KANADA

Stratford i Vinzor u užem izboru za najinteligentniji grad

Kontrola putnika zadire u intimu

Nastave za tinejdžere počinje u 10 sati

Ontarijska vlada pomaže u odvikavanju od pušenja

Nema kazne za nepopunjavanje popisnog formulara

U Okvilu mačke mogu biti samo kućni ljubimci

Pooštreni uslovi za dobijanje hipotekarnih kredita

Slušaoci nemaju nove pritužbe

Neoprane farmerice opasne za društvo, ali ne i za zdravlje

Pretraživač za kanadsku istoriju

Na aukciji prodata jedinstvena mapa Kanade

Stratford i Vinzor u užem izboru za najinteligentniji grad

Dva ontarijska grada, Stratford i Vindzor, našli su se u užem izboru od sedam najinteligentnijih naselja na svetu, od kojih će samo jedno dobiti ovu interesantnu titulu. Pored ova dva grada, tu su još i Čitanoga (Tenesi), Dablin (Ohajo), Ajndhoven (Holandija), Izi le Mulino (Francuska) i Riversajd (Kalifornija). Lista je obelodanjena na godišnjoj konferenciji Pacifičkog telekomunikacionog saveta u Honoluluu, Havaji. Kao se ističe, ovo su gradovi koji su model za ekonomski i socijalni razvoj u 21. veku, kroz korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija za snažan rast, rešavanje društvenih problema i promociju kulture. Svi ovi gradovi izabrani su na osnovu nominacija tima nezavisnih analitičara. Za Stratford se ističe da je svojevrsni spoj poljoprivrede, industrije i kulture, koji uz pomoć kablovske firme u vlasništvu grada, dodaje tom spoju unapređenje digitalnih medija i sve što ide sa tim. Posebno su ponosni time što je četiri petine stratfordskih porodičnih lekara preko širokopojasne mreže povezano na e-portal za podatke o pacijentima, administraciju i negu posle radnog vremena, što je od ogromne pomoći u rešavanju problema nedostatka medicinskog kadra. Vindzor, pak, pokušava da se prestroji u vremenu recesije, koja pogađa njegovu automobilsku industriju. Akcenat se stavlja na jak turizam i poljoprivredu, posebno proizvodnju vina, potom na Univerzitet, a sve to uz pomoć nacionalne i provincijske vlade. Oni kroz kooperativnu mrežu WEDnet izlaze u susret potrebama političkih i obrazovnih institucija, ali se udružuju i sa drihim okolnim mestima kako bi kablovskom mrežom povezali i žitelje iz zapostavljenih seoskih sredina. Konačnu procenu daće grupa stručnjaka, koji će obići sve finaliste i do juna načiniti izbor. Kanadski gradovi nalaze u u najužem izboru svaki put od 2002. godine, a dva puta je pobednik bio sa ovih prostora. Prvo je to bio Kalgari, 2002. godine kao jedan od dva najinteligentnija grada, a drugi Voterlu, 2005. godine.

Kontrola putnika zadire u intimu

Elizabet Streker, 82, bila je više nego neprijatno iznenađena tretmanom koji je prvih dana ove godine imala na međunarodnom aerodromu u Kalgariju. Njena jedina greška bila je što je rekla da nema nikakve tečnosti ili gelove sa sobom, a pri tom je zaboravila, ili nije želela da pomene, da nosi protezu od gela za dojku, odstranjenu zbog kancera. Aerodromski skener je, tako, kod ove bake pronašao gel, i tada je započeta detaljna kontrola. Kako objašnjava, radnici obezbeđenja su se, pri tom, ponašali kao da je ona krivac i da ih je namerno prevarila, te su je ispipali po čitavom telu. Gospođa Streker je odmah rekla da je čitavo to iskustvo bilo veoma ponižavajuće i da će zatražiti izvinjenje sa zvaničnog mesta. Kada se objavljena priča o mukama koje je prošla gospođa Streker, usledila su dva telefonske poziva iz Uprave za bezbednosti aviosaobraćaja, sa izvinjenjem i obećanjem da će o čitavom slučaju biti sprovedena istraga. Oglasio se i federalni ministar za saobraćaj Čak Stral, koji je istakao da je ponašanje aerodromskog obezbeđenja apsolutno neprihvatljivo, zato što oni imaju zakonsku obavezu da se prema pu-tnicima odnose dostojanstveno i sa poštovanjem. Nadležni sa aerodroma naglašavaju da su zabrinuti zbog ovog slučaja i veruju da će provera svih detalja biti završena pre kraja meseca. Obično se ne objavljuju rezultati do kojih se došlo, radi zaštite privatnosti. Džodi Mosli, portparolka Aerodroma, napominje da će eventualne promene postupka kontrole ostati u nadležnosti Uprave, koja nadgleda bezbednsnu kontrolu na aerodromima. No, gospođa Streker insistira da nije želela da se o njoj priča i piše, i tim više je uznemiravaju anonimni telefonski pozivi u kojima je optužuju da ona u stvari želi nešto da dobije. Njena namera je samo da se stvari promene na bolje, možda i samo kroz obuku službenika za humaniji pristup prema putnicima. Samo i jedino zbog toga ona je podnela i formalno žalbu Upravi za bezbednost.

Nastave za tinejdžere počinje u 10 sati

Prvi rezultati govore da su u Istern Komerc Koledžijat Institutu načinili pravi potez i uveli uspešnu novinu. Oni su, naime, jedina srednja škola u Torontu koja je, poštujući naučne rezultate o bioritmu tinejdžera, pomerila početak nastave na 10 sati. Eksperiment je započeo u jesen 2009. godine. I nastavnici i roditelji slažu se da je, pre svega, raspoloženje tinejdžera mnogo bolje. Očigledno je da dodatni sat vremena spavanja u jutarnjim satima daje rezultate. Ranije mrzovoljni zbog neispavanosti, sada su pozitivniji, pričljiviji i prijatniji u kontaktima sa svima. Veoma je važno da su i ocene bolje. U jedanaestom razredu je, recimo, procenat nedovoljnog uspeha iz matematike pao na 17, sa ne tako davnih 45 odsto. Jedan profesor je, recimo, primetio da je pohađanje nastave mnogo redovnije, kao i da se mnogo ređe dešava da se učenici uspavaju na časovima, umorni od rada do kasnih sati ili od jutarnjih kućnih obaveza. Direktor škole Sem Mikeli kaže da ga najviše interesuje kako se ova promena odražava na zdravlje učenika i na njihova obrazovna postignuća. Naučnici su još pre nekoliko godina ustanovili da kod tinejdžera postoji problem sa spavanjem, koji je uglavnom hormonske prirode. Naime, kod njih dolazi do oslobađanja hormona melatonina kasnije nego kod odraslih, tek oko 11 sati uveče, što objašnjava nedostatak želje za snom u uobičajeno vreme za odlazak na spavanje. Oni, zato, odlaze na počinak u kasnijim noćnim satima, a kada se zna da je za rast i razvoj njihovog organizma potrebno i do devet sati spavanja, onda je jasno zbog čega učenicima u Istern Koledžijatu odgovara novoustanovljeno vreme početka nastave.

Ontarijska vlada pomaže u odvikavanju od pušenja

Ontarijska vlada koristi svaku priliku da podseti pušače na sve rizike koje sobom nose cigarete i da ih podstakne da prestanu sa tom nezdravom navikom. Posebno je pojačana aktivnost u okviru nacionalne kampanje Nedelja bez duvanskog dima, i naročito na Dan bez korova, svake godine u trećoj nedelji januara. Tako je ovih dana najavljeno da će timovi medicinskih stručnjaka za porodično zdravlje davati pušačima nikotinske flastere i žvakaće gume, kao i da će besplatne savetodavne terapije početi na proleće. Ministarka za promociju zdravlja Margaret Best veruje da će ove inicijative, koje se sprovode u saradnji vlade sa Centrom za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje, pomoći da dodatnih 20 hiljada građana provincije ostavi duvan, koji se smatra za jednu od zavisnosti koje je najteže prekinuti. Po rečima premijera Daltona Mekgvintija, liberali su dali svoj doprinos zabranom pušenja u kolima u kojima se nalaze i deca, kao i na svim javnim mestima na kojima bi moglo biti narušeno zdravlje drugih. Povodom pritužbi nekih stanara koji žive u stambenim zgradama da im smeta dim koji se oseća iz tuđih stanova, te da se i oni mogu okarakterisati kao pasivni pušači, postoje različita mišljenja. Međutim, premijer Mekgvinti tvrdi da se zabrana pušenja neće odnositi i stambene zgrade. On objašnjava da bi se takvom uredbom previše zašlo u privatnost građana, jer bi to značilo određivanje primerenog i neprimerenog ponašanja u nečijem domu. Mekgvinti priznaje da on nije spreman da preuzme na sebe takav zadatak, zato što i dalje veruje u izreku da je moja kućica, moja slobodica.

Nema kazne za nepopunjavanje popisnog formulara

Sandra Finli, nekadašnja liderka saskačuanske stranke Zelenih, okrivljena je za nepoštovanje kanadskog zakona o popisu i pretila joj je kazna od tri meseca zatvora i novčana kaznom od 500 dolara. Ustanovljeno je, naime, da ona nije popunila svoj formular za popis iz 2006. godine. Razlog za neispunjavanje građanske dužnosti bio je to što vlada koristi usluge američkog proizvođača Lokid Martin, zbog čega je Finlijeva godinama unazad pisala prigovore vladi. Na sudu je advokat Finlijeve zamerao i da se pitanjima u formularu za popis narušavaju prava građana na privatnost, ona ista koja su zagarantovana Poveljom o pravima. U presudi, pak, stoji da se 'prikupljanje ličnih podataka zarad statistike ne može smatrati neopravdanim ispitivanjem i prisvajanjem'. Ipak, od kazne nije bilo ništa i Finlijeva je u potpunosti oslobođena svih optužbi. Mnogi su očekivali ovakav rasplet između ostalog i zbog toga što je vlada prošle godine donela odluku da je popunjavanje kompletnog, dugog popisnog formulara na dobrovoljnoj bazi. Advokati odbrane su imali pripremljene žalbe za slučaj da Finlijeva bude kažnjena.

U Okvilu mačke mogu biti samo kućni ljubimci

Od prvog dana ove godine u Okvilu uradili su korak više ka zaštiti životinja. Isto kao i u Miltonu, Brlingtonu i Hamiltonu, od sada je i ovde zabranjeno da se mačke slobodno šetaju ulicama. Za pse je slična zabrana uvedena još ranije, a od sada će i vlasnici mačaka morati strogo da vode računa da njihovi ljubimci stalno budu u kući i pod nadzorom. Usklađeni su i gradski propisi vezani za životinje, tako da se vlasnici čije se mačke više puta nađu u prihvatilištu, kažnjavaju sa 105 dolara, plus 30 dolara gradske takse, plus 25 dolara za vraćanje životinje, kao i po 15 dolara za svaki dan boravka životinje u prihvatilištu. Johana Golder, direktor Humanog društva za Okvil i Milton, objašnjava da je za veliki broj mačaka po gradovima krivo i to što se neželjeni mačići veoma često namerno odbacuju, pa završavaju u prihvatilištima ili na ulici. To se, potom, odražava i na broj ptica, kojima mačke vole da se hrane. Ideja o uvođenju više reda u mačju populaciju nije strana ni Torontu, gde se procenjuje da ima između 100 i 300 hiljada mačaka na ulicama. Tu su najavljeni planovi za proširivanje volonterskog programa za hvatanje, sterilizaciju i vraćanje mačaka lutalica u kolonije oko grada.

Pooštreni uslovi za dobijanje hipotekarnih kredita

Ministar finansija Džim Flaerti pooštrio je uslove za dobijanje hipotekarnih kredita, kako bi predupredio sve veće kreditno opterećenje građana. Predviđena su nova ograničenja na pozajmicu, u skladu sa vrednošću stambenog objekta i redukovanom amortizacijom, što omogućava bržu otplatu krova nad glavom. Novim merama najduži period amortizacije smanjen je na 30, sa 35 godina, za kredite iz vladinog programa, pri čemu je odnos visine kredita prema vrednosti više od 80 odsto. Takođe je smanjen maksimalni iznos koji građani mogu da podignu za refinansiranje svojih hipotekarnih kredita , na 85, sa dosadašnjih 90 odsto vrednosti stambenog objekta. Ministar Flaerti veruje da će ove mere pomoći da se spreči prezaduživanje građana. Ministar Flaerti naglašava da Kanada ima dobro regulisan sektor stambene izgradnje, koji nije dozvolio da dođe do grešaka iz drugih zemalja i najgorih posledica globalne recesije. On veruje da će nove mere omogućiti kanadskim porodicama da uštede investiranjem u svoj dom i budućnost.

Slušaoci nemaju nove pritužbe

Odluka Saveta za nacionalnu radiodifuziju o zabrani pesme Money for Nothing, grupe Dajr strejts, zbog toga što se u tekstu reč 'fagot' pominje tri puta u neprimerenom kontekstu i time krši Etički kodeks, izazvala je pravu buru negodovanja među radio poslenicima. Oni gotovo jednoglasno smatraju da se radi o 'gruboj greški u proceni'. Rok stanice u Edmontonu i Halifaksu odmah su prošlog petka, u znak protesta, čitavih sat vremena, između devet i deset sati uveče, posvetili samo toj pesmi i neprekidno su je emitovali. Njihovi čelnici smatraju da je ovaj potez Saveta kontraproduktivan, jer stvara osećaj izuzetne političke korektnosti na račun slobode govora. Dž.K. Daglas, programski direktor stanice Lj104, ističe da će programska politika te stanice i nadalje biti određena mišljenjem slušalaca koji, po njegovim rečima, u proteklih 25 godina nisu imali primedbi na tu pesmu. Odluka Saveta o zabrani emitovanja pesme odnosi se na svaku privatnu radio stanicu, s tim da će posebni koraci biti preduzeti samo ukoliko se podnese posebna pritužba zbog ponovnog stavljanja na program. Zanimljivo je da se povodom svojevrsnog protesta radio emitera, prošlog petka, niko od slušalaca nisu požalio na emitovani repertoar. U diskusijama povodom ove cenzure stavljaju se primedbe i na druge reči koje se koriste u pesmama, posebno u rep muzici. Jedna od takvih, spornih reči je 'kučka', sa izrazito negativnom konotacijom i mržnjom prema ženama. Ukoliko bi se proces jezičkog čišćenja nastavio, još bi mnoge pesme mogle biti zabranjene.

Neoprane farmerice opasne za društvo, ali ne i za zdravlje

Student Džoš Li, sa Univerziteta Alberta, verovatno je oborio rekord nošenja prljavih farmerica, pošto svoje nije prao punih 15 meseci. On procenjuje da ih je obukao oko dve stotine puta tokom eksperimenta. Radi se o paru farmerica od sirovog, hemijski neobrađenog teksasa koje, ako se nose dovoljno dugo, dobiju obrise vlasnikovog tela, sa izbledelim delovima koji im daju jedinstveni izgled. Li se, pri tom, pitao da li su ovakve farmerice po bilo kom osnovu rizične za zdravlje. Zato ih je dao svojoj profesorki ljudske ekologije Rejčel Mekkvin, koja je ispitala prisustvo bakterija na njima. Na veliko iznenađenje, na farmericama je pronađeno svega pet vrsta bakterija, ali ni jedne nisu opasne po zdravlje. Najviše ih je bilo u preponama, ali su sve u suštini bile bakterije čije je prisustvo na koži sasvim uobičajeno. Li kaže da su se neki njegovi prijatelji grozili zbog ovog eksperimenta, ali bilo je i onih prepunih razumevanja. On čak kaže da su štrokave farmerice postale svojevrstan razlog za sretanje sa novim osobama. Jedno od Lijevih rešenja za neprijatan miris, koji je bio neizbežan posle toliko vremena, je da ih povremeno stavlja u zamrzivač, odakle su nekim čudom, izlazile bez mirisa. Druga provera ovog istog para farmerica bila je posle pranja i skoro dvonedeljnog nošenja. Na opšte iznenađenje, rezultati bakteriološke provere bili su skoro isti. Ipak, profesorka Mekkvin preporučuje pranje farmerica makar jednom mesečno, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog neprijatnog mirisa.

Pretraživač za kanadsku istoriju

Ovih dana postavljen je novi, moćan pretraživač za podatke iz kanadske istorije, Canadiana Discovery Portal, koji u sebi sadrži informacije iz 30 različitih biblioteka, muzeja i arhiva iz čitave zemlje. Kako se ističe, to je pravi Gugl za kanadsku istoriju, pošto je preko njega dostupno više od 60 miliona stranica, na engleskom i francuskom jeziku. Tvorci sa ponosom kažu da ne podseća na tradicionalne akademske pretraživače, već da u sebi sadrži sve pozitivne karakteristike Gugla, gde se samo ukuca ključna reč i pojavi se čitava lista mogućih izvora podataka. Takođe, ovaj pretraživač nudi obilje najraznovrsnijih podataka vezanih za Kanadu, od istorije, zdravstva, umetnosti, preko hokeja, pa do podataka koji se odnose na genealoško poreklo porodica. Na ovom projektu se radilo već neko vreme, jer je bilo potrebno i prikupiti sredstva, i razviti softver i pomoći institucijama da povežu delove svojih zbirki. Veruje se da bi digitalizacija sveg istorijskog materijala nastalog pre devedesetih godina prošlog veka, moglo da košta otprilike milijardu dolara. No, najverovatnije da se to neće raditi na nacionalnom nivou, već će institucije individualno raditi na digitalizaciji svog sadržaja.

Na aukciji prodata jedinstvena mapa Kanade

Nedavno otkrivena mapa Kanade, stara preko tri veka, prodata je ove nedelje za 318 hiljada dolara u britanskoj aukcijskoj kući Lorens fajn arts. Mapa je pronađena u jednoj kući u Škotskoj, dok su je raščišćavali, vršili procenu i pripremali za prodaju nakon smrti vlasnika. Za mapu su se nadmetali potencijalni kupci iz Kanade i iz Velike Britanije, ali nije saopšteno odakle je kupac koji je uspeo da se domogne ovog jedinstvenog i izuzetno dobro očuvanog istorijskog dokumenta ručne izrade. Mapa je rad kartografa Džona Torntona, jednog od najznačajnijih evropskih kartografa sa kraja sedamnaestog i početka osamnaestog veka i ima njegov zaštitni znak, kompas sa plavim zelenim i crvenim odrednicama. Pored Nove Francuske, Nove Britanije i drugih severnoameričkih kolonija, na mapi su označene i Nova Škotska, odnosno Nova Skošija, Labrador i ostrvo Nju Faund Lend, kao i južni deo ostrva Bafin i severni deo američkih kolonija Nove Engleske. Veruje se da je ova mapa bila originalno namenjena britanskom klijentu koji je, iz komercijalnih razloga, bio zainteresovan za potencijalna severnoamerička ribolovna područja.