SVET

Nađeno 50 planeta gde je možda moguć život

Kriza u SAD mogla da bude sprečena

Hrvati, Česi, Nemci više vole stambene kredite nego lizing

Arogancija Hilari Klinton bez presedana

Skupo predsedavanje Češke EU

Neuspeh u Srebrenici muči Holanđane

Sukobi u Egiptu se nastavljaju, pemijer se izvinio zbog napada

Češka posredno priznala novu veru: džedajizam

Nađeno 50 planeta gde je možda moguć život

Teleskop američke svemirske agencije (NASA) koji kruži oko Zemlje našao je više od 50 planeta koje bi mogle da imaju uslove potrebne za život. Za godinu dana koliko se teleskopom Kepler posmatra jedan mali deo galaksije, primećeno je 1,235 svemirskih tela, mogućih planeta izvan Sunčevog sistema. Naučnike je iznenadilo što izgleda da bi 54 planete mogle biti pogodne za život - na njima nije ni suviše vruće ni suviše hladno, rekao je Vilijam Borucki, glavni naučnik zadužen za istraživanja tim teleskopom. Do sada se za samo dve planete van Sunčevog sistema smatralo da mogu biti pogodne za život, a i ta otkrića se osporavaju. "Pedeset četiri mogućnosti - to je ogroman broj, nezamisliv broj. Zapanjujuće je da videti taj ogroman broj jer smo do sada imali nula (takvih planeta)", rekao je Borucki. Od više od 1.200 novouočenih svemirskih tela očekuje se da će za 80 odsto biti potvrđeno da su planete. Kada se potvrdi da je neko nebesko telo planeta, predstoji još jedan veliki korak: da se dokaže da ono ima neke od osnovnih uslova da podrži život, kao što je odgovarajuća veličina, sastav, temperatura i udaljenost od svoje zvezde. Još nisu sagrađeni teleskopi koji mogu da utvrde detaljnije odlike za podržavanje života, kao što su konkretne atmosferske prilike i prisustvo vode ili ugljen-dioksida. To da neka planeta možda ima odgovarajuće uslove za život ne znači automatski da na njoj ima života. Dobar primer za to je Mars. Takođe kada naučnici tragaju za životom, to ne znači odmah da tragaju za inteligentnim oblicima života, već može da se radi o bakteriji ili nekom obliku koji ljudi ne mogu ni da zamisle, navodi agencija AP. Do otkrića sa teleskopom Kepler bilo je nađeno 519 planeta van Sunčevog sistema što znači da bi nalazi Keplera mogli da utrostruče broj poznatih planeta. Teleskop Kepler lansiran je u martu 2009. godine iz Kejp Kanaverala. Opremljen je najvećom kamerom koja je ikad poslata u svemir. Teleskop stalno prati više od 100.000 zvezda. (Online: http:// kepler. nasa.gov/)

Kriza u SAD mogla da bude sprečena

Komisija kojoj je američki Kongres poverio istragu uzroka finansijske rize saopštila je danas da se slom dogodio zato što se vlasti i Vol strit nisu obazirali na znake upozorenja. Kriza je mogla da bude izbegnuta, a SAD su umesto toga upale u najdublju recesiju od 1930-ih i milioni ljudi su ostali bez posla, navodi se u završnom izveštaju komisije koji su podržali samo predstavnici demokrata. Vlade koje su predvodili predsednici Džordž Buš i Bil Klinton, bivši i sadašnji predsednici Federalnih rezervi i ministar finansija Timoti Gajtner snose odgovornost jer su dozvolili nastanak krize, navodi se u izveštaju komsije formirane 2009. godine. Komisija je kritikovala i bankare koji su se obogatili stvarajući hiljade milijardi dolara u rizičnim investicijama, a poslovi su postali tako složeni da ih nisu razumeli ni direktori banaka ni regulatorne agencije. Kako se navodi u izveštaju, banke su odvraćale vlasti od jačeg nadzora njihovog delovanja jer bi, po rečima bankara, mešanje vlasti ugrozilo inovacije u finansijama. Ukazuje se i da su brojni znaci upozorenja zanemareni, između ostalih naglo povećanje broja rizičnih hipoteka, neodrživi rast cena kuća i dinamična aktivnost Vol strita u visoko rizičnim poslovima.

Hrvati, Česi, Nemci više vole stambene kredite nego lizing

Kupovina nekretnina na lizing trebalo bi uskoro da bude moguća i u Srbiji. Predlog izmena Zakona o finansijskom lizingu, kojim bi se omogućio lizing nepokretnosti, upućen je Skupštini Srbije 31. decembra 2010. godine, a planirano je da bude usvojen u prvom tromesečju ove godine. Lizing nekretnina primenjuje se u mnogim zemljama Evrope, ali, kako pokazuje praksa, građani se ipak češće odlučuju za stambene kredite. U Hrvatskoj se, kako izveštava dopisnica Bete, lizing primenjuje još od kraja 1990-tih godina, ali ga uglavnom koriste pravna lica. Nakon prošlogodišnjeg ukidanja PDV na mesečne kamate finansijskog lizinga, što je dovelo do njihovog smanjenja, lizing je postao dostupniji i za fizička lica, ali najčešće za kupovinu automobila, brodova i opreme. Što se tiče nekretnina, bilo da je reč o kućama, stanovima, kancelarijskom prostoru ili građevinskom zemljištu, građani su i dalje više okrenuti kreditima nego lizingu. U lizing kućama, međutim, ocenjuju da će u narednim godinama ipak moći ravnopravno da konkurišu klasičnim kreditima budući da su kamate sada izjednačene i iznose oko sedam odsto, u zavisnosti od lizing kuće. Ipak, ukoliko fizičko lice želi na lizing da kupi neku određenu nekretninu, to može da učini jedino ukoliko je ta nekretnina u vlasništvu pravnog lica, budući da lizing kuća može da otkupi nekretninu samo od onih u sistemu PDV. Uslova ima još, jer kod ku-povine nekretnina, kako objašnjavaju u lizing kućama, ne postoje opšti uslovi. Tako se, kažu, svakom klijenetu prilazi posebno i gledaju se, pre svega, njegove finansijske mogućnosti i islpativost određene nekretnine. Obavezno učešće u lizingu kreće se između 25 i 30 odsto. I u Češkoj se nekretnine kupuju uglavnom na kredit, izveštava dopisnica Bete. Česi su prošle godine uzeli stambene kredite u vrednosti od tri milijarde i 360 miliona evra. Lizing nekretnina, uključujući tu i stanove i porodične kuće u poređenju sa tom sumom čini zanemarljivu vrednost. Iako je lizing prethodio stambenim kreditima koje su češke banke počele da odobravaju na veliko i pod povoljnim uslovima tek krajem 90-tih godina, Česi prednost daju hipotekarnim kreditima. Dva su glavna razloga, stan ili kuća su odmah upisani u katastru na vlasnika, a razne olakšice koje daje država za stambene kredite, čime godišnje može da se uštedi i više od 1.000 evra, čine da je stambeni kredit jeftiniji - sa dva do tri odsto manjim kamatama nego lizing. Razlog zašto Česi masovno uzimaju automobile na lizing ali ne rešavaju njima svoj stambeni problem upravo je u tome što je stan vlasništvo lizing kompanije, a čovek koji plaća lizing samo je u stvari stanar kod njega. I to nezaištićeni. Obični Čeh teško se razabire koje lizing kompanija je solidna i neće zapasti u probleme i otići pod stečaj, čime bi i taj stan, iako možda već otplaćen skoro do kraja, ušao u masu za poravnanje poverilaca. Takva bankrotstva manjih lizing komapnija ojadila se već Čehe kada su u pitanju automobili. Po zakonu, nekretnina se uzima na lizing od najmanje osam godina, dok gornja granica nije postavljena, ali obično je 20 godina. Rata lizinga sastoji se od otplate samog lizinga i kamata, raznih osiguranja i troškova stanara. Lizing nekretnina u Češkoj ipak ima svoje sigurno mesto. Koriste ga ljudi koji, bilo zbog malih primanja ili prezaduženosti nemaju šanse da dobiju od banke stambeni kredit. Lizing kompanija bonitet klijenta ne proverava, jer stan ili kuća ionako ostaju njeno vlasništvo sve dok klijent ne otplati poslednju krunu. Lizing se u Češkoj često koristio i za kupovinu zadružnih stanova u kojima je formalno vlasnik stana samo član zadruge, a zadruga kao pravno lice upisana kao vlasnik u katastar. Za to tzv. zadružno Vlaništvo, relikt iz komunističkog doba, banke nisu odobravale stambene kredite. U Nemačkoj se, iako kupovina stanova poslednjih godina beleži rast, lizing nekretnina ne primenjuje, izveštava dopisica Bete iz Berlina. Tržište stanova u Nemačkoj je ogromno - u zemlji sa oko 82 miliona stanovnika ima 39,5 miliona stanova. Oko 52 odsto građana živi u sopstvenim stanovima, ostali iznajmljuju stambeni prostor, neposredno od vlasnika ili od firmi za upravljanje nekretninama. Udeo ljudi koji žive u sopstvenim stanovima porastao je vidno u proteklih desetak godina, jer su mnogi građani, pre svega mlađi zaposleni parovi sa decom, počeli intenzivnije da koriste ponude za stambene kredite. Banke veoma fleksibilno odobravaju kredite, sa različitim učešćem i različitom kamatom koja se kreće od 3,14 do 4,58 odsto.

Arogancija Hilari Klinton bez presedana

Američka državna sekretarka Hilari Klinton rekla je da trenutni događaji u Egiptu i generalno na Bliskom istoku svedoče o "kritičnoj potrebi američkog globalnog vođstva". Klinton je na sastanku skoro svih američkih ambasadora u Stejt depratmentu navela da nemiri u Egiptu dokazuju da Vašington treba da bude "glavni lider na terenu, kao i koliko brzo situacija može da se promeni pod njegovim koracima". Američki predsednik Barak Obama poručio je egipatskom kolegi Hosniju Mubaraku, preko specijalnog izaslanika SAD i bivšeg ambasadora u Kairu, Frenku Vizneru da Amerika smatra da je došao kraj Mubarakove vlasti i da treba da omogući mirnu tranziciju ka demokratiji putem izbora. Egipatski predsednik je nakon toga, u obraćanju javnosti, rekao da će se narednih meseci, do kraja svog mandata, posvetiti mirnom transferu vlasti i dodao da ima "nameru da umre" u Egiptu. On je, takođe, obećao da se neće kandidovati za predsedničke izbore u septembru. Klinton je istakla da je od ključnog značaja za američku diplomatiju da bude brža, inovativnija i odgovornija nego ikad. Državna sekretarka SAD je pozvala ambasadore da što više koriste društvene internet mreže kako bi doprli do javnosti stranih zemalja i promovisali američke ciljeve. Klinton je ocenila da SAD rizikuju da "ostanu iza drugih" ukoliko maksimalno ne iskoriste tehnološke inovacije i jasno ne prenesu svoju poruku.

Skupo predsedavanje Češke EU

Češki poreski obveznici platili su predsedavanje svoje zemlje EU od januara do jula 2009. godine znatno više nego što bi bilo potrebno, pokazala je kontrola ministarstva finansija Češke. Prošle nedelje izbio je skandal kada je na videlo izašlo da su tokom predsedavanja službenici tadašnjeg vicepremijera i ministra za evropska pitanja a sada ministra odbrane Aleksandra Vondre bez tendera dodelili javnu nabavku audio-vizuelnih usluga, i umesto 3,4 miliona evra koliko je to trebalo da košta, država je izabranom preduzeću platila čak osam puta više. U razgovoru za današnje Hospodarske novini ministar finansija Miroslav Kalousek potvrdio je da je predsedavanje koštalo Češku desetine miliona evra više nego što je realno trebalo. "Neosporno je da su češke javne finansije izgubile velika sredstva. Sigurno govorimo o stotinama miliona kruna", kazao je Kalousek. Ministar finansija upozorio je da to nadžiđivanje cena više ne može ni da se nazove marža. "Marža, to je u suštini pristojna reč. To što je država isplatila preduzeću Promopro, to je bezobrazno i apsurdno velika svota", kazao je Kalousek češkom listu. Sadašnji ministar odbrane Vondra brani se da on lično kao vicepremijer odgovoran za evropska pitanja nije potpisao taj ugovor sa Promopro, a da je veće nabavke potpisivala kancelarija vlade, te da su bile pod kontrolom premijera. Kancelarija vlade odgovorila je da su potpisivanje ugovore preporučili upravo Vondrini ljudi koji su bili i odgovorni za izbor ponuđača na tenderima kojih u nekim slučajevima nije ni bilo. Za predsedavanje EU koje je završilo neslavno, pošto je opozicija zbog domaćih sporova u sred predsedavanja oborila vladu a niz zadataka i prioriteta tako ostao nedovršen, Češka je platila više nego znatno bogatija Švedska ili Portugal. U proseku članice EU tih pola godine na čelu Unije košta oko 80 miliona evra. Češki završni račun za predsedavanje je dospeo do svote 136 miliona evra. Manje od Češke, 90 miliona evra, izdvojila je prošle godine Španija, a 109 miliona evra predsedavanje je 2009. godine koštalo Švedsku. Sloveniji, koja je kao prva od novih članica predvodila Uniju 2008. godine, bio je za sasvim uspešno predsedavanje dovoljan budžet od 62 miliona evra, a Mađarska, koja sada predsedava Unijom, planira da potroši 85 miliona evra.

Neuspeh u Srebrenici muči Holanđane

Neuspeh bataljona holandske vojske da spreči masakr nad Muslimanima (Bošnjacima) u Srebrenici 1995. i dalje muči holandsko društvo i otežava razmeštanja vojnika u inostranstvu, navodi se u depeši iz ambasade SAD u Hagu koju je objavio Vikiliks . U depeši pod oznakom poverljivo poslatoj 19. decembra 2006. navodi se da je holandski ministar odbrane Henk Kamp predstavio specijalno znamenje za vojnike koji su bili u batljonu pod okriljem Unprofora u BiH 1995, što je izazvalo oštru reakciju medija. Iako je znamenje imalo za cilj da oda počast holandskim vojnicima koji su "časno i savesno služili u teškim okolnostima", ono nije dobro primljeno u holandskom društvu koje i dalje ima problema zbog neuspeha u sprečavanju masakra nad Muslimanima koji su u Srebrenici počinile snage bosanskih Srba. U depeši objavljenoj 2. februara, navodi se da se "kukavice iz holandskog bataljona" u Holandiji okrivljuju što ništa nisu uradili da spreče masakr, dok su vojnici tvrdili da odbrana Srebrenice nije bila moguća zbog neodgovarajućeg mandata i oružja, kao i nedostatka podrške UN. Vojnici su se vratili kući uz kritike da su nekompetentni, a mnogi su tražili lečenje od traume. Masakr je doveo do pada holandske vlade 2002. posle izveštaja Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju u kojem su vojnici oslobođeni većeg dela krivice, budući da su bili brojno nadvladani i slabo naoružani, ali je krivica delom pripisana vladi koja ih je poslala. Posledica je, navodi se u depeši koju je potpisao zamenik šefa misije u ambasadi Čat Blejkmen, da holandska vlada mora da ispuni odabrane kritirijume pre nego što parlament pristane da pošalje trupe u inostranstvo. Najznačajniji zahtev se tiče većih ovlašćenja kako bi se izbeglo neispunjavanje zadatka, što se, veruju Holanđani, dogodilo u Srebenici. Zbog toga je i nekoliko puta bilo zaustavljeno slanje holandskih vojnika u Avganistan. Zbog znamenja holandskom bataljonu iz Srebrnice organizovani su protesti u Sarajevu i Hagu, a taj potez su kritikovale Majke Srebrenice, kao i mediji i organizacije za zaštitu ljudskih prava u Holadiji. U drugoj depeši, poslatoj 2000. iz ambasade SAD u Hagu, a koju je Vikiliks objavio 2. februara, navodi se da većina Holanđana veruje da treba raditi na vladavini prava u svetu, ako je nužno i vojnim operacijama, ali da niko želi da bude ponovo izložen riziku neuspeha poput Srebrnice. Holandske vlasti su među kriterijume uvrstile jasan mandat UN ili druge međunarodne organizacije, ukidanje dvostruke komande i održive političke i vojne ciljeve. "Nije slučajnost to što su se Holanđani distancirali od obaveza na terenu na mestima kao što su Kosovo, Kipar ili Zapadna Sahara", navodi se u depeši iz 2000.

Sukobi u Egiptu se nastavljaju, pemijer se izvinio zbog napada

Egipatski premijer Ahmed Šafik izvinio se danas zbog napada pristalica režima na antivladine demonstrante na centralnom kairskom trgu Tahrir gde se drugi dan nastavljaju sukobi provladinih i antivladinih demonstranata, i obećao istragu. On je takođe rekao da je spreman da dođe na trg da razgovara sa demonstrantima. Na centralnom kairskom trgu Tahrir jutros pred zoru došlo je do žestoke pucnjave, u kojoj je život izgubilo troje antivladinih demonstranata iz mase koja je pokušavala da zadrži taj trg posle dramatičnog napada pristalica predsednika Hosnija Mubaraka. Žestoki sukobi hiljada pristalica opozicije i vlasti izbili su juče u Kairu nakon obraćanja predsednika Hosnija Mubaraka koji je rekao da se neće po šesti put kandidovati na predsedničkim izborima, pod pritiskom višednevnih protesta. Na ulice Kaira su izašli tenkovi da bi sprečili Mubarakove pristalice da priđu trgu gde se nalaze antivladini demonstranti. U jučerašnjim i današnjim sukobima, poginulo je šestoro, a povređeno 639 ljudi. Egipatski premijer Šafik je napad na antivladine demonstrante nazvao "ogromnom greškom" i obećao da će biti sprovedena istraga "tako da svi saznaju ko stoji iza napada". Agencija AP navodi da je u Kairu došlo do "dramatične eskalacije" koja deluje kao posledica dobro orgnizovanih napada na demonstrante koji traže odlazak predsednika Mubaraka. Šafik i potpredsednik Omar Sulejman rekli su, kako su preneli državni mediji, da su počeli pregovori vlasti i opozicije, ali je egipatska opozicija, prema rečima portparola opozicione Nacionalne koalicije za promene, odbila da pregovara s vladom dok Mubarak ne ode sa čela države. Potpredsednik Egipta Sulejman izjavio da ni Mubarakov sin Gamal neće pokušati da nasledi svog oca na mestu predsednika, što je jedno od strahovanja opozicije. Mubarak je prošle subote, pod pritiskom demonstranata, izmenio sastav vlade i imenovao Šafika za premijera, i postavio Sulejmana za potpredsednika države. Sulejman je ovlašćen da pregovara sa opozicijom. Egipćani već deseti dan demonstriraju protiv Mubaraka (82) koji vlada već 30 godina. Lideri Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Italije i Španije zatražili su danas od egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka da sprovede političku tranziciju, koja, kako su istakli, "mora početi sada". U zajedničkom saopštenju pet evropskih lidera navodi se da prate nemire u Egiptu s "najvećom zabrinutošću" i osuđuju "sve one koji koriste ili ohrabruju nasilje jer će ono samo pogoršati političku krizu u Egiptu". U odvojenom saopštenju, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton je navela da će egipatske vlasti biti odgovorne ako ne pruže zaštitu mirnim demonstrantima. Rusija je pozvala sukobljene strane u Egiptu da prestanu sa nasiljem i ocenila da ne bi trebalo spolja nametati rešenje za aktuelnu situaciju u toj zemlji. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio je u saopštenju da ne bi bilo dobro da se Egiptu spolja nameću rešenja niti da mu se upućuju ultimatumi, već da razlicicite političke strane treba da se slože. Grupa koja okuplja hakere širom sveta, poznata po akronimu Anonimus, saopštila je da je u znak podrške antirežimskim demonstracijama u Egiptu blokirala sajt egipatske vlade.

Češka posredno priznala novu veru: džedajizam

Češka je posredno priznala novu veru, džedajizam, inspirisanu kultnim holivudskim filmovima iz serije "Ratovi zvezda". Češki ured za statistiku saopštio je da će u popisu stanovništva ove godine popisati u posebnu grupu one koji u rubrici vera navode džedajizam, pošto se Česi masovno prijavljuju na profil na Fejsbuku koji ih poziva da se tokom popisa izjasne kao poklonici džedaja. "U tu akciju već se uključilo 14.200 ljudi a pošto je reč o izrazitom fenomenu koji se pojavio pri popisima i u drugim zemljama, moramo na to da reagujemo", kazao je portparol ovogodišnjeg popisa stanovništva Ondžej Kubala. U Češkom uredu za statistiku zbog ovih novih "vernika" sazvan je čak posebni sastanak i na njemu je odlučeno da se ne popisuju samo postojeće, registrovane veroispovesti, već i one kod kojih se pretpostavlja da mogu da se pojave kod većeg broja ljudi, pišu češke Lidove novini. Česi će tako posle popisa moći da saznaju koliko ima vernika tog filmskog verskog viteškog reda, koliko je među njima žena, kakva je starosna struktura i gde je u Češkoj centar tog kulta. Češka nije jedina zemlja u kojoj generacije koje su odrastale od 1977. godine kada su se pojavili prvi "Ratovi zvezda" Džordža Lukasa doživljavaju filmsku maštu kao realnu veru. Prema podacima britanskih statističara, u Engleskoj i Velsu džedajizam ima 390.000 vernika. Popis stanovništva u Češkoj obaviće se krajem marta ove godine.

Vikiliks predložen za Nobelovu nagradu za mir

Jedan norveški poslanik predložio je Vikiliks za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir pošto smatra da je taj sajt specijalizovan za objavljivanje poverljivih informacija podrška transparentnosti u svetu uključujući i demokratska društva, objavljeno je na blogu tog poslanika. Kineski disident "Liu Sjaobo dobio je Nobelovu nagradu za mir prošle godine zbog borbe za ljudska prava, demokratiju i slobodu izražavanja u Kini", napisao je Snore Valen, poslanik levice, jedne od stranaka na vlasti u Norveškoj. Vikiliks je "na isti način doprineo promovisanju tih istih vrednosti na svetskom nivou pošto je otkrio između ostalog korupciju, ratne zločine i torturu, ponekad čak i pod palicom saveznika Norveške", ocenio je Valen. Nakon objavljivanja poverljivih dokumenata o ratovima u Iraku i Avganistanu, sajt Vikiliks čiji je osnivač Džulijan Asanž, 28. novembra 2010. počeo je da objavljuje na stotine hiljada američkih tajnih depeša što je izazvalo žestoke kritike SAD i njenih saveznika. Period za slanje predloga za dobitnika Nobelove nagrade istekao je juče. Hiljade ljudi iz celog sveta - poslanici, ministri, raniji dobitniic, članovi međunarodnih organizacija, profesori - mogu da predlože kandidata za tu prestižnu nagradu. Stručnjaci su ranije rekli da je moguća kandidatura Vikiliksa i Asanža za Nobelovu nagradu za mir, ali i ukazali da to ne znači i da je sajt favorit za nagradu. Asanž je trenutno u kućnom pritvoru u Britaniji gde je u toku ekstradicioni proces na zahtev švedskih vlasti koje ga sumnjiče za silovanje. Ime dobitnika Nobelove nagrade za mir biće poznato u oktobru ove godine.