Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Prepreke na putu Crne Gore ka EU |
|
Crna
Gora, iako ima status kandidata za članstvo u EU, treba da reši još mnogo
problema dok ne počnu pregovori s Unijom o pristupanju, ocenio je u analizi
turski nedeljnik Turkiš vikli .
Među najvećim problemima koje crnogorska vlada treba da reši do otpočinjanja
pregovora sa EU, jesu kriminal i korupcija, piše u analizi i ocenjuje da to
predstavlja veliku prepreku za poslovanje u toj zemlji.
"Pranje novca i krijumčarenje droge takođe izazivaju veliku zabrinutost, a
nerazvijena infrastruktura i nestručna i glomazna birokratija dodatno
otežavaju situaciju", ocenjuje se u turskom nedeljniku.
Zato bi prioritet trebalo da bude jačanje zakonodavstva i institucija, veća
ulaganja u obrazovanje zasnovano na znanju, nauci, istraživanju i
tehnologiji što bi Crnu Goru učinilo sposobnijom za borbu protiv kriminala i
korupcije.
Najvažniji faktor za to su politička volja i vlada koja bi štrože sprovodila
zakone. "To bi Crnu Goru učinilo atraktivnijom za investitore", navodi se u
analazi.
Na ove probleme ukazala je i Evropska komisija u poslednjem izveštaju u
kojem je naznačeno i da u Crnoj Gori ima problema u oblasti poštovanja
ljudskih prava, odnosno da i dalje postoji diskriminacija nekih manjinskih
grupa, pre svega Roma i homoseksualaca.
Kako se navodi, zbog toga Crna Gora treba da posveti punu pažnju primeni
zakona o sprečavanju diskriminacije.
Posle svetske ekonomske krize, situacija u toj zemlji veoma je teška pre
svega za obrazovane slojeve društva jer poslodavci radije zapošljavaju
jeftiniju i nekvalifikovanu radnu snagu.
Rešavanje problema u pogledu infrastrukture, komunikacionih sistema i
energije, važni su za privlačenje investicija u Crnu Goru.
"Status kandidata koji je Crna Gora dobila u decembru 2010, međutim, trebalo
bi da pogura Crnu Goru da sa više optimizma rešava probleme i postane deo EU
što pre", zaključuje se u analizi. |
Klinton u Crnoj Gori 22. maja |
|
Bivši predsednik Sjedinjenih američkih država (SAD) Bil Klinton doći će u
Crnu Goru 22. maja, saopštila je Atlas grupa biznismena Duška Kneževića.
Klinton će doći na poziv Kneževića i održati predavanje na konferenciji
balkanskih lidera iz neprofitnog, političkog i poslovnog sektora.
Klinton je predsednik "Clinton Global Initiative (CGI)", a Knežević je njen
član. CGI je udružila više od 100 sadašnjih i bivših čelnika država, 14
dobitnika Nobelove nagrade za mir, stotine direktora iz sveta, filantropa i
drugih.
Među članovima CGI su Barak Obama, Bil Gejts, Stiv Džobs, Al Gor, Ban Ki Mun,
Hilari Klinton, Kofi Anan, Džimi Karter, Medlin Olbrajt, Met Dejmon, Demi
Mur, Bred Pit.
CGI članovi su pokrenuli 1.700 inicijativa u vrednosti od 57 milijarde
dolara za poboljšanje života u 150 zemalja sa ukupno više od 200 miliona
stanovnika. |
Austrijska policija pretresla zatvor u kome je Sanader |
|
Austrijski policajci pretražili su u sredu zgradu zatvora u Salzburgu u
kojoj se u ekstradicionom pritvoru nalazi Ivo Sanader, a uprava zatvora tvrdi da
racija nema veze s bivšim hrvatskim premijerom, javili su danas hrvatski mediji.
Zbog pretresa nisu bili dopuštene posete, a o tome nisu bili obavešteni ni
advokati pritvorenih.
Oko 30 policajaca pretražilo je sve prostorije u zgradi tražeći zabranjene
predmete, navode mediji pozivajući se na austrijsku štampu.
"Reč je o rutinskoj kontroli, koja je već dugo planirana. Termin je određen još
kad nismo ni znali da će nam Sanader doći", rekao je direktor zatvora Dietmar
Knebel za list Krone Zeitung.
On je negirao da pretres ima veze s nedavnim objavljivanjem u hrvatskim medijima
Sanaderovih fotografija iz ćelije snimljenim kroz špijunku. On je dodao da je u
akciji "nešto pronađeno", ali da ne može reći šta, osim da nije ništa značajno.
Bivši hrvatski premijer se od 10. decembra prošle godine nalazi u pritvoru u
Salzburgu pod optužbama hrvatskog pravosuđa za korupciju. I u Austriji je u toku
istraga protiv njega po prijave jedne banke iz Tirola za pranje novca. |
Tužilac traži po 40 godina zatvora za Prlića i saoptužene |
|
Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je danas da bivši lider bosanskih
Hrvata Jadranko Prlić i trojica saoptuženih budu kažnjeni sa po 40 godina
zatvora zbog zločina nad Muslimanima u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini.
Na kraju višednevne završne reči, tužilac Kenet Skot tvrdio je da je dokazao
odgovornost šestorice optuženih za teške zločine koji su počinjeni 1993-94,
u pokušaju da veliki delovi teritorije BiH budu prisajedinjeni Hrvatskoj.
Skot je kazne od po 40 godina zatvora zatražio za tadašnjeg premijera
samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna Jadranka Prlića; ministra
odbrane Bruna Stojića; načelnika glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane
Slobodana Praljka i zamenika komandanta HVO Milivoja Petkovića.
Za petoptuženog Valentina Ćorića, u kritično vreme ministra unutrašnjih
poslova Herceg-Bosne, haško tužilaštvo je predložilo zatvorsku kaznu od 32
godine, a za tadašnjeg šefa komisije za razmenu zarobljenika Berislava
Pušića zatražilo je kaznu od 25 godina zatvora.
U završnoj reči tužilac Skot rekao je da su optuženi bili učesnici u
zajedničkom zločinačkom poduhvatu "trajnog uklanjanja i etničkog čišćenja
bosanskih Muslimana i drugih nehrvata" sa teritorija u srednjoj Bosni i
zapadnoj Hercegovini koje su proglašene Herceg-Bosnom, u cilju njihovog
prisajedinjenja Hrvatskoj, odnosno stvaranja "Velike Hrvatske".
Po rečima tužioca Skota, na čelu tog zločinačkog poduhvata bio je tadašnji
predsednik Hrvatske Franjo Tuđman čija je "opsesija" bila obnavljanje
granica hrvatske banovine iz 1939. godine, koja je obuhvatala veliki deo BiH.
"Optuženi su radili na ostvarivanju Tuđmanove vizije 'Velike Hrvatske'", a
to su činili "etničkim čišćenjem Muslimana", podvukao je Skot. |
Kacin kritikuje političku elitu BiH |
|
Poslanik Evropskog parlamenta Jelko Kacin ocenio da je "sadašnja politička
elita u BiH nije u stanju da ponudi operativna rešenja i da aktivira
institucije države, zbog čega je država u blokadi".
Kacin je za Dnevni avaz rekao da "formiranje vlasti nakon izbora predugo
traje, te da je svaka koalicija bolja od nikakve".
"Većina birača i stanovništvo očekivali su da će nakon izbora uslediti
ubrzana konsolidacija, nadali se većem interesovanju za strana ulaganja i
novim radnim mestima. Zbog toga građane, ali i Evropsku uniju, najviše brie
činjenica da vlast još nije formirana", kazao je Kacin komentarišući to što
više od četiri meseca nakon opštih izbora u BiH nije formirana vlast.
Upitan koliko međunarodna zajednica u takvoj situaciji igra konstruktivnu
ulogu i da li deli odgovornost s liderima za blokadu formiranja vlasti,
Kacin je odgovorio da "međunarodna zajednica nije izašla na izbore i ne
formira vlast".
"Međunarodna zajednica koristi se, po pravilu, za prenošenje odgovornosti
lidera zbog nepostizanja dogovora i onda joj se gurne prst u oko. Ona nije
ta koja pravi dogovor, ali će pozdraviti svaki do kojeg se dođe unutar BiH",
izjavio je evropski parlamentarac Jelko Kacin. |
Međunarodni sud pravde o sporu Makedonija-Grčka u martu |
|
Međunarodni sud pravde (MSP) saopštio je juče da će od 21. do 30. marta
razmatrati spor Makedonije i Grčke u kome Makedonija optužuje Grčku da je
sprečila njen ulazak u NATO.
Predviđeno je šest dana javne rasprave pred ovim visokim sudom Ujedinjenih
nacija sa sedištem u Hagu, zaduženim za rešavanje sporova među državama.
Makedonija se sudu obratila 17. novembra 2008. zbog toga što je Grčka stavila
veto na njeno pristupanje NATO-u u aprilu 2008. godine.
Grčka je to uradila zbog nerešenog pitanja spornog imena Makedonije, čime je,
prema oceni Skoplja, prekršila prelazni sporazum koji su te dve zemlje potpisale
1995. godine i koji uređuje njihove odnose dok se ne nađe rešenje za pitanje
imena.
Grčka od 1991. godine blokira međunarodno priznanje Makedonije pod tim imenom,
smatrajući da Skoplje ima pretenzije prema istoimenoj grčkoj pokrajini.
Makedonija je primljena u Ujedinjene nacije pod privremenim imenom Bivša
jugoslovenska republika Makedonija (BJRM ili FYROM na engleskom) 1993. godine. |
Još jedna žrtva novog gripa u RS |
|
U banjalučkom Kliničkom centru danas je preminula jedna mlađa osoba,
zaražena virusom novog gripa, saopšteno je oz tog centra.
To je četvrta žrtva virusa H1N1 u Republici Srpskoj.
Ta osoba primljena je u banjalučki Klinički centar 31. januara pod dijagnozom
masivnog zapaljenja pluća, a na Institutu za imunologiju i virusologiju Torlak
iz Beograda potvrđeno je da boluje od novog gripa.
Kako je saopšteno, preminula osoba imala je neke od faktora koji su je
svrstavali u rizičnu grupu. |
|
Oglasavanje Marketing
|