KANADA

Vode Viktorija, Vankuver i Toronto

Ekspoziture TD banke od ovog vikenda rade i nedeljom

Otkup za kanadske diplomate osnažio al-Kaidu u Africi

Torontska i londonska berza udružuju snage

Harper i Obama za bezbedniju granicu

Bernije protiv kvebečkog zakona za zaštitu francuskog jezika

Zaštita transseksualne i transrodne populacije

MUništena kancelarija Elizabet Mej

Rekordno prekoračenje brzine

Razvodi među glumcima

Jubilej kraljice Elizabete

Vode Viktorija, Vankuver i Toronto

Kanadski nezavisna medijska kompanija koja se bavi promocijom i podsticanjem održivog razvoja Corporate Knights, objavila je na Konferenciji održivih gradova svoju petu godišnju listu Održivih gradova,  koja se održava u organizaciji Federacije kanadskih opština u Viktoriji, Britanska Kolumbija. ukupno sedamnaest gradova iz svih provincija i teritorija ocenjivano je na osnovu 28 pokazatelja u pet kategorija: ekološki integritet, ekonomska sigurnost, vlast i uprava, infrastruktura i izgradnja okruženja, i socijalni status. Izostali su jedino Nanavut i Njufaundlend, zato što Ikvalut i St. Džons nisu želili da uzmu učešće. Toronto je prvi u grupi velikih gradova, sa rezultatom od 69 odsto, u grupi srednjih gradova prvi je Vankuver, a u kategoriji malih Viktorija. Primat je dakle, pripao zapadu, pošto Vankuver i Viktorija dele ukupno prvu poziciju, oba sa po 71 odsto ispunjenih kriterijuma održivosti. Viktorija je jedini grad koji je ostvario maksimalan rezultat po zastupljenosti pripadnika oba pola i manjinskih zajednica u gradskom veću, i to već pri svom prvom ulasku u konkurenciju. Ova sredina se dobro predstavila i svojom ekonomskom sigurnošću, sa prosečno malim dugoročnim kreditima po domaćinstvu, a tu je i nagrađeni zeleni projekat Doksajd, za povezivanje hotela na sistem grejanja na biomasu. Vankuver nastavlja svoje napore ka zacrtanom cilju da postane najzeleniji grad u svetu. On već drugu godinu za redom dobija titulu najodrživijeg kanadskog grada u kategoriji srednjih gradskih sredina. Poseban uspeh je gradska elektrana Neibrhud, koja podmiruje oko 70 odsto energetskih potreba ove oblasti i to pretvaranjem kanalizacionog otpada u toplotu. Početkom 2010. godine, grad je započeo rezidencijalni pilot program za zagrevanje vode solarnom energijom, time što je građanima pokrivao polovinu troškova instalacije sistema. Građevinskim propisima sada se zahteva da svi novi objekti sa jednom ili dve stambene jedinice moraju biti pripremljeni za ugradnju solarnih ćelija. I Toronto se našao na čelnoj poziciji drugu godinu za redom. Dobra izlaznost glasača na opštinskim izborima, nekoliko programa za pomoć vlasnicima pri adaptaciji stambenih objekata u energetski efikasne, i gradski propis za obavezno ugrađivanje zelenih krovova na sve objekte od preko dve hiljade kvadratnih metara, sve je to donelo poene gradu i omogućilo da ostane na prvom mestu. Erin Marčington, istraživač pri magazinu, naglašava da je osnovni uslov za uspeh doslednost u sprovođenju i ostvarivanju planova, kao i da su Viktorija i Vankuver najbolji zato što su uspešno isplanirali i sproveli projekte u svih pet kategorija održivosti. Stručnjaci su primetili da je u oblasti ekološkog integriteta, polovina gradova na putu ostvarivanja korporativnih ciljeva u redukciji emisije štetnih gasova, ali i da mnogi od njih nemaju podatke o trenutnoj emisiji. Takođe, pet gradova, od ukupno sedamnaest koji su bili u konkurenciji, ne postoje važeći opštinski limiti za redukciju štetnih gasova. U dve petine gradova se za troškove stanovanje izdvaja se više od petine ukupnih troškova domaćinstva, što se ne može uvrstiti u faktore ekonomske sigurnosti. Samo tri grada, Misisaga, Kvebek i Viktorija, imaju potpuno rodno ravnopravni gradski savet, a dva grada, Viktorija i Sent Džon imaju sastav koji odgovara populacionoj strukturi. Svega dva grada, Viktorija i Vankuver, imaju idealnu gradsku populacionu gustinu, a u čak sedam gradova više od jedne petine stanovnika je gojazno.

Ekspoziture TD banke od ovog vikenda rade i nedeljom

Počevši od ovog vikenda, šalteri u preko 300 ekspozitura TD banke počeće da rade i nedeljom. Radno vreme biće skraćeno, od 12 do 4 popodne. Novina je najavljena još u oktobru, ali se tada nije znalo koje ekpoziture će biti obuhvaćene. Sada je spisak zaokružen i sve pripreme su izvršene da radno vreme bude još prilagođenije potrebama klijenata. Keri Pikok, jedan od potpredsednika u TD Kanada Trastu, naglašava da je rad nedeljom pokazatelj njihovog truda da se usklade sa ritmom života klijenata. Ova banka je, inače, bila pionir i u pružanju mogućnosti svojim klijentima da bančine usluge koriste u večernjim satima i subotom. U ovom trenutku ima još banaka čije su pojedine ekspoziture otvorene nedeljom, ali ni jedna nije to uvela u ovako velikom broju svojih objekata.

Otkup za kanadske diplomate osnažio al-Kaidu u Africi

Ako je suditi po komentaru libijskog ministra inostranih poslova Musa Kuse, u diplomatskom telegramu iz 2009. godine, koji je objavio Vikiliks, otkup dat za oslobađanje dvojice kidnapovanih kanadskih diplomata osnažio je al-Kaidu u Africi. Kusa, naime, da je u poslednjih šest meseci bilo osam slučajeva kidnapovanja, među kojima su i dvojica Kanađana, koji su nedavno oslobođeni uz zlosrećni otkup, koji je samo pojačao snagu ove organizacije. U telegramu nije bilo nikakvih detalja o otkupu. Kanadske diplomate Roberta Faulera, specijalnog izaslanika UN za Niger, i Luisa Gveja, zarobili su decembra 2008. godine pripadnici al-Kaide u islamskom Magrebu (ALjIM). Njih dvojica su u zatočeništvu proveli 130 dana pre nego što su uspešno okončani pregovori za oslobađanje njih i još dve Evropljanke. U zamenu za ovih četvoro zatočenika, iz zatvora su oslobođena četiri mudžahedina iz al-Kaidinog ogranka za severnu Afriku. Uz to, kako je u to vreme izvestio alžirski dnevnik El Kabar, neimenovana evropska zemlja platila je i novčani deo otkupa, u iznosu od pet miliona evra. Kanadska vlada je insistirala da zastupa politiku da se ne plaća otkupa i ne oslobađaju zatvorenici u zamenu za taoce, ali je premijer Stiven Harper u to vreme ostavio prostor da je ostavljena mogućnost da su neke druge zemlje učestvovale u sklapanju dogovora.

Torontska i londonska berza udružuju snage

Vlasnik torontske berze, TMH grupa saglasila se da se spoji sa Berzom u Londonu. Vejn Foks, predsednik Grupe, najavljujući dogovor, rekao je da ove dve uspešne i profitabilne institucije udružuju snage kako bi stvorile složeniju međunarodnu kompaniju, na dobrobit vlasnika akcija, klijenata, zaposlenih i deoničara. Ksavijer Role, direktor Londonske berze, izjavio je da će ovim spajanjem biti stvorena najveća svetska lista kompanija za robu, energiju i prirodna bogatstva. Nova kompanija imaće sedišta u oba grada. Deoničari torontske berze će dobiti 2,9963 deonica LB po svakoj deonici koju poseduju, dok će deoničari LB biti vlasnici 55 odsto kombinovane grupe. Kanadski ministar trgovine Toni Klement nagovestio je da je federalna vlada spremna da, ukoliko bude potrebno, prokontroliše da li je predloženo spajanje torontske i londonske berze od koristi za Kanadu. On je oprezan, kako ističe, samo zato što želi da sve bude urađeno u skladu sa zakonom. Po Zakonu o investicijama, Ministarstvo industrije proverava svako preuzimanje koje obavi strana kompanija, ukoliko vrednost prelazi 300 miliona dolara. Zakon podrazumeva i neto beneficije za Kanadu, u skladu sa mišljenjem ministra. Neto beneficije se procenjuju na osnovu nekoliko kriterijuma, uključujući i efekat na zaposlenost i druge ekonomske aktivnosti u Kanadi. U Donjem domu Parlamenta premijer Stiven Harper je rekao, odgovarajući na dilemu lidera NDP-a Džeka Lejtona, da se radi o kompleksnoj transakciji, koja je pod jurisdikcijom Zakona o investicijama. Sve će biti u skladu sa zakonom, tako da će i provincije takođe biti uključene u proces odobravanja. Proces vladine kontrole trajao bi 45 dana. Lider liberala Majkl Ignatief izrazio je bojazan da bi Kanada ovim potezom mogla da izgubi kontrolu nad ključnim dešavanjima na svom berzanskom tržištu, posebno u oblasti rudarstva, gde se računa za svetskog lidera.

Harper i Obama za bezbedniju granicu

Proteklog vikenda su kanadski premijer Stiven Harper i američki predsednik Barak Obama u Beloj kući postigli dogovor o konceptu zajedničkog pograničnog pojasa bezbednosti između dve zemlje. To znači da će dve zemlje deliti objekte, ljudstvo, informacije i visoku tehnologiju o putnicima u oba pravca, sve u cilju borbe protiv terorizma i uklanjanja prepreka za ostvarivanje prekograničnog trgovinskog prometa, koji je oslabio posle 11. septembra 2001. godine. Namera je da se zajedničkim naporima radi na modernizaciji infrastrukture na deset najvažnijih graničnih prelaza. Pregovori o okvirima ovog sporazuma vođeni su mesecima, van očiju javnosti. To je navelo određene krugove, posebno opozicione, da ovaj sporazum okarakterišu kao izazov suverenitetu Kanade, najveći još od razgovora o slobodnoj trgovini iz osamdesetih godina prošlog veka. Razlog je i u tome što je, kroz istoriju, oduvek bio problem kada se radilo na podizanju jedinstva sa SAD-om. Međutim, premijer Harper je odbacio takve sumnje, obrazlažući da se radi o dve suverene zemlje, koje zajedno rade na pitanju od zajedničkog interesa. Nacrt ovog projekta predstavljen je u deklaraciji pod nazivom Izvan granica: Zajednička vizija parametara bezbednosti i ekonomske konkurentnosti. Vlade obe zemlje oformile su komitet, sastavljen od visokih zvaničnika, koji će u mesecima koji slede zajednički raditi na implementaciji sporazuma. U deklaraciji se, između ostalog, govori i o nameri da se uvedu kompatibilne metode skrininga roba i tereta pre nego što iz stranih luka budu upućene ka Kanadi ili SAD-u, kako bi se ubrzale formalnosti oko eventualnog korišćenja vazdušnih ili pomorskih luka obe zemlje, na putu ka odredištu. Predsednik Obama izrazio je uverenje da će ovaj novi odnos između dve zemlje, koji poštuje pitanja bezbednosti i suvereniteta, učiniti dobro svima. On je, takođe, primetio da se radi o dve zemlje koje imaju najveći međusobni trgovinski promet i međusobne veze bez presedana u svetu. Zanimljivo je da ova deklaracija nema preciziran rok za uspostavljanje konačnog dogovora. Postoji obaveza da radne grupe podnose godišnje izveštaje, s tim da će posle tri godine biti izvršena revizija njihovih mandata. Premijer Harper je to i naglasio, istakavši da je deklaracija početak, a ne završetak akcije.

Bernije protiv kvebečkog zakona za zaštitu francuskog jezika

I vladajuća stranka i opozicija iz Kvebeka upućuju oštre kritike na račun bivšeg federalnog ministra Maksina Bernijea, koji tvrdi da provinciji ne treba zakon za zaštitu francuskog jezika. Po njegovim rečima, francuski je dovoljno jak u Kvebeku da može opstati i bez zakona. Bernije je ovaj komentar dao u jutarnjem programu na radio stanici Halifaks, u okviru šire diskusije o ulozi vlada u stvaranju nacionalnog identiteta kroz zakonodavstvo. Svoj stav da vlada nema zadatak da stvara identitet, on je potkrepio primerom o kvebečkom jezičkom zakonu. Federalna vlada ogradila se od ovog komentara svog poslanika konzervativca i odbila da se uključi u raspravu. Sara Mekintajr, portparol premijera Harpera, samo je istakla da vlada poštuje jurisdikciju provincije. Radi se o zakonu iz 1977. godine, kojim se ograničava upotreba engleskog jezika na uličnim natpisima i limitira broj učenika u engleskim državnim školama, zarad očuvanja jezika u provinciji. Poznati kvebečki politički analitičar Žan Lapijer smatra da je Bernije, za koga mnogi veruju da je potencijalni kandidat za lidera federalnih konzervativaca, dao ovakav komentar zarad jačanja podrške na nacionalnom nivou. No, očigledno je da je pri tom uradio upravo suprotno za svoju stranku u provinciji. Takođe, liderka Parti Kvebekva Polin Maroa okarakterisala je komentar kao neprihvatljiv, posebno kada se zna da dolazi od osobe iz Kvebeka. Ona naglašava da bi Bernije trebalo češće da dolazi u Montreal, gde je anglizacija sve primetnija. Usledio je Bernijeov odgovor na njegovom blogu, i to na dva jezika, engleskom i francuskom. On tu potencira da je izuzetno važno da Kvebek ostane frankofona, ali da se to ne može ostvariti ograničavanjem ljudskih prava i slobode izbora.

Zaštita transseksualne i transrodne populacije

Donji dom Parlamenta usvojio je predlog zakona C-389, kojim se dopunjuju Zakon o ljudskim pravima i Krivični zakon i štite od diskriminacije pripadnici transseksualne i transrodne populacije. Ovaj predlog usvojen je iz trećeg pokušaja. Autor zakona Bil Siksej kaže da se na zakonu radilo šest godina, te je bilo očekivano da podrška stigne iz svih stranaka. Glas 'za' dalo je 143 poslanika, dok je protiv bilo njih 135. Većina konzervativaca glasala je protiv zakona, tako da je aplauz dobilo šest ministara i poslanika koji su se izjasnili za prihvatanje zakona. Ovaj zakonski predlog je protiv diskriminacije osoba po osnovu rodnog identiteta i rodnog izražavanja , time što to stavlja na listu zabranjenih osnova za diskriminaciju, po Zakonu o ljudskim pravima, i po tome što se transrodne i transseksualne osobe identifikuju kao grupa u Krivičnom zakonu, po osnovu mržnje.

Uništena kancelarija Elizabet Mej

Kancelarija liderke Zelene stranke Elizabet Mej u Saniču, Britanska Kolumbija, uništena je kada je kamion udario u zgradu u kojoj se ona nalazi. Do incidenta je došlo u subotu uveče, kada je kamion udario u prednji zid i prozore. Mejova je istakla da niko nije teže povređen. Ona je rekla da se mnogo ljudi javilo izražavajući zabrinutost i podršku. Po njenim rečima, ova neobična saobraćajna nezgoda dogodila se u veoma nepovoljnom trenutku, kada je sasvim izvesna mogućnost da bi izbori mogli biti raspisani. Zelena stranka je nedavno finansirala opremanje kancelarije i krečenje zgrade u stranačke boje. U zgradi se, pored prostorija stranke, nalaze još dve kompanije.

Rekordno prekoračenje brzine

Jedan montrealski dvadesetogodišnjak ovih dana je 'zaradio' dovoljno kaznenih poena da mu dozvola bude oduzeta tri puta. On je vozio brzinom od 240 kilometara na čas u delu grada gde je dozvoljeno 70 kilometara, što znači da je dobio 42 kaznena poena. U Kvebeku, inače, oduzimaju dozvolu od 15 kaznenih poena naviše. Takođe, preko 30 kaznenih poena dobija se za prekoračenje brzine koje iznosi preko 121 kilometra na sat. Uz poene, vozač je dobio i novčanu kaznu od 2.598 dolara. Ustanovljeno je da nije bio dejstvom alkohola, a policija je naglasila da je sve prošlo bez incidenta. Policija nije želela da potvrdi da li se zaista radi o radniku jednog hotela, koji se poslužio automobilom jednog gosta za ovu suludu vožnju. Ukoliko do sada nije pravio prekršaje, onda bi se moglo dogoditi da vozač dozvolu dobije već za šest meseci. No, pre toga će morati da se vrati u školu za obuku i dažbine za dozvolu će mu biti uvećane. Ovo prekoračenje brzine jedno je od najgorih koje je ikada napravio neki kanadski vozač.

Razvodi među glumcima

Stručnjaci sa Fakulteta za menadžment Rotman, pri Univerzitetu u Torontu, zainteresovali su se koliko ima istine u tvrdnji da Oskar za najbolju žensku ulogu ne donosi sreću dobitnici, proverili na podacima o 751 filmskoj zvezdi nominovanoj za Oskara u kategoriji najbolji glumac i glumica i prošle nedelje saopštili rezultate. Ispostavilo se da u toj tvrdnji ima mnogo istine. Pre svega, dobitnice se mnogo češće razvode, primetno više nego ostale nominovane glumice ili pak kolege, slavodobitnici nagrade za najbolju mušku ulogu. Samo u poslednjih deset godina, razvelo se pet najboljih glumica, Hale Beri, Hilari Svonk, Riz Viterspun, Kejt Vinslet i Sandra Bulok. Akademci si izračunali da prosečna dužina braka dobitnica iznosi svega 4,3 godine, dok ostale nominovane ostaju dvostruko duže u bračnoj vezi. Kod muškaraca gotovo da nema razlike, pošto prosečna dužina bračne ili vanbračne zajednice i dobitnika i ostalih nominovanih traje oko 12 godina. Veoma važan deo istraživanja je objašnjavanje ove pojave. Stručnjaci kažu da se uzroci neuspeha ovih uspešnih glumica na emotivnom planu mogu generalizovati i povezati sa sličnom pojavom koja prati žene na visokim i odgovornim položajima, odnosno žene 'od karijere'. Jedan deo krivice snose muževi tih žena, koji se jednostavno ne snalaze sa uspehom ili slavom svojih lepših polovina dok, sa druge strane, i žene u takvim slučajevima mogu da osete da su 'prerasle' zatečeni odnos, ili napokon steknu dovoljno samopouzdanja i mogućnosti da izađu iz zajednice koja je, u suštini, još ranije prestala da funkcioniše kako valja.

Jubilej kraljice Elizabete

Kanada će iduće godine izdati prigodnu medalju kojom će obeležiti dijamantski jubilej kraljice Elizabete II, njenih šezdeset godina na tronu. Medalja će biti izrađena od srebra, sa likom kraljice na aversu, dok će na reversu biti četiri stilizovana javorova lista, inicijali ER i godine 1952-2012. Medalja će biti traci crvene boje, sa tankim belim prugama. Premijer Stiven Harper kaže da će ovo veliko priznanje biti dodeljena onim građanima Kanade koji su ostvarili izvanredan doprinos u služenju svojoj zajednici i zemlji. Zvanični poziv za nominovanje potencijalnih kandidata biće najverovatnije upućen na proleće. Takođe, za obeležavanje ovog izuzetnog jubileja planiran je i specijalan amblem, kao zvanični simbol proslave, na kome će inicijali ER i kruna biti uokvireni javorovom lišćem.