SRBIJA

Bolji standard građana Srbije u ovoj godini

Evro će na kraju 2011. vredeti 117 dinara

Specijalni tužilac za istragu o trgovini organima na Kosovu

O raspodeli ambasada u februaru u Sarajevu

Evropski parlament prihvatio SSP

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji

Obeleženo 90 godina od smrti vojvode Živojina Mišića

Bolji standard građana Srbije u ovoj godini

Državni sekretar za privredu i privatizaciju Srbije Nebojša Ćirić ocenio je da će se ove godine blago popraviti životni stanard građana Srbije zahvaljući odmrzavanju plata i penzija i merama Vlade Srbije. "Očekujem da 2011. godina za građane Srbije bude malo bolja nego 2010. Bilo bi neozbiljno da bude mnogo bolje, ali očekujem da životni standard građana poraste", kazao je Ćirić novinarima na Ekonomskom forumu Juromani u Beču. Ćirić je naveo da su penzije i plate u javnom sektoru od 1. januara odmrznute i da je usvojen program mera Vlade Srbije i da bi i sve to zajedno rebalo da omogući i građanima i privredi da žive bolje. On je ocenio da će inflacija u Sribji ove godine biti biti u projektovanom okviru od 4,5 odsto sa odstupanijima od plus minus 1,5 procentnih poena. Ćirić je na Juromni ekonomskom forumu o centralnoj i istočnoj Evropi kazao i da dalji model rasta Srbije i zemalja u regionu mora da bude zasnovan na izvozu. "Novac koji dođe od priliva stranih direktnih invsticije ne sme da bude upotrebljen isključivo za potrošnju, već za iniciranje novih investicionih ciklusa", istakao je on. Samo na takav način, dodao je, može da se u srednjoročnom i dugoročnom periodu obezbedi veća otpornost na krizu i izvozno orijentisana privreda, čime se čuvaju postojeća i kreiraju nova radna mesta. Ćrić je naveo da je srpska ekonomija prema makroekonomskim pokazateljima, kao što su rast bruto domaćeg proizvoda i rast izvoza, iznad proseka regiona, ali da su izazovi sa kojima se slični i za zemlje regiona i Evropske unije (EU). Državni skretar za privredu i privatizaciju Srbije Nebojša Ćirić naveo je da je učešće na Juromani forumu dobro da bi se čula iskustva drugih zemalja, kako stručnjaci i bankari vide region i šta bi, prema njihovom mišljenju vlade trebalo da urade. Ekonomski forum Juromani o investicijama, finansijama i privredi u centralnoj i istočnoj Evropi, održava se danas i sutra u Beču uz učešće oko 1.000 zvaničnika, investitora, bankara i privrednika iz Evrope. Glavne teme ovogodišnjeg foruma su fiskalni trendovi i monetarna politika u regionu i procene dokle se stiglo u ekonomskom oporavku. Učesnici Juromani foruma o centralnoj i istočnoj Evropi razmatraće stanje u bankarskom sistemu i trend rast zadruživanja država.

Evro će na kraju 2011. vredeti 117 dinara

Bankarska grupa Unikredit grupa ocenila je da će na kraju ove godine kurs biti oko 117 dinara za jedan evro. Kako se navodi u analizi te banke za prvo tromesečje 2011. godine, procena kursa srpske valute doneta je na osnovu očekivanja da će tokom ove godine slabljenje dinara prema evru biti manje nego u 2010. Analitičari te banke su ocenili i da će inflacija u Srbiji na kraju 2011. godine biti 7,5 odsto, što je za 1,5 procentnih poene više od planiranog okvira Narodne banke Srbije. Godišnja inflacija će dostići najviši nivo na kraju prvog tromesečja, kada će iznositi oko 12 odsto, a potom će početi da slabi, naročito tokom poslednja tri meseca 2011, navodi se u analizi. Prema proceni analitičara Unikredita, Srbija neće produžiti aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji ističe u aprilu 2011. godine. Međunarodna bankarska grupa Unikredit posluje u 22 zemlje, uključujući i Srbiju.

Specijalni tužilac za istragu o trgovini organima na Kosovu

Euleks treba da imenuje nezavisnog tužioca koji bi bio zadužen za istragu navodnih zločina vođa bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), preporučila je organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRNj). "Euleks treba da imenuje nezavisnog, visoko rangiranog tužioca za istragu o zločinima koje su navodno počinile nekadašnje vođe OVK", piše u saopštenju HRNj objavljenom na sajtu te organizacije. Izvestilac Saveta Evrope Dik Marti je početkom decembra objavio izveštaj u kojem je naveo da su vođe bivše OVK bile umešane u trgovinu ljudskim organima i ostalim ozbiljnim zločinima 1999. na Kosovu. Marti je međutim rekao da u izveštaju "nigde decidno ne kaže da je (premijer Hašim) Tači direktno učestvovao u trgovini organima, ali da kaže da su u tome učestvovali ljudi vrlo bliski Tačiju". "Teško je poverovati da on nikada nije čuo za to", rekao je Marti. "Misija EU na Kosovu će se suočiti sa velikim preprekama u vođenju kredibilne istrage o tim ozbiljnim optužbama", ocenila je predstavnica HRNj Lote Lajht. Ona zato ističe da je od "suštinskog značaja imati nezavisnog i visokog tužioca, održiv program zaštite svedoka koji uključuje i mogućnost prebacivanja tih svedoka izvan prostora Balkana i garantovanje bezbednosti jednoj tako delikatnoj istrazi". SAD i EU, navodi dalje HRNj, treba da izvrše pritisak na vlasti Kosova, Albanije i Srbije i drugih zemalja da u potpunosti sarađuju u istrazi. "Pored podrške istrazi Euleksa o navodnim zločinima, vlade EU i SAD treba da izvrše pritisak na Srbiju da kaže šta zna o sudbini nestalih uključujući tela koja su prebacivana, uništavana ili spaljivana u Srbiji", navela je Lajtova. Izveštaj Dika Martija naći će se 25. januara pred Parlamentarnom skupštinom SE u Strazburu.

O raspodeli ambasada u februaru u Sarajevu

Komisija za sukcesiju imovine bivše Jugoslavije, posle više odlaganja, trebalo bi da se sastane u Sarajevu u narednih mesec dana. Pomoćnik ministra finansija i trezora BiH Zenit Kelić rekao je danas agenciji Beta da je sastanak komisije za sukcesiju SFRJ trebalo da bude održan danas i sutra u Sarajevu, ali je otkazan pošto je stigao zvanični dopis da predstavnik Srbije ne može da učestvuje "zbog ranije preuzetih obaveza". Kelić je rekao da je to "već peti ponuđeni termin održavanja sastanka, koji je na kraju otkazan". "Srbija nije mogla da prihvati naš ponuđeni termin i deo dnevnog reda za 20. i 21. januar, zato je teško potvrditi kada ćemo moći zaista da održimo novi sastanak", dodao je on istakavši da BiH ostaje domaćin sastanka. Poslednji sastanak Komisije za sukcesiju SFRJ, prema Kelićevim rečima, održan je u junu prošle godine i posle toga nije pronađen nijedan termin za razgovore. "U pitanju je verovatno politika vlade Srbije, a koja je vezana za formiranje novih budžetskih sredstava za finansiranje mreže diplomatsko-konzularnih predstavništava koja bi Srbija trebalo da preda drugim zemljama", rekao je je Kelić. "Pokušaćemo da organizujemo sastanak za februar, ali napominjem da njemu treba da prisustvuju predstavnici svih država sukcesora", rekao je Kelić i izrazio nadu da će ovo pitanje biti "prevaziđemo u narednom periodu". Zemlje naslednice bivše SFRJ definitivno su podelile svega pet od ukupno 123 nekretnine iz zajedničkog dipolmatskog fonda u inostranstvu, dok je podela još 44 objekta dogovorena 2006. godine, ali nije realizovana. Po toj podeli Srbiji je pripalo 20 objekata, dok iz 24 treba da se iseli kako bi ih ustupila drugim naslednicima. Od 24 objekta iz kojih srpske diplomate treba da se isele 10 je pripalo Hrvatskoj, osam BiH, četiri Makedoniji, a dva Sloveniji. Hrvatskoj su pripale jugoslovenske ambasade u Beču, Hagu i Lisabonu, kao i četiri rezidencije u Helsinkiju, Madridu, Štokholmu i Oslu, generalni konzulat u Torontu i dva stana u Trstu. Srbija je dobila ambasade u Helsinkiju, Pragu, Rimu, Budimpešti i Meksiku, ambasadu i rezidenciju u Atini i rezidencije u Ankari, Londonu, Lisabonu, Vašingtonu, Otavi i Kanberi, kao i zgrade generalnih konzulata u Sidneju i Solunu, dva stana u Trstu, kuću u Ankari, plac u Istanbulu, konzularno odeljenje u Budimpešti i vojnu misiju u Berlinu. Bosni i Hercegovini su pripale ambasade u Ankari, Madridu, Otavi i Oslu, rezidencije u Budimpešti i Beču, jedna kuća u Vašingtonu i stan u Milanu. Sloveniji su pored ambasade u Vašingtonu i konzulata u Klagenfurtu (Celovcu), koje su u njihovom posedu od ranije, pripali i rezidencija u Rimu i konzulat u Milanu. Makedonija je dobila ambasadu u Kanberi, generalni konzulat u Cirihu, konzularno odeljenje u Atini i jedan stan u Rimu.

Evropski parlament prihvatio SSP

Evropski parlament (EP) je , u sredu, u Strazburu velikom većinom glasova ratifikovao Sporazum EU i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju, i rezoluciju o Srbiji, kojom se pozivaju i preostale članice Unije da ratifikuju taj sporazum i pruža podrška prijemu Srbije u EU. Za ratifikaciju SSP i rezoluciju je glasalo 612 poslanika, a 38 je bilo protiv. U rezoluciji evro-integraciji Srbije se ističe da odluka Saveta ministara EU da se učini novi korak ka prijemu Srbije u EU predstavlja "važan doprinos stabilnosti na Zapadnom Balkanu". Evropski poslanici su prihvatili i amandman grupe "Zelenih" u kojem se "poziva Vlada Srbije da u dijalog s Kosovom uđe bez daljeg pozivanja na nove pregovore o statusu ili podeli". Rezolucija nije obavezujući dokument za Savet ministara EU i Evropsku komisiju koji su do sada stajali iza zajedničke rezolucije Srbije i EU donete u UN, u kojoj se samo poziva na "dijalog" bez ikakvih ograničenja. U usvojenoj političkoj preporuci, EP pozdravlja "spremnost Vlade Srbije da obnovi dijalog s Kosovom u okviru EU i traži da to počne bez odlaganja". Od "srpskih vlasti se takođe traži da raspuste paralelne strukture na Kosovu koje podrivaju decentralizaciju i puno uključivanje srpske zajednice u kosovske institucije". Navodi se i da je nužno da vlasti Srbije ne izdaju registarske tablice za vozila sa oznakama mesta na Kosovu jer je to, kako se navodi, "otvoreno kršenje kosovskog suvereniteta". EP je odbacio amandman u kojem se izražavalo negodovanje zbog toga što je Vlada Srbije "u prvi mah odlučila" - kako je to predložio poslanik Jelko Kacin, da ne pošalje predstavnika na uručenje Nobelove nagrade za mir u Oslu. EP predočava da srpske vlasti treba da nastave do sada uglavnom dobro sprovođene reforme, punu saradnju s Tribunalom u Hagu, uspešno dovrše reformu pravosuđa i pospeše suzbijanje korupcije da bi Srbija napredovala ka članstvu u EU. U dokumentu "Proces evropske integracije Srbije" se ukazuje da su "jani i nezavisni mediji od najveće važnosti za demokratiju" i traže se "mere da se zajamči nezavisnost medija od političkih pritisaka ili drugog uticaja". Evro-poslanici predočavaju da je "puna saradnja s Tribunalom u Hagu ključni uslov za napredak Srbije ka članstvu u EU" i podvlače da "jedino hapšenje i izručenja dvojice preostalih optuženika Hagu može biti smatrano uverljivijim dokazom pune saradnje". Oni traže da se "preispita tekući postupak (potraga za optuženicima), u skladu s preporukama Tribunala u Hagu". Takođe pozdravljaju spremnost Beograda da pokrene dijalog s Prištinom "u EU okviru" i pozivaju Beograd da "tome pristupi predusretljivo", uz omogućavanje nalaženja "praktičnih i održivih rešenja za zastupljenost Kosova u regionalnim forumima". EP u rezoluciji izražava zadovoljstvo zbog dobre saradnje Srbije sa susedima i "pozdravlja napredak u suzbijanju korupcije", ali upozorava da je korupcija u Srbiji "još raširena". Evropski poslanici su podržali "napore da se ukloni nasleđe delovanja bezbednosnih službi u prošlosti" i ukazali na nužnost lustracije i obelodanjivanja arhiva tajne policije. EP traži od EU da pomogne Srbiji u rešavanju teškog problema izbeglica. Vlada u Beogradu, piše u dokumentu EP, u cilju poboljšanja ekonomske i socijalne situacije mora obezbediti "istinsku politiku konkurencije koja će ukinuti monopole".

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji

Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o procesu evropskih integracija Srbije kojom se pruža podrška prijemu Srbije u EU. U Rezoluciji usvojenoj 19. januara 2011. na sednici u Strazburu vlasti Srbije pozivaju se da okončaju saradnju sa Haškim tribunalom, započnu dijalog sa Kosovom i dovrše započete reforme kako bi Srbija napredovala ka članstvu u EU. Prenosimo integralni prevod rezolucije. Rezolucija Evropskog parlamenta o procesu evropskih integracija Srbije B7-0021/2011 Evropski parlament, - imajući u vidu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i njenih članica i Republike Srbije, čija ratifikacija od strane država članica i Evropskog parlamenta je u toku, i Prelazni sporazum o trgovini i pitanjima vezanim za trgovinu između Evropske zajednice i Republike Srbije, koji je stupio na snagu 1. februara 2010, - imajući u vidu Zaključke Saveta od 25. oktobra 2010. kojima se Komisija poziva da pripremi mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji i Zaključke Saveta od 14. juna 2010, - imajući u vidu Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (1999), Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. po pitanju usklađenosti sa međunarodnim pravom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 9. septembra 2010, koja je primila na znanje sadržaj mišljenja i pozdravila spremnost EU da olakša dijalog između Beograda i Prištine(1), - imajući u vidu Odluku Saveta 2008/213/EC donetu 18. februara 2008. o principima, prioritetima i uslovima Evropskog partnerstva sa Srbijom i ukidanje Odluke 2006/56/EC(2), - imajući u vidu Komisijin Izveštaj o napretku Srbije u 2010(3) i Komisijin dokument od 9. novembra 2010. pod naslovom "Strategija proširenja i glavni izazovi 2010-2011"(4), - imajući u vidu zajedničku izjavu sa Interparlamentarnog sastanka EU-Srbija održanog 4. i 5. oktobra 2010, - imajući u vidu sporazum o readmisiji između Evropske unije i Srbije od 8. novembra 2007 (5) i Uredbu Saveta (EC) No 1244/2009 od 30. novembra 2009, kao izmenu Uredbe (EC) No 539/2001 od 15. marta 2001, koja navodi treće zemlje čiji državljani moraju imati vize pri prelasku spoljnih granica i one čiji državljani nemaju tu obavezu,(6), - imajući u vidu svoju preporuku Savetu od 25. oktobra 2007. o odnosima između Evropske unije i Srbije(7) i svoju rezoluciju od 26. novembra 2009. o Komisijinoj strategiji proširenja za 2009. koja se odnosi na zemlje Zapadnog Balkana, Island i Tursku(8), - imajući u vidu izveštaje glavnog tužioca Haškog tribunala podnete Savetu bezbednosti UN 18. juna 2010. i 6. decembra 2010, - imajući u vidu Izjavu visoke predstavnice/potpredsednice Ketrin Ešton od 8. septembra 2010. o narednim koracima u Ujedinjenim nacijama u vezi sa savetodavnim mišljenjem o Kosovu, - imajući u vidu Pravilo 110(2) svog Pravilnika, A. dok je u Zaključcima Predsedništva donetim nakon sastanka Evropskog saveta u Solunu 19. i 20. juna 2003. dato obećanje svim državama Zapadnog Balkana da će postati članice Evropske unije čim ispune utvrđene kriterijume i to obećanje je ponovljeno u obnovljenom konsenzusu o proširenju odobrenom od strane Evropskog saveta 14. i 15. decembra 2006. i u Zaključcima Saveta od 25. oktobra 2010. o Srbiji, B. dok je tempo integracije zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju individualan i zavisi od zasluga svake od njih, posebno u pogledu rešenosti da se ispune svi uslovi i obaveze, sprovedu reforme i usvoje neophodne mere koje članstvo u Evropskoj uniji podrazumeva, C. dok je konstruktivan pristup regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima ključni element Procesa stabilizacije i pridruživanja; dok on igra odlučujuću ulogu u procesu transformisanja Zapadnog Balkana u područje trajne stabilnosti i održivog razvoja, D. dok Srbija ima potencijal da postane važan učesnik u garantovanju sigurnosti i stabilnosti u regionu, E. dok je sama Evropska unija utemeljena na principima kao što su pomirenje, kompromis i miran suživot; dok politika Evropske unije na Zapadnom Balkanu teži istim ciljevima radi poboljšanja odnosa među ljudima u regionu; dok, u skladu sa ovom politikom, Evropska unija osuđuje sve ratne zločine koji su počinjeni u bivšoj Jugoslaviji i podržava rad Haškog tribunala i lokalnih veća za ratne zločine u naporima da osiguraju pravdu i odgovornost, 1. Ponovo potvrđuje da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji i ohrabruje zemlju da nastavi ka tom cilju; pohvaljuje Srbiju za napredak u procesu reformi; pozdravlja odluku o započinjanju ratifikovanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom donetom od strane Saveta 14. juna 2010. i činjenicu da je 11 država članica već ratifikovalo Sporazum; poziva ostale države članice da hitno započnu proceduru ratifikovanja; 2. Pozdravlja kandidaturu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji podnetu 22. decembra 2009. i odluku Saveta ministara od 25. oktobra 2010. da zatraži od Komisije ocenu kandidature Srbije; zauzima stav da odluka Saveta šalje pozitivan signal Srbiji i podstiče je da ubrza reforme neophodne za ispunjavanje Kriterijuma iz Kopenhagena; ističe da odluka Saveta predstavlja značajan doprinos stabilnosti Zapadnog Balkana; poziva Komisiju da pripremi mišljenje o tom pitanju, u skladu sa procedurom utvrđenom u članu 49 Ugovora o Evropskoj uniji; 3. Pozdravlja odluku Saveta o liberalizaciji viznog režima, koja dozvoljava građanima Srbije da putuju u šengenski prostor bez viza od 19. decembra 2009; pozdravlja odluku srpske vlade da dozvoli građanima EU da putuju u Srbiju sa ličnim kartama i poziva na dalje donošenje inicijativa koje će olakšati kontakte i putovanje ljudi u regionu Zapadnog Balkana; poziva srpske vlasti da usvoje adekvatne mere i ulože maksimalan napor u cilju ograničavanja mogućnosti zloupotrebe bezviznog režima, a naročito da se postaraju da građani Srbije budu pravilno obavešteni o svojim pravima i obavezama proisteklim iz bezviznog režima; 4. Sa zadovoljstvom konstatuje da Instrumenti predpristupne pomoći (IPA) dobro funkcionišu u Srbiji; ohrabruje i vladu i Evropsku uniju da pojednostavi administrativne procedure za obezbeđivanje Instrumenata predpristupne pomoći, kako bi oni postali dostupniji manjim i necentralizovanim korisnicima; ističe potrebu za održavanjem odgovarajućeg nivoa predpristupne podrške u predstojećoj reviziji finansijskog okvira Evropske unije; 5. Pozdravlja zajedničku rezoluciju EU i Srbije o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde o usklađenosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova sa međunardonim pravom, jednoglasno usvojenu od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 9. septembra; pozdravlja spremnost srpske vlade da učestvuje u obnovljenom dijalogu sa Kosovom u okviru EU i poziva na što skoriji početak pregovora; poziva Srbiju da započne dijalog sa Kosovom bez pominjanja novih pregovora o statusu; izražava uverenje da se pristup "korak po korak" može primeniti za dobrobit svih građana Kosova; ističe da dijalog, da bi bio uspešan, zahteva posvećenost i spremnost obe strane na kompromis, s obzirom na njihovu zajedničku evropsku budućnost i njihov zajednički interes u uspostavljanju mira i stabilnosti u regionu i poboljšanja zivota ljudi; naglašava da sposobnost za olakšavanje ovog procesa predstavlja test za kredibilitet Evropske unije i političku viziju za ceo region; podseća da su dobrosusedski odnosi jedan od najvažnijih uslova za napredak svih zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu u Evropskoj uniji; 6. Pozdravlja poboljšanu saradnju sa EULEKS-om, ali ističe potrebu za daljim naporima ka tom cilju, posebno poboljšanjem razmene informacija; poziva srpske vlasti da olakšaju saradnju između EULEKS-a i kosovskih Srba u nastojanjima da uvede vladavinu prava na severu Kosova; 7. Poziva srpsku vladu da rasformira paralelne srpske strukture na Kosovu koje podrivaju proces decentralizacije i sprečavaju punu integraciju srpske zajednice u kosovske institucije; u vezi sa tim, poziva srpske vlasti da igraju konstruktivnu ulogu u uspostavljanju i radu opštinskih institucija u srpskim multietničkim opštinama i severno i južno od reke Ibar; 8. Poziva srpske vlasti da zauzmu konstruktivan stav prema predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu; ističe da su stabilne i multietničke institucije na Kosovu u interesu i Srbije i drugih zemalja u susedstvu i smatra, u tom pogledu, učešće kosovskih Srba u izbornom procesu nezamenljivim elementom za sprečavanje marginalizacije zajednice kosovskih Srba; 9. Konstatuje napore i Srbije i Kosova za pronalaženje osoba nestalih nakon sukoba 1998-1999. kroz Radnu grupu za nestale osobe u vezi sa događajima na Kosovu; podvlači važnost rešavanja ovog pitanja u udaljavanju od sukoba 1998-1999; takođe konstatuje postojanje još 1862 nerešena slučaja nestalih osoba i poziva i Srbiju i Kosovo da maksimalno sarađuju međusobno i sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta, EULEKS-om i drugim telima u potrazi za ovim osobama; 10. Ističe da razvoj regionalne saradnje ostaje ključni prioritet za Evropsku uniju i smatra se podsticajem pomirenja, dobrosusedskih odnosa i unapređenja međuljudskih kontakata na Zapadnom Balkanu; stoga poziva Srbiju da preduzme konstruktivne korake ka sveobuhvatnijoj regionalnoj saradnji, čime će omogućiti pronalaženje praktičnog i održivog rešenja pitanja predstavljanja Kosova u regionalnim forumima; pozdravlja, dakle, sastanak između visokih predstavnika Evropske unije i Zapadnog Balkana u Sarajevu 2. juna 2010; 11. Podseća da je saradnja sa Haškim tribunalom suštinski uslov za napredak Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji; konstatuje da Srbija nastavlja adekvatno da odgovara na zahteve Haškog tribunala za pomoć i poziva srpsku vladu da nastavi blisku saradnju sa Tribunalom, uključujući i brzo dostavljanje svih traženih dokumenata i blagovremeno rešavanje slučajeva prebačenih iz Tribunala; ističe, međutim, poslednju ocenu glavnog tužioca Haškog tribunala da su napori Srbije da privede preostala dva begunca i dalje problematični; naglašava da se samo hapšenje i izručivanje begunaca Hagu može smatrati najubdljivijim dokazom pune saradnje i poziva na sistematičnije napore za njihovo hapšenje kako bi se mandat Tribunala konačno ispunio; naročito poziva na preispitivanje trenutnog pristupa, u skladu sa preporukama Haskog tribunala; naglašava da Srbija može dobiti status kandidata i/ili otvoriti pristupne pregovore sa EU samo ako Tužilaštvo Haškog tribunala oceni da je Srbija ponudila punu saradnju; 12. Pozdravlja rezoluciju o Srebrenici usvojenu od strane srpskog parlamenta kao značajan korak u procesu podizanja svesti o zločinima počinjenim u skoroj prošlosti i o regionalnom pomirenju; odaje priznanje Predsedniku Tadiću za odluku da prisustvuje obeležavanju 15. godišnjice genocida u Srebrenici kao daljem koraku u tom pravcu, kao i njegovu posetu Vukovaru, gde je odao počast i izvinio se žrtvama masakra na Ovčari 1991, dajući novi zamah razvoju dobrosusedskih odnosa između Srbije i Hrvatske; pozdravlja posvećenost i profesionalnost kancelarije specijalnog tužioca za ratne zločine, uključujući i brzu reakciju u vezi sa istragom slučaja jezera Perućac; 13. Konstatuje reformu pravosuđa i poziva na dalje snažne napore u cilju obezbeđivanja nezavisnosti i nepristrasnosti sudija i poboljšanja efikasnosti rada sudova; pozdravlja proces reizbora sudija, ali ističe da bi on trebalo da bude sproveden na transparentan način, uz garanciju prava neizabranim sudijama da se žale na takvu odluku, i upozorava na opasnost politizacije tog procesa; skreće pažnju na kašnjenje u usvajanju relevantnih propisa i poziva vladu da hitno prosledi preostale nacrte zakona parlamentu i pored toga poziva na dodeljivanje dodatnih finansijskih i administrativnih resursa sudovima, uključujući i Ustavni sud, u cilju poboljšanja njihovog rada i rešavanja nagomilanih slučajeva; u tom pogledu, smatra da bi vraćanje imovine prethodnim vlasnicima trebalo da bude prioritet; ističe da je pretpostavka nevinosti jedan od glavnih pravnih instrumenata koji obezbeđuje vladavinu prava; poziva vlasti, a posebno njihov izvršni deo, da se strogo pridržavaju ovog principa; 14. Podseća da bi napori za očuvanje pravnog poretka trebalo da predstavljaju glavni prioritet za vlasti; pozdravlja napredak u borbi protiv korupcije, koji se, između ostalog, ogleda u nedavnim slučajevima krivičnog gonjenja lica na visokim položajima i u uspostavljanju odgovarajućeg pravnog okvira, ali podvlači da je korupcija još uvek dominantna u zemlji i poziva na dodatne napore za njeno iskorenjivanje; naročito konstatuje ulogu ilegalne trgovine i negativnih posledica ovog i drugih oblika nezakonitih aktivnosti u održavanju kriminalnih mreža; skreće pažnju na praksu duplih funkcija, što predstavlja ozbiljan rizik od sukoba interesa i koja bi trebalo da bude tretirana kao prioritet; u vezi sa tim je zabrinut zbog nedavnih izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje idu u suprotnom pravcu i konstatuje obraćanje Agencije Ustavnom sudu u pogledu ustavnosti ove odredbe; poziva vlasti da pruže svu neophodnu političku i administrativnu podršku aktivnostima Agencije za borbu protiv korupcije i ističe potrebu za hitnom istragom slučajeva korupcije prijavljenih od strane Agencije; poziva na usvajanje izmena Zakona o finansiranju političkih stranaka, kako bi se obezbedila potpuna transparentnost i efikasan sistem praćenja finansiranja stranaka; ohrabruje vlasti da usvoje propise koji će obezbediti efikasnu zaštitu "zviždača"; naglašava značaj povraćaja imovine kao značajnog koraka u izvršenju pravde; ističe značaj čvrstog sprovođenja utvrđenih procedura radi jačanja poverenja društva u nepristrasnost izvršenja pravde; 15. Pozdravlja napredak u reformi javne administracije; ističe potrebu za dodatnim naporima u cilju stvaranja nezavisne javne službe, pozivajući na uvođenje sistema zapošljavanja na osnovu zasluga, uključujući i profesionalan i transparentan proces zapošljavanja i efikasno upravljanje ljudskim resursima, i, u tom kontekstu, skreće pažnju na lošu praksu zapošljavanja službenika mimo Zakona o državnim službenicima, često na osnovu političkih veza; skreće pažnju na nedovoljnu zastupljenost nacionalnih manjina u javnoj administraciji i sudovima, kao i u državnim preduzećima; skreće pažnju na stalnu potrebu izgradnje kapaciteta administracije na nacionalnom i lokalnom nivou, i poziva Komisiju da nastavi da pomaže vlastima u tom procesu, u koordinaciji sa drugim donatorima; 16. Pozdravlja napredak u reformi policije i jačanju saradnje na polju policije sa susednim zemljama i članicama Evropske unije; naročito pozdravlja sporazum o saradnji sa policijama Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine; pozdravlja potpisivanje "mape puta" za saradnju sa Europolom, sa izgledima za zaključenje operativnog sporazuma sa ovom evropskom agencijom za sprovođenje zakona; takođe naglašava potrebu za pojačanim naporima radi prevazilaženja izazova "mape puta", naročito u oblastima vezanim za zaštitu ličnih i poverljivih podataka, što su takođe ključni elementi za zaključivanje sporazuma o saradnji sa agencijom Eurojust; 17. Skreće pažnju na slučajeve nepropisnog ponašanja policije, uključujući prekoračenje ovlašćenja i preteranu upotrebu sile policajaca prema građanima, i poziva na dalje snažne napore u cilju kažnjavanja prekršilaca; u tom cilju, pozdravlja saradnju policije sa nezavisnim posmatračkim institucijama i primenu njihovih nalaza; smatra da neutralnost policije i drugih tela za sprovođenje zakona u radu sa pripadnicima svih manjina treba da bude prioritet i poziva vlasti da poboljšaju obuku za pažljivo delovanje na ovom polju; pozdravlja napore usmerene ka povećanju učešća žena u policiji; 18. Pozdravlja dosadašnje napore u cilju uklanjanja zaostavštine aktivnosti službi bezbednosti u prošlosti; u tom smislu ističe neophodnost dalje reforme bezbednosnog sektora, narocito lustracije i pojačanog nadgledanja i kontrole službi bezbednosti od strane parlamenta; podseća vlasti da je otvaranje arhiva tajnih službi za javnost neophodno za uspešno regionalno pomirenje, naročito u vezi sa zločinima počinjenim tokom Drugog svetskog rata i nakon njega; skreće pažnju na nedovoljnu zaštitu prava privatnosti i poziva na dalju reformu te oblasti; 19. Pozdravlja poboljšanu koordinaciju između policije i tužilaca, koja donosi rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i trgovine drogom, koji predstavljaju zajedničke izazove za Evropsku uniju i Srbiju; konstatuje potpisivanje memoranduma o saradnji sa latinoameričkim zemljama u cilju efikasnije borbe protiv prekomorske trgovine drogom; poziva na dalje napore za poboljšanje unutrašnjih kapaciteta policije i pravosuđa, ističući da je trgovina drogom iz i kroz Srbiju i dalje pitanje od značaja za Evropsku uniju; 20. Podseća na važnost dobrog funkcionisanja parlamenta kao vitalne institucije demokratskog sistema i pozdravlja proceduralne inovacije koje je doneo novousvojeni Zakon o Narodnoj skupštini; poziva na hitno ukidanje neustavne prakse "blanko ostavki", koja omogućava političkim strankama da kontrolišu aktivnosti poslanika, protivno demokratskom principu njihove nezavisnosti, i poziva političke stranke da ukinu tu praksu; pored toga poziva na prekid proizvoljne dodele mandata u parlamentu; poziva političke partije da uvedu odgovarajuće odredbe u skladu sa evropskim demokratskim standardima u najkraćem mogućem roku, a svakako do kraja tekućeg parlamentarnog ciklusa; pozdravlja usvajanje novog skupštinskog Pravilnika, poziva na jačanje nadgledanja aktivnosti vlade i odaje priznanje za formalno uvođenje javnih saslušanja u tu svrhu u Pravilnik; isto tako pozdravlja odredbe koje omogućavaju nadgledanje nezavisnih tela, ali izražava zabrinutost zbog mogućeg mešanja parlamenta u rad ovih tela; poziva na donošenje novih odredbi u skladu sa preporukama Venecijanske komisije koje utvrđuju pravni okvir za nezavisan rad ovih tela; 21. Pohvaljuje rad Ombudsmana na zaštiti prava građana u vezi sa pravilnim funkcionisanjem državnih institucija, uključujući zaštitu dečijih i manjinskih prava, i na državnom i na pokrajinskom nivou; poziva državne vlasti da olakšaju ove napore i obezbede adekvatno sprovođenje Ombudsmanovih preporuka; pozdravlja otvaranje tri lokalne kancelacije Ombudsmana u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa; 22. Podseća na izuzetan značaj jakih i nezavisnih medija za demokratiju i poziva na korake ka osiguravanju njihove nezavisnosti od političkog i drugih uticaja; pozdravlja napore Vlade Srbije ka uspostavljanju pravnog okvira koji garantuje slobodu govora, ali izražava zabrinutost zbog pokušaja kontrole i mešanja u rad medijskog sektora; izražava zabrinutost zbog kontroverze oko privatizacije Večernjih novosti i poziva vladu da obezbedi jednak tretman svih stranih i domaćih investitora; osuđuje napade na i pretnje srpskim novinarima i poziva vlasti da ih temeljno istraže i privedu odgovorne pravdi; skreće pažnju na koncentraciju vlasništva i manjak transparentnosti u medijskom sektoru; skreće pažnju na slučajeve objavljivanja ličnih podataka i ističe potrebu za samoregulacijom novinara i poštovanjem Etičkog kodeksa; konstatuje da je nivo pristupa Internetu i dalje nizak, konstatuje značaj Interneta u slobodi medija i poziva vlasti da preduzmu pozitivne korake na tom planu; 23. Ističe značaj procesa decentralizacije za poboljšanje funkcionisanja države kroz njeno približavanje građanima, uz istovremeno osiguravanje funkcionisanja lokalnih samouprava manjina; u tom kontekstu pozdravlja usvajanje Zakona o većima nacionalnih manjina, koji određuje nadležnosti i izbor veća nacionalnih manjina na način koji je u skladu sa međunarodnim standardima; konstatuje napredak u primeni Ustava donetog u novembru 2006. kroz usvajanje Statuta i Zakona o nadležnostima Vojvodine; poziva na nastavak procesa prenosa ovlašćenja kroz usvajanje Zakona o javnim prihodima i Zakona o javnoj svojini Vojvodine i lokalnih opština, koji će omogućiti Vojvodini da počne sa izvršavanjem nadležnosti utvrđenih novim Statutom; osim toga, poziva na dalje političke napore za rešavanje aspiracija albanske manjine u Preševskoj dolini ka lokalnoj vlasti kroz hitno obezbeđivanje odgovarajućih sredstava, koja će biti raspoređena u dogovoru sa Koordinacionim telom za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa; istovremeno naglašava ključnu odgovornost predstavnika albanske manjine i poziva ih da obeshrabre glasnu nacionalističku i separatističku retoriku, koja je u suprotnosti sa osnovnim evropskim vrednostima; isto tako podvlači važnost integrisanja Srba u ove institucije lokalne vlasti; 24. Pozdravlja napore Srbije na polju zaštite manjina; ističe, međutim, da je potrebno poboljšati pristup informacijama i obrazovanju na manjinskim jezicima, naročito u slučaju bošnjačke, bugarske, bunjevačke i rumunske manjine; 25. Pozdravlja formiranje većine nacionalnih veća manjina, kao tela koja će manjinama omogućiti da donose odluke na polju obrazovanja, kulture, upotrebe manjinskog jezika i javnog informisanja; konstatuje značaj punog sprovođenja nadležnosti ovih samoupravnih tela manjina i neophodnost odgovarajućih budžetskih subvencija koje garantuje Zakon o većima nacionalnih manjina; konstatuje žalbe na neregularnosti u procesu pripreme i pravne zahteve za formiranje veća, kao i žalbe na kršenje garantovanih nadležnosti nacionalnih veća od strane pojedinih ministarstava i lokalnih opština i poziva vlasti da odgovore na njih; izražava zabrinutost u vezi sa formiranjem Bošnjačkog nacionalnog veća i poziva na brz završetak procesa u skladu sa pravilima, kako bi se omogućilo legitimno predstavljanje Bošnjaka u veću; zabrinut je zbog porasta tenzija u Sandžaku, izraženog, između ostalog, nedavnim nasilnim incidentima, i odlučno poziva na rešavanje političkih sporova kroz dijalog u okviru demokratskih institucija; 26. Pozdravlja napredak na polju promocije rodne ravnopravnosti, naročito usvajanje Zakona o jednakosti polova i usvajanje nacionalnog akcionog plana za poboljšanje položaja žena i promovisanje jednakosti polova; podseća, međutim, da se još čeka na primenu ovih mera i da su žene i dalje diskriminisane, posebno na tržistu rada; stoga poziva srpske vlasti da hitno počnu sa sprovođenjem novog pravnog okvira o rodnoj ravnopravnosti i reše šira pitanja diskriminacije na polnoj osnovi, kao što je porast nasilja u porodici u Srbiji; 27. Poziva na dalje korake ka punoj primeni Zakona protiv diskriminacije i pozdravlja napredak u toj oblasti, posebno postavljanje Komesara za zaštitu jednakosti, kao važan korak u osiguravanju jednakog tretmana svih građana Srbije; 28. Podseća da su sloboda izražavanja i okupljanja osnovne evropske vrednosti i pozdravlja činjenicu da je Parada ponosa održana u Beogradu 10. oktobra; taj događaj vidi kao ključni korak ka uspostavljanju otvorenog, tolerantnog i raznolikog društva i kao posvećenost vlade primeni evropskih standarda tolerancije i zaštiti ranjivih manjina u društvu; pozdravlja činjenicu da je učesnicima parade pruženo adekvatno obezbeđenje; 29. Međutim, osuđuje nasilne sukobe koji su pratili Paradu i čiji je ishod bio veliki broj povređenih, uglavnom među policijom; skreće pažnju na činjenicu da su ekstremisti koji su učestvovali u neredima imali posrednu podršku određenih političkih partija i istaknutih crkvenih predstavnika; poziva vlasti da osiguraju vladavinu prava, tako što će krivično goniti izvršioce nasilja koje je bacilo senku na paradu i zabraniti organizacije kojima pripadaju; konstatuje da su te organizacije u prošlosti bile odgovorne za slučajeve ozbiljnog nasilja, posebno 17. februara 2008 i na brojnim sportskim manifestacijama; u tom smislu konstatuje da se nekoliko takvih slučajeva sada nalazi pred Ustavnim sudom; poziva na usvajanje odgovarajućih mera za efikasnu borbu sa svim oblicima ekstremizma i radikalizma u društvu; 30. Ističe da mnogi Romi i dalje žive u ekstremnom siromaštvu, koje ima naročito negativan uticaj na mlade Rome i njihovu budućnost; pored toga ističe da oni trpe diskriminaciju na tržištu rada, samo 5% njih je stalno zaposleno; poziva vlasti da preduzmu hitne korake u cilju rešavanja njihove situacije, tako što će im svima izdati lične karte i poboljšati njihov pristup adekvatnom smeštaju, tržištu rada, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti; skreće pažnju na konstantnu diskriminaciju, kao i nedavne slučajeve nasilja nad romskom populacijom i nasilno raseljavanje Roma od strane srpskih vlasti; 31. Ističe da je Srbija zemlja sa najvećim brojem izbeglica i interno raseljenih lica u Evropi; naglašava njihovu tešku situaciju u pogledu smeštaja i siromaštva i poziva srpske vlasti da revidiraju nacionalnu strategiju za izbeglice; pozdravlja inicijative Srbije da oživi regionalnu potragu za trajnim rešenjem izbegličkih problema i poziva zemlje potpisnice Sarajevske deklaracije da postignu značajniji napredak na ovom polju; ističe, u tom pogledu, zajeničku rešenost predsednika Srbije i Hrvatske da istraže sudbinu nestalih lica i pronađu rešenje za pitanja izbeglica i povratka; poziva Komisiju da izvrši politički uticaj na zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u Evropskoj uniji u regionu, kako bi osigurala uklanjanje prepreka za povratak izbeglica; osim toga, podseća da se predviđa 150.000 povratnika kao posledica sporazuma o readmisiji sa zemljama Evropske unije i njihova uspešna reintegracija će zahtevati temeljne pripreme, posebno od strane lokalnih vlasti; ističe značajnu ulogu organizacija civilnog društva u ovom procesu; 32. Pozdravlja reforme vojnog sektora, a naročito profesionalizaciju Vojske Srbije, koja je stupila na snagu 1. januara 2011, kao značajan korak ka modernizaciji vojske i daljem jačanju civilne kontrole vojske; 33. Ističe značajnu ulogu civilnog društva u određivanju političkih prioriteta; naglašava važnost dijaloga sa organizacijama civilnog društva i ističe presudnu ulogu učesnika civilnog društva u doprinosu unapređenoj regionalnoj saradnji na socijalnim i političkim pitanjima; pozdravlja činjenicu da je novi Zakon o udruženjima, usvojen 2009, razjasnio pravni status nevladinih organizacija i da je saradnja između srpskih vlasti i civilnog društva poboljšana; konstatuje napore Vlade da konsultuje civilno društvo; poziva vlasti da preduzmu dalje korake ka formalizaciji i većem učešću civilnog društva u procesu kreiranja politike i u nadgledanju aktivnosti vlasti; ističe potrebu za podrškom i zaštitom branilaca građanskih prava, posebno LGBT aktivista, onih koji rade na slučajevima ratnih zločina i onih koji rade na poboljšanju odnosa između Srbije i Kosova; 34. U tom smislu izrazava podrsku inicijativi RECOM - Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zlocinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji - sa ciljem nastavljanja procesa podizanja svesti i pomirenja širom Zapadnog Balkana i poziva vlasti Srbije i drugih zemalja uključenih u to pitanje da pruže podršku ovoj inicijativi; 35. Ističe izuzetnu važnost obrazovnog sistema za omladinu zemlje i buduću ekonomsku perspektivu; naglašava da je savremeno obrazovanje sa visokim standardima, koje proizvodi generacije visokokvalifikovanih radnika jedan od osnovnih preduslova za socijalni i ekonomski razvoj; žali zbog visoke stope nezaposlenosti u zemlji, naročito među mladima, i zbog niskog procenta svršenih studenata; poziva vlasti na potpunu primenu odredbi Bolonjskog procesa i usklađivanje srpskog obrazovnog sistema sa evropskim standardima; pozdravlja napredak na polju nauke i istraživanja, ali ističe da su dodatni napori potrebni kako bi se Srbija priključila Evropskoj istraživačkoj oblasti; osim toga, poziva vlasti da povećaju ulaganja u nacionalne istraživačke kapacitete, kako bi sprečila zaostajanje srpskih istraživačkih standarda za evropskim; 36. Konstatuje prošireni opšti kolektivni ugovor koji je Vlada Srbije potpisala sa strukovnim sindikatima i udruženjem poslodavaca u novembru 2008; ohrabruje Vladu Srbije da prekine trenutnu suspenziju ugovora; ističe da su prava strukovnih sindikata i dalje ograničena, uprkos ustavnim garancijama, i poziva Srbiju da dodatno unapredi prava sindikata; izražava zabrinutost zbog i dalje slabog socijalnog dijaloga i neredovnog konsultovanja socijalnih partnera; konstatuje da se Socijalno-ekonomski savet cešće sastajao i da su sva specijalizovana tela funkcionalna, ali je zabrinut zbog i dalje slabog kapaciteta Saveta; poziva na dalje korake ka jačanju Socijalno-ekonomskog saveta, kako bi se osiguralo njegovo aktivno učešće u jačanju socijalnog dijaloga i aktivnija konsultantska uloga u donošenju zakona; 37. Skreće pažnju na tešku situaciju u zatvorskom sistemu i poziva na korake ka rešavanju problema prepunjenosti zatvora, poboljšanju izuzetno loših zatvorskih uslova i obezbeđivanju odgovarajućih rehabilitacionih programa i obuke zatvorenicima; 38. Ističe negativne posledice finansijske krize na zemlju; konstatuje nedavnu reviziju stendbaj aranžmana sa MMF-om, praćenu pozitivnom ocenom makroekonomske politike zemlje i pozdravlja uspostavljanje Investicionog okvira Zapadnog Balkana za dalju integraciju i ekonomski oporavak regiona, koji će obezbeđivati zajmove za prioritetne infrastrukturne projekte; poziva na proširenje okvira kako bi se pružila podrška i malim i srednjim preduzećima i poziva Srbiju da iskoristi ove nove finansijske resurse, kao i mogućnosti koje sa sobom nose Instrumenti predpristupne pomoći, između ostalog i za efikasniju zaštitu ranjivih društvenih grupa od efekata krize; 39. Podseća da postojanje monopola ozbiljno remeti razvoj funkcionalne tržišne ekonomije; dakle, poziva vladu da sprovede aktivne mere u cilju uspostavljanja efikasne politike konkurencije, tako što će ukinuti monopole; ističe da su prepreke sa kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća pri ulasku u privredu i dalje veće nego što bi trebalo da budu; pozdravlja uspostavljanje tržišnih regulatora u raznim sektorima i očekuje od vlasti da osiguraju nezavisnost ovih tela, kako bi se sprečilo njihovo "zarobljavanje"; 40. Dalje konstatuje da nacionalna i ekonomska statistika zemlje zahteva dalja poboljšanja i poziva vlasti da je unaprede; 41. Poziva srpske vlasti i političke pokrete da se više posvete politici zapošljavanja i socijalne kohezije i da stvore povoljnu klimu za razvoj demokratije, vladavine prava, slobodne tržišne ekonomije i poštovanja ljudskih prava; 42. Poziva na dalje napore ka razvoju održive mreže javnog prevoza u Srbiji i širom Zapadnog Balkana i poboljšanju putne infrastrukture, uključujući i brz završetak izgradnje Koridora 10, ali isto tako i železničkog i saobraćaja na rečnim tokovima; ističe važnost integrisanog transportnog sistema i za ekonomski razvoj regiona Srbije i za povećanje regionalne trgovine; izražava posebno interesovanje za razvoj Strategije za Dunav radi poboljšanja sistema veza i komunikacija (što uključuje saobraćaj, energetska pitanja i informaciono društvo), zaštite životne sredine, sprečavanja prirodnih rizika i jačanja socioekonomskog razvoja; 43. U tom smislu, žali zbog lošeg stanja javnog prevoza, sa akcentom na železnici; poziva Vladu Srbije da u potpunosti iskoristi Instrumente predpristupne pomoći kako bi razvila, poboljšala i modernizovala železničku mrežu i unapredila veze sa susednim zemljama u transportu ljudi i tereta; 44. Pohvaljuje napredak Srbije u zaštiti životne sredine; međutim, ohrabruje pojačane napore na polju obnovljive energije i energetske efikasnosti, konstatujući da osnovni elementi acljuisa o obnovljivoj energiji tek treba da budu preneti i da vlasti tek treba da usvoje zakonodavni okvir za energetsku efikasnost; 45. Pozdravlja usvajanje od strane Agencije za hemikalije pravilnika koji ograničava ili zabranjuje proizvodnju hemikalija koje predstavljaju rizik za ljudsko zdravlje i životnu sredinu i to usklađuje hemijsku industriju sa evropskim propisima; međutim, izražava žaljenje zbog činjenice da je primena pojedinih odredbi koje zahtevaju naprednu tehnologiju i ulaganja odložena, pošto bi, po rečima predstavnika industrije, dovela do finansijskih gubitaka i ometanja poslovanja industrije u Srbiji; poziva na hitnu i punu primenu "zelenog" zakonodavnog paketa iz 2009; 46. Pozdravlja sporazume sa Crnom Gorom i Hrvatskom koji omogućavaju izručenje građana ovih zemalja osumnjičenih za učešće u organizovanom kriminalu i predviđene razgovore o demarkaciji granice između Srbije i Hrvatske; ohrabruje Vladu Srbije da zaključi slične sporazume sa drugim susedima i pozdravlja korake koje su u tom cilju preduzele Srbija i Crna Gora; ohrabruje Srbiju da nastavi sa dostavljanjem podataka i dokaza susednim zemljama o prekograničnim kriminalnim mrežama, naročito onim koje su uključene u trgovinu drogom, radi efikasne borbe sa transnacionalnim organizovanim kriminalom na Balkanu; 47. Ističe važnu ulogu Srbije u stabilnosti celog Zapadnog Balkana, a posebno u stabilnosti i celovitosti Bosne i Hercegovine; u tom smislu poziva srpske vlasti da aktivno podrže sve neophodne ustavne promene koje će omogućiti bosanskim institucijama da sprovedu zahtevne reforme u procesu evropskih integracija; posebno poziva Beograd da podrži konsolidaciju, učvršćivanje i jačanje bosanskih institucija; 48.Poziva srpske vlasti da nastave sa približavanjem ekološkom zakono

Obeleženo 90 godina od smrti vojvode Živojina Mišića

Polaganjem venaca na grob vojvode Živojina Mišića na beogradskom Novom groblju, juče je obeleženo 90 godina od njegove smrti. Lovorove vence položili su predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, grada Beograda, potomci vojvode Mišića i predstavnici udruženja građana. Posle ceremonije uz najviše vojne počasti i uz učešće jedinice Garde Vojske Srbije, potomak vojvode Mišića - Dušan Marjanović istakao je da je vojvoda Mišić bio "pravi srpski tip, odlučno srce, čovek više inteligencije i neukrotive energije". Kao veliku osobinu Mišića, praunuk Marjanović je naveo to što je vojvoda umeo da ostane jednostavan i skroman pored sve slave koju mu je donelo njegovo dostojanstveno držanje. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Miloje Miletić rekao je da je vojvoda Mišić "umeo da osokoli i nadahne svoje vojnike" i da su njegove zamisli ušle u istoriju ratnih veština koje se danas izučavaju na vojnim akademijama širom sveta. "Istrajno, u miru i pedantno Mišić je radio na izgrađivanju i usavršavanju srpske vojske pripremajući je za herojska dela", istakao je Miletić. Predstavnici ministarstava i Beograda položili su vence i na grobove vojvode Petra Bojovića koji je umro 19. januara 1945. godine, armijskog generala Pavla Jurišića-Šturma koji je umro 14. januara 1922. godine. Živojin Mišić rođen je 7. jula, po starom kalendaru, 1855. godine u Struganiku a umro je 20. januara 1921. godine u Beogradu. Još kao pitomac Vojne akademije (Artiljerijske škole) učestvovao je u dva oslobodilačka rata protiv Turske (1876-1878) a bio je učesnik svih ratova do 1918. godine. Neposredno je komandovao Prvom armijom Srpske vojske u Kolubarskoj bici, a prilikom proboja Solunskog fronta je bio načelnik Vrhovne komande.