SRBIJA

NATO: Tači jedna od najvećih riba kriminala na Kosovu

Usvojeni izveštaj Dika Martija je eksplozivan

Zbog žena Srbija bez prava glasa u PS SE

Registrovano 1.001 javno glasilo u Srbiji

Đukić-Dejanović:Zahvalnost Martiju zbog njegovih otkrića

PS Saveta Evrope usvojila Martijevu rezoluciju

Sud o Šešeljevom zahtevu za oslobađanje 7. i 8. marta

NATO: Tači jedna od najvećih riba kriminala na Kosovu

Kosovski premijer Hašim Tači identifikovan je kao jedna od "najvećih riba" u organizovanom kriminalu na Kosovu, navodi se u tajnim dokumentima NATO u koje je uvid imao britanski list Gardijan. Kako je objavljeno na sajtu tog lista, dokumenti NATO, na kojima je oznaka tajno, ukazuju da su SAD i druge zapadne sile koje su podržavale vladu Kosova nekoliko godina bile veoma detaljno upoznate o njenim vezama sa kriminalom. U tim dokumentima Tači je identifikovan kao jedna od "najvećih riba u trijumviratu" u krugovima organizovanog kriminala, dok je drugi optužen za veze s albanskom mafijom Džavid Haliti, bivši šef logistike za OVK, sada bliski saradnik premijera i poslanik vladajuće stranke PDK. Kako prenosi Gardijan, za Halitija se navodi da ima veliku kontrolu nad kosovskim premijerom, a on se u sličnom kontekstu pominje i u izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini organima na Kosovu. Očekuje se da će Haliti biti među delegacijom Kosova u Strazburu, gde se u Parlamentarnoj skupštini SE raspravljalo o tom izveštaju, a Gardijan podseća i da je taj političar imao vodeću ulogu u pokušajima da se umanji značaj Martijevog izveštaja u javnosti. U NATO dokumentima navodi se da, pored uloge uglednog političara, Haliti, koji nosi pištolj, važna figura u organizovanom kriminalu. On se opisuje kao "snaga iza Hašima Tacija", osoba s jakim vezama s albanskom mafijom i tajnom službom Kosova. Haliti je, prema podacima NATO, upravljao fondovima za rat na Kosovu, krajem '90-ih, koristeći novac i za privatne potrebe, a zatim se okrenuo organizovanom kriminalu. On je "na visokom nivou umešan u prostituciju, oružje i trgovinu drogom", kao svoju bazu koristio je jedan hotel u Pri-štini, a kada putuje u inostranstvo koristi lažne isprave jer se nalazi na crnim listama u nekoliko zemalja, uključujući i SAD. Haliti, navodi se u dokumentima, obavlja ulogu političkog i finansijskog savetnika premijeru, ali je u on "pravi šef" u tom odnosu. Osumnjičen je i za povezanost sa zastrašivanjem političkih protivnika i ubistvo dva svedoka krajem '90-ih. U vreme kada je 1997. počinjeno svirepo ubistvo novinara iz Tirane Alija Uke, u koje je prema obaveštajnim podacima SAD i NATO umešan Haliti, taj zvaničnik delio je stan sa Hašimom Tačijem. Dokumenti označeni kao "USA KFOR" pružaju detaljne informacije o mrežama organizovanog kriminala na Kosovu, na osnovu izveštaja zapadnih obaveštajnih agencija i doušnika, piše Gardijan. NATO je saopštio da je pokrenuo "unutrašnju istragu" o curenju tih informacija, dok je u prvom reagovanju portparol kosovske vlade rekao da su to "optužbe koje kruže duže od jedne decenije, zasnovane na glasinama" i podmetnutim lažnim podacima srpskih tajnih službi. "Premijer je pozvao Euleks da povede istragu o tim navodima i ponovio da je spreman na potpunu saradnju s zakonodavnim vlastima u pogledu tih skandaloznih navoda", dodao je kosovski portparol.

Usvojeni izveštaj Dika Martija je eksplozivan

Izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija o trgovini ljudskim organima Savetu Evrope "eksplozivan" je, ocenjuje ljubljanski list "Delo" povodom usvajanja tog dokumenta u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u Strazburu. Komenatator lista navodi da "Martija zanimaju isključivo ljudska prava, koja su temelj svega" i dodaje da s ljudskim pravima "počinje i završava se demokratija; počinje i završava se vladavina prava" i da ona znače "i nadzor nad aktima onih kojima su ljudi na izborima poverili vlast". "Kosovo, naravno, zaslužuje samostalnost i svoju državu", što je "pravo svakog naroda", navodi se u komentaru, ali se ukazuje i da je "Prištini istovremeno neophodna istina o događajima koje je prva spominjala haška tužiteljka Karla del Ponte, a sada i Dik Marti". Kako list ocenjuje, "bez istine nema pravde, a samo istina može pomoći Kosovu da izađe iz sadašnjeg ćorsokaka kada su pravi dijalog i pomirenje - što ne važi samo za odnose Beograda i Prištine - ipak još veoma daleko". "Delo" zaključuje da (političke) "sreće nema bez odlučnih poteza", što upravo sada predlaže Dik Marti. List takođe ukazuje da je "nezavisnost Kosova podržala većina evropskih država", i da su "zato sada na potezu kako Brisel tako i Priština". "Nezavisna međunarodna istraga o zločinima na Kosovu mora početi što pre. U ime istine i pravde", ocenjuje komentator "Dela".

Zbog žena Srbija bez prava glasa u PS SE

Delegacijama Srbije, Crne Gore i San Marina u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE) je privremeno suspendovano pravo glasa zbog nezastupljenosti žena u delegacijama. PS SE je usvojila rezoluciju kojom se članovima tih delegacija ratifikuju mandati ali bez prava glasa, s tim da odluka stupa na snagu na aprilskom zasedanju i trajaće dok u delegacijama ne bude makar po jedna žena. Izvestilac Holger Haibah je konstatovao da u delegacijama Srbije, Crne Gore i San Marina ima žena, ali su sve one samo zamenici članova delegacija. Haibah je rekao da se problem može rešiti i da se zato pravo glasa samo suspenduje. U raspravi je ukazano je da je odluka o promeni pravilnika, kojom se pravi razlika izmađu člana i zamenika člana delegacije, doneta u novembru 2010, a da su skupštine zemalja-članica SE o tome obaveštene početkom decembra i da nisu mogle da promene sastav delegacije. Nataša Vučković, zamenik člana delegacije Srbije, rekla je da Srbija podržava rodnu ravnopravnost, ali da Skupština Srbija nije mogla na vreme da promeni sastav delegaciji. Dodala je da će sastav delegacije biti promenjen na redovnom zasedanju Skupštine Srbije. Rezolucija je usvojena sa 33 glasa "za" i jednim "protiv". Amandmani kojima se tražilo da odluka stupi odmah, a ne u aprilu, nisu usvojeni. Mandate delegacija Srbije, Crne Gore i San Marina doveo je u pitanje predsedavajući Odbora za jednake šanse žena i muškaraca PS SE Žoze Menedeš Bota na početku zasedanja u ponedeljak. Ukazao je da posle izmene u pravilima 2003. u delegacijama mora biti makar isti procenat žena kao u parlamentima zemalja-čpanica, ili bar jedna žena kao član delegacije. U delegaciji Srbije u PS SE su četiri žene - Nataša Vučković, Elvira Kovač, Nataša Jovanović i Vjerica Radeta, ali su sve one zamenici članova delegacije.

Registrovano 1.001 javno glasilo u Srbiji

U Registar javnih glasila do juče je upisano 1.001 javno glasilo, saopštila je Agencija za privredne registre. Od 14. oktobra 2009. godine, kada je počeo da radi Registar javnih glasila, registrovano je ukupno 1.001 javno glasilo i to: 563 novine, 213 radio programa, 108 televizijskih programa, 20 servisa novinskih agencija i 90 internet glasila. U saopštenju se navodi da je registrovano i sedam drugih sredstava javnog informisanja koja pomoću reči, slike ili zvuka objavljuju ideje, informacije i mišljenja namenjene javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika. Od 563 novine 20 je dnevnih, 91 nedeljnik i 204 mesečnika. Kao hiljadito glasilo registrovan je pančevački nedeljnik "Srpsko ruski glas" čije je osnivač Društvo srpsko-ruskog prijateljstva "Dositej Obradović", a kao 1001. internet javno glasilo "Naš Lalić" iz Odžaka, istoimenog udruženja građana, navodi se u saopštenju.

Đukić-Dejanović:Zahvalnost Martiju zbog njegovih otkrića

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izrazila je u utorak na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta za zapadni Balkan zahvalnost Diku Martiju zbog njegovih otkrića u izveštaju o Kosovu i ukazala da je sada potrebno što pre otvoriti istragu o njima. Đukić-Dejanović je istakla da se Srbija trenutno suočava sa dva izazova: posledicama svetske finansijske krize i pripremama za otpočinjanje dijaloga između Beograda i Prištine. "Beograd je spreman da otpočne dijalog sa Prištinom", poručila je predsednica srpske skupštine, saopšteno je iz njenog kabineta. Ona je, istakavši da je ulazak Srbije u Evropsku uniju jedan od najvažnijih prioriteta zemlje, izvestila delegaciju EP za zapadni Balkan i njenog šefa Eduarda Kukana da je u ovom mandatu Skupštine usvojeno 575 zakona i 153 drugih akata, od čega samo u prošloj godini 262 zakona i 48 drugih akata. "Nacionalni plan integracije Srbije u EU je, posmatrajući samo propise koji su planirani za usvajanje u periodu od jula 2008. godine do septembra 2010. godine ispunjen 78 odsto", navela je Đukić-Dejanović i dodala da je Narodna skupština bila i među prvima koji su pripremili odgovore na Upitnik, koji će Evropskoj komisiji biti predat 31. januara. Ona je ukazala da srpski parlament posebnu pažnju poklanja saradnji sa parlamentima u regionu na svim nivoima, a kao njegove posebne obaveze istakla je i one koje proističu iz saradnje sa Haškim tribunalom, kao i borbu protiv korupcije. Đukić-Dejanović je danas u Briselu razgovarala i sa predsednikom EP Ježijem Buzekom sa kojim je, prema njenim rečima, imala veoma sadržajan razgovor i "sa aspekta napora (Srbije) za napredovanje u procesu pristupanja EU izuzetno koristan".

PS Saveta Evrope usvojila Martijevu rezoluciju

PaParlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) usvojila je u utorak rezoluciju Dika Martija kojom se međunarodna zajednica i vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani pozivaju da preduzmu mere kako bi se rasvetlila trgovina ljudskim organima i drugi zločini tokom i posle sukoba na Kosovu. Za rezoluciju je glasalo 169 poslanika, a protiv je bilo 8 poslanika sa 14 uzdržanih. Parlamentarna skupština SE je prethodno glasala o amandmanima na rezoluciju i prihvatila oba amandmana koje je predložio Marti, dok je odbacila gotovo sve amandmane albanskih poslanika kojima se pokušava da ublaži rezolucija. Prihvaćen je Martijev amandman da se u tekst rezolucije ubaci paragraf u kojem se traži razjašnjenje kompetencija Euleksa i/ili nekog drugog međunarodnog sudskog tela koji ima mandat da vodi istrage, tako da njihova teritorijalna i vremenska jurisdikicja bude priznata za sve zločine povezane sa sukobom na Kosovu. Drugi amandman Martija koje je prihvaćen odnosi se na promenu paragrafa u kojem se precizira šta se očekuje od albanske vlasti i kosovske administracije. Skupština je usvojila sedmi amandman kojim se iz jednog od paragrafa izbacuje deo koji povezuje vođstvo bivše OVK sa kriminalnim aktivnostima, kao i amandman 21 kojim je naslov dokumenta promenjen u Istraga o optužbama o nehumanom postupanju prema ljudima i trgovini ljudskim organima na Kosovu. U usvojenoj rezoluciji se ističe da je utvrđivanje istine o zločinima na Kosovu i rasvetljavanje sudbine nestalih "od vitalne važnosti za pomirenje zajednica i mirnu budućnost tog dela Balkana", a članice EU, SE, vlasti Srbije i Kosova pozivaju da s tim uvezi preduzmu konkretne mere. Članice EU i druge države pozivaju se da pomognu misiji EU na Kosovu (Euleks) kojoj treba da postave jasan cilj i pruže političku podršku na najvišem nivou za beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala. U rezoluciji se navodi da se od članica EU i SE očekuje da obezbede sve potrebne resurse za efikasne programe zaštite svedoka i da sarađuju s Euleksom u tom pogledu, posebno kada osobe o kojima je reč ne mogu ostati u regionu zbog čega im se mora dati novi identitet i pronaći nova zemlja za boravak. Euleks se poziva da nastavi istrage, ne uzimajući u obzir funkcije na kojima se nalaze mogući osumnjičeni, kao ni poreklo žrtava i da učini sve da rasvetli nestanke, navode o trgovini organima, korupciji i šurovanju organizovanih kriminalnih grupa i političkih krugova. Haški tribunal se poziva da u potpunosti sarađuje sa Euleksom, posebno ozbebeđivanjem informacija i dokaza kojima raspolaže, a koji bi Euleksu mogli pomoći u sudskom procesuiranju odgovornih za zločine u nadležnosti te misije. Srpske vlasti se pozivaju da ulože napore za hapšenje preostale dvojice optuženih za ratne zločine Ratka Mladića i Gorana Hadžića jer je njihovo nekažnjavanje ozbiljna prepreka u pomirenju. Od Srbije se traži da sarađuje s Euleksom pre svega prosleđivanjem svih podataka koji bi mogli pomoći u rasvetljavanju zločina počinjenih na Kosovu, ali i da preduzme mere kako bi sprečila "curenje" u medije informacija o istragama koje se tiču Kosova. Albanske vlasti se pozivaju da bezrezervno sarađuju sa Euleksom i srpskim vlastima na otkrivanju istine o zločinima vezanim za sukob na Kosovu kao i da pruže podršku istragama o logorima na severu Albanije. Administracija Kosova poziva se da bezrezervno sarađuje sa Euleksom i/ili nekim drugim međunarodnim telom koje ima mandat da kako bi se otkrila istina o zločinima vezanim za sukob na Kosovu, bezobzira na poznato ili pretpostavljeno poreklo počinilaca ili žrtvi. Rezolucijom se članice SE i zemlje posmatrači pozivaju da bez odlaganja odgovore na zahteve za sudsku saradnju koje im upute Euleks ili sprske vlasti u okviru istraga ratnih zločina i trgovine organima. PS SE se zalaže za uspostavljanje međunarodnog pravnog instrumenta koji bi definisao trgovinu ljudskim organima, tkivom i ćelijama i predvideo korake za sprečavanje te trgovine i zaštitu žrtava kao i mehanizme za krivični progon počinilaca, navodi se u tekstu. U rezoluciji se ukazuje da najakutnije i najosetljivije pitanje ostaje pitanje nestalih osoba, a da je i dalje nedovoljna saradnja međunarodnih agencija, s jedne strane, i kosovskih i albanskih vlasti, s druge strane, na utvrđivanju sudbine nestalih. U rezoluciji se navodi da prema informacijama PS veliki broj konkretnih pokazatelja potvrđuje da su neki Srbi i neki kosovski Albanci bili držani kao zatvorenici na tajnim mestima za pritvaranje pod kontrolom OVK na severu Albanije gde su bili podvrgnuti nehumanom i degradirajućem tretmanu pre nego što su na kraju nestali. Prema velikom broju pokazatelja, dodaje se, u periodu posle završetka oružanog sukoba, pre nego što su međunarodne snage mogle da preuzmu kontrolu, nekim zatvorenicima su uzimani organi na klinici u Albaniji u blizini grada Fuše-Kruje. Ove indikacije izgleda da potvrđuju da se navodne kriminalne aktivnosti nastavljaju u drugim oblicima do danas što je pokazala istraga Euleksa vezano za kliniku Medikus u Prištini. Iako su početkom ove decenije postojali konkretni dokazi o trgovini organima, međunarodne vlasti u regionu nisu smatrale da je neophodna detaljna istragu ili je ona bila nepotpuna i površna, dok je Haški sud odustao od istrage, a elementi dokaza uzetih u Ripeu, u Albaniji, uništeni su i ne mogu se koristiti radi dalje analize, navodi se u rezoluciji. Dodaje se da je OVK bila de fakto saveznik međunarodnih snaga na terenu i da su se posle povlačenja srpskih snaga, međunarodna tela odgovorna za bezbednost na Kosovu oslanjala na vladajuće političke snage na Kosovu od kojih su većina njih bivši lideri OVK. Međunarodne organizacije na Kosovu opredelile su se za "pragmatičan pristup" postizanja kratkoročne stabilnosti po svaku cenu žrtvovanja nekih važnih principa pravde i, kako piše u tekstu, tokom dugog vremenskog perioda malo je urađeno po pitanju dokaza o umešanosti pripadnika OVK u zločine protiv srpskog stanovništva i kosovskih Albanaca, koje je OVK smatrala saradnicima Beograda i izdajicama. Euleks je dolaskom na Kosovo krajem 2008. nasledio tešku i osetljivu situaciju, posebno u oblasti borbe protiv ozbiljnih zločina, pa je veliki broj zločina, kako se dodaje, mogao da ostane nekažnjen. U tekstu se ukazuje da je sprovedena mala ili nedovoljno detaljna istraga organizovanog kriminala i njegove povezanosti sa predstavnicima političkih institucija ili o ratnim zločinima nad Srbima i kosovskim Albancima, koji su danas pravi tabu na Kosovu. U rezoluciji se navodi da je dosadašnja međunarodna istraga o optužbama za nehumano ponašanje ukljucujući i moguću trgovinu organima, napredovala po pitanju dokaza o postojanju tajnih pritvornih mesta OVK na severu Albanije gde je navodno bilo nehumanog ponašanja i čak ubistava. Ukazuje se da albanske vlasti nisu sarađivale. Užasni zločini srpskih snaga doveli do toga da se na jednu stranu gleda kao na zločince, a na drugu kao na žrtve, bezuslovno nevine, ali da je stvarnost manje jasna i mnogo složenija, ocenjuje se u tekstu. Dok je Srbija na kraju sarađivala, pokazalo se mnogo komplikovanijim sprovođenje ekshumacija na teritoriji Kosova, a nemogućim na albanskoj teritoriji. Kosovske vlasti nisu sarađivale ni u potrazi za gotovo 500 ljudi koji su zvanično nestali nakon okončanja sukoba, naveo je Dik Marti u rezoluciji za PS SE.

Sud o Šešeljevom zahtevu za oslobađanje 7. i 8. marta

RasRasprava o zahtevu Vojislava Šešelja da bude oslobođen posle okončanja dokaznog postupka optužbe protiv njega biće održaće se 7. i 8. marta, saopštio je danas Sud u Hagu. Ukoliko bude bilo potrebno, rasprava će biti produžena i na 9. mart. Po pravilima Tribunala, pretresno veće može oceniti da su tužioci izneli dovoljno dokaza protiv Šešelja po svim tačkama optužnice ili zbog nedostatka dokaza odbaciti celu optužnicu ili neke od njenih tačaka. Ukoliko sudije u potpunosti ne oslobode Šešelja, proces bi potom bio nastavljen dokaznim postupkom odbrane. Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti nagovestio je minule sedmice da će pretresno veće odluku o Šešeljevom zahtevu za oslobađanje doneti "nekoliko nedelja" posle rasprave na kojoj će, početkom marta, saslušati argumente obe strane. Prošlog utorka, tokom statusne konferencije Šešelj je tvrdio da - čak i ako u ovoj fazi postupka sudije odlučuju po merilima najpovoljnijim za tužioce - odluka veća mora biti oslobađajuća, zato što tužioci nisu dokazali nijednu od optužbi protiv njega. Šešelj je, međutim, naznačio je da će, ako ne bude oslobođen, u nastavku suđenja izvoditi dokaze odbrane. Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93: progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportacija i nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločin protiv čovečnosti. Šešelj je optužen i za kršenje zakona i običaja ratovanja - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine. Suđenje Šešelju je počelo u novembru 2007. godine, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.