset godina sklopljeni su prvi homoseksualni brakovi u Torontu, što predstavlja značajan datum u istoriji ostvarivanja ljudskih prava u Kanadi. Pioniri su bili Ana i Elejn Votur i Kevin Burasa i Džo Varnel, koji priznaju da nisu bili svesni onoga što može da ih čeka tokom i posle ceremonije u crkvi Metropolitan komjuniti u Riverdejlu. Kao kuriozitet se pominje i da je sveštenik Brent Hoks tada na sebi imao neprobojni prsluk i da se sve odvijalo pod policijskom prismotrom i stražom. Svega toga ne bi bilo da se nisu tu umešala i dva advokata, Daglas Eliot i Marta Mekkarti, koji su se pobrinuli za pravnu podlogu prava na homoseksualnu zajednicu. Dve godine nakon ovih prvih venčanja ontarijska vlada je i zvanično priznala istopolne bračne zajednice. Upravo ovi prvi partneri učinili su mnogo da se shvatanja ljudi promene i da za zajednicu bude važno ko koga može da voli, a ne ko sa kim vodi ljubav. Ova dva para će obeležiti desetu godišnjicu svojih brakova u istoj crkvi, kroz još jedno zaklinjanje na međusobnu ljubav.

Čudna svetlost nad Otavom

U utorak se pred zoru nad Otavom pojavila interesantna svetlost. U stvari, sve je izgledalo kao da je sa zemlje ka nebu uperena svetlost stotina baterijskih lampi. Džef Kulson, meteorolog pri Ministarstvu za životnu sredinu, objašnjava da nije u pitanju nikakva neobična svetlost, već da je u pitanju pojava vezana za vazduh. Pojava je poznata kao truboliki stub, trumpet pillar, zbog oblika koji ima, a javlja se najčešće kada je vazduh hladan i čist, što dovodi do stvaranja kristala leda pri tlu. Ukoliko se tada pojavi neki izolovani izvor svetlosti u mračnom okruženju, onda dolazi do optičkog efekta stvaranja ovog stuba. Ovaj efekat može da varira i u zavisnosti od oblika ledenih kristala. Pod određenim uslovima, kristali mogu da stvore privid obruča oko meseca.