SRBIJA

Ceca stiže u Vukovar?

Srbiju proglasiti za region bez GMO

Srbija u političkom i privrednom đavoljem krugu

Dobrica Ćosić predložen za kandidaturu za Nobela

Obeležena 21. godišnjica DS

Regristrovano 85 obolelih od gripa

Nastavlja se izgradnja mosta preko Save u Obrenovcu

Ceca stiže u Vukovar?

Poziv za Cecin koncert u Zagrebu došao nam je spolja, iz Hrvatske. Rano je da govorimo o nastupu Svetlane Ražnatović na stadionu u Maksimiru, jer je to osetljivo pitanje! Radićemo taj koncert kada za njega bude vreme! Ovo je odgovor koji smo dobili od Rake Marića u Beogradu, menadžera Svetlane Ražnatović, "princeze pop muzike" na Balkanu. Sama Ceca je već rekla da prihvata poziv da nastupi u Maksimiru. U Beogradu i Zagrebu se nezavnično priča, da bi Ceca nastupila u glavnom gradu Hrvatske u junu, posle promocije svog novog albuma. Pominjano je i da bi njen honorar bio od 56.000 do 100.000 evra. Cunami mržnje Zvanično ovakve vesti, koje su kružile po medijima i "tamo" i "ovde" niko nije potvrdio, ali nije ni demantovao. To je, međutim, odmah izazvalo ogroman cunami mržnje prema Ceci, srpskoj pop pevačici i majci dvoje maloletne dece. - Supruga ratnog zločinca i deklarisan četnik nema šta da radi u Hrvatskoj. Koncert Lepe Brene u "Areni" nažalost nismo uspeli da sprečimo, ali verujte mi da ovaj hoćemo - najavila je Slavica Hruškar, čelnica Nezavisnih dragovoljaca hrvatskih. - Ceca neće pevati na Maksimiru! - rekla je zagrebačka policija, uplašena za bezbednost svojih sugrađana. - Organizovaćemo se i iskazati protivljenje. Hoće li to biti protest ili nešto drugo, još ćemo se dogovoriti - rekla je Hrvatska stranka prava. Ceca nije nikada gostovala i nastupala kao pevačica u Hrvatskoj, ali se njeni diskovi vrte u svim kafićima i diskotekama. U Zagrebu postoji 15 klubova u kojima se pištaju hitovi srpskog "turbo folka", popularno prozvanih "cajki". Ista je situacija u Istri i Primorju. Cecine se pesme puštaju na više od 50 radio- stanica u Hrvatskoj. A kako je zimus nastupala na Pink i RTS televiziji, preko kablovske gledalo je pola Hrvata sa Balkana. Uostalom, treba znati da je udovica komandanta srpske garde Arkana pevala Hrvatima i njihovoj deci na koncertima u dijaspori - u Švedskoj, Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, a u decembru i u Australiji. Ceca je već pevala pred više od 60.000 Hrvata u svetu, koliko bi moglo da dođe na stadion "Dinama" u Zagrebu. I ništa se nikome na Cecinim koncertima nije dogodilo, iako su, neki Bošnjaci i Hrvati u Švedskoj pretili da će je minirati i ubiti. Hrvatski i bošnjački nacionalisti Razlozi hrvatskih i bošnjačkih nacionalista za pretnje da se Ceca digne u vazduh ili da joj se barem ne izda radna dozvola u Švedskoj i Australiji, bili su izlišljeni i falsifikovani. I tada, 2007. godine i sada 2011. godine, mrzitelji Svetlane Ražnatović tvrde da je Ceca 1991. godine bila sa puškom i u uniformi na frontu u Vukovaru. - Nikada nisam bila u Vukovaru. U to vreme sam boravila u Švajcarskoj i bila sam mlada, a ne stara kao ova žena na slici - izjavila je Svetlana Ražnatović na sudu u Sidneju, kada je odlučivano o njenoj radnoj dozvoli na osnovu tužne nekih Hrvata i Bošnjaka. Poslednjih godina, mnogi pevači iz Srbije su bez problema nastupali u Hrvatskoj. Među njima su Lepa Brena, Željko Joksimović, Željko Samardžić, Zdravko Čolić, ali i Đorđe Balašević, Bajaga i "Električni orgazam". Male grupe i pevače da ne računamo. Međutim, od kako je Ivo Josipović predsednik, koji zagovara pomirenje sa susedima, uočljivo je da ga ratni huškaši i ustaše napadaju. Čak i njemu prete da će da ga miniraju kao Cecu. Na Internetu je poveden elektronski rat Srba i Hrvata zbog Cece. - Cecojka, izdala si nas! - galame srpski nacionalisti, koji mrze Zagreb. - Ne postoji obezbeđenja koje te može tamo zaštititi u Zagrebu od nas. Ceco, do juna ćeš biti u beogradskom zatvoru, ako Bog da - viču ustaše, kojima je mrsko sve iz Beograda. Talac prvoboraca Čini se da je Hrvatska, (kao i Srbija) talac svojih prvoboraca i ratnih veterana, ali i lažnih zastupnika ljudskih prava, koji žele da presuđuju i odlučuju mimo države i njenih institucija. Svetlana Ražnatović nije srpski nacionalista, nije ni nalik ratnom zločincu, nije militantna i nije opasna po publiku u multikulturnim sredinama. Tako je presudilo Ministarstvo za imigraciju u Australiji, koje je u novembru izdalo Ceci ulaznu vizu i radnu dozvolu da održi koncerte u pet gradova. Gospođa Ražnatović je tu dozvolu čekala dve godine. Sada će da aplicira za radnu dozvolu u SAD i Kanadi, gde je odlazila kao turista, ali nije pevala. Lažni čuvari Hrvatske i zagovornici "rata koji večno traje" bi najradije da Cecu likvidiraju kao ličnost, kao umetnicu i kao majku dvoje maloletne dece. U Beogradu niko ne dira zeta Franje Tuđmana, niko ne psuje Skansija ili Rađu, niko ne stavlja bombe na vozila poslenika Turističke organizacije Hrvatske, koji lepe plakate "lijepe naše domovine". Severina je namestila frizuru i dolazi da bude manekenka Jadrana na Sajmu turizma. Niko joj ne psuje majku ustašku, jer smo je proglasili za četnikušu tj. za unuku Zvonka Vučkovića (jedinog Hrvata u štabu Draže Mihailovića). Arkanu nikada nije suđeno kao ratnom zločincu, a mrtav je već 11 godina. Ceca samo nosi njegovo prezime, a ne i "zasluge". Da li će udovica Željka Ražnatovića Arkana pevati u Hrvatskoj ne zavisi od pobunjenih prvoboraca poslednjeg rata i starih ustaša već od Ive Josipovića. Ako predsednik Hrvatske prizna da uz Svetlanu ujutro pije kafu, eto Cece u Zagrebu ili u Slavoniju. Ceca na sve to kaže: - Sve dok ne odgovorimo na ponudu o održavanju koncerta u Zagrebu, nećemo davati nikakve komentare. Izlišno je komentarisati nešto za šta još nismo sigurni da li će se desiti - poručila je pametno Svetlana Ražnatović svojim obožavaocima, ali i mrziteljima u Hrvatskoj i Srbiji. Marko Lopušina

Srbiju proglasiti za region bez GMO

Privredna komora Srbije (PKS) je saopštila je u sredu da se zalaže da se Srbija proglasi regionom bez genetski modifikovanih organizama (GMO), odnosno da ostane područje na kome se ne gaje GMO biljke. To je preduslov za bolju poziciju domaćih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu i jedan od načina da zemlja najbrže izađe iz krize, navodi se u saopštenju PKS. Potpredsednik PKS Stojan Jevtić podsetio je da je ta privredna asocijacija već predlagala da parlament donese odluku da se agrar proglasi za stratešku delatnost, a cela Srbija za region bez GMO u vreme kada je ministarka poljoprivrede bila Ivana Dulić-Marković, koja je odbila predlog uz obrazloženje da se neće donositi zakoni za tu oblast, ali da će se tako raditi. U saopštenju se navodi da Srbija raspolaže sa 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina od čega su oko 3,3 miliona hektara oranice na kojima se uspešno može organizovati proizvodnja hrane bez GMO organizama. Zabranom proizvodnje genetski modifikovanih organizama omogućilo bi se nesmetano širenje i povećanje organske proizvodnje, koja bi mogla da se plasira na tržište EU, piše u saopštenju. Istovremeno se ne bi zabranio uvoz i potrošnja GMO hrane za ljudsku ishranu, da se ne bi kršila pravila i odrednice STO u pogledu prometa proizvoda, ali bi ta hrana bila u prodavnicima bila obeležna. Prema podacima PKS, GMO hranu danas u svetu proizvodi 14 miliona farmera na 134 miliona hektara u 25 zemalja. Ukupna vrednost te proizvodnje 2009. godine bila je 130 milijardi dolara. U saopštenju se navodi da gajenje genetski modifikovanih organizama dovodi do promena u ekološkom sistemu, eliminišući neke korisne biljne vrste i insekte, pri čemu se stvaraju nove jedinke, koje kao takve ne postoje u prirodi i za koje se još ne zna kakav uticaj imaju na ravnotežu uspostavljenog eko sistema.

Srbija u političkom i privrednom đavoljem krugu

Srbija se nalazi u političkom, socijalnom i privrednom đavoljem krugu i samo je pitanje trenutka kada će nezadovoljni građani početi da protestuju, ocenjuje nemački dnevnik Tagescajtung. Povodom štrajka prosvetnih radnika, u komentaru pod naslovom "Nada je već umrla" nemački dnevnik piše da u decembru "vlada, parlament i kancelarija predsednika države nisu imali novca da plate račune za telefon, struju, grejanje i druge troškove". "Kada država balansira na tananoj granici između sposobnosti da funkcioniše i državnog bankrota, kada njena egzistencija zavisi od inostranih kredita i prodaje još preostale 'porodične srebrnine', nema mnogo smisla štrajkovati za veće plate. Srpska vlada nema prostora za manevrisanje. Ako popusti pred učiteljima, svi će ispružti ruku", piše Tagescajtung. Na drugoj strani, dodaje se u komentaru, "sve više ljudi sito je vegetiranja na granici egzistencijalnog minimuma". "Samo je pitanje vremena kada će se strpljivi, uviđavni građani pretvoriti u pobunjeni plebs koji više nije spreman da sluša", piše nemački list. Ocenjuje se da "milion ljudi koji nemaju posao ili koji od njega ne mogu da žive, zajedno sa mladima bez perspektive, čine moćan potencijal za socijalne nemire". Ti ljudi, navodi se, "mogu lako da budu izmanipulisani i dovoljno su očajni da bi mogli da nasednu nacionalističko-socijalističkim demagozima". Uz to dolazi, piše list, i to da "većina Srba političare doživljava kao nedorasle zadacima i korumpirane". "Problem je u tome da ni opozicija nije alternativa. Ankete pokazuju da je najjača stranka u Srbiji Srpska napredna stranka, čiji se vođa od nacionaliste i ratnog huškača preko noći pretvorio u proevropskog populistu. Reč je o političkom, socijalnom i privrednom đavoljem krugu", zaključuje Tagescajtung.

Dobrica Ćosić predložen za kandidaturu za Nobela

Švedska akademija u utorak je formalno potvrdila da je primila predlog da pisac Dobrica Ćosić bude kandidovan za Nobelovu nagradu za književnost, rekao je profesor Svetislav Jarić iz Novog Sada. Jarić, koji je i pokretač inicijative da Ćosić bude predložen za Nobelovu nagradu za književnost, rekao je agenciji Beta da je Udruženje književnika Srbije (UKS) glavni predlagač za tu kandidaturu, kao i da se među potpisnicima nalazi još 28 akademika, književnika, profesora filozofije, matematike. "Među potpisnicima koji su podržali predlog o kandidaturi Dobrice Ćosića su književnici Matija Bećković, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Egerić, predsednik Akademije Republike Srpske Rajko Kuzmanović i ugledne javne ličnosti kao što su Emir Kusturica, Siniša Kovačević, Jadranka Jovanović i drugi", rekao je Jarić. Prema njegovim rečima, u ovom trenutku iza kandidature Dobrice Ćosića ne stoji Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), čije će Odeljenje za jezik i književnost podržati Ćosićevu kandidaturu ako uđe "u krug ozbiljnijih kandidata". Predsednik Udruženja književnika Srbije Radomir Antić rekao je Beti da je to Udruženje sa zadovoljstvom podržalo predlog za kandidaturu Dobrice Ćosića jer je on "jedan od najznačajnijih srpskih pisaca". Prema njegovim rečima, poslednji srpski pisac koji je bio predložen za kandidaturu za tu prestižnu nagradu bio je Milorad Pavić. Komitet za Nobelovu nagradu za književnost će u aprilu 2011. godine odabrati 15 do 20 kandidata za tu nagradu, a u maju će izbor suziti na pet imena. Tokom leta 18 članova Švedske akademije proučavaće celokupan rad nominovanih, a u septembru će biti održan niz sastanaka na kojima će članovi Akademije odlučivati o dobitniku koji će biti izabran u oktobru, većinom glasova. Prema podacima Švedske akademije, svake godine ovoj uglednoj instituciji pristiže oko 350 predloga za kandidaturu.

Obeležena 21. godišnjica DS

Predsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadić izjavio je juče, na obeležavanju 21. godišnjice DS, da je ta partija nacionalna institucija i da nikada neće odustati od stvaranja slobodne i napredne Srbije. "Nikada nismo pali a da nismo ustali... Mi ćemo uvek biti tu kada bude najgore, jer to je sudbina i misija DS", rekao je Tadć nakon što je predstavljena knjiga o DS koju je priredila poslanica te stranke Gorica Mojović. Predsednik DS-a i Srbije je dodao da stranka na čijem je čelu nikada nije bila na vlasti u srećna vremena, ali da njeni članovi, bez obzira na to, treba uvek da budu tu kada je potrebno. Tadić je dodao da je bivši premijer i predsednik DS-a Zoran Đinđić ubijen zbog ideje na kojoj je ta stranka nastala, a da su i drugi predsednici DS-a rizikovali svoje živote i slobodu. On je ocenio da na političkoj sceni Srbije nema previše političara koji su bili spremni na najveće žrtve zbog svojih ideja, kao oni iz DS-a. Tadić je apelovao da se Demokratskoj stranci ne priključuju ljudi koji očekuju da nešto dobiju članstvom u toj organizaciji već oni koji su spremni da preuzmu rizik i da vredno rade u teškim vremenima. Tadić je kazao da se svet danas suočava sa sudarom novih ideja i velikim promenama, da se mnogi pitaju kako treba da se postavi jedna mala zemlja kao što je Srbija, i da je zato važno da Srbija kreira svoj plan za neposrednu budućnost. DS mora da pridobije intelektulace, misleće ljude i građane u kreiranju planova kako da se Srbija snađe u tom svetu, rekao je Tadić i dodao da je nacrt Strategije Srbija 2020. "napadnut i pre nego što je ugledao svetlost dana". Tadić je, međutim, rekao da Strategija do 2020. godine ne treba da bude stranački već državni dokument, jer samo ako država napravi jasan plan razvoja za drugu deceniju 21. veka može da očekuje da će obezbediti sigurnost za svoje građane. On je podsetio na razvoj DS-a od osnivanja ali i dodao da je ta stranka samo formalno osnovana 3. februara 1990. godine, a da je ideja slobode, ljudskih prava i demokratije živela neprestano u periodu nakon Drugog svetskog rata. Tadić je podsetio da su u obnavljanju DS-a učestvovali Dragoljub Mićunović, Zoran Đinđić, ali i Vojislav Koštunica, Gojko Đogo, Kosta Čavoški, Vladimir Gligorov, Marko Janković, Borislav Pekić, Milovan Danojlić i mnogi drugi. "Oni su možda imali različite političke ideje, ali su svi želeli da se obnovi sloboda političkog života. Sada je, po izveštaju organizacije Fridom haus, Srbija slobodna zemlja a tada smo o tome mogli samo da sanjamo", rekao je Tadić. Svečanosti, koja je održana u prostorijama DS-a u Krunskoj ulici u Beogradu, prisustvovali su premijer Mirko Cvetković i ministri Vlade Srbije izabrani na predlog DS. Odlomke iz knjige čitali su umetnici Đurđija Cvetić i Svetozar Cvetković. Govoreći o knjizi, Gorica Mojović je rekla da ona služi da spreči da se zaboravi šta se sve događalo u Srbiji u protekle dve decenije. "DS je nacionalna srpska institucija, i nadam se da će ova knjiga to pokazati... Knjiga ne treba da bude kraj priče o stranci koja je uticala i uticaće na Srbiju, već svedočanstvo da smo nešto uradili i da svoje živote nismo protraćili", rekla je ona. DS je osnovana 3. februara 1990. u Beogradu i promovisala se kao nastavljač stranke Ljubomira Davidovića, koja je osnovana 1919. godine. Prvi predsednik DS bio je Dragoljub Mićunović, koji je 29. januara 1994. na skupštini stranke podneo ostavku, a na njegovo mesto izabran je tadašnji predsednik Izvršnog odbora Zoran Đinđić. Od 12. marta 2003. kada je lider DS i prvi demokratski premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen, funkciju predsednika DS vršio je Zoran Živković do izborne skupštine 22. februara 2004. kada je za lidera DS izabran Boris Tadić. Boris Tadić, koji je i predsednik Srbije, je na tu funkciju prvi put izabran 2004. a drugi put 2008. godine. DS je danas ključna članica vladajuće koalicije. Demokrate imaju premijera i većinu ministara u Vladi Srbije, vlast u Vojvodini i Beogradu i u oko 120 lokalnih samouprava.

Regristrovano 85 obolelih od gripa

U Srbiji je do danas registrovano 85 obolelih od gripa, saopštio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" iz Beograda. Od toga je kod njih 69 potvrđen virus gripa A (H1N1), kod 11 osoba virus gripa A (H3N2), kod jedne osobe virus gripa tip A i kod četiri osobe virus gripa tip B. Petoro obolelih je u teškom stanju. U Srbiji je registrovano sedam smrtnih slučajeva kod kojih je dokazan virus gripa, i to kod šest osoba virus gripa A (H1N1), a kod jedne osobe virus gripa tip A. To su bile nevakcinisane osobe, od 27 do 74 godina. Četiri osobe su imale hronična oboljenja srca i pluća, jedna osoba je bila izrazito gojazna, a dve osobe nisu pripadale grupama stanovništva pod povećanim rizikom.Umrle osobe su sa teritorije Grada Beograda, Južnobanatskog, Moravičkog, Pčinjskog i Podunavskog okruga. U Srbiji se registruje povećanje broja obolelih u svim uzrastima od oboljenja sličnih gripu, piše u saopštenju.

Nastavlja se izgradnja mosta preko Save u Obrenovcu

Izgradnja mosta preko Save, koji će spojiti drumski saobraćaj opština Obrenovac i Surčin biće nastavljena posle više od deset godina, saopšteno je iz Skupštine grada Beograda. Vozači će od Obrenovca, preko mosta na Savi i teritorije opštine Surčin za manje od pola sata moći da stignu do autoputa Beograd-Zagreb, a dalje se otvaraju mogućnosti putovanja obilaznicom oko Beograda, navodi se u saopštenju. Most na Savi trebalo bi da omogući bolju saobraćajnu povezanost stanovnicima Obrenovca i Surcina kojima je potrebno oko jedan sat da predu s jedne obale na drugu. Osim mosta preko Save izgradiće se i pristupni put na teritoriji opštine Obrenovac, od valjevskog puta do Save, saopšteno je, a na teritoriji opštine Surčin biće izgrađen priključni krak sa mosta na regionalni put u Boljevcima, kojim se ostvaruje veza sa Surčinom. Konstrukcija mosta sa toplovodom ostala je nedovršena, deo kolovozne ploče i nedovršen je pristupni put sa surčinske strane, dok sa obrenovačke strane pristupi mostu nisu ni započeti, navedeno je u saopštenju. Most preko Save u Obrenovcu je deo jednog dužeg putnog pravca, Sremske gazele, koji će od mosta voditi do petlje Dobanovci na autoputu, koja je dugačka oko 20 kilometara i podeljena na tri deonice. U toku su radovi na drugoj deonici dužine sedam kilometara. Radove na mostu finansiraju Grad Beograd i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, a izvodiće ih preduzeće Mostogradnja.