REGION

Trans-jadranska mafija deluje i dalje

Obama odao priznanje Đukanoviću

BiH i dalje bez vlasti na državnom nivou

Tompson dobio pola miliona da ne peva za stranke

Amfilohije: SPC u CG nikad nije bila ugrožena kao danas

Svetska banka ne može raditi bez novih vlasti u BIH

Sanader ostaje u pritvoru u Salcburgu

Trans-jadranska mafija deluje i dalje

Glavni tužilac u Bariju i načelnik Direkcije za borbu protiv mafije (DIA) Antonio Laudati ocenio je da su balkanske države pogođene formiranjem moćne transjadranske mafije, čije postojanje omogućava korupcija u političkim strukturama. Laudati je za podgorički "Dan" kazao da je Crna Gora "početkom devedesetih bila napadnuta od strane organizovanog kriminala iz Italije" i da su šverc duvana "pokrenule" italijanske kriminalne grupe koje su "imale znanje i nove metode delovanja". "Balkanske mafijaške grupe bile su brojne i imale su oružje. Jedno se kombinovalo s drugim i danas imamo moćnu transjadransku mafiju", rekao je tužilac iz Barija. Prema njegovim rečima, "s druge strane, zna se da je Crna Gora mala država, stanovništva brojnog kao osrednji grad u Evropi, tako da ostaje pitanje koliko je ovdašnjoj mafiji njena teritorija sada uopšte interesantna". "Imam poverenje u crnogorsko tužilaštvo i verujem da će nam biti partner u ovom svojevrsnom ratu protiv mafije, rekao je Laudati. Tužilac iz Barija je ocenio da je saradnja s kolegama iz Crne Gore "mnogo bolja" nego pre deset godina i da je "vreme da se okrene nova stranica u odnosima dve države". Laudati nije želeo da komentariše suđenje grupi crnogorskih i srpskih državljana u Bariju osumnjičenim za međunarodni šverc cigareta, ali je naveo da smatra da je "dobro suđenje ono koje se brzo završi, a loše ono koje dugo traje". Italijanski tužilac nije želio da prejudicira ishod tog suđenja, koje je više puta odlagano. Laudati nije direktno odgovorio na pitanje da li je moguć novi postupak protiv bivšeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića, navodeći da je na čelu tužilaštva u Bariju nešto više od godinu dana i da "više voli da govori o budućnosti nego o prošlosti." "U vezi s procesom koji pominjete, postojao je problem diplomatskog imuniteta, ali to za naše buduće odnose po mom dubokom sudu nije uopšte važno. Verujem da je potpuno pogrešno govoriti u svetlu nečega što je bilo u centru pažnje pre deset godina. Mnogo je izazova pred nama i to treba da nam bude prioritet. Naša čvrsta i dobra saradnja je izuzetno važna", rekao je italijanski tužilac.

Obama odao priznanje Đukanoviću

Predsednik SAD Barak Obama odao je priznanje bivšem crnogorskom premijeru Milu Đukanoviću, kako je saopšteno, za "vođstvo u službi" Crne Gore. "Vi ste Crnu Goru vodili u jednom veoma burnom periodu, a vaša zemlja je izbegla najteže izazove koji su nastali raspadom Jugoslavije", poručio je Obama u pismu upućenom Đukanoviću 10. januara. U pismu koje objavljuje podgorička "Pobjeda", Obama je ocenio da je Đukanović, "distancirajući " Crnu Goru od politike nacionalizma, pomogao u ostvarivanju "pozitivnog kursa koji je očuvao multietnički karakter Crne Gore". "Pod vašim rukovodstvom, Crna Gora je mirnim putem ostvarila nezavisnost i ponovo izašla na scenu kao dinamična, demokratska zemlja, na putu ka punoj integraciji u Evropu i NATO. Vi i svi građani Crne Gore treba da budete ponosni na Vaše uspehe", napisao je Obama Đukanoviću. Obamino pismo je objavljeno u momentu kada se ponovo aktuelizuju tvrdnje da je bivši crnogorski premijer morao da se povuče sa te funkcije pod međunarodnim pritiskom. Takve tvrdnje najčešće iznosi predsednik opozicionog Pokreta za promjene Nebojša Meođević, a podgorički listovi "Dan" i "Vijesti" su, takođe, nekoliko puta objavili tvrdnje da je Đukanović "morao da ode". Isti listovi ponovo aktuelizuju tvrdnje italijanskog tužioca za borbu protiv mafije Đuzepea Šelzija da će pravosudni organi Italije odlučiti šta će biti sa optužbama protiv Đukanovića da je odgovoran za šverc cigareta. Predmet protiv Mila Đukanovića je ranije arhiviran, a njegov pravni zastupnik u tom slučaju, advokat Enriko Tućilo je više puta ocenio da ne postoji "validan dokazni materijal" protiv crnogorskog premijera. U italijanskom gradu Bariju je trebalo da bude nastavljeno suđenje protiv osam osoba iz Italije, Crne Gore i Srbije, koje se terete za učešće u švercu cigareta pre više od 10 godina. Suđenje je odloženo za 29. mart, a među optuženima je srpski biznismen Stanko Subotić Cane, čije je poslovanje više puta dovedeno u vezu sa ranijim političkim uticajem Mila Đukanovića. Suđenje je odloženo jer je tužilac Šelzi tražio još vremena za analizu dokumentacije o veštačenju kretanja novca kompanija kojima je upravljao Subotić, a čije se poslovanje dovodi u vezu sa švercom duvana.

BiH i dalje bez vlasti na državnom nivou

Predstavnici stranaka zastupljenih u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH na sastanku nisu postigli dogovor o konstituisanju državnog Parlamenta, pa je novi sastanak zakazan za 15 dana. U BiH su u oktobru 2010. godine održani opštinski izbori, a još nije konstituisan parlament ni Veće ministara BiH. Predsednik Hrvatske demokratske zajednice 1990 (HDZ) Božo Ljubić istakao je da se do rešenja neće doći ni sutra ni za 15 dana "ukoliko se razgovori ne vrate u realne okvire". Predsednik Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivanić rekao je da vlast neće biti konstituirana ni do leta, ako se nastavi ovim tempom. Predsjednik Stranke za bolju budućnost (SBB) Fahrudin Radončić naveo je da su se iskristalisala tri bloka koja ne sarađuju - Socijaldemokrati (SDP), Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i dva HDZ-a. Predsednik SDP-a BiH Zlatko Lagumdžija rekao je da je neophodno otvoriti dva paralelna procesa: konstituisanje Doma naroda BiH, a samim tim i hitno konstituisanje Doma naroda Federacije BiH, te i konstituisanje Predstavničkog doma Parlamenta BiH što je moguće pre, budući i da izbor Veća ministara BiH zahteva određeno vreme. "BiH je zemlja koja ima ustav i treba učiniti sve da se u skladu s njim konstituiše vlast", kazao je Lagumdžija. Prema stavu SNSD-a, sednicu Predstavničkog doma Parlamenta BiH ne treba zakazivati bez jasno određene većine.

Tompson dobio pola miliona da ne peva za stranke

Bivši blagajnik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i šef carine Mladen Barišić otkrio je istražiteljima nove detalje o izvlačenju novca iz javnih preduzeća, uključujući i to da je u izbornoj kampanji 2007. pevaču Marku Perkoviću Tompsonu isplaćeno pola miliona evra da ne nastupa ni za jednu stranku, pišu danas hrvatski mediji. Perković je Večernjem listu potvrdio da je bio na ispitivanju u svojstvu svedoka, kao i da su ga istražitelji pitali o Barišićevim tvrdnjama da mu je isplaćen novac za "nepevanje". Izjavio je da je iznenađen kako Barišić, koga uopšte ne poznaje, može tako da laže i postavio pitanje zašto Barišcih konstruiše takve priče. Kako navodi Večernji list, Perković je šokiran samom idejom da bi neko bio plaćen za nenastupanje. Barišićeve tvrdnje demantovao je i Zdravko Barišić, menadžer kontroverznog hrvatskog pevača, kome su u mnogim državama zabranjeni koncerti zbog koketiranja s ustaštvom. "Gospodin Perković se nije susreo sa Sanaderom nikada i nisu sedeli, a kamoli da je primio neki novac. Dakle, Tompsonov stav je bio i ostao da se u političke kampanje ne uključuje i ne peva i to je tako poslednjih nekoliko kampanja", rekao je Zdravko Barišić za Hrvatsku televiziju. Prema pisanju medija, Barišić je u jednom od iskaza naveo da se novac iz "crnog fonda" za koji su bili zaduženi on i bivši premijer Ivo Sanader, obojica osumnjičeni za izvlačenje novca iz javnih preduzeća i ministarstava preko marketinške agencije Fimi-media, koristio i za predizborne nastupe nekih izvođača. Posebno je zanimljivo da je, prema tom iskazu, nekima bilo plaćeno da uopšte ne nastupaju, pa je tako u kampanji za parlamentarne izbore 2007. Marku Perkoviću Tompsonu Barišić, po Sanaderovom nalogu, isplatio 515.000 evra.

Amfilohije: SPC u CG nikad nije bila ugrožena kao danas

Mitropolit Srpske pravoslavne crkve Amfilohije ocenio je da su "sve eparhije Pravoslavne crkve srpske" u Crnoj Gori "u svim svojim pravima" danas ugroženije više "nego bilo kad u istoriji". Mitropolit Amfilohije, u pisanom obraćanju crnogorskom premijeru Igoru Lukšiću, s kojim je razgovarao u utorak, naveo je u prilog svojoj oceni da vlast forsira "takozvanu Crnogorsku pravoslavnu crkvu", da Srpskoj pravoslavnoj crkvi oduzima imovinu i ruši hramove. "Sve to i mnogo šta drugog ozbiljno nas zabrinjava", piše u dopisu mitropolita Amfilohija, u koji je agencija Beta imala uvid. Mitropolit Amfilohije je, takođe, Lukšiću rekao da se "predomišljao" da li da danas dođe na konsultacije s njim, jer je premijer na razgovor pozvao i mitropolita Crnogorske pravoslavne crkve Mihaila. Mitropolit Amfilohije je objasnio da je, ipak, prihvatio susret sa Lukšićem "iz poštovanja" prema njemu. On je, u pomenutom dopisu, zatražio da se hitno donese zakon o odnosima verskih zajednica i države. Mitropolit Amfilohije je, takođe, izrazio negodovanje zbog, kako je naveo, nepriznavanja vlasništva Mitropolije crnogorsko-primorske u "pojedinim područnim jedinicama". Amfilohije se požalio i zbog, kako je naveo, smetnji gradnji crkava, a tražio je i oslobađanje crkve od obaveze plaćanja poreza na dodatu vrednost. Mitropolit SPC se posebno osvrnuo na pretnje rušenja metalne crkve na Rumiji, koja je na vrhu te planine postavljena 2005. godine. Amfilohije je to nazvao "harangom", a time se, kako je ocenio, "podgreva tihi verski rat" u Crnoj Gori. Amfilohije je ocene i stavove, iznesene u pisanom dopisu Lukšiću, uglavnom, ponovio novinarima i posle razgovora s premijerom Crne Gore. Lukšić je razgovarao i s reisom Islamske zajednice u Crnoj Gori Rifatom Fejzićem i predstavnicimna katoličke crkve, nadbiskupom barskim Zefom Gašijem i biskupom kotorskim Ilijom Janjićem. Zatražen prekršajni postupak protiv Amfilohija Više tužilaštvo u Podgorici zatražilo je pokretanje prekršajnog postupka protiv mitropolita crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve (SPC) Amfilohija zbog govora mržnje, potvrdila je danas u Podgorici državni tužilac Ranka Čarapić. Čarapić je novinarima kazala da će prekršajni postupak protiv Amfilohija pokazati da li ima "elemenata" i za pokretanje krivičnog postupka. Mitroplit crnogorsko-primorski rekao je juče da u njegovim izjavama "nikada nije bilo govora mržnje" i da nije "ni prvi, ni poslednji u Crnoj Gori kome sude na pravdi Boga". Amfilohije je na Badnji dan prokleo one koji se usude da uklone metalnu crkvu sa planine Rumije: "Ko srušio taj hram, Bog ga srušio, i njega, i njegovo potomstvo, i Časni krst mu sudio". Mitropolit Amfilohije je protivljenje poslanika Skupštine Crne Gore Mehmeta Bardhija zadržavanju metalne crkve na vrhu planine Rumija kod Bara nedavno uporedio sa ratom Turaka protiv pravoslavnih crkava. Govoreći pred podgoričkom crkvom Svetog Đorđa, posle dočeka Nove godine po julijanskom kalendaru, mitropolit SPC je pomenuo i novi jezik "čirgilica", aludirajući na doktora Adnana Čirgića, jednog od autora pravopisa i gramatike crnogorskog jezika.

Svetska banka ne može raditi bez novih vlasti u BIH

Šef Kancelarije Svetske banke u Sarajevu Marko Mantovaneli izjavio je da odlaganje uspostavljanja državnih vlasti u BiH ima negativne posledice po ekonomiju, ali i projekte Svetske banke u Bosni i Hercegovini. "BiH, zbog krize i reformi koje su na čekanju, mora hitno da donosi neke odluke. Naši projekti idu dalje, ali će biti usporeni. Doći ćemo, sigurno, do tačke kada će sve stati, ako ne budemo uskoro imali efektivnu vlast", izjavio je Mantovaneli za Dnevni avaz. On je podsetio da je Svetska banka prošle godine podržala budžete u BiH, što je povećalo ukupni paket pomoći na oko 200 miliona dolara, što je najveći iznos od vremena posleratne rekonstrukcije. Istakao je da Svetska banka neće finansirati tekuću potrošnju, već će potpomoći suštinske reforme u BiH "nešto što će doneti promene". Mantovaneli smatra da je, kada je u pitanju ekonomska kriza u BiH, "najgore uglavnom prošlo, jer postoje pokazatelji da je zemlja počela da izvozi i smanjuje se deficit tekućeg računa". Domaća potrošnja je u padu, prenosi list. "Kreditiranje privatnog sektora polako se vraća (na nivo pre krize), ali još nema kreditiranja običnih građana. Porodice ne dobijaju kredite, na primer, da kupe automobil. To nije rast koji otvara nova radna mesta", kazao je Mantovaneli. On je naglasio da "BiH mora promeniti poslovnu klimu, pojednostaviti administraciju i olakšati život privatnim preduzetnicima". Prema njegovim rečima, "BiH trebaju javni radovi", ali u BiH, kako je naglasio, nisu mobilisani veliki iznosi novca koje je odobrila Evropska banka. Kao veliki problem u BiH on je naveo i nedostak stručnog kadra. "Dugoročno, BiH počinje da gubi stručnjake. Do sada su firme mogle naći stručni kadar... međutim, sada ima sve više oblasti gde privatnici ne mogu da nađu stručnjake za svoj posao. Zato vlasti moraju osigurati da obrazovni sistem proizvodi kadar koji ima veštine potrebne za razvoj ekonomije", zaključio je Mantovaneli.

Sanader ostaje u pritvoru u Salcburgu

Viši zemljaski sud u Lincu odbio je žalbu bivšeg premijera Hrvatske Ive Sanadera na pritvor u kojem se nalazi od 10. decembra kada je uhapšen u Austriji po hrvatskoj poternici, saopštili su iz austrijskog tužilaštva. Sud je takođe odlučio da Sanaderu, kojeg Hrvatska tereti za korupciju, do 18. marta produži pritvor, javili su hrvatski mediji. Zamenik portparola tužilaštva u Salcburgu Markus Neher izjavio je za austrijsku agenciju APA da je sud u utorak odbio Sanaderov zahtev da do okončanja ekstradicionog postupka bude pušten na slobodu zbog opasnosti od bekstva.Sud je istovremeno zaključio da ne postoji opasnost od skrivanja dokaza. U tužilaštvu je novinarima objašnjeno da Sanader može da se žali na odluku o produženju pritvora. Sanaderovi advokati žalbu na pritvor u Salcburgu predali su 30. decembra prošle godine. Austrijsko državno tužilaštvo za korupciju odredilo je novo salušanje Ive Sanadera 3. februara. On, međutim, neće biti saslušan putem video-linka, kao što je to bio slučaj na prvom salušanju pre oko mesec dana, već će istražioci i državni tužilac Sanadera salušati u salcburškom pritvoru. Advokati bivšeg premijera izjavili su ranije da se Sanader nije složio s pojednostavljenim postupkom izručenja Hvatskoj zato što njegovi hrvatski advokati još nemaju uvid u dokumente. Hrvatski Ured za borbu protiv korupcije i organizovanog krminala bivšeg premijera tereti za zlopotrebu položaja i ovlašćenja u slučaju nezakonitog poslovanja Hrvatske elektroprivrede i Diokija, kao i za udruživanja s ostalim osumnjičenima u izvlačenju novca iz ministarstava i državnih firmi preko marketinške agencije "Fimi medija", po kojoj je afera i dobila ime. Tužilaštvo za korupciju u Beču u međuvremenu je otvorilo istragu protiv Sanadera po prijavi jedne banke iz Tirola za pranje novca.