SRBIJA

Srbi iz Klivlenda i Kanade pomogli najugroženije u Kraljevu

Evropa ne sme zataškati zločine nad Srbima

Srbi najveći pesimisti u svetu

Gardeto: Situacija na Kosovu alarmantna

Izbori na Kosovu ispod demokratskih očekivanja

Turski hirurg Sonmez pred istražnim sudijom

Srbija treba više da se angažuje u regionu

Srbi iz Klivlenda i Kanade pomogli najugroženije u Kraljevu

Trideset porodica iz Kraljeva i okolnih sela dobilo je juče i prekjuče po 2.000 američkih dolara, u dinarskoj protivvrednosti od 161.620 dinara, pomoći od Srba iz Severne Amerike okupljenih oko Crkveno-školske opštine "Sveti Sava" u Klivlendu. Ukupna vrednost donacije je 60.000 dolara koje su juče podeljene zajedno sa pomoći od 14.000 evra prikupljenih od Srba u Kanadi, zahaljujući organizaciji Srpskog sabora "Dveri", rečeno je na konferenciji za novinare u Kraljevu. Starešina hrama Sveti Sava u Klivlendu Mijoljub Matić i član Crkveno-školske opštine Petar Svilar lično su uručili pomoć porodicama čije su kuće oštećene u zemljotresu i najsiromašnijim porodicama. "To nije neka ogromna svota koju smo dali, ali je darovano od srca od strane naših 850 porodica okupljenih oko naše Crkveno-školske opštine u Klivlendu", rekao je Svilar. Sveštenik iz Beograda Miodrag Popović je kao predstavnik organizacije "Srpska bratska pomoć", koja okuplja Srbe u Kanadi, rekao novinarima da je od ovog novca u dva navrata uručena pomoć ugroženim porodicama i kupljena oprema za dečji vrtić "Mladost" u Kraljevu.

Evropa ne sme zataškati zločine nad Srbima

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je danas u Banjaluci da Evropa ne sme zataškati zločine koji su počinjeni nad otetim Srbima na Kosovu niti trgovinu ljudskim organima u "žutoj kući". Odalović je izrazio uverenje da će evropske institucije, poput Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, "znati da daju odgovore i preporuke koji će imati obavezujući karakter da se istraže svi navodi i sprovede nepristrasna istraga koja će utvrditi sve činjenice o događajima, o broju ubijenih, načinu na koji su stradali i gde su sahranjena tela otetih Srba sa Kosova i Metodije". Prema njegovim rečima, Srbija i vladina Komisija za nestala lica godinama pokušavaju da dokažu informacije o trgovini ljudskim organima Srba sa Kosova u "žutoj kući" u Albaniji, koje je objavila bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte. Nakon što je položio venac na Spomen-kosturnicu na banjalučkom Novom groblju, Odalović je novinarima kazao da je važno da se utvrdi puna istina o dešavanjima na Kosovu od dolaska međunarodne mirovne misije, te da se utvrdi kako su međunarodne snage dozvolile da se u vreme njihovog mandata desi najveći progon Srba sa Kosova i Metohije. Odalović je istakao da posle istrage o trgovini ljudskim organima, svi koji su priznali nezavisnost Kosova "treba da stave prst na čelo i pokrenu postupak preispitivanja odgovornosti" o tome kako je "formirana kvazi država na ovakvim zločinima". On je rekao da na Kosovu još ima 1.820 nestalih, među kojima 528 Srba, dodajući da je u procesu traženja nestalih na tom prostoru potrebna podrška međunarodnih predstavnika. U Banjaluci se danas održava sastanak Operativnog tima Republike Srpske za traženje nestalih lica i Komisije Vlade Srbije za nestala lica, na kojem bi trebalo da budu definisani zajednički ciljevi u procesu traženja nestalih osoba na području bivše Jugoslavije.

Srbi najveći pesimisti u svetu

Građani Srbije su najveći pesimisti u svetu kada su u pitanju očekivanja za 2011. godinu, pokazalo je istraživanje asocijacije Galup internešnel. Srbija je prošle godine bila na trećem mestu na listi pesimista. Odmah nakon Srbije, na listi pesimista ove godine je Rumunija. Istraživanje sprovedeno u 53 zemlje sveta pokazalo je da su najveći optimisti građani Nigerije, pokazuju rezultati istraživanja. Kada je reč o ekonomskim očekivanjima, najveći pesimisti su stanovnici Francuske, Islanda i Rumunije, dok su Srbi na četvrtom mestu. Oko 40 odsto svetskog stanovništva ima pozitivna očekivanja od 2011. godine, dok je svaki treći stanovnik sveta pesimističan. Optimizam je najveći u zemljama Afrike i Azije (Nigerija, Vijetnam, Kina i Gana) kao i u Brazilu. Među optimistima su i građani Kosova, koji su na osmom mestu u svetu. Skandinavske zemlje i Švajcarska, takođe, očekuju ekonomski prosperitet u 2011. godini, dok su ostale evropske zemlje, kao i SAD i Japan mnogo više zabrinute. Građani Istočne Evrope i bivše sovjetske zemlje uglavnom imaju negativna očekivanja. Galup ocenjuje da je pesimizam najrasprostanjeniji u regionu Balkana kao i da su u odnosu na prošlu godinu rezultati uglavnom stabilni. Istraživanje je u Srbiji uradila agencija TNS Medium galup, koja je članica Galup intrnešnela. Istraživanje je urađeno krajem 2010. godine na uzorku od 1.023 ispitanika.

Gardeto: Situacija na Kosovu alarmantna

Izvestilac Saveta Evrope iz Monaka Žan-Šarl Gardeto ocenio je u svom izveštaju kao alarmantu situaciju na Kosovu, ukazujući posebno na ubistva i nesigurnost svedoka u suđenjima. "Na Kosovu ne postoji zakon o zaštiti svedoka, svedoci su ubijani i povređivani, preti im se, i oni, jednostavno, nisu sigurni", izjavio je za "Večernje novosti" Gardeto. Njegov izveštaj će 26. januara, dan posle izveštaja izvestioca Dika Martija (o trgovini organima na Kosovu), biti na dnevnom redu zasedanja Parlamentarne skupstine SE u Strazburu. Gardeto u izveštaju o "zaštiti svedoka, kao kamenu temeljcu za pravdu i pomirenje na Balkanu", tvrdi i da lokalni mediji često otkrivaju identitet zaštićenih svedoka, te da potencijalni svedoci, posle svega, nemaju poverenja i odbijaju da svedoče, jer će ih, u suprotnom, smatrati za izdajnike. Gardeto je zaključio i da, bez međunarodne zajednice, na Kosovu ne bi mogla da bude obezbeđena nikakva zaštita ugroženih svedoka i da kosovska policija za to nema potrebne kapacitete. Poslanik iz Monaka je ocenio da manjine na Kosovu nisu uključene u politički proces i da nemaju dovoljno mogućnosti da se čuju, te da nisu uzete u obzir u sistemu kojem, tako, nedostaje kredibilitet, jer previše favorizuje izražavanje samo jednog, večinskog dela stanovništva. "Trebalo bi da bude stvoren mehanizam kojim bi bilo omogućeno da im se (svedocima) i ubuduće pružaju pomoć i zaštita. Očekujem, dakle, da bude izglasana rezolucija koja će omogućiti da se dođe do rešenja za poboljšanje zaštite svedoka, kako u Haškom tribunalu, tako i u zemljama bivše Jugoslavije", kazao je Gardeto. Prema njegovim rečima, po pitanju zaštite svedoka situacija se u regionu razlikuje od zemlje do zemlje. "Najrazvijeniji sistem ima Hrvatska. S druge strane, u BiH ima malo zakona, limitirane primene, s malo sredstava i nedovoljno zaštite svedoka", rekao je izvestilac SE. U Srbiji, prema oceni Gardeta, postoje zakoni koji predviđaju zaštitu svedoka, kao i adekvatna opremljenost u Specijalnom sudu za ratne zločine i organizovani kriminal u Beogradu. Poslanik iz Monaka je ukazao da u Srbiji "ima problema sa sredstvima". "Postoji i problem da svedoci saznaju koje sve mere zastite imaju na raspolaganju, kao i da se nađe zemlja za prihvatanje onih svedoka koji treba da promene mesto stanovanja i identitet", rekao je Gardeto.

Izbori na Kosovu ispod demokratskih očekivanja

Delimično ponovljeni izbori na Kosovu u nedelju nisu opravdali demokratska očekivanja nacionalnih i međunarodnih posmatrača, ocenila je Ulrike Lunaček, izvestiteljka Evropskog parlamenta (EP) za Kosovo i šefica delegacije izbornih posmatrača EP. Istovremeno je zatražila i da se pred sud izvedu oni za koje se utvrdi da su odgovorni za nepravilnosti i prevare na nedeljnim i ranijim izborima na Kosovu prošle i pretprošle godine. Kako se navodi na internet-stranici austrijskih Zelenih čija je političarka Ulrike Lunaček, "uprkos naporima kosovskog civilnog društva i mnogobrojnih aktivistkinja i aktivista, nove optužbe da je bilo prevara pokazuju da očito nije postojala politička volja da se sprovedu, odnosno dopuste izbori u skladu sa propisima". Ulrike Lunaček je pozvala "centralnu izbornu komisiju da brzo i brižljivo proveri sve pritužbe". Navela je da posle boravka na Kosovu u nedelju "može da potvrdi mnogobrojne nepravilnosti kao što su zastrašivanja, nepoštovanje izborne tajne i tehnički problemi, bilo da je reč o nestanku svetla na izbornim mestima ili o nedelotvornosti sistema davanja otiska prsta uz korišćenje posebnog mastila čime je trebalo da se spreči da isti ljudi glasaju više puta". Kako se navodi na stranici austrijskih Zelenih, "u krajnjem slučaju, Ulrike Lunaček podržava zato predlog da se izborni rezultati u opštinama u kojima je bilo dokazanih prevara proglase nevažećim". "Organizatori izbora, koji su već prilikom lokalnih izbora 2009. godina, parlamentarnih izbora 12. decembra prošle godine i prošle nedelje identifikovani kao odgovorni za izborne prevare i nepravilnosti, moraju u skladu sa zakonima da budu izvedeni pred sud", zatražila je izvestiteljka EP za Kosovo. Ocenila je da bi "to bi bio jasan signal da ni vlasti ni stanovništvo na Kosovu, kao ni Evropska unija (EU) ne prihvataju to nedemokratsko-kriminalno ponašanje".

Turski hirurg pred istražnim sudijom

Turski hirurg Jusuf Sonmez koji je uhapšen u Istanbulu zbog sumnje da je umešan u trgovinu organima na Kosovu i treba da bude izveden pred istražnog sudiju, javljaju turski mediji. Sonmez (53) poznat i pod nadimkom "Doktor Frankeštajn" uhapšen je u Istanbulu na osnovu Interpolove poternice zbog sumnje da je učestvovao u operacijama vađenja organa na Kosovu i u Azerbejdžanu kao deo međunarodne mreže trgovaca ljudskim organima. Sonmezov advokat Husein Sevim izjavio je, kako prenosi turska štampa, da je njegov klijent priveden zbog "optužbi na Kosovu". Misija EU na Kosovu, Euleks je saopštila da još nije poznato da li će Sonmez biti izručen Kosovu. "Hapšenje je izvršeno na osnovu poternice Okružnog suda u Prištini u vezi sa takozvanim slučajem Medikus. Tužilac iz kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova blisko sarađuje sa turskim pravosudnim organima kada je u pitanju istraga koja se vodi na Kosovu", rekla je portparolka Euleksa Irina Gudeljević za KiM Radio iz Čaglavice. Prema njenim rečima, u ovoj fazi je suviše rano da se kaže da li će Sonmez biti izručen na Kosovo, jer o tome ne odlučuje Euleks. Okružni sud u Prištini uskoro će odlučiti o potvrđivanju optužnice protiv lekara iz privatne urološke klinike Medikus u Prištini, optuženih za trgovinu ljudskim organima. Na ročištu u Okružnom sudu u Prištini, tužilac Evropske unije Džonatan Ratel je 6. januara rekao da su "siromašni ljudi iz inostranstva dovedeni na Kosovo, sa lažnim obećanjima da će dobiti novac za njihove bubrege koji su kasnije prodati primaocima za nezakonsku transplantaciju". Ratel je rekao da je Sonmez "bio glavni učesnik u operacijama" na privatnoj klinici na periferiji Prištine. U optužnici je pet osoba optuženo za trgovinu ljudskim organima, organizovani kriminal i zloupotrebu službenih ovlašćenja, a dve osobe za nezakonito obavljanje medicinske delatnosti. "Donatori" i primaoci organa bili su različitih nacionalnosti i ovaj slučaj nema nikakve veze sa "žutom kućom" u Albaniji, izjavila je portparolka Euleksa Kristina Herodes, nakon okončanja ročišta. Slučaj Medikus su pokrenuli kosovski i policajci UNMIK-a u novembru 2008. godina, a preuzeli su ga policija i tužilaštvo misije Euleks. Pored Jusufa, međunarodna poternica je izdata i za izraelskim lekarom koji je u bekstvu. Agencija Frans pres podseća da je Sonmez u više navrata privođen u Turskoj zbog nelegalne transplatacije organa i sumnjivih radnji, ali da je 2005. godine izbegao zatvor pošto je te godine stupila na snagu amnestija. Turski lekar je, međutim, 2008. godine u odsustvu osuđen na osam godina zatvora, piše turska štampa.

Srbija treba više da se angažuje u regionu

Srbija bi trebalo da se više angažuje na sprovođenju inicijativa za regionalnu saradnju, ocenila je zamenica generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju Jelica Minić. "Srbija pomalo zaostaje u konkretnom manifestovanju volje da operativno podrži regionalnu saradnju", kazala je ona u intervjuu za portal EurAktiv Srbija (www.EurActiv.rs). Prema njenim rečima "šest veoma važnih institucija i sedišta regionalnih inicijativa nalaze se u Hrvatskoj, četiri u BiH i četiri u Makedoniji", dok su u Srbiji samo Transportna opservatorija za Jugoistočnu Evropu i Centar za kontrolu malog naoružanja. Srbija je nedavno preuzela obavezu da postane domaćin regionalne inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi, kazala je ona i dodala da bi bilo dobro da se to i ostvari. Minić je ocenila da su politički odnosi balkanskih zemalja u 2010. unapređeni i više nisu kočnica za saradnju u ekonomiji, pravosuđu, bezbednosti i drugim oblastima. "Politička saradnja je dugo na neki način bila kočnica svih ostalih normalnih procesa koji su se u regionu počeli da odvijaju" u oblastima ekonimije, obrazovanja, nauke, policijske saradnje, kazala je ona. Kada je reč o odnosima Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, Minić je kazala da bi bilo dobro da Srbija sarađuje sa Bosnom i Hercegovinom u celini, umesto da se fokusira isključivo na Republiku Srpsku. "Pretpostavka je da će nakon izbora u BiH doći do relaksiranije atmosfere..., što će omogućiti intenzivnije povezivanje ne samo sa Republikom Srpskom, već sa celokupnom BiH", kazala je ona, ukazavši da je ekonomska saradnja Srbije i BiH intenzivna, ali da bi je trebalo unaprediti da ne bi ostala na nivou trgovine poljoprivrednim proizvodima i poluproizvodima. Kako je navela, trebalo bi razviti industrijsku saradnju u okviru koje bi se postrojenja u regionu specijalizovala za različite faze proizvodnog procesa, pa bi se mogli dobiti regionalni proizvodi. "Za to je potrebno imati radnu snagu koja je kvalifikovana, obrazovana i prati tražnju na tržištu radne snage", rekla je Minić uz opcenu da ponuda radne snage nije usklađena sa zahtevima tržišta i da u nekim oblastima postoji višak a u nekim manjak. Rešenje za taj problem je veće otvaranje tržišta radne snage u celom regionu i uspostavljanje programa za praćenje zahteva tržišta radne snage. Minić je rekla da je za privlačenje stranih investitora potrebno imati radnu snagu koja odgovara njihovim planovima. Zemlje regiona treba da se pripremaju da što bolje koriste nove linije pomoći EU i različite vidove saradnje, kazala je ona, napomenuvši da će usmerenost na praktične stvari omogućiti uspostavljanje boljih odnosa u regionu i prevazilaženje problema u saradnji. "Cilj Srbije bi trebalo da bude da što bolje iskoristi evropske fondove. To je bio ozbiljan problem za sve nove članice u talasu proširenja 2004. i 2007. i pre pristupanja i nakon pristupanja", ukazala je ona. Minić je istakla da je Savet za regionalnu saradnju dosta postigao u koordinaciji saradnje velikog broja regionalnih inicijativa. "Došli smo do podatka da u regionu deluje preko 50 regionalnih inicijativa (...) Pokušavamo da pomognemo tim inicijativama, omogućimo pristup fondovima, smanjimo dupliranje u radu", kazala je Minić. Ona je među značajne inicijative ubrojala radnu grupu za ruralni razvoj, mrežu saradnje u oblasti javnog zdravlja u Jugoistočnoj Evropi, u obrazovanju, ljudskim resursima, infrastrukturi, kao i CEFTA, sa kojom Savet sarađuje. Savet je nadležan za saradnju zemalja bivše Jugoslavije, kao i za Albaniju, Bugarsku, Rumuniju, Grčku, Tursku i Moldaviju.